Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da izlazim na repliku gospodinu Kroniću, kada je izašao posle obrazlaganja amandmana na član 126. i kada je rekao, otprilike, da mi nismo razumeli. Gospodin Kronić nije razumeo da mi razumemo da on ne razume.
Suština je u tome da smo, koristeći član 126, hteli da se, pored mikroorganizama, ubaci i zabrana uvoza kloniranih embriona. Upravo narodni poslanik gospodin Krstin je tražio da se u tački 29) člana 158. uvede, pored ovog da se zabrani uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, i zabrana uvoza kloniranih embriona. U svakom članu gde je moguće treba staviti - zabrana uvoza kloniranih embriona.
To što je ovca Doli uginula, koristim priliku da i ministru i celoj njenoj poslaničkoj grupi izrazim najdublje saučešće.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Želeo bih zarad javnosti da pročitam tačku 29. ovog člana koja glasi – vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje.
Znači, opet se radi o mikroorganizmima, a verujte mi, gospodine Markoviću, da znam šta su klonovi.

Replika, narodni poslanik Momir Marković.

Mi kažemo da u tački 29) člana 158. ostane ovo - vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje (iz člana 126) i da se doda - i kloniranih embriona.
Gospodin Kronić nije pročitao prvi stav ovog člana gde se kaže da će se novčanom kaznom kazniti onaj ko vrši nedozvoljen uvoz mikroorganizama i kloniranih embriona. Tu je suština.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 158. amandman je podneo poslanik Zoran Mićović.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 158. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 160. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Petrović.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 160. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Mašić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 164. doda novi član 164a.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe SRS su već iznosile lične stavove, a donekle i stav naše poslaničke grupe o uslovljenosti prihvatanja određenih amandmana da bismo dali podršku ovom zakonu. U načelnoj raspravi izjasnili smo se da je on prihvatljiv i da je struka konsultovana kroz raspravu koja je vođena tokom pripreme ovog zakona.
Na kraju, i sam Odbor za poljoprivredu je imao jednu raspravu u vezi sa nacrtom tog zakona, ali normalno, kod izrade svakog zakona naprave se određeni propusti koji se tog momenta kada se definiše ne uoče i kasnije kada prođe kroz veći broj ruku i vidi veći broj očiju, onda se utvrde mogućnosti dopune određenih članova ili dopuna samog zakona.
Iako smo mi kao poslanička grupa, tj. članovi Odbora iz SRS su u načelu prihvatili ovaj zakon, konačno naše izjašnjavanje će biti uslovljeno prihvatanjem ključnih amandmana, a jedan od ključnih amandmana u ovom zakonu, a pogotovo što je to eksplicitan zahtev struke, jeste da se u ovom zakonu definiše da proces privatizacije javne veterinarske službe, koji neminovno treba da sledi donošenjem ovog zakona, bude na neki način definisan ovde, i to tako da će se privatizacija obavljati po programu Vlade.
Međutim, Vlada nije prihvatila to, a i kod izjašnjavanja na Odboru je došlo do preglasavanja i čak ni sam Odbor nije podržao ovaj amandman.
U međuvremenu su bile određene konsultacije ministra sa ministrom za privredu i privatizaciju, kao i kolege direktora Uprave za veterinu i davane su određene ideje da Odbor preformuliše ovaj član i da se u donekle drugačijem obliku ovo definiše.
Kao podnosilac ovog amandmana nisam mogao to da prihvatim, jer to što bi eventualno Odbor definisao nije garancija da će biti prihvaćeno, pre svega od vladajuće koalicije, jer jednostavno Vlada ne bi mogla da se izjasni o tom novom predlogu Odbora.
Po meni, prilika je bila za Vladu, koliko znam drži sednice četvrtkom, Odbor je imao sednicu prošlog utorka i ako je bilo želje i volje da se udovolji pre svega zahtevu struke da se u ovom zakonu definiše postupak privatizacije, Vlada je mogla doneti jednu takvu odluku i podneti amandman za koji se onda podrazumeva da se prihvata od vladajuće većine, a bio bi podržan sigurno i od poslanika Srpske radikalne stranke.
U takvoj situaciji ja bih kao podnosilac amandmana svoj amandman povukao, a ovako svakako nisam mogao da ga povučem.
I dalje smatram da bi ovako formulisan amandman – pogotovo što se Zakonodavni odbor Narodne skupštine izjasnio da je on pravno moguć i nema pravne zapreke da on kao takav egzistira u ovom predlogu zakona – bio značajno olakšanje i sigurnost za kolege koje rade u javnim veterinarskim službama, pre svega veterinarskim stanicama i u specijalističkim veterinarskim institutima ili zavodima, kako će se zvati po usvajanju ovog zakona.
Moram izraziti, pre svega, lično žaljenje, iako je bio jasan zahtev struke, a ja sam u načelnoj raspravi pročitao dopis predsednika Srpskog veterinarskog društva koji se pozvao na poslednje savetovanje veterinara, gde je bilo oko 700 kolega i gde je raspravljano upravo o privatizaciji veterinarske javne službe na temelju zakonskih rešenja po zakonu koji će biti usvojen i gde je jasno iznet stav Srpskog veterinarskog društva i svih kolega da bi bilo dobro da u ovom zakonu stoji da će privatizacija javne veterinarske službe ići po programu Vlade, znači da Vlada ima obavezu da sačini program kojim će se sprečiti, pre svega, da tu službu privatizuju ili kupe neki koji nisu u oblasti veterinarske delatnosti i struke. Pogotovo se smatra logičnim takvo definisanje od strane Vlade, jer postoji ustavna obaveza Vlade i ove države da se na celom području Republike Srbije obezbedi zdravstvena zaštita životinja.
Istina, u privatizaciju se apsolutno ne može ući bez odluke Vlade. Znači, za privatizaciju javne službe Vlada mora doneti odluku, a na temelju te odluke će se ući u postupak, ali smisao dopune ovog člana je da, podrazumevajući odluku Vlade o privatizaciji javne službe, Vlada ima pre svega obavezu da izradi program po kome treba da se privatizuje. Znači, predlog je upravo u ovim prethodnim dogovorima u smislu izmena i mog povlačenja ovog člana, odnosno sugerisalo se da stoji da će ići po odluci Vlade.
Svakako, pravnici iz naše poslaničke grupe su dali tumačenje da se u privatizaciju javne službe ne može ući apsolutno ako Vlada prethodno ne donese odluku da se ide u privatizaciju. Jedno je ta vrsta odluke, a drugo je da Vlada izradi program po kome će se definisati kojim postupkom će ići privatizacija, da li aukcijskom prodajom ili tenderom. Struka se zalaže da to bude tenderska prodaja. Dalje, da se ne može izvršiti preimenovanje delatnosti minimum pet, a bilo je predloga i deset godina, i da ne mogu kupiti oni koji se ne bave ili se nisu bavili veterinarskom oblašću, nego da se na neki način privatizacija te javne službe izvede tako da upravo veterinari koji su radili u tim stanicama... A neki su tu ceo radni vek proveli, oni su ulagali svoja lična sredstva, iako je ta stanica bila podržavljena 1991. godine donošenjem postojećeg zakona, znači onog koji je još uvek na snazi.
Ali, veterinarska javna služba nije od strane države tretirana na taj način kao zdravstvena javna služba, nego je isključivo finansiranje veterinarske javne službe bilo preko programa mera. Znači onaj deo poslova koji se odnosio na sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite je finansiran od države, a drugi deo poslova u mnogim stanicama je ostvarivan iz drugih veterinarskih delatnosti. Upravo, odvajanjem dela dohotka ulagalo se u opremanje tih veterinarskih stanica, znači, kupovina sopstvene opreme, instrumenata, dijagnostičkih uređaja itd.
Normalno bi bilo da sutra kada dođe postupak privatizacije da ti ljudi koji su tu radili i radni vek proveli da i oni kupe to i privatizuju.
Ne sumnjam u dobru želju i nameru kolega iz Uprave za veterinarstvo, pa na kraju i ministra, da nije želja da se upravo tim putem uradi sve to. Ako u matičnom zakonu (ja nisam pravnik, ali pravnici tako kažu) ne stoji da će se nešto uraditi za struku, onda to može ići do takvog kraja, jer je Vlada u samom odbijanju amandmana i navela da je proces privatizacije predmet drugih zakona, Zakona o privatizaciji, i Agencije za privatizaciju.
Ako se ide isključivo tim putem, onda veterinarska struka i ljudi, moje kolege koje rade u veterinarskim stanicama neće baš biti srećni i zadovoljni donošenjem ovog zakona, jer će vladati neizvesnost sve do onog momenta dok ne krene privatizacija, odnosno dok Vlada ne donese odluku da se izvrši privatizacija. Ovako, ako u zakonu stoji obaveza Vlade da sačini nekakav program, negde u nekim zakonima, znači, u zakonu o veterinarstvu Republike Srpske stoji da će se privatizacija izvršiti po posebnom programu Vlade. Ovde nije insistirano da to bude posebno, nego po programu Vlade, ali normalno, koji će se sačiniti, a pre svega sa ministarstvom i Upravom za veterinu.
Nažalost, nije prihvaćeno. Prilika je da se danas u toku ove pojedinačne rasprave ovaj amandman ovako formulisan prihvati, jer on je i podnet sa moje strane upravo zbog zahteva veterinarske struke i kolega na savetovanjima i kroz Srpsko veterinarsko društvo, a i tokom javne rasprave bilo je prilike i moglo se čuti, a u nekim prethodnim nacrtima tog zakona je upravo bio jedan član koji je slično formulisan, pa se u međuvremenu on izgubio u ovoj konačnoj formi ovog predloga zakona.
Apelujem još jednom na gospođu ministra, kolege iz Uprave da prihvate ovaj amandman, pa i na kolege poslanike iz vladajuće koalicije kada se budemo izjašnjavali u danu za glasanje da podrže ovaj predlog, jer on ne može ničim da naruši kvalitet ovog zakona, a može samo da da jednu sigurnost veterinarima, a to je minimum oko 1.000 veterinara koji rade u javnim veterinarskim službama, pre svega, veterinarskim stanicama da će, kada dođe vreme, ova država voditi računa o toj struci i da će se privatizovati javna veterinarska služba tako da će biti maksimalno zaštićeni interesi, pre svega, kolega veterinara koji su godinama radili i ulagali.