Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ja, naravno, nisam zadovoljan objašnjenjem i želim da se o mojoj prethodnoj povredi Poslovnika izjasni parlament u danu za glasanje, ali vi ste sada prekršili i član 104, gde se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i stav 2. ovog člana, gde se kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugi obraćaju sa uvažavanjem.
Gospodine Markoviću, ja mogu da razumem to da vi ne možete da shvatite ove odredbe, bez obzira što ste ih vi sami predložili, ali vi nemate pravo da se uvredljivo odnosite prema poslanicima, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe. Vi ne možete da kažete za bilo koga da je licemeran, a ponajmanje za mene, jer ukoliko je ovde bilo ko licemeran, gospodine Markoviću, onda ste to vi.
Dalje, u skladu sa članom 27, dužni ste da se starate o primeni ovog poslovnika. Ukoliko mislite da je bilo ko zaslužio opomenu, ja ili bilo ko drugi, ja vas pozivam da te opomene izričete, ali ja ću morati da vam pojasnim još neke odredbe.
Gospodine Markoviću, član 86. stav 6. kaže da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu. Ja sam tu svoju obavezu, gospodine Markoviću, izvršio.
Vi možete da proverite, da uzmete listing i da vidite da li je moja kartica bila ubačena ili nije, ali zahvaljujući Poslovniku koji ste vi predložili ja dalje više nemam obavezu u toku dana da jednog sekunda moja kartica bude ubačena. Znači, to je moje pravo, a da li ću ja to da uradim ili neću...
Dakle, ja vas obaveštavam, ubacio sam na početku, izvukao sam je kasnije i više neću da je ubacujem. Vi ako mislite da možete, izvolite, izričite opomene, oduzimajte mi reč, radite šta god hoćete. To je vaše pravo.
Da biste imali početak sednice morate da imate 126 poslanika. Vi ne možete da kažete – započeli smo sednicu, pa ćemo sada utvrđivati dnevni red i utvrđivati kvorum. Kako ste onda započeli sednicu? Vi ste pokušali, gospodine Markoviću, da započnete sednicu, ali vam taj pokušaj nije uspeo, zato što nisu bili ispunjeni svi uslovi. Niste imali 126 poslanika. Dakle, kada budete imali, onda možete da započnete sednicu.
Ja sada tražim da primenjujete ovaj poslovnik. Ukoliko mislite da sam ja bilo gde pogrešio, da sam bilo koju povredu Poslovnika načinio, izvolite, izrecite opomenu, a u protivnom ja zahtevam da mi se izvinite za uvrede koje ste prethodno izneli na moj račun. Hvala.

Hvala vama. Pošto sam već dao pojašnjenje jasnim čitanjem, hvala vam, dame i gospodo, čitanjem Poslovnika i dobili smo odgovor da nije zadovoljan poslanik... Molim vas, samo trenutak, izvinite, dakle, molim vas, pa malo tolerancije, nema razloga, dame i gospodo, nemojte.
Da li se još neko javlja po Poslovniku?
Izvolite, gospodine Šaroviću.

Gospodine Markoviću, ja vas molim da mi omogućite da ovde govorim bez dobacivanja, jer član 103, gospodine Markoviću, kaže: "Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora."
Dakle, ukoliko bilo ko ima šta da kaže neka se javi po Poslovniku, pa neka izađe i neka to podeli sa nama. Gospodine Markoviću, moram da primetim da je ova vaša skupštinska većina (ili možda ne većina) izuzetno nervozna, moram da primetim da nisu zadovoljni odredbama ovog vašeg poslovnika. Možda je vreme da predložite još jednu izmenu, pa da bude još malo restriktivniji, da ukinete i ovo pravo da se javljamo po Poslovniku, možda treba skroz da nam ukinete pravo da se javljamo ili da uđemo u salu. Bio je malopre dobar predlog od gospodina Momira Markovića, možda bi sednice trebalo da održavate u onoj maloj sali, možda biste tamo mogli da okupite kvorum i možda bi mali kvorum za malu salu, za malu vladu, manjinsku podršku, bio bolji nego ovo sada.
Dakle, gospodine Markoviću, vi ste dužni, u skladu sa članom 100, da mi date objašnjenje svaki put kada izađem da ukažem na to da je povređen Poslovnik. Dakle, nećete moći, ja vas upozoravam da samo pređete preko toga. Izrekli ste malopre nekoliko uvreda na moj račun. Rekli ste da se ponašam licemerno, da ne razumem odredbe Poslovnika, da sam zbunjen i ne znam ni ja šta.
Vi možete privatno da imate mišljenje o meni, mene to ne zanima, ali kada izađete ovde, odnosno kada sednete na mesto predsedavajućeg, onda ste dužni da poštujete i mene i svakog drugog poslanika i da se ponašate u skladu sa funkcijom na koju ste, nažalost, izabrani. Dakle, zanemarite svoju sujetu, zanemarite svoje lične stavove, izvršite svoju obavezu u skladu sa Poslovnikom. Odgovorite mi, dajte mi objašnjenje za povredu Poslovnika na koju sam ukazao, a više je nego očigledno da ste ga povredili.
Dakle, morate da date objašnjenje, morate da objasnite da li vam je potrebno 126 poslanika da biste započeli sednicu, da li to što vi sednete tu i kažete - dajte da utvrdimo kvorum, pa ga ne utvrdite, može da se smatra započinjanjem sednice. Onda vam je ovaj poslovnik apsolutno nepotreban; možete da iscepate ne samo član 86, nego i sve ostalo.
Dakle, vaša samovolja je prevršila svaku meru. Vi se sada ponašate onako kako se svojevremeno ponašala Nataša Mićić. Ja vas upozoravam, gospodine Markoviću, ukoliko nastavite sa takvim ponašanjem, onda ćete zauzeti mesto koje ona danas zauzima. Hvala.

Hvala vama. Dakle, još jednom, jer sam dužan da dam objašnjenje.
Ono je identično svim prethodnim pojašnjenjima, ali poštujući poslanike i ne izjašnjavajući se o njima, ja uvek mogu ponovo da ga pročitam, ali pošto moram da poštujem sve poslanike, nemam nameru da maltretiram poslanike čitajući im ponovo nešto što jasno piše u članu 86. od stava 1. do stava 6. Zahvaljujem.
Naravno, vrlo jasno se kaže, pošto je zabranjeno dobacivanje govorniku i ometanje reda, zbog toga, naravno, predsednik Narodne skupštine je dužan da da ovo pojašnjenje. Naravno, poslanik može da ostane pri tvrdnji i ovog puta pitam narodnog poslanika Nemanju Šarovića da li ostaje pri tvrdnji da je Poslovnik povređen. Ne pozivam ga da govori, nego ga pitam pred svima vama da li ostaje pri tvrdnji, sa uverenjem da je sposoban, jer ga uvažavam da je sposoban da da znak da li ostaje pri toj tvrdnji. Ako to nije u mogućnosti, molim ga da nam pojasni da li ostaje pri ovoj tvrdnji. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Gospodine Markoviću, čak sam sada imao dobru volju i da prekinem sa ovim, ali ovo je bilo krajnje nekorektno. Dakle, da li sam ja, gospodine Markoviću, sposoban ili nisam, to nemojte vi utvrđivati. To će utvrđivati građani Srbije. Nije ovo ni vreme ni mesto gde se to utvrđuje.
Opet vas upozoravam, prekinite sa licemerjem sa kojim ceo dan nastupate. Znači, krajnje je nekorektno da se na ovaj način obraćate narodnim poslanicima. Imam pravo da izađem za ovu govornicu i da kažem šta imam da kažem. Dakle, nemam potrebu da komuniciram sa vama. Izjašnjavam se pred Narodnom skupštinom da li sam zadovoljan vašim objašnjenjem ili nisam. Sa vama lično nemam ništa i vi to morate da shvatite.
Dakle, izaći ću za ovu govornicu, kada se vi iz ovog hodnika budete izjašnjavali i davali objašnjenje povodom povrede Poslovnika, onda ću možda ja na taj način moći da se izjasnim da li sam zadovoljan ili ne. Dok god vi zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg, dajete takve komentare kakve dajete, onda možete jedino da očekujete da ću svaki put, veoma strpljivo, da izađem za ovu govornicu i da kažem da li sam zadovoljan objašnjenjem ili nisam.
Dakle, što se tiče maltretiranja poslanika, gospodine Markoviću, vi bi trebalo ili da probate da se koncentrišete ili da probate da zapisujete na koje članove Poslovnika ukazujem kada izađem. Dakle, ovog puta sam, pored toga što sam sada neke nove stavove člana 86. naveo da su povređeni, ukazao i na povredu čl. 104, 100. i 101. Vi treba da date objašnjenje vezano za sve članove Poslovnika za koje smatram da su povređeni, a ne da dajete samo na jedan za koji vi smatrate da je to potrebno. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću.
Mada stav 4. člana 100. jasno kaže da nema potrebe da poslanik koji se pozvao na povredu... Dakle, ne govori ništa o tome da se poslanik obraća Skupštini, naprotiv, kaže da u slučaju da posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostaje pri tvrdnji, dakle, ni na jedan način je ne menja, Narodna skupština bez pretresa odlučuje o tome u danu za glasanje. Naravno, vodi se stenogram i moguće je videti da li je predsednik odgovorio na primedbe koje su se ticale svih članova. Zahvaljujem.
Pošto smo detaljno čuli objašnjenje, shvatio sam, kao i vi, da se gospodin Šarović ne slaže sa objašnjenjem koje mu je dato, te će se o tome izjasniti Narodna skupština u danu za glasanje.
Sada, po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, upozoravam vas na početku današnjeg, kako vi kažete, radnog dana, mada je danas dan kada imamo sasvim novu sednicu i dnevni red niste uspeli da utvrdite do 13,05 časova, da ne vređate narodne poslanike i da ubuduće sa nama, kada ste na mestu predsedavajućeg, imate sasvim korektnu, normalnu i pristojnu komunikaciju.
Vi znate da smo mi srpski radikali poslanici koji se drže pravila ponašanja i ovog ovakvog nakaradnog poslovnika, za razliku od mnogih koji su sasvim slučajno došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sada ih je zadesila sreća, neće ih biti na političkoj mapi na sledećim izborima. Mi pretendujemo da na sledećim izborima nemamo ovakve probleme, jer ćemo moći bez problema sa 126 poslanika uvek da utvrđujemo dnevni red, i to je najmanje 126.
Vama sada, dok ste na mestu predsedavajućeg, moram da kažem da je krajnje nekorektno što ste se danas na takav način u više navrata obratili kolegi Nemanji Šaroviću. On vas je dobronamerno, a pre svega je to njegovo pravo i obaveza iz člana 1. Poslovnika, upozorio da nakaradno tumačite član 86.
Ako se vratite nekoliko minuta unazad, videćete dokle je išla vaša drskost. Vi ste kolegi Šaroviću rekli, posle više povreda Poslovnika, gde je on bio u pravu, a niste mu dali ni adekvatan odgovor i objašnjenje i na to je morao da vas podseća, kada je krenuo za govornicu da vam kaže da nije zadovoljan objašnjenjem, jasno i glasno rekli – ako ste sposobni da mi date signal da li možete da se izjasnite o tome.
Gospodine Markoviću, dešava se da pravite razne grimase iza leđa govornika, da namigujete, da se svakako ponašate na mestu predsedavajućeg. Ako očekujete da se mi kreveljimo, kao što vi to radite, iz poslaničkih klupa, nemojte, mi smo ozbiljni ljudi. Mi imamo nameru da srušimo ovu vladu i mi imamo nameru da ubuduće nesmetano i u skladu sa demokratskim principima vladamo u ovoj zemlji.
Van skupštinske sale vi možete da pokušate i da se sa nama našalite; mi to praktikujemo, i da pričamo sa vama kada se sretnemo u hodniku ili bilo gde u zgradi. Ali, kada ste na mestu predsedavajućeg, ostavite te vaše, što bi rekla deca, fore i fazone za neko drugo mesto. Ovo je ozbiljna institucija, iako moralno i svakako urušena, ali institucija koju treba da poštuju građani, a pre svega narodni poslanici i vi na mestu predsedavajućeg.
Gospodin Nemanja Šarović je i te kako sposoban, mlad je čovek, obrazovan, jedan od najaktivnijih poslanika Srpske radikalne stranke i zaista ne zaslužuje da mu se na takav način obraćate. Upozoravam vas da sposobnosti poslanika procenjujete u svojoj glavi i da zadržite svoje mišljenje za sebe, sposobnosti bilo koga na bilo kom drugom mestu. Mi smo ovde odgovorni ljudi koji želimo da radimo korektno svoj posao. Vi nam to ne omogućavate, jer ne koristite mogućnost, odnosno ne dajete nam mogućnost iz Poslovnika koji ste sami promovisali kao njegov predlagač.

Hvala, gospođice Jovanović. Pošto nije bilo pozivanja na član Poslovnika, predsednik nije dužan da da pojašnjenje.
(Nataša Jovanović: Član 100.)
Molim vas, naravno da zadržavam pravo da verujem u sposobnosti narodnih poslanika i da o tome obaveštavam narodne poslanike i mislim da to nije uvredljivo. Dakle, i dalje verujem u sposobnost narodnih poslanika.
Izvolite, po Poslovniku se javlja narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Gospodine Markoviću, da li vi verujete ili ne verujete u sposobnosti narodnih poslanika, mene zaista ne zanima. Ukoliko ste želeli da za sebe prigrabite pravo da procenjujete da li je neko sposoban da se izjasni iz klupe ili sa ove govornice, onda je trebalo na adekvatan način to da predložite i da to bude u ovom poslovniku, pa da se onda tako i ponašate.
Dakle, član 100: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje."
Gospodine Markoviću, ovo "bez pretresa", to znači da se o tom pitanju neće otvarati posebna rasprava, da to neće biti tačka dnevnog reda, da neće poslaničke grupe imati ono ukupno vreme od pet sati da o tome raspravljaju, da nećemo predlagati liste govornika o tom pitanju, nego da će se izjasniti Narodna skupština o tome u danu za glasanje.
Gospodine Markoviću, član 102. vam govori o tome na koji način narodni poslanik može da se izjasni da li je zadovoljan datim objašnjenjem ili nije.
Nije primereno, to govori kasnije član 106, da se narodni poslanik izjašnjava sa mesta, da dobacuje, da viče ili bilo šta drugo, a to je očigledno manir koji vi želite da uvedete u Narodnu skupštinu. Član 102. kaže: "Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne dozvoli. Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine".
Znači, jedini način na koji sam ja mogao da iskoristim svoje pravo, u skladu sa članom 100. stav 4, jeste da se javim, kao što sam se javio, da izađem za ovu govornicu i saopštim Narodnoj skupštini da li sam zadovoljan objašnjenjem.
Dakle, molim vas da ubuduće ne vređate narodne poslanike i molim vas da poštujete ovaj poslovnik, da omogućite svakome da iskoristi ono pravo koje ima po Poslovniku. Takođe, zahtevam da mi objasnite da li ste prekršili član 102. stav 2.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Naravno da predsednik nije prekršio član 102, jer on uopšte ne govori o tome kako će ostati pri tvrdnji narodni poslanik, već govori o redu na sednici, koji je predsednik dužan, zbog dostojanstva Narodne skupštine, između ostalog, da primenjuje, pa kaže: "Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine ne dozvoli" – to se nije dogodilo. "Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine" – ni to se nije dogodilo, svi koji su tražili su dobili reč, prišli su sa dozvolom predsednika i obratili se. Dakle, ovaj član nije prekršen.
Gospođa Radeta se javila po Poslovniku. Izvolite, gospođo Radeta.