Hvala vama. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus, gospodin Kronić Vladislav. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ovo je jedan zaista važan zakon i želim da kažem na početku da će poslanička grupa G17 plus i ovog puta glasati za ovaj zakon, pre svega zato što je ovo jako važan zakon koji ima velikog uticaja na našu sveukupnu poljoprivredu. Znamo da je Srbija poljoprivredna zemlja, pa je stočarstvo jako važna grana poljoprivrede. Međutim, ovaj zakon... Veterinarska struka ne brine samo o životinjama, o zdravlju životinja, o dobrobiti životinja, nego brine brigu i o ljudima; danas smo čuli mišljenja, zabrinutost zbog toga što se neke bolesti sa životinja prenose i na ljude. Samo to je dovoljno da ovaj zakon podržimo.
Ovo je jedan novi, tehnički zakon, ne zakon oko koga bi trebalo da vodimo političke bitke, ali naravno, ovo je parlament i ovo je mesto da sučeljavamo naša mišljenja. Međutim, ovo je zakon koji upravo našoj poljoprivredi omogućava da izađe na strana tržišta i da naše stočarske proizvode na njih i plasira i usaglašen je sa svim značajnim zakonima, odnosno direktivama EU.
Što se tiče novina u ovom zakonu, samo ukratko: ono što je bitno jeste da uvažava sve standarde EU, uvodi jedan novi termin, a to je da vodi računa o dobrobiti životinja. Takođe, predviđa jednu ozbiljnu reorganizaciju veterinarske službe i veterinarska služba će biti naravno javna, a takođe i privatna. Naravno, ono što je struka tražila u prošlosti nalazi se u ovom zakonu, to je obavezno članstvo veterinara u veterinarskoj komori. Novina je ono za šta se struka zalagala tokom pripreme ovog zakona, a to je uvođenje licence za veterinare.
Vrlo je bitno i to da se formira naučni savet za veterinarstvo koji razmatra stručna pitanja iz oblasti veterinarstva. Naravno, predviđena su tri značajna planska dokumenta, a to su: dugoročna strategija o zdravstvenoj zaštiti, program mera zdravstvene zaštite i poseban program mera zdravstvene zaštite životinja. Naravno, novina je da se poslovi programa mera ustupaju na javnom konkursu, znači otvara se konkurencija među subjektima veterine. Uvodi se registar objekata u kojima je moguće gajiti i izvoziti životinje.
Takođe, novina je uvođenje programa analize rizika i kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji. Ono što je jako bitno, uvodi se HASAP program, a to postaje obaveza pravnih lica i preduzetnika da kontrolišu kritične tačke u proizvodnji i da imaju odgovarajuće stručno lice. Takođe, omogućuje uvođenje programa za praćenje rezidua hemijskih materija u lancu proizvodnje. Naravno, novina je i obavezno obeležavanje životinja.
Jedna od novina je i obaveza Vlade da organizuje javnu službu za sakupljanje i preradu životinjskih leševa.
Takođe, jedna od novina je i analiza rizika kojom se utvrđuje namena proizvoda, karakteristike zemlje izvoznice koje utiču na pojavu i širenje bolesti.
Ovih nekoliko činjenica govori da ovaj zakon treba podržati, bez obzira na naše političke stavove. Još jedanput ću ponoviti, G17 plus će podržati donošenje ovog zakona, kao i zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.

Hvala vam, gospodine Kroniću.
Da li još neko od ovlašćenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Nastavljamo rad po prijavama govornika, sa redosledom narodnih poslanika, koje su podnele poslaničke grupe.
Prvo reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković, potom narodni poslanik Dragan Rafailović, pa narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, samim tim što za nepunih 15 dana ponovo dolazi predlog zakona o veterinarstvu pred parlament, to znači da Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nije bilo sposobno da napravi jedan dobar zakon. Dva puta je Odbor zasedao i bilo je tu povuci-potegni. Onda su uspeli da ubede SPS i verovatno da će biti izglasan.
Prvobitno su prihvatili neke amandmane Srpske radikalne stranke, u onoj prvoj verziji. Međutim, u ovoj drugoj verziji nije prihvaćen nijedan amandman Srpske radikalne stranke. Doduše, radi se o ovome: Srpska radikalna stranka je predložila amandmane na članove 96. i 124, na one članove kada u prvoj verziji zakon nije izglasan. Šta se desilo? G17 plus je te naše amandmane mutirao, odnosno izmenio i sada su naš predlog, ali u njihovoj verziji, juče prihvatili Vlada i Odbor za poljoprivredu, sada će biti izglasan, koliko se vidi i oseti.
Juče na Odboru smo otvorili raspravu. Ima tu nekih propusta. Govorio sam o veterinarskim ambulantama, pogotovo u nerazvijenim područjima, gde neće doći do privatizacije. Tu država treba da zalegne, da pomogne tim siromašnim, pogotovo pograničnim opštinama, koje će biti ulazna vrata za širenje bolesti. Konkretno, Pčinjski okrug, opština Trgovište. Ja tamo živim. Dvesta metara mi je stara očeva kuća od makedonske granice. Makedonsku granicu čuva njihova pogranična policija. Na srpskoj strani niti ima vojske, niti ima policije. Tu se švercuje roba, ide živa stoka tamo-vamo, zavisi gde je skuplja. Niti su naši organi bili kad su postavljali granični kamen. Oni su samo određivali granice.
Govorim to zato što je prisutan ministar koji je predstavnik Vlade. Nikoga ništa ne interesuje, a narod je prepušten sam sebi.
Hoću da kažem da treba zakon o veterini, jer veterina je jedan glavni segment u stočarskoj proizvodnji. Danas je stočarstvo u Srbiji propalo. Sve je stalo, sve je propalo. Mi se spremamo da uđemo u EU. Međutim, to će biti tek 2020. godine, a mi moramo da obnovimo srpsko selo, sve je propalo.
Vi, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vi ste iz stranke G17 plus. To je jedna mala, minijaturna stranka, a vodi ključne resore: Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Narodnu banku, a i šire. Imate direktore.
U Veterinarskom centru Niš je vaš direktor. Bilo je tamo afere, ljudi su štrajkovali. Vi silom smenjujete radne i poštene ljude, a postavljate svoje. To nije na mestu. To neće biti zadugo, sledeći izbori će pokazati ko i kako treba da radi.
Niste prihvatili naše amandmane, a prihvatili ste amandmane stranke G17 plus, a to su, u stvari, naši amandmani, samo su malo mutirani. Vi uopšte ne prihvatate amandmane Srpske radikalne stranke čisto iz inata. Mi smo najjača politička stranka, dokazaćemo na sledećim izborima.
Dalje, danas smo svedoci naše nacionalne propasti. Moram da se obratim članu Vlade, gospođi ministarki, pošto drugi ministri nikad ne dolaze. Nacionalna propast, ekonomska katastrofa, pljačkaška privatizacija. Propada ceo srpski narod.
Faktički, 90 posto naroda u Srbiji gladuje. Dosovski petooktobarski revolucionari sve su bogatiji i bogatiji. Niko ne brine o statusu Kosova. Vlada se ne oglašava, a treba da se rešava problem Kosova i Metohije. Tamo je popaljeno 150 crkava i manastira, a Vlada se ne angažuje na tome. Treba da zauzme jedan stav, da iznese pred parlament i da Skupština donese odluku. Treba da počnemo pregovore, a niko ništa o tome.
Republika Srpska tone. "Aždaja" Pedi Ešdaun guta sve. Taj srpski entitet se gasi. Vlada o tome ni reči.
Jug Srbije propada. Niko ništa ne ulaže, niti neko od ministara dolazi. Gospodin predsednik Vlade Koštunica je došao da pusti fabriku vode u Vranju i fabriku dušeka u Bujanovcu, a ova fabrika vode je pravljena 11 godina. Nikog ništa ne interesuje.
Ministarstva koja drži G17 plus ispunjena su svakodnevnim aferama. Vojni ministar – afera panciri, šlemovi; afera "Erikson", svakojake afere, Srbija je danas postala zemlja raznih afera.
Čak ste izmisli i bosanski jezik. Pitam vas – gde se školuju stručnjaci da taj jezik predaju? Da li neko ima diplomu sa bosanskim jezikom? Spremate se da uđete u EU, a zemlja nam je u katastrofalnom položaju.
Slažem se da treba da se donese zakon. Voleo bih da ovo ministarstvo uskoro donese zakon o oživljavanju srpskog sela, za preporod srpskog sela, da donese zakon da mladi ljudi ostanu da žive tamo, da rade, a ne da se iseljavaju i napuštaju zemlju. Srbija se sužava. Mi ćemo 2020. biti nacionalna manjina u sopstvenoj državi. To je nezapamćeno. Najstariji narod na svetu će nestati ako se ovako nastavi.
Donosite zakone koji će da budu od koristi ovoj zemlji, da narod živi bolje, a ne da po nalogu EU prepisujete te zakone koji su neprimenjivi u Srbiji. Srbija nije Holandija, nije Engleska, nije Danska, nije Amerika. Srbija je Srbija. Specifična sredina, specifično podneblje. Prema tome, ili radite kako treba ili raspišite nove izbore, pa će doći Srpska radikalna stranka, koja će predvoditi srpsko patriotsko jezgro i videćete kako će se vladati. Biće Srbija zemlja bez korupcije, bez pljačke, bez kriminala, bez afera. To ćemo dokazati na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima.

Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što smo čuli na kraju izlaganja prethodnika već smo videli. Dakle, ne dao Bog da opet gledamo.
Ne želim da govorim o zakonu, ali bukvalno nijednu rečenicu, jer o ovom zakonu je sve rekla struka. Javna rasprava je trajala dugo i dakle, svi profesori sa fakulteta i moj kolega, uvaženi predsednik Odbora, odlično zna šta je struka rekla za to, šta su rekli veterinari, šta je rekla Evropska unija. Pored toga, imali smo raspravu pre nekoliko dana, koja je sve to razradila u detalje i čak su i poslanici opozicije hvalili zakon o veterini.
Pričaću o nečemu drugom, o nečemu što je mene šokiralo, a to je glasanje. Dakle, oni koji su hvalili zakon nisu glasali za. Učestvovao sam na nekoliko sesija Odbora za poljoprivredu gde su bili najeminentniji stručnjaci iz oblasti veterine i visokog obrazovanja u oblasti veterine. Svi su rekli sve najbolje o zakonu. Veterinari kažu da 15 godina čekaju ovaj zakon. Počeo sam da se raspitujem šta je u pitanju. Odgovor se sam nametao, ne treba se mnogo raspitivati, ali je samo to raspitivanje potvrdilo ono u šta sam sumnjao.
U ovoj priči postoji deo ljudi koji ima interes da zakon bude usvojen. To su svi oni koji se bave proizvodnjom, ne samo u stočarstvu, gde je zakon o veterini nadležan, nego i u biljnoj proizvodnji gde će biti nadležan drugi zakon, dakle zakon o agenciji za laboratorije, iz prostog razloga što će ona kontrolisati sadni materijal i sve drugo što se upotrebljava u proizvodnji.
Poseban interes imaju ljudi koji se bave izvozom, ljudi koji proizvode za izvoz i to je način da se mladi zadrže na selu, da izvozimo, da donesemo ovakav zakon i da ti ljudi mogu da ostanu zato što će imati dobre cene i bolje uslove života na selu, nego da rade kao portiri i vozači u gradu. Slažem se da se po tom pitanju ujedinimo i da donosimo ovakve zakone.
Kome ne odgovara ovakav zakon? Javnim veterinarskim stanicama. Tu ljudi rade u državnoj firmi, primaju državnu platu, a skoro svi veterinari, čast izuzecima, jer ima i tu poštenih ljudi, rade za sebe privatno i za svoj džep. Dakle, primaju državnu platu i uzimaju proviziju za kupovinu lekova i opreme i mnoge druge stvari. To smo videli na terenu u lokalnoj samoupravi kada je bilo obeležavanje i kada se rade raznorazni drugi poslovi, osemenjavanje itd.
Drugi deo je najgori – agencija za laboratorije će sprečiti nekontrolisan uvoz prehrambenih proizvoda koji ne zadovoljavaju kvalitet. Kome to ne odgovara? Raznim špekulantima, švercerima ili legalnim uvoznicima tih proizvoda iz inostranstva kojima ne odgovara uvođenje kvaliteta i, naravno, tajkunima koji se time bave na veliko.
Iskreno verujem da ovde ne postoji nijedan poslanik, a kamoli, ne daj Bože, poslanička grupa koja će glasati protiv ovog zakona, koja će ići na vodu takvim ljudima koji Srbiju uništavaju, a pogotovo što treba da imamo u vidu da ćemo posle ugovora o pridruživanju imati sve tešnje odnose i sve liberalnije tokove robe i uvoza i izvoza sa Evropskom unijom i sa drugim državama. Ko će onda da zabrani uvoz neke robe, nego kvalitetne laboratorije koje će samo pregledom kvaliteta moći da zaustave ono što ne valja.
Samo ću podsetiti da se nedavno, pre nepune dve godine, upravo aktom ministra poljoprivrede, kada su zaustavljeni brodovi sa svinjskim mesom u luci Bar i nije data dozvola za uvoz u Srbiju, tada stabilizovala cena svinjskog mesa; i dalje je na nivou od evro i po, pa i dva. Isto tako, setite se dobro kakva je pobuna bila i kako su tajkuni plaćali medije u Srbiji da blate ministra finansija, ljude koji vode carinu i Skupštinu Srbije zato što je uvedena kontrola i sprečen uvoz brazilskog i argentinskog mesa.
Dakle, ovaj zakon nema nikakve veze sa politikom, sa Hagom, sa Kosovom, sa problemom manjina u nekim našim delovima. Ovaj zakon je čisto ekonomski, od nacionalnog značaja, veoma važan za ugovor o pridruživanju. Ekipa koja bude pregovarala ima težak zadatak da odbrani naše poljoprivredne proizvode tj. da zadrži zaštitu nad našom poljoprivrednom proizvodnjom. Kako će to uraditi? Tako što će reći da donosimo zakone koji su potrebni da bismo regulisali tu oblast itd. To će biti olakšavajuća okolnost.
Dakle, nadam se da niko neće pokazati da štiti tajkune i raznorazne liferante, koji uništavaju našu poljoprivrednu proizvodnju, time što će glasati protiv ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, potom narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Milorad Krstin.

Poštovani narodni poslanici, evo imamo ponovo zakone u kratkom roku, popravni ispit je u toku. Reče gospođa ministar - sticajem okolnosti. Ne razumemo šta to znači. Jako bih voleo da znam kakav je to sticaj okolnosti, kakva je priroda tog sticaja okolnosti, da li su to bila loša zakonska rešenja ili je nešto drugo. Verovatno ćemo čuti i u ovoj raspravi, nadam se do kraja ove rasprave.
U kratkom objašnjenju gospođe ministra čuli smo ponovljene stavove, ono što smo već prethodni put čuli, da je to novi zakon koji donosi nova rešenja i koji zbog toga treba usvojiti. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne sporimo potrebu donošenja jednog ovakvog zakona, jednog modernog zakona o veterini, ali smo i prošlog puta izrazili svoje neslaganje sa ovakvim načinom donošenja novina u našu pravu praksu.
Naime, šta smo zamerili u javnoj raspravi povodom oba zakona? Prvo, opet ću ponoviti da govorim kao lekar, ovaj zakon je uzeo i suviše slobode i počeo da na jedan neprimeren način preuzima sebi nadležnosti od jednog drugog sektora, od zdravstvenog sektora, i to je ono što je naša osnovna zamerka kada pričamo o ovom zakonu.
Ako uzmete obrazloženje kako je dato, lepo se kaže: razlozi za donošenje – zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude, kao i značaj kontrole u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje i hrane životinjskog porekla koja treba da zadovolji zdravstveni i kvalitativni aspekt koji će osigurati bezbednost potrošača. Molim vas, to je par ekselans zadatak zdravstvene službe. Ne kažem da veterina ne može značajno da doprinese, ali time derogirate čitav jedan važan sektor i to je nedozvoljeno.
Vi u obrazloženju nemate ništa drugo osim - zdravlje ljudi. Kako možete i kako smete da uzmete sebi tu odgovornost bez sanitarne zaštite i bez zdravstvenog sektora? Ko vam daje pravo i pitam se kako se Vlada saglasila da ovo da u ruke veterinarskoj službi, neobično važnoj i značajnoj karici u obezbeđivanju bezbedne hrane.
Nije vam dosta to, služite se neistinama. Kažete dalje: "Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju uređuje zaštitu zdravlja životinja od zaraznih bolesti, zatim zaštitu ljudi od zaraznih bolesti...". Ne reguliše vam to taj zakon, jer izričito u članu 1. stoji – zaštita od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude. Velika razlika.
Ako nemate dovoljno mogućnosti da shvatite ovu razliku onda dajte to nekome ko je vičan tome neka piše, dajte dobrim pravnicima koji razumeju značenje termina i reči koje koriste.
Uzeli ste sebi ono što vam ne pripada i što ne može. Zašto ne može? Ne može se lekar i zdravstvena služba baviti zoonozom ukoliko se pojavi. Zdravstvena služba i sanitarni deo te službe ima svoje discipline i ima stogodišnju tradiciju u zaštiti ovog naroda upravo i kod zoonoza. Šta imamo? Imamo epidemiologiju, imamo higijenu, socijalnu medicinu, imamo nutricioniste u okviru higijene. Ne možete to izbrisati gumicom i obezbeđivati nešto kvalitetno; nemojte se ljutiti, vi koji ste završili poljoprivredni fakultet i veterinari. Ne petljajte se u ono što ne znate, ali ovim zakonom to demonstrirate.
Znači, struka će se baviti preventivom kod zoonoza, struka se i do sada bavila time, sistem prijavljivanja zoonoza Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, gde se prijavljuju ta oboljenja, pored međunarodne organizacije koja ima francusko ime sa tri slova, kojoj ste prijavili i onu epidemiju šapa i slinavke, koju, čini mi se, niste ni odjavili.
Pitanje za vas ovde je da li ste odjavili epidemiju slinavke i šapa što ste bili dužni, da bi naša stoka mogla da bude izvožena u inostranstvo? Ako niste odjavili tu slavnu "epidemiju" slinavke i šapa iz 2001. godine, zašto to niste uradili? Da li je 20.000 eura koje ste morali da položite razlog ili nešto drugo? Dok se to ne uradi mi ne možemo da izvozimo našu stoku u zemlje Evropske unije, koliko ja znam propise Evropske unije. Vi se stalno zalažete za te propise.
Da je jasno da vam je cilj da urušite jedan sistem sanitarne zaštite i kontrole govori i prvi član ovog zakona. Neću ga čitati, ali u raspravi u pojedinostima ćemo ga komentarisati. Kazaću vam kako on treba da bude napisan pa da budu i veterinari zadovoljni i da sanitarna zdravstvena služba nađe svoje pravo mesto i da Evropa bude zadovoljna.
Nemojte samo da kažete da je ovo Evropa tražila. Evo, u dokumentima imam pismo agencije "Karl Bro" koja vam je radila ovaj projekat, gde njihov predstavnik Jan Robertson kaže da su politička rešenja nadležnosti sanitarne inspekcije i veterinarske, a nikako Evrope i nikako nećemo upasti u zamku da mi namećemo ta rešenja. Ovo ste smislili sami vi, bez Evrope, jer ovo nisu evropska rešenja, ovo je vaša bruka i sramota. Nemojte se kriti iza Evrope. Pismo je ovde, svakom je dostupno.
Ono što hoću da dodam – sa ovim zakonom, kažete, ima novina. Molim vas, nemojte komoru da smatrate kaznenom ekspedicijom i produženom rukom Ministarstva, koja će disciplinovati veterinare. To može biti samo strukovna organizacija koja se brine o interesima i koja će štititi veterinare, kao i kada je lekarska komora u pitanju.
Dođite do te svesti da je jedan od važnih interesa da funkcioniše ta struka i da se radi po savremenim principima nauke i struke i da onaj ko neće po tim uzusima da se ponaša treba da bude na određeni način sankcionisan, ali nemojte to davati komori. To nije njena esencijalna uloga. Ono što vi treba da kontrolišete i radite kao uprava namećete drugome i bacate "vruć krompir" u ruke, pa kada ne bude išlo kako valja reći ćete – eto, imate komoru, komora to ne radi, to nije naš posao.
Govorite smešne reči. Kada govorite o životinjama (one bi trebalo da su vama vrlo bliske), u članu 46. govorite o humanom ubijanju i klanju. Gde ima humanog ubijanja i klanja? Da li vam je jasno da to ne ide? Imate terminologiju – kontumaciju, udaljavanje, čak i jednu grublju reč koja se koristi u toj terminologiji. Kako vam pada na pamet da koristite takva rogobatna terminološka rešenja u ovom zakonu, kada kažete da ste dugo radili na njemu?
No, da se ja ostavim ovog zakona i ovih novina. Šta su novine? Ako ćemo iskreno, recimo, novina je kontrola prisustva ostataka štetnih materijala i zagađivača koji mogu biti opasni po ljudsko zdravlje. To se već sprovodi kroz zdravstvene ustanove i to je u domenu inspekcijskog nadzora i u neposrednoj je nadležnosti sanitarne inspekcije.
To su vaše novine - da prigrabite ono što je već zakonom dato sanitarnoj zaštiti. Na šta to liči? Da li su vam dali saglasnost oni? Ja imam bogatu prepisku između Ministarstva zdravlja, između struke i gospodina Labusa. Imate pismo gospodina ministra gospodinu Labusu gde se kaže, 27. januar 2005. godine, evo pismo je potpisano, ministar se zalaže da se ovako ne rešavaju stvari kako ste ovim zakonima predvideli, da ostane kontrola sanitarna i na granici, pogotovo kada se radi o prometu namirnica. Ko vam je dao dozvolu, ako postoji ovakav zahtev Ministarstva zdravlja? Otkud imate otvorena slobodna vrata da se oglušite o te zahteve struke? Neću pokazivati desetinu drugih papira gde je jasno od strane zdravstvene struke definisano šta ko treba da radi, da nema sudaranja i da svi budu zadovoljni.
Ono što je problem, mi imamo i Zakon o zaraznim bolestima, koji smo u ovom parlamentu usvojili skoro pre godinu dana. Vi ste uzeli nadležnosti i iz tog zakona, koje pripadaju sanitarnoj službi upravo ovim ubacivanjem ljudi, jednom rečenicom koja izgleda da malo remeti stvari, ali suštinski menja situaciju, što je po meni nedozvoljeno.
Ali, da se okanem ovog zakona, govorićemo mi o tome i u amandmanima. Međutim, apsolutno je nedozvoljeno to što ovaj zakon hoće da uradi. Ne govorim o drugim delovima koji su sigurno potrebni i gde verovatno ima i dobrih rešenja. Ali, kao lekar ne mogu da ne kažem ovo.
Vi morate da date odgovor zašto je to tako, da li sanitarna zaštita u ovoj zemlji, koja ima stogodišnju tradiciju, ne valja, pa ćete vi veterinari, inženjeri poljoprivrede da spasite zdravlje ljudi, pa uzimate stvari u svoje ruke ili je to koincidencija da gospođa Makaj sedi tamo, pa je onda sve to tako i moguće. To ministarstvo već se odreklo čitavog niza nadležnosti sanitarne zaštite, a da ne govorim o buci, radioaktivnom zračenju, što je predmet sanitarne zaštite i zaštite zdravlja u većini normalnih razvijenih zemalja sveta. Odgovorite, molim vas, na ta pitanja.
Ukratko bih se osvrnuo i na ovaj drugi zakon. Ovaj drugi zakon je još gori. Ja sam rekao da nema manjeg zakona i lošijeg, da sam ga video u parlamentu, i nema pogubnijeg. Ako vidite šta se kaže da je intencija zakona, a pričao sam prošli put i znam da se ne valja ponavljati, ali moram se ponoviti, kaže se - prvi je ekonomski razlog, primarni ciljevi su ekonomski.
Gde su vam ljudi? Zar nisu ljudi najvažniji, građani koji su nas birali, vi koji ste u izvršnoj vlasti zbog ljudi ste tamo da donosite rešenja koja donosite, a ne zbog apstraktnih ekonomskih ciljeva.
Znači, ovo ste vi stavili kao drugo – zaštita potrošača putem kontrola koje obezbeđuju bezbednost i visok kvalitet hrane. Opet pitam kao lekar – a gde je tu zdravstvena struka? Otkuda pravo vama koji ste to radili i do sada, na jedan način kakav ste radili, hajdučki, da sada to uzimate kompletno sebi u ruke i da vi pravite organizaciju i shemu sanitarnih laboratorija? Vi to najbolje znate.
U sekundarnim ciljevima ste naveli: ekološki; pa politički, pa se kaže - priprema Srbije za članstvo, ali sada je to interesantno, u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa onda prijem i priprema za pristupanje Evropskoj uniji.
Znači, važniji je cilj Svetska trgovinska organizacija, rušenje barijera da hrana uđe u našu zemlju što lakše, a to ne krije ni "Karl Bro", jer kaže u odgovoru Ministarstvu zdravlja da je jedan od zadataka ovih reformi da ne može da bude stroži princip kontrole uvozne hrane u odnosu na domaću, i to je u redu, niko nema ništa protiv toga. Znači, i to vam je važnije, a stalno ovde pričate - Evropa, Evropa, kitite se evropskim značkama, ali je sada Svetska trgovinska organizacija odjedanput značajnija prema prioritetima, bar tako ste ovo napisali.
Rečeno je šta vas je motivisalo. Ako gledate šta Ministarstvo poljoprivrede radi, onako kako radi, onda ono radi sve suprotno da postigne od ovoga što je ovde izjavilo da želi da postigne. Neko je pre mene već govorio, evo imamo HAST konvenciju i od 1. januara 2006. godine Evropa primenjuje Konvenciju. Ne može niko da uveze ko nema sertifikat po HAST konvenciji.
Šta se dogodilo? Ministarstvo zdravlja u maju mesecu donosi uredbu i kaže "da ne bude kasno", tako kaže eufemistički, da se maja meseca konkuriše za pare i da se sertifikuju naše firme da bi mogli njihovi proizvodi da odu u Evropu.
Koliko ste vi na vlasti? Kada ste prvo čuli za HAST konvenciju? Kada je to trebalo da pokrenete? Nije zamerka samo vama, i prethodnoj vlasti je zamerka. Zašto niste pet godina, znači od 2000. godine pokrenuli blagovremenu akciju, nego ovako navrat-nanos.
Šta ste uradili? Kazali ste - 180 miliona dajemo za podršku. Kažete - 12 naših firmi imaju sertifikat i mogu da izvoze, a vi ste zatvorili sa 27. septembrom i kazali da nema više para, javilo se mnogo, 300 firmi se javilo, a imamo novce da vas šaljemo na sajam u Hanover i još na dva sajma u svetu, tamo ćemo vam plaćati. Šta je sada važnije? Da idu u Hanover ili da dobiju sertifikat? To je sada pitanje za raspravu. To stoji na vašem sajtu. Otvorite sajt danas, možete se smejati koliko hoćete, otvorite današnji sajt, sve ćete to lepo videti.
Uvoz zaraženih jabuka, ona stara afera kada ste trčali na granicu da vratite onu donaciju sa jabukama, pa se na jedvite jade vratilo, ne prestaje. Imate kupinsku aferu, šta je seljacima dato da seju prošle godine od zasada maline i kako su prošli, Slovenci dali pare, kupili.
Najnovija afera sa malinama sa 800 kilograma rasada, za koji je utvrđeno da je zaražen. Imali ste problem da zatvorite, išli ste sa policijom. Jeste li zatvorili konačno, jeste li spalili? Tamo ste debatovali sa uvoznikom koji su modaliteti, kako da spasemo štetu. To piše na vašem sajtu od reči do reči. Možete pročitati.
Ja odem na vaš sajt pa pročitam - kontrola pesticida u hrani. Kako se sprovodi? Ko poštuje karencu? Gde imate istraživanje kojim ste utvrdili koliko naših ljudi na zelenoj pijaci Zeleni venac u jednom određenom roku ima ispravnu hranu.
Hoćete da vam kažem neke druge podatke drugih koji su radili, a ne vi? Kakvi su nalazi? Na vašem sajtu jedna osoba, stručnjak, kaže da je 50% hrane koju jedemo kontaminirano genetski modifikovanom hranom. To ste pustili na vaš sajt da ide zbog kukuruza, zbog prerađevina kukuruza, zbog soje koja se ovde intenzivno proizvodi. Ove godine ste izašli sa aferom genetski modifikovane soje gde kažete - 370 hektara u Mačvi i 50 u Surčinu.
Šta je sa tom sojom? Rekli ste da ćete je uništiti. Da li ste je uništili? Ima li rešenja? Pokažite rešenje gde ste uništili tu soju. Da li je to možda "Krmivo produkt" zasejao? Da li je možda taj gospodin iz "Krmivo produkta" glavni potrošač te soje, koji hrani 5.000 kokica i jaja koja prodaje po Beogradu genetski modifikovanom sojom?
Genetski modifikovanu soju je sadašnji ministar protežirao u ovoj zemlji kao direktor onog Saveznog zavoda za genetske i biljne resurse, koji je bio kada je Labus bio potpredsednik Savezne vlade, a Vitošević bio (kao prvo radno mesto) ministar poljoprivrede. Taj lanac se nastavlja, imena neću spominjati. Ovde se uvozi genetski modifikovana hrana.
Samo nešto da kažem, pošto ste uzeli stvar u ruke, koji ne poznajete, pročitajte ovu knjigu vi iz Ministarstva. Izdanje je Instituta za društvene nauke u Londonu, 150 stranica o genetski modifikovanoj hrani. Tamo ćete pročitati ima li štetnih efekata ili nema. Znači, Institut društvenih nauka u Londonu, to pročitajte. Ono što će vama biti jako lako da pročitate, pročitajte iz Matice hrvatske knjigu o genetski modifikovanoj hrani i šta tamo piše, sa dokazima.
Da se zna samo i ovo: firma "Monsanto" je 2005. godine... Vi dobro znate koja je firma "Monsanto", često putujete o njihovom trošku u SAD, to je poznata stvar, imaju papiri, gospođo. Smejte se. I ja bih se smejao da meni neko da u džep nekoliko hiljada tih para, bilo bi mi prijatno. Zna se koliko ste puta išli u inostranstvo. Nije loše ni ići. Nije to zamerka, ali je priča o "Monsantu". "Monsanto" firma je ove godine u Americi kažnjena sa 1.500.000 dolara zbog korupcije u Indoneziji zbog toga što je potkupila državnog službenika koji nije ispitivao hranu, nije ispitivao da li je lan ili pamuk genetski modifikovan. To je firma "Monsanto".
Danas kada idete našim njivama, idite u Vojvodinu, idite i ovde malo po Mačvi, vi ćete videti na njivama table sa oznakama kukuruza "Pionir". "Pionir" je jedna multinacionalna kompanija koja takođe radi najviše sa genetski modifikovanom hranom. Ja vas pitam – da li je to genetski modifikovan kukuruz? Štetni efekti tog kukuruza su dobro poznati, a onima koji nešto znaju – sa izučavanjem ljudskog genoma, kada je utvrđeno da ljudski genom ima 30.000 gena zaduženih za sintezu proteina (evo, smeje se slatko gospođa Plavšić, ručak je prijao, ona je utonula u nirvanu), potpuno Krikova teorija determinacije pada u vodu.
Šta to znači? Samo da vam prevedem na jezik narodni. To znači ovo: da od spoljašnje sredine, uz gene koje imamo, i te kako zavisi i funkcionisanje našeg organizma, zdravlje i bolest. Onda kada govorimo o genetski modifikovanoj hrani to treba uzeti u obzir.
Neću da govorim o opasnosti kada posejete genetski modifikovane sojeve, 100 kilometara unazad nećete imati druge sojeve, neće nicati ništa drugo. Neću da vam govorim o Argentini, čitajte šta je danas u Argentini, šta se dobilo intenzivnom proizvodnjom soje, gde je danas Argentina; čitajte zdravstvene biltene, čitajte poljoprivredne biltene.
Prema tome, srpski radikali ne mogu da stanu iza ovakvih predloga zakona. Apelujemo na Ministarstvo da koristi iskustva Ministarstva zdravlja, to je valjda još jedna vlada; na kraju krajeva, ista ste stranka, razmenite informacije, razmenite mišljenja i mislim da ćete onda moći da donesete kvalitetne zakone koje ćemo onda i mi moći da pozdravimo.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što uopšte počnem da pričam o ovoj temi, o ovom zakonu, moram da izrazim energičan protest zbog drastičnog nepoštovanja Narodne skupštine i nas narodnih poslanika. Tri slučaja sam od jutros video ovde: prvi, kada je predsedavajući onako otezao i na silu utvrdio dnevni red i kršeći Poslovnik; drugi je odnos ministarke o čijem zakonu danas raspravljamo i treći je odnos Vlade prema ovoj skupštini.
Što se tiče Vlade, nije prošlo ni 10 dana kako smo o ovom istom zakonu, ovom istom tekstu, koji je samo sa izmenjenim datumom i izmenjenim brojem zaveden u Narodnoj skupštini, raspravljali i kao zakonski projekat koji nije dobar, koji nije kvalitetan, odbacili. Samo posle 10 dana neko iz Vlade, odnosno Vlada u celini dolazi do zaključka da su narodni poslanici zaboravili da su pre 10 dana o ovome raspravljali i isti tekst ponovo stavlja na dnevni red.
Da li ste to, dame i gospodo narodni poslanici, vi toliko maloumni da mogu ovakve stvari da prolaze kod vas? Možda je nešto drugo u pitanju. Socijalistička partija je rekla energično da neće glasati za ovaj zakon dok se ministarka Dulić ne izvini zbog onoga što je rekla da su socijalisti, odnosno ondašnja vlast, prevozili leševe umesto breskve u hladnjačama. S obzirom da je Srpska radikalna stranka u to vreme bila u vlasti, mi izvinjenje od ove ministarke, čak i da se izvinila njima, ne prihvatamo.
Drugi neverovatan odnos prema ovom domu, prema zakonodavnoj vlasti, prema Narodnoj skupštini i prema vama, dame i gospodo narodni poslanici, jeste odnos ministarke. Evo i danas je došla u patikama, doduše "puma", "adidas", ne znam šta su. Sutra će doći u trenerci, preksutra kada budemo raspravljali o amandmanima može da dođe u šorcu, kupaćem kostimu. To je nepoštovanje vas koji sedite ovde. Ja kao narodni poslanik ne dozvoljavam da se prema meni neko ko traži da izglasam njegov zakonski projekat ovako ponaša.
Dame i gospodo narodni poslanici, da krenemo malo sada i o materiji da raspravljamo. Godine 2002, poštovana gospođo... I ako smo nosili majice sa likom, nosili smo u znak protesta.
Jer, vi ste tog nevinog čoveka uhapsili i drago mi je, sada nosimo bedževe i nosićemo sve dok on ne dođe, a meni je baš žao što su vaši lideri toliko bezlični da ni onaj iz one emisije na "Pinku", ono što se emitovalo pod nazivom "Nikad izvini", nije mogao da pogodi.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2002. godine, znači, dve godine posle "dosmanlijske buldožer revolucije", dve godine od kada je došla ta evropska opcija, Evropska unija dozvoljava da šest klanica, šest mesno-prerađivačkih industrija iz Srbije izvozi u Evropsku uniju i to su: "Karneks" iz Vrbasa, "Neoplanta" iz Novog Sada, "Srem" Šid, "MIP" Požarevac, "Čajetina" iz Čajetine, "Juhor" iz Jagodine, "Mesni kombinat" iz Leskovca i "Stokoimpeks" iz Knjaževca.
S obzirom da smo mi uglavnom poljoprivredna zemlja i da je jedna od ključnih proizvodnji upravo uzgoj stoke i proizvodnja mesa i s obzirom da su vrlo strogi kriterijumi Evropske unije, sve je to ispunjeno, Evropa je dozvolila da Srbija malo stane na noge, da poljoprivreda u Srbiji malo stane na noge i da to krene.
Ondašnji visoki funkcioner traži od Evropske unije da briše, bilo je osam objekata, izvinjavam se, da briše šest objekata i da ostavi samo dva. O tome ćemo, ko je to raspravljati, trebalo bi da to raspravi MUP, jer je ovaj naneo neverovatnu štetu Srbiji.
Recimo "Karneks", čuveno ime, ne može da izvozi, "Juhor" čuveno ime, isto tako ne može da izvozi, dakle, u evropskim razmerama čuveno ime ne može da izvozi više, nije moglo od 2000. godine.
Da ne bi bilo posle – nemojte, to je bilo 2002. godine, tada ministarka nije bila, bila je u ovoj šifrovanoj političkoj organizaciji, a da li je politička, to je sada znak, odnosno pitanje da li je šifrovana, to je G17 plus, zajedno sa ekipom iz G17 plus i tada su držali ovaj resor.
Dalje, ono što je gospodin Paja Momčilov pomenuo, ja ću da podsetim građane Srbije, gospodin Momčilov je kao lekar objasnio koliko je opasno, koliko su opasni genetski modifikovani organizmi, mislim na soju, kukuruz, i koliko utiču na razvoj svih generacija iza nas.
Da podsetim, iste te godine, 2002, iz firme "Monsanto" – nešto mi je poznato, mislim da je to poznato i ministarki, a za vas koji ne znate, gospodo narodni poslanici, i za građane Srbije to je firma iz Amerike koja se bavi proizvodnjom i prodajom isključivo genetski modifikovanih organizama – da bi pomogli ojađenoj i napaćenoj Srbiji prvo su u vidu poklona poslali 50.000 tona genetski modifikovane soje. U pregovorima da ta soja dođe ovde...
Inače, prerađena je upravo u onoj firmi koja se zove "Krmivoprodukt" i odavno su građani Srbije pojeli meso životinja koje su hranjene tom genetski modifikovanom sojom.
Uvoz realizuje G17 plus, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a direktni učesnici su Saša Vitošević, tadašnji ministar, Ivana Dulić, tadašnji direktor nekog instituta, nebitno je, i Predrag Sladojević. Ova tri imena, uz još jedno ime, o kome ću malo kasnije, pojavljuju se gde god se pojavi genetski modifikovana soja, odnosno organizmi, a čak su sada svedena na druga tri, Aleksandra Makaj, pomenuo je gospodin pre mene, Ivana Dulić-Marković, svakog meseca, ponavljam, odlaze do Zagreba, a sa zagrebačkog aerodroma za Ameriku u firmu "Monsanto" po provizije, po ne znam ni ja šta, po pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada malo o zakonu. Gde god smo stavili amandman na ovaj zakon, ovog puta smo sve iste amandmane ponovili i opet ćemo kada dođe vreme o amandmanima, moram da skratim svoje izlaganje, jer ima dosta poslanika iz Srpske radikalne stranke koji hoće da govore i onda ćemo o amandmanima, jer po svakom amandmanu imamo 15 minuta, pa ćemo reći sve što treba da se kaže, a vezano je za ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka sigurno za ovakav zakon neće glasati, jer on pored svega znači i totalno uništenje i propast srpske poljoprivrede. Hvala.