Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je malopre rekao predsednik Skupštine, da je jedina poslanička grupa koja je prijavila poslanike da govore o ovom predlogu poslanička grupa SRS, govori o ozbiljnosti ovog parlamenta, odnosno o ozbiljnosti poslaničkih grupa.
Ovo što se danas dešava u prepodnevnom delu i sada u nastavku sednice je silovanje parlamentarizma, silovanje Narodne skupštine. Ovo je neverovatno, smejte se vi koliko god hoćete, ovo nije smešno, ovo je tragično, žalosno, tužno, jadno, i teško nama, teško Srbiji sa ovakvom Vladom, gospodine Velimire Iliću, i sa ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini i prema narodu Srbije.
Vi se usuđujete... Najpre vaša koleginica pre vas kaže – igrom slučaja se desilo da joj zakon ne bude usvojen. Neverovatno! Najnormalnijim glasanjem zakon nije bio usvojen, i to dva puta glasali u toku dana, Marković kršio Poslovnik, i ona kaže danas da igrom slučaja nije usvojen zakon. Vi danas obrazlažete kako je postojao neki amandman koji, na kraju krajeva, nije bio amandman Vlade. Stvarno moram da se prekrstim pred kamerama, ovo je neverovatno.
Vi u obrazloženju zakona kažete: "Pošto se opravdano postavlja pitanje usaglašenosti stavova 2, 3. i 4. člana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji su nastali tako što je usvojen amandman i implementiran u stav 4, a koji nije bio predlog Vlade Republike Srbije, smatra se da je neophodno brisanje ovog stava."
Kolege drage, da li ste ovakvo čudo neviđeno negde u parlamentarnoj praksi savremene Evrope, savremenog sveta i Srbije videli i čuli?
Dakle, mi ovde treba da budemo glasačka mašina, kako misle ministar Ilić i Vojislav Koštunica i sve što nam Vlada predloži mi samo glasamo, kažemo da je u redu, tako je, i mi ovde nećemo ništa da radimo.
Umesto da budete zahvalni narodnim poslanicima koji ozbiljnim pristupom, predlozima i amandmanski intervenišu i pokušavaju da urede neki predlog koji nam dajete, vi se usuđujete da kritikujete narodne poslanike i ovako crno na belo ostavljate trag da je neophodno brisanje ovog stava zato što je došao od Narodne skupštine, a ne od Vlade Republike Srbije. Ako je i od vas, previše je, zaista.
Pravo stanje, zbog čega ovo radite, gospodine Velimire Iliću, jeste vi i Nenad Bogdanović i vi to dobro znate – uprava grada Beograda je jedina uprava u Srbiji koja ne primenjuje ovaj zakon sa ovim amandmanom koji danas hoćete da brišete.
U svim drugim gradovima, u svim drugim opštinama od kada je zakon stupio na snagu, a to je bilo krajem jula, zakon se normalno primenjuje, a Nenad Bogdanović je doneo nekoliko uredbi kojima je stavio van snage zakon koji je u Skupštini usvojen.
Nenad Bogdanović je u dogovoru sa vama rekao da on nema uslova da Beograd primenjuje ovaj zakon. Ko ga pita da li ima uslova? Zakon je doneo parlament, donela Narodna skupština i ko pita Nenada Bogdanovića i Velimira Ilića da li taj zakon može da se primenjuje. Mora da se primenjuje.
Zašto ste požurili sa ovim, gospodine Iliću? Zato što je 28. septembra doneta odluka Ustavnog suda (i uskoro ćemo, kolege poslanici, imati opet ovaj zakon sa izmenama i dopunama) gde su stavljene van snage te Bogdanovićeve uredbe i gde je rečeno da je neustavno ograničavanje rada, da je kršenje prava na rad ovo što vi pokušavate kroz ovaj zakon i što je Bogdanović uradio kroz svoje uredbe.
Znate da je ta odluka Ustavnog suda doneta, ili bar znaju u vašoj službi pa su vas nagovorili da idete ovako navrat-nanos sa ovakvim zakonom. Još nije objavljena ta odluka, ali je pitanje dana kada će biti, pa vas pitam šta ćete uraditi kada ta odluka Ustavnog suda bude za neki dan objavljena, a biće, doneta je 28. septembra ove godine, znači pre nekih desetak dana.
Izlaze taksisti neregistrovani da zatvore ulice, izlaze taksisti registrovani da zatvore ulice; ovi se bune zato što im ne date dozvole, ovi drugi se bune zato što hoćete ovima da date dozvole. Vi ste onda lepo, kao Vlada koja je legalistička, procenili koga ima više; više ima registrovanih, nego neregistrovanih taksista, i da učinite uslugu registrovanim taksistima, tu je više glasova na izborima.
Vidite, mi srpski radikali smo iskreni prema ovom narodu, uvek bili i uvek ćemo biti – i mi znamo da je manje neregistrovanih nego registrovanih taksista, ali isto tako znamo da zabrana rada neregistrovanim taksistima predstavlja kršenje ustavnog prava na rad i mi to kažemo, ne pitamo koliko košta. Vi samo o tome razmišljate, gospodine Iliću, i vi, i Vojislav Koštunica i kompletna Vlada.
Govorila sam vam, kada smo govorili u julu o ovom zakonu, angažujte inspektore, gospodine Iliću, dogovorite to sa Nenadom Bogdanovićem, pa da inspektori urede stanje taksi vozača na ulicama Beograda i na ulicama Srbije. Da li znate koliko u Beogradu ima taksista penzionera, da li znate koliko ima taksista koji imaju duple radne knjižice, koji su negde tamo zaposleni, a u slobodno vreme rade kao taksisti?
Da li znate koliko je taksista očeva otišlo u penziju, a taksi tablu stavio sin na kola i vozi? Svi ti takvi ugrožavaju, normalno, ove taksiste koji su u udruženjima, koji su registrovani, koji plaćaju poreze, doprinose, a sa druge strane ugrožavaju i ove koji ne mogu da počnu da rade zbog takvih.
Danas sam razgovarala sa jednim taksistom (koristim često taksi, a znaju i oni da je ovo na dnevnom redu) koji jeste član udruženja i koji nema baš lično neki interes da se ovaj zakon donese, ali kaže – kažite slobodno, gospođo, za govornicom, svi će taksisti da vam potvrde, da u Beogradu nema više od 5.000 legalnih taksista. Vi pričate priču o 7.000 taksista. Tu računate verovatno i one na aerodromu. Da li znate kako rade taksisti na aerodromu i kako rade taksisti kod "Hajata", na autobuskoj i železničkoj stanici?
Na aerodrom ne sme da dođe taksista, dobiće batine ako dođe neki normalan čovek. Tamo su oni koji su 20 godina tamo, koji diluju sa nekim zaposlenima na aerodromu: on lepo pozove taksi, zna se da može da dođe taksista koji je sa njim u dilu i onda fino dođe stranac, pošto vama dolaze mnogo stranci, dođe stranac u Srbiju, plati 30 evra, dođe do "Hajata" i njemu to i nije mnogo, 30 evra od aerodroma do hotela. Ali, šta se dešava kada se vraća kući – zamoli službu na recepciji da mu obezbede taksi, oni pozovu taksi i on se od "Hajata" istim putem vrati na aerodrom za 570,00 dinara. Onda se pita u kakvu je zemlju došao i kako se u ovoj zemlji radi.
O tom problemu, gospodine Iliću, treba da vodite računa i o takvim problemima. To je vaša nadležnost. Nije vaša nadležnost da držite predavanja narodnim poslanicima. Vi fini gospodin, vi fini gospodin koji psuje majku policajcu, koji gađa novinara fasciklom. Gospodine Iliću, nismo mi od juče ovde, niste ni vi, znamo se.
Dakle, gospodine Iliću, uredite taksi prevoz u Srbiji. Angažujte vaše inspektore.
Naredite im da rade za pare koje dobijaju u obliku plate, a ne za pare koje dobijaju od taksista koji im daju ispod žita. Kada budete to uredili, kada to budete sprečili, neće biti previše taksista ni u Beogradu, ni u Srbiji.
Neki od neregistrovanih taksista (bili su kod vas na razgovoru i vi to znate) tri godine nemaju dozvolu za rad; neki su u međuvremenu dobijali te dozvole. Da li znate kako su samo neki izvučeni iz šešira pa dobili dozvole, nekih 500 je dobilo, a 2.500 još nije dobilo?
Da li možete vi da nam kažete koji su to bili kriterijumi, koliko košta taj kriterijum? Zašto je dozvoljeno svim tim ljudima da... vi kažete kupe neko auto i hoće da budu taksisti.
Naravno, moraju da kupe auto. Vama to ne smeta. Moraju da polažu poznavanje grada. Tamo im se uzme neka taksa od nekoliko hiljada - i to ste pustili, ne smeta vam. Moraju da plaćaju estetski pregled vozila - i to ste pustili, ne smeta vam. Podneli su zahtev da se upišu u registar, napisano im je šta još treba da dopune, koju dokumentaciju, sve to urade i onda kažu – sada ne može, ne da Nenad Bogdanović.
Od kada je Nenad Bogdanović vlast u Beogradu ti problemi sa taksistima u Beogradu postoje. Problemi sa taksistima u celoj Srbiji postoje zato što vaše ministarstvo, koje je nadležno, nije na ozbiljan način pristupilo rešavanju tog problema, gospodine Iliću.
Zašto se niste založili i zašto se ne zalažete da se omogući da taksisti uvoze vozila sa smanjenim carinama? Njima je to osnovno sredstvo za rad. Zamislite velikodušne Vlade – taksimetar mogu da uvezu bez poreza, a vozilo ne mogu.
Šta ste još uradili? Ti ljudi su imali, sad kada su nepovoljni i skupi krediti, ali šta će, narod uzima kredite i taksisti su imali prosek 18.000 dinara. Na taj prosek su plaćali poreze i doprinose.
Šta se sada desilo? Sada su im razdvojili gospodin Ilić i Dinkić, nekada nisu baš bili u ljubavi, a danas se odlično slažu kada treba da se radi protiv naroda, razdvojili su im i na poseban iznos se plaćaju doprinosi, na poseban iznos se plaćaju porezi, pa onda ti ljudi njima plaćaju doprinose na 12.000 dinara; sa 12.000 dinara, i da hoće, ne mogu ni na kredit da kupe sebi novi auto.
Gospodine Iliću, ovo nije problem preko koga može olako da se pređe, nije onako kako ste vi mislili, za minut-dva da ovde nešto kažete i mi ništa da ne kažemo. Dogovorili ste sa onima koji su prošli put glasali za amandman, sada ste se sa njima dogovorili da glasaju za brisanje tog amandmana, ali naravno, to su vaše unutarkoalicione stvari, sada neću u to da ulazim, ali o tome ćemo pričati uskoro u izbornoj kampanji.
Još jedanput vas pozivam da se ne igrate sa Narodnom skupštinom i da poručite na sednici Vlade, jer se to danas već drugi put samo u jednom danu ponavlja, da kažete Vojislavu Koštunicu, legalisti, a pozvaćemo ga mi, pošto po Poslovniku imamo pravo na to, da nam objasni kako se to legalizam uživo provodi, kako može jedan zakon da se donese u julu, da se ne primenjuje, da ga ne primenjuje samo jedan gradonačelnik, jedan Nenad Bogdanović.
Sada, kao, Nenad Bogdanović i njegovi legalisti izašli iz Skupštine, neće da pomažu Vladu, nije nego, a vi brže-bolje njihovom zahtevu da udovoljite, da udovoljite Nenadu Bogdanoviću, ne biste li ih vratili u skupštinsku salu.
Gospodine Velimire Iliću, vi znate da mi mnogo znamo.

Hvala, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a ne verujem da će biti vremena za sledećeg govornika, narodnog poslanika Momira Markovića, verovatno sutra ujutru.

Ja ću da govorim do šest, a onda ću sutra ujutru da nastavim u 10,00 sati.
(Predsednik: Ja ću vas prekinuti u 18,00 časova, a ako ne završite, naravno da ćete nastaviti sutra u 10,00 časova.)
Da ćete me prekinuti, gospodine Markoviću, u to uopšte ne sumnjam. Ali, mi smo već nekoliko puta danas kažnjeni. Kažnjeni smo najpre bili što smo morali da čekamo ovde od 10 do 11,00 časova da se vi okupite, pa kada se niste okupili u 11,00 časova rekli ste da čekamo do 12,00, pa smo od 12,00 čekali do 12,30 časova, a onda smo morali da slušamo narednih petnaest ili dvadeset minuta kojekakva nebulozna objašnjenja, da trpimo uvrede i kršenje Poslovnika.
Zatim je usledila nova kazna – u razmaku od svega nedelju dana u situaciji smo da ponovo raspravljamo o zakonu o kome smo već raspravljali. Radi se o zakonu o veterinarstvu.
Niko ovde nije našao za shodno da kaže šta se to promenilo, ko vređa Narodnu skupštinu tako što zakonsko rešenje, za koje se već jedanput izjasnila Skupština da ne želi da mu da podršku, da ne želi da egzistira u pravnom sistemu Srbije, ponovo u istom obliku ovde pred nas stavi. Nije palo na pamet ni ministarki da kaže – evo, sada treba da glasate zbog toga i toga, a možda nije trebalo zbog nekih drugih stvari.
Nastavlja se sada sličan sistem, mi opet raspravljamo o zakonu o kome je Narodna skupština već dala svoju reč. Naime, jasno je skupštinska većina... A podsetiću, sve poslaničke grupe glasale su za ovaj amandman koji je podnela Socijalistička partija Srbije. Koliko se sećam, ovo je jednoglasno usvojeno, a sada nam kažete da ovo nije predložila Vlada i zbog treba da se briše.
Dame i gospodo, a ovo posebno važi za vladajuću većinu, jer mi iz Srpske radikalne stranke ćemo zadržati stav kakav smo imali prethodni put, a ovi koji menjaju iz dana u dan, iz prilike u priliku svoj stav moraće da objasne građanima Srbije zbog čega je to urađeno, da li je to bilo zbog upravnih odbora, da li je bilo zbog nečeg drugog, da li je bila isplata u kešu, zaista ne znam. Ali, mislim da definitivno nije dobro da se igrate ni sa narodom, ni sa Republičkom skupštinom.
Ne znam da li će Predrag Marković kada naredni put bude davao jedan od čuvenih izveštaja reći – evo, doneli smo toliko i toliko zakona; da li će i ovaj jedan član koji danas imamo na dnevnom redu, a ne radi se čak ni o kompletnom članu nego se samo briše jedan od četiri stava člana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, da li će to biti ta čuvena efikasnost Narodne skupštine?
Da li će mu pasti na pamet da kaže – doneli smo 150 zakona, ali smo zato 30 zakona raspravljali po tri puta, doduše, o nekima i četiri puta, o nekima dva puta. Da li je to ta efikasnost? Da li ćete nam opet produžavati sutra rad do u nedogled zato što ste danas efektivno radili tri ili četiri sata?
Gospodine Markoviću, pošto mi kolege kažu da opet imate kojekakve gestikulacije iza mojih leđa, moram da vas upozorim da to nije pristojno i ukoliko imate bilo šta da kažete, a ovo su retorička pitanja, vi se lepo javite za reč, izađite za govornicu, pa na način na koji to dolikuje recite šta imate.

Gospodine Šaroviću, molim vas, govorite o temi koja je na dnevnom redu. Svakako da imam ma šta da vam kažem, rekao bih to po Poslovniku, ali zbilja nemam šta da vam kažem i ne obraćajte pažnju na gestikulacije poslanika. Budite ljubazni i govorite o tački koja je na dnevnom redu. Hvala.

Gospodine Markoviću, ako već nemate šta da nam kažete, molim vas da me i ne prekidate, jer ovako dolazimo u situaciju da me prekidate da biste mi rekli kako nemate šta da mi kažete, mislim da to nije slika koju želite da građani Srbije gledaju.
Dalje, što se tiče ovog zakona, rekao sam da se radi o jednom članu koji reguliše brisanje stava 4. člana 36; drugi član kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ono što me donekle čudi jeste što niste rekli da treba ovaj zakon da stupi na snagu dan po objavljivanju u "Službenom glasniku". Mi smo takvu situaciju imali za mnoge druge zakone koji su to zasluživali mnogo manje nego ovaj, ako se uzmu u obzir oni razlozi koji vi navodite kao razloge zbog kojih ovo treba što hitnije uraditi.
Dalje, ako govorimo o ustavno-pravnom osnovu za donošenje ovog zakona, obrazloženje je potpuno nebulozno, jer ste se pozvali ovde na član 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, pravni položaj preduzeća i drugih organizacija.
Dakle, ovaj stav 4. člana 36. kaže: "Prilikom donošenja programa iz stava 2. ovoga člana opštine, odnosno grad, nemaju pravo da ograničavaju broj lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz na teritoriji opštine, odnosno grada."
Ne radi se ovde niti o preduzećima, niti o drugim organizacijama. Znamo svi veoma dobro da taksisti mogu da rade i samostalno, ne moraju da prave preduzeće, niti moraju da budu članovi nekog taksi udruženja i apsolutno član 72. stav 1. tačka 4, na koju ste se vi pozvali, nema nikakve veze sa ovim što piše u zakonu.
Ako ste se već pozivali na Ustav, a trebalo je, u skladu sa Poslovnikom, morali ste da date koji je to osnov za donošenje zakona, trebalo je da krenete ne od člana 72, nego od člana 13. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo."
Znači, jednaki u pravima i dužnostima. Svako ima jednako pravo da obavlja određeno zanimanje. Svako ima jednako pravo da bude taksista, bez obzira da li ove ili one nacionalnosti, da li je glasao za SRS ili za neku drugu stranku.
Dakle, vama sam Ustav brani da po bilo kom osnovu delite građane. Član 35. Ustava Republike Srbije kaže: "Svako ima pravo na rad." Stav 2: "Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija." Dakle, ovo što vi želite da uradite potpuno je protivustavno.
Mi ne bismo imali bilo šta protiv da ste vi propisali određene uslove, kao što su uostalom i sada propisani uslovi koje neko ko želi da obavlja to zanimanje mora da ispuni.
Ali, ko god, gospodo, te uslove ispuni, vi njemu morate da date dozvolu. Ja vas pitam – da li je sledeće što ćete zabraniti, odnosno ograničiti broj pekara? Imamo na svakom drugom ćošku u Beogradu pekaru. Zašto ne kažete tu – mnogo je 3.000 pekara u gradu, dosta je da bude 1.000.
Zašto vi navodno brinete, a to nije prava briga, jer ronite krokodilske suze za taksistima, zašto onda ne kažete da je dovoljno 1.000 pekara?
Prvih 1.000 koje su otvorili mogu da rade i više niko ne može pekaru da otvori. Ili, vulkanizersku radnju, ili advokatsku kancelariju ili bilo koje drugo zanimanje. Izvolite i recite bilo koje drugo zanimanje gde ste rekli – može da ih bude toliko u državi.
To je apsolutno neprihvatljivo i neprimereno. Vi se na ovaj način vraćate u neki vid komunističke planirane privrede. Kakve ovo veze ima? Nađite mi evropsku konvenciju, to vam je omiljena tema, pozovite se, kažite - ovo je put ka Evropi. Je l′ to Evropa zabranila da taksijem dođemo u Evropu? Hoćemo peške da idemo u Evropu? Ili kako ćemo ići? JAT-om?
Da li je normalno da vi propisujete ovakva ograničenja? Šta je sa slobodom izbora radnog mesta, šta je sa slobodnom privredom, šta je sa slobodnom tržišnom konkurencijom? Mi smo ovde iz te oblasti donosili zakone.
Kaže ministar Ilić – mi spremamo licence za taksiste. To vam verujem. Tada ćete, gospodo taksisti, vi koji mislite da ćete dobiti nešto zato što će nekome biti zabranjeno da se bavi tim poslom, ko ne plati na mostu, plati na ćupriji, plaćati debelo, ja vam to garantujem, za ove licence.
Verovatno će biti nova agencija, pa će direktor agencije iz NS imati platu predsednika Vrhovnog suda, pa ćete vi koji obavljate to zanimanje 20 ili 30 godina, pojaviće se neko kod koga ćete morati da dođete da se licencirate, ali ćete opet nove uslove morati da ispunite, pa ćete morati da platite, da podmažete. Skuplje će vas izaći ova licenca nego dozvola.
Kaže ministar – ovaj zakon je neophodno doneti kako bi se uklonila anarhija u prevozu. Ja mogu da prihvatim i to da ministar i pored toga što je doktor nauka nije pravnik, pa da ne može da shvati određene stvari, ali tu su opet gospoda iz republičkog zakonodavstva i treba da mu objasne da jednom kada je stupio ovaj zakon na snagu svima onima koji su u skladu sa tim zakonom stekli određena prava vi ta prava sada ne možete da oduzmete.
Svi oni koji su podneli u međuvremenu, od dana stupanja na snagu Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, pa do dana kada ovaj zakon stupi na snagu, a to će biti za dve nedelje, svi koji žele imaju još dve nedelje da podnesu, jer vi morate prvo da izglasate ovo, da objavite u "Službenom glasniku", pa tek osmi dan kada stupi na snagu, onda ta prava nestaju – šta će biti sa tim ljudima.
Dakle, šta će se desiti sa onim ko, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, po Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, svim odredbama donetim na nivou grada koje regulišu uslove koje neko mora da obavi da bi se bavio taksi prevozom, šta on mora da uradi da bi dobio tu dozvolu?
Da li vi možete da uskratite tim ljudima to pravo ili ćete im, bez obzira što su imali zakonsko pravo, reći – znate, mi smo se u međuvremenu drugačije dogovorili.
S obzirom da, gospodine Markoviću, mi iz Srpske radikalne stranke ne želimo da kršimo Poslovnik, a da Poslovnik kaže da se radi do 18,00 časova, ja ću sada završiti pa ću nastaviti sutra.

Pošto je današnje radno vreme iscurelo, nastavljamo sutra u 10,00 sati. Prvo će nastaviti gospodin Šarović, a potom reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa Veroljub Arsić.
Istovremeno vas obaveštavam da svi odgovorni poslanici koji žele još jednom da provere šta je sve urađeno i šta su uradili da bi pomogli ovoj državi mogu ne samo u izveštajima predsednika, gde se detaljno navode i celi zakoni i izmene i dopune zakona, nezavisno od toga na sajtu Narodne skupštine da provere sve podatke. Hvala vam na odgovornosti. Vidimo se ujutru u 10,00 časova.