Dame i gospodo narodni poslanici, svakako nakon povlačenja iz procedure zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, a i prihvatanjem donekle modifikovanog amandmana koji sam podneo još kod prethodne rasprave o ovom zakonu.
Znači modifikovanog amandmana koji je usvojen od strane Odbora i Vlade, a koji je podneo gospodin Petrović, bilo je osnova da možda ja i povučem ovaj amandman.
Međutim, smatrao sam da to ipak ne bi bilo u redu, jer će naša stručna veterinarska javnost biti najmerodavniji sud i proceniti koji je amandman bolji i da li je Vlada trebalo da prihvati amandman koji sam podneo kod prvobitne rasprave, a i ponovo kod ove ponovljene rasprave o zakonu o veterinarstvu, ili pak amandman koji je Vlada prihvatila, a koji je podnet od strane gospodina Petrovića.
Suština amandmana koji sam podneo, da bude definisan kao poseban član 164a, jeste da Vlada u postupku privatizacije javne veterinarske službe donese prethodno program po kome će se vršiti privatizacija, jer smatram, a to u krajnjem i struka smatra, da Vlada treba da ima konkretan program privatizacije službe koja je do sada bila državna i koja za narednih godinu dana treba da se privatizuje.
S obzirom na činjenicu da postoji ustavna obaveza da se obezbedi zdravstvena zaštita životinja na celom području Republike Srbije, nužno je da u postupku privatizacije te državne službe postoji jedan konkretan program koji će podrazumevati da se ta služba prvo privatizuje, da ostane u rukama veterinarskih subjekata.
Suština je u tome da tu službu ne kupe neka lica ili neke firme koje su potpuno van veterinarske struke i veterinarske delatnosti, jer iako je ova služba poslednjih 14 godina bila javna služba, u suštini ona je od države dobijala samo deo sredstava kroz sprovođenje programa mera, a veći deo prihoda veterinarske stanice i druge javne veterinarske ustanove su ostvarivale na tržištu sopstvenim prihodima.
I od tih ostvarenih prihoda i ostvarene dobiti ulagali su u osnovna sredstva za rad, opremanje i u objekte, tako da bi apsolutno bilo pošteno da kod privatizacije tu službu privatizuju i u vlasništvo uzmu oni koji su je podizali, ulagali i proveli radni vek u toj službi.
Suština amandmana koji je predložio gospodin Petrović podrazumeva da Vlada treba da donese odluku. Mislim da nije sporno da Vlada prethodno treba da donese odluku da se privatizuje jedna državna služba.
Jer, državna služba ne može ni krenuti u privatizaciju ako Vlada kao izvršni organ ovog parlamenta ne donese odluku da se ta služba privatizuje, ali ništa dalje ne stoji šta se podrazumeva nakon donošenja te odluke.
To je suštinska razlika između amandmana koji sam ja podneo, gde predlažem da Vlada izradi program privatizacije, i onoga što je prihvaćeno kao amandman i što će ući u ovaj predlog zakona – da Vlada samo donosi odluku.
Po meni, a i po većini ljudi iz struke, podrazumeva se da Vlada svakako mora doneti odluku u narednih godinu dana da se uđe u postupak privatizacije.
Kako će se ta privatizacija obaviti, po kom modelu, da li će to biti tenderska, da li će to biti aukcijska prodaja i kako će se prodavati, to služba u odnosu na predlog ovog amandmana koji će biti usvojen i koji će stajati u zakonu ne može imati viziju i ne može pretpostaviti.
Iskreno izražavam bojazan da u postupku privatizacije, kada se bude krenulo u njenu realizaciju, može biti takvih privatizacija da će neke javne veterinarske ustanove, da li će to biti veterinarske stanice ili veterinarski instituti, otići u ruke ljudima koji nisu iz veterinarske struke, a radi se ipak o jednoj značajnoj delatnosti i struci i ponovo podvlačim i obavezu države da obezbedi na celom području zdravstvenu zaštitu životinja.
Izražavam žaljenje što predlagač ovog zakona, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije nisu prihvatili predlog mog amandmana, iako, podvlačim ponovo, posle povlačenja zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije u najmanju ruku ovaj amandman koji sam predložio morao bi se preraditi, jer sam ja ovde stavio da u postupak privatizacije uđu oni instituti koji su bili izvan sistema državnih instituta po ovom predlogu zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Ali, dobro je i da nešto stoji u ovom zakonu, što podrazumeva oblik i način privatizacije, nego kako je u suštini Predlogom zakona od strane predlagača dato da na tu temu, da tako kažem, odnosno da za taj postupak nije ništa učinjeno.
Tako da je mala korekcija napravljena ovim amandmanom koji je sada definitivno prihvaćen od strane predlagača, ali to će i dalje kod javne veterinarske službe izazivati strah i sumnjičavost sve do onog momenta dok se ne uđe u proces privatizacije, a možda će i moje lične sumnje biti odgonetnute, i možda su i neosnovane u krajnjem.
Sve ovo što sam činio i što govorim za ovom govornicom je bilo upravo na temelju zahteva struke iskazanih u procesu javne rasprave o Predlogu zakona i na raznim naučnim i stručnim skupovima gde se raspravljalo o predlogu zakona iz oblasti veterinarstva.
Smatrao sam da treba da obrazložim predlog ovog amandmana, iako bi on ovakav, u ovoj formi, morao pretrpeti izmene, s obzirom na povlačenje ovog prethodnog zakona. Hvala.