Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. da bi se posle reči "životinje" dodale reči "i kloniranih embriona". Naime, u tački 29) se kaže – ako vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, osim ako izuzetno Ministarstvo ne izda dozvolu za uvoz isključivo u naučnoistraživačke svrhe.
Ministarstvo može posebnim odobrenjem da odobri uvoz patogenih mikroorganizama za naučnoistraživački rad, za rad na imunoprofilaktičkim sredstvima, bazama za proizvodnju vakcina i seruma i samim dijagnostikumima. Sredstva iz ovog člana, odnosno patogeni mikroorganizmi upotrebljavaju se u strogo kontrolisanim uslovima, koji moraju da zadovolje potrebe nivoa biosigurnosti, odnosno da je rukovanje njima strogo bezbedno.
Nekontrolisani uvoz i upotreba patogenih mikroorganizama može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, zdravlje životinja, da dovede do pojave zaraznih bolesti, sa mogućnošću izbijanja epidemije, jer mnoge bolesti kojima su životinje podložne ugrožavaju zdravlje i život ljudske populacije.
Sve ovo neminovno dovodi do smanjenja proizvodnih sposobnosti, a tu je rizik ekonomskih šteta, koje patogeni mikroorganizmi mogu izazvati nesavesnim i nekontrolisanim korišćenjem. Odsustvo kontrole uvoza patogenih mikroorganizama može da ugrozi međunarodni status zemlje po pitanju odsustva nekog oboljenja, što realno ugrožava ekonomiju cele zemlje na duži i kraći rok.
Uvoz ovakvog materijala mora da se vrši preko ovlašćenih firmi za takvu vrstu delatnosti, što u praksi iziskuje posebne transportne uslove, način njihovog skladištenja, koji su u tesnoj vezi sa Ministarstvom koje propisuje ove stroge norme uvoza.
Ovim amandmanom želeo sam da se posle reči "životinja" dodaju reči "i kloniranih embriona", jer klonirani embrioni izazivaju brojne nedoumice i nepoznanice u smeru kako se ovi organizmi ponašaju u okruženju.
Postoji li realna opasnost da oni kao takvi prouzrokuju oboljenja, jer nema informacija da li su oni putem DNK nosioci oboljenja i da li su na nivou genoma bezbedni za zdravlje ljudi i životinja.
Zabrana bi praktično značila sigurnost u pogledu toga da putem kloniranih embriona mi uvezemo potencijalne nosioce zaraznih bolesti, jer postupak za njihovo dobijanje je vrlo rizičan.
Dovoljno je da se u samoj produkciji kloniranih embriona od strukture DNK odvoji nekoliko atoma ugljenika i da se time bitno poremeti proizvodnja belančevina, koje bitno determinišu smer rasta i razvoj samog klona.
Klonovi, po dosadašnjem iskustvu, imaju mnogo intenzivniji rast i razvoj, pa bi, kao takav, mogao ozbiljno da doprinese komplikacijama i po samog nosioca kloniranog embriona.
Klonirani embrion, implantiran u svog nosioca, imao bi elemente malignih tumora, jer bi svojim hiperrastom jednostavno prerastao okvire prirodnog embriona i nastala bi komplikovana situacija da je novorođenče nastalo kloniranjem u momentu dolaska na svet već staro nekoliko meseci, a da su parametri njegove veličine i težine pogubni za jedinku koja nosi ovaj klonirani embrion. Nije poznato kako bi jedinka mogla da na svet donese ovakav mutant, a da ne ugrozi sopstveni život.
Nevidljive mutacije koje mogu da nose sa sobom predstavljaju potencijalnu opasnost, jer niko sa sigurnošću ne može tvrditi da su klonirani embrioni trenutno bezbedni ili se genetska mutacija može determinisati posle nekoliko generacija, a rizik ovog tipa, priznaćete, uopšte nam nije potreban jer se briga vodi i o pokolenjima iza nas.
Svi izloženi elementi idu u prilog tome da se pored patogenih organizama prvo kontroliše rad sa kloniranim embrionima, koji takođe predstavljaju veliku opasnost po ljudsku i životinjsku populaciju.