Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad posle pauze, koju je odredio potpredsednik Mihailović na osnovu člana 111, da bi održali red. Zatekao sam prijave za replike, ali narodni poslanici trenutno nisu tu, gospodin Nikolić i Obradović. Jesu. Prvo je replika gospodina Tomislava Nikolića, pa potom Žarka Obradovića.
Izvolite, onda prvo po Poslovniku. Čitam, spreman sam da vas saslušam, čitam ovo što mi je ovde zapisano, te konstatujem ove dve replike. Sada dobijem obaveštenje da se narodni poslanik Aleksandar Vučić pre toga javio po Poslovniku.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tomislav Nikolić se javio po Poslovniku, a ja sam se javio za repliku.)
Tomislav Nikolić i Žarko Obradović, koji su se javili po Poslovniku, trenutno nisu tu. Po Poslovniku se javlja narodni poslanik Aleksandar Vučić. Je li to u redu? Budite ljubazni, dođite, pa nam recite svima, jer svakako vi imate reč.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tomislav Nikolić se javio po Poslovniku, a ja za repliku).
A vi ste se javili za repliku?
U redu je, pošto trenutno poslanici koji su se javili po Poslovniku nisu tu, a prijavljen je bio za repliku narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da sednicom Skupštine u ovom trenutku rukovodi Predrag Marković, jer očekujem izvinjenje od gospodina Markovića. Za njega računam da je mnogo ozbiljniji čovek od onoga koji se ovde javljao, nešto vređao, nešto malo pretio i govorio kako lažem, i tužilaštvo, i MUP i ne znam ni sam ko sve. Šta da radimo.
To očekujem od vas, gospodine Markoviću, jer kao što znate neki ljudi su završili u zatvoru zbog lažnog predstavljanja, zbog lažnih dojava bombi, zbog lažnih dojava ovakvih i onakvih i zato, gospodine predsedniče, očekujem od vas izvinjenje. Ako ništa drugo, to je najmanje za takvu prevaru koja je učinjena iz prostorija G17 plus, što može da se uradi.
Što se tiče onakve vrste pokušaja diskvalifikacije gde će da se kaže - ima neki mali Šešelj, ovakav ili onakav. Znate, kakav god da okrenete, bio i najmanji, mnogo je veći od svih iz G17 zajedno, i po obrazovanju, pameti, a o časti i morali da ne govorim. Nemam ništa protiv takvih besmislenih uvreda, a do koje grane nam je vlast spala da se takvim lažima i prevarama bavi, čini mi se, da najbolje govori slučaj i primer Miloljuba Albijanića, ali to mnogo više govori o njemu.
A građani Srbije su hteli danas da čuju nešto drugo i zato mi je žao, gospodine predsedniče, što to niste slušali. Hteli su da čuju kakav je to predlog opšteg akta podnela SRS povodom Rezolucije Evropskog parlamenta u Vojvodini, šta je to što bismo mi u našoj zemlji morali prevashodno da rešavamo od ključnih problema.
Vi čujete juče ministra inostranih poslova, koji već unapred određuje delegaciju koja će da učestvuje u pregovorima, ko može, ko ne može. Vi čujete šta se sve dešava oko južne srpske pokrajine, niko ne reaguje, pravimo se kao da je doping u ovom trenutku najvažniji, a Srbija polako ali sigurno pod rukovodstvom ove vlasti propada, gubi deo po deo teritorije i svi se prave kao da se ništa ne dešava.
Nemam više nameru, jer sam ustanovio danas da su neki ljudi apsolutno nemoralni, nadam se, uveren sam da vi gospodine predsedniče ne spadate u te, nego da ćete osuditi takvo licemerno, u najmanju ruku cinično ponašanje, i izviniti se za sve one reči koje su izgovarali, pošto su govorili da lažemo, da izmišljamo, pa kada smo im doneli papir, onda opet ćute i kažu da je moguće da postoje neki špijuni.
Vaše je da ustanovite, pošto ste na vlasti, a u vaše prostorije niko bez vaše dozvole ne može da uđe na Trgu Republike. U svakom slučaju uveren sam da građani Srbije znaju da nam gospodin Albijanić u stvari radi pravi marketing.
Svaki put kada se on pojavi, evo i neki novinari su mu rekli - nemoj da ga kritikuješ, izađi i zahvali se čoveku, doneo je novih deset hiljada glasova.
Mi sada vodimo kampanju od vrata do vrata. Želim da se zahvalim na ljubaznosti svim građanima Srbije koji primaju aktiviste SRS i sa njima razgovaraju o problemima. Radimo tu kampanju "Siguran glas" upravo da bismo pobedili i takve, i one koji su napustili ovu skupštinu, koji su mnogo zla Srbiji naneli i mislimo da je to za građane Srbije u ovom trenutku najvažnije. Zato ćemo sve zajedno da ih pobedimo i da Srbiji donesemo toliko očekivane promene. Hvala najlepše.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da se obratim predsedniku Narodne skupštine i njegovim zamenicima koji Skupštinu vode manirom koji je on ovde ustanovio. Vi, gospodine predsedniče, baš kao da ste vlasnik, kao da ste privatizovali ovu Narodnu skupštinu.
Kada vam se učini da rasprava teče u skladu sa željama vladajuće većine, a posebno sa željama G17 plus, rasprava može da teče. Kada vam se učini da to ne odgovara vašoj političkoj stranci, onda i vi, a i oni koji vas zamenjuju, napravite pauzu.
Računate smiriće se strasti, neće više niko da kaže da ima lopova u G17 plus, neće više niko da vas proziva za evidentne greške koje se ovde pojavljuju, a dozvolite svom predstavniku da ovde izađe i ispriča šta je on naumio.
Mi se raziđemo, narod ostane u ubeđenju da je to sve u skladu sa pravilima ponašanja, da je sve u skladu sa Poslovnikom, da je to bila želja poslanika da prekinu da se ne bi svađali. Što smo se onda mi ovde danas skupili nego da se svađamo? Na jednoj strani vlast, na drugoj opozicija.
Iznosimo argumente, svađamo se i kada je zakon u pitanju i kada je politička situacija u pitanju. Šta vi hoćete ovde? Da kažemo - jeste, vi ste najbolji, imate 12% glasova u Srbiji, radite šta hoćete, jašite koga god hoćete, a mi smo vam zaista zahvalni na tome, mi imamo polovinu biračkog tela u Srbiji. Ne smemo ništa da vam kažemo, jer vi se sećate kako smo mi loše vodili Srbiju pre, one dve godine kada smo bili na vlasti.
Sada izađe neki Albijanić, niko živi u Srbiji nije čuo za njega. Da ne dolazi svaki dan u kuću da li bi ga se sećala i familija? Kaže Vučiću - ti si mali Šešelj. Ima li išta lepše nego da neko zasluži nadimak, da se nastavi Šešeljev politički život ovde u Srbiji? Šta da kažem ja Albijaniću - ti si mali Dinkić. Na šta bi to ličilo u Srbiji?
Nemojte vi ovde da pričate o Pašiću, gospodine Alibijaniću, da veličate Pašićevo delo, jer je on tada imao velikih političkih suparnika. Da je tada imao G17 plus na političkoj sceni, oni bi ga jurili da ga obese za sve poteze. Pašić nije dao da uđu strani istraživači na teritoriju Srbije, a vi ste juče po Valjevu zajedno sa strancima lovili Ratka Mladića.
Ovo je idiotska zemlja. Vi treba da se posramite što vodite državu koju je nekada vodio Pašić. Ovaj narod je doživeo da ga sada vode Dinkić, Albijanić i Labus, i Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Sve zajedno da ih stavite samo kila imaju više od Nikole Pašića, a mozga, pameti, političke mudrosti ni grama.
Vaša politička mudrost je u prevođenju diktata sa zapada. Samo u tome. Zatvarali ste, kaže, koga god hoćete. Neće dlaka sa glave da vam fali. A šta je to vama falilo, gospodine Albijaniću, što smo se mi bavili politikom.
Upoređujete sadašnje vreme sa onim vremenom kada smo mi ušli u Vladu Srbije. Tada niko od vas, izuzev socijalista, nije smeo da uđe u tu Vladu, niko nije smeo da se upusti u obračun sa teroristima na Kosovu i Metohiji.
Vi nazivate one koji su nas bombardovali civilizovanim demokratskim svetom. Vi to nazivate one koji su ubijali našu decu. Znam čime bi trebalo da se namažete po glavi...
(Predsednik: Vreme.)
Albijaniću, i to u stranci...

Izvolite, gospodine Obradoviću.

Gospodine predsedniče, izašao sam da u ime poslaničke grupe reklamiram povredu Poslovnika u odnosu na ponašanje gospodina Albijanića i reči izrečene ovde.
Naime, mi smo od jedne teme, vrlo konkretne, gospodin Vučić je pokazao pismo zamenika tužioca i tvrdnje zamenika tužioca, prešli u neku opštu priču i kvalifikacije koje, naravno, nemaju blage veze, a pogotovo što su netačne. Napose nisu na dnevnom redu.
Očekivao sam da gospodin Albijanić može i treba da kaže da te tvrdnje zamenika tužioca nisu tačne i da to dokaže na relevantan način ili da obeća da će dokazati. Umesto toga, ušao je u verbalno prepucavanje, davanje kvalifikacija, iznošenje ocena koje su lične, državno neodgovorne, a napose što su netačne.
Pominjanje 1999. godine i tvrdnja da je tadašnja Vlada zaratila sa celim svetom je, naravno, netačna. Napose, državno je neodgovorno ono što je on govorio o tim vremenima i o tzv. demokratskom svetu koji je bombardovao Srbiju 78 dana i noći.
Imam utisak da pojedini ljudi, a u ovom slučaju gospodin Albijanić, ne mogu da pobegnu od klišea koji je stvoren devedesetih godina, u kome su i oni učestvovali, i od tvrdnji koje već sada, 2005. godine, niko normalan u ovoj Srbiji ne dovodi u pitanje. Zašto?
Zato što su akteri tih događaja iz 1999. godine rekli šta se zbivalo. Madlen Olbrajt je rekla BBC-u da je Rambuje napravljen da bi se Srbija bombardovala. Račak je izmišljen da bi se dao povod za napad na Srbiju. Holbruk se sastao sa albanskim teroristima jeseni 1998. godine i od tada su albanski teroristi od terorista postali borci za ljudska prava. Nije ceo svet zaratio sa Srbijom, niti je Srbija zaratila sa celim svetom, nego je 18 zapadnih zemalja, predvođenih Amerikom, odlučilo da bombarduje Srbiju i da završi posao koji su počeli još 1990. godine razbijanjem velike Jugoslavije.
Državno je neodgovorno izlaziti i govoriti stvari koje nisu tačne. Ako gospodin Albijanić nema argumenata za priču u odnosu na tvrdnje gospodina Vučića, onda neka ćuti. Mi se sada suočavamo sa jednim važnim pitanjem, državno važnim pitanjem sudbine Kosova i Metohije. Oni koji su nas bombardovali 1999. godine, oni koji su preuzeli upravljanje Kosovom i Metohijom, ništa nisu činili do sada, a to su, da podsetim, zemlje, stranke i pojedinci koji su finansirali ondašnju opoziciju, koja je govorila da je to demokratsko, manjinsko, ne znam ni sam koje pitanje i da će se sve rešiti.
Nije se rešilo. Zašto? Zato što to nije bilo ni onda ni sada manjinsko pitanje nego državno pitanje. Ako gospodin Albijanić ne može da se kontroliše, onda poslanička grupa G17 mora da nađe drugi način kako da komunicira sa Skupštinom, ne nas radi, ne ovih poslanika radi, nego države radi. Svako takvo obraćanje i takve neke tvrdnje otvaraju mnoga druga pitanja: pa ko je onda 1999. godine potpisivao apele za bombardovanje Srbije, kako su finansirane političke organizacije tadašnje opozicije, ko je osnovao pokrete, institute, tvrdnje i ostalo i mnogo toga.
Neće se niko u ovoj skupštini osećati lagodno, a ponajmanje oni koji govore o tim godinama sa stanovišta neke apsolutne istine, kada se saopšte podaci sa ovog mesta, pa onda istina izgleda mnogo drugačije. Sada, 2005. godine, tvrditi da je Srbija zaratila sa celim svetom, stvarno ne mogu da razumem, ne mogu da razumem da to neko može da kaže.
Gospodine predsedniče, vaša je obaveza bila, odnosno onog čoveka koji vas je zamenjivao, da prekine izlaganje gospodina Albijanića, da ga opomene ili da ga udalji sa sednice, jer je prekršio član 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, ne samo da je govorio o nečemu što nije na dnevnom redu, nego je i dostojanstvo Skupštine i poslanika doveo u pitanje. Hvala.

Hvala vama, gospodine Obradoviću. Replika, izvolite, gospodin Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da mnogi moraju da dođu da brane gospodina Vučića. Očigledno je da čovek u duelu sa mnom ne može da izađe na kraj. Dobro, ne želim da ova rasprava ide u sasvim drugom toku. Želim da se vratim na dnevni red. Ministar čeka već duže vreme da predstavi zakon. Ono što se lično na mene odnosi, ono što smatram za povredu ličnog dostojanstva, moram i da odgovorim.
Čovek sam koji je 10 godina pripadao opoziciji devedesetih godina i to je nesporna činjenica. Isto tako, za vreme bombardovanja, agresije NATO, bio sam mobilisan u jedinicu naše vojske. Proveo sam tri meseca i sa ponosom mogu da kažem da se ne može na takav način ophoditi prema meni. U tom ratnom stanju postao sam rezervni oficir i smatram da svaki način koji omalovažava mene u tom pogledu nije dobar i dostojan.
Želim zaista da na ovaj način završim polemiku i da se vratimo na dnevni red. Lično dostojanstvo ću uvek braniti, kao i što ću stranku G17 plus braniti, ali ne samo braniti nego i afirmisati sve dobre stvari koje radimo zarad države i građana Srbije. Hvala vam.

Hvala vama. Dužan sam nekoliko obaveštenja. Prvo, sednica Odbora za saobraćaj i veze održaće se u 14,00 časova na četvrtom spratu. Nadam se da je to poslanicima važno.
Drugo, pošto je u par navrata bilo lično obraćanje, ne povodom povrede Poslovnika, već naprosto prozivka da se izjasni predsednik Narodne skupštine, konsultovaću ono što piše u stenogramu. Ne znam o čemu se vodila diskusija u mom odsustvu. Ne mogu da budem istovremeno na dva mesta. Ako postoji nešto gde predsednik Skupštine može da preduzme mere, preduzeću.
Informacija koju sam dobio preneo sam je i vama na početku, jer sam je dobio ovde, da je predsedavajući u skladu sa Poslovnikom sednicu prekinuo da bi se uspostavio red. Prema listi prijavljenih govornika sam posle toga postupio, jer i delim mišljenje svih vas da Skupština služi da se rasprave stavovi. Naravno, nije neophodno da se svađamo, ali da se rasprave, to je važno.
Zatim, ako je u pitanju lično izvinjenje oko nekih prostorija, svi dobro znaju, podneo sam svoju imovinsku kartu, sve moje prostorije se znaju i iskreno se nadam da niko nema pristupa u moje prostorije dok sam odsutan i dok ovde radim svoj posao. Ako se išta dogodilo u mojim prostorijama, naravno da bih preduzeo sve mere i izvinio se.
Dakle, ne znam ni za kakav događaj u prostorijama Predraga Markovića, za koji bi mogao da se izvini. Inače se držim pravila, nadam se da ga svi mi delimo - čovek je odgovoran za ono što uradi i za ono što predstavlja. Uvek stojim iza te odgovornosti. Nadam se da to delimo.
Gospodin Vučić, replika, a onda se nadam da ćemo otpočeti dnevni red, pošto nismo otpočeli raspravu prema dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, znate vi na šta sam mislio, ali neću, pošto časni ljudi neće da govore o onome što znaju iz privatnih izvora i to neću zloupotrebiti, gospodine Markoviću. Nije bila reč o vašim privatnim prostorijama, bila je reč o vašim stranačkim prostorijama, G17 plus. MUP RS je to ustanovio, tužilaštvo potvrdilo. Jedino tužilaštvu nedostaje ime.
U međuvremenu sam saznao ime čoveka, saznao sam i ime onoga ko mu je dao nalog, a o tome će vas tužilaštvo obavestiti za neki dan, tako da znate da je po političkom nalogu, po političkoj liniji rečeno - hajde da pokušamo da unesemo nekakvu vrstu svađe i razdora između Tome i Vučića.
To je besmisleno i ne bi bio problem da time čovek nije izvršio krivično delo i da to nije vrhunac pokvarenjaštva. To je vrhunac pokvarenjaštva i prevare i mislim da se svi u ovoj sali stide da njegov koalicioni partner tako nešto uradi. To je vaša stvar. Gospodine Markoviću, to je ono što se odnosilo na vas.
Što se tiče ove priče o tome koliko je ljudi potrebno da me brani, nisam video da je bilo ko izneo nekakav podatak koji bi mene branio. Nisam tu ja okrivljen ili osumnjičen, već ljudi iz G17 plus.
Što se tiče toga kako ne mogu da izađem na kraj sa gospodinom Albijanićem, to priznajem, to je potpuna istina. Sa čovekom niko živ ne može da izađe na kraj. Ima jedna sprava u kojoj je on apsolutno neprikosnoven, u kojoj on pobeđuje bez ikakvih granica, a to je blesimetar.
Samo se plašim za spravu, da ne eksplodira u potpunosti kada se gospodin Albijanić pojavi na njoj. Priznajem, na toj spravi ste apsolutni pobednik, niko vam ne može ništa i nema velike filozofije.
Što se tiče Skupštine Srbije, neću više o tom čoveku da govorim ništa, prosto građani Srbije to sve vide. Ako on kaže u jednom trenutku "civilizovane zemlje sveta", onda se on borio protiv civilizovanih zemalja sveta. Više ne znam šta čovek priča, ali nije ni mnogo važno.
Pri svemu tome poštujem što se čovek bori za svoje stavove. Ne poštujem što nije u stanju da kaže, ako ništa, izvinjavamo se, za tamo gde je očigledno napravljen najteži mogući moralni prekršaj. To je sramota, a za sve drugo razumem, to je politika i nema velike filozofije.
Pošto vidim da ovaj Vuk Drašković već pravi tim za pregovore i taj nesrećnik misli da on treba tamo da bude, mi vas obaveštavamo da bi bilo dobro da se Skupština o tome izjašnjava, da Skupština o tome da svoje mišljenje i da Skupština izabere one koji će o tome da razgovaraju.
Ako neko misli da mnogo čeznemo za društvom Vuka Draškovića ili predstavnika današnje vlasti, odmah mogu da vam kažem - ne, ni najmanje, samo jedva čekamo da vas sve pobedimo, da vas sve posmenjujemo u skladu sa narodnom voljom i da građani Srbije počnu da žive bolje.
To oko hapšenja, u zatvor će da idu lopovi, a ne politički protivnici. U tome se razlikujemo od onih koji su vladali pre ovih danas i u tome ćemo se razlikovati od svih drugih. Živećemo u normalnoj državi, gde ćete moći u parlamentu normalno da razgovarate i nikada vam predstavnik naše vlasti neće slati E-mail sa lažne adrese Miloša Aligrudića ili Slobodana Vuksanovića, ili bilo koga drugog. I u tome ćemo da se razlikujemo, jer ćemo da pokažemo ne samo da smo sposobniji i odgovorniji, već i da smo bolji ljudi od ovih koji danas upravljaju Srbijom.