Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Dame i gospodo poslanici, svim pravoslavnim vernicima koji danas slave krsnu slavu Sveti Luka i porodici dr Vojislava Šešelja i njemu lično čestitam slavu, sa željom da se što pre vrati u otadžbinu i da na takav način, kao što to radi u haškom kazamatu, zastupa interese države i naroda.
Gospodine ministre, želim da se osvrnem na neke od naših zamerki, a mnogo ih je, u ime poslaničke grupe SRS, kao jedan od članova Odbora za odbranu i bezbednost, i da izrazim, pošto razgovaramo o ovoj temi, lično zadovoljstvo što je Odbor za odbranu i bezbednost, po prvi put otkako je obnovljeno višestranačje u Srbiji, zbog toga što je i takav odnos gospodina Mirčića kao predsednika Odbora prema članovima i MUP-a takav da je apsolutno, što biste vi bivši ili sadašnji DOS-ovci rekli, transparentno sve ono o čemu se tamo govori, pa se po prvi put desilo da BIA dođe u zgradu Narodne skupštine, što treba da bude i ubuduće, i podnese izveštaj dva puta godišnje o svom radu.
SRS je, zbog toga što je predsednik Odbora iz SRS i zbog toga što mi veoma aktivno radimo po pitanju stanja u MUP-u Srbije, kao poslanici, na najdetaljniji način razmatrala ovaj predlog zakona.
Mi smatramo, za razliku od prethodnika koji su govorili iz vaše poslaničke grupe, da nisu prava zaposlenih u policiji, bar što se tiče onog dela koji ih tretira u njihovim pravima kao zaposleni, najbolje rešena.
To se vidi u članu 137. zakona, pre svega, kada se na sasvim neprimeren način ostavljaju zaposleni da dežuraju u raznoraznim hipotetičkim, nepredividivim situacijama, a koje vam je i kolega Jojić objašnjavao da mogu da traju unedogled i da zaista mogu da iscrpljuju zaposlene.
Sa druge strane, mi smo želeli da, u sklopu celokupne demistifikacije, što je cilj i danas trećerazrednih političara i propalih snaga na političkoj sceni Srbije, omogućimo to pravo zaposlenima u MUP-u, da se radno angažuju i van svog radnog vremena, ako nije u pitanju sukob interesa i ako služba ne trpi posledice zbog toga.
Ključni amandmani koje smo podneli, mada je svaki važan na svoj način, odnose se na član 5. Predloga zakona, pa zatim u ovom prvom delu na član 9. Predloga zakona.
U članu 5. mi, zbog iskustva koje imamo iz ranijeg perioda, tražimo da MUP u toku istražnog postupka ne može da daje nikakve informacije o određenim počiniocima krivičnih dela.
Za vreme čuvene protivustavne akcije "Sablja", kada su na najgrublji način gažena sva ljudska prava i norme, slobode čoveka zagarantovane Ustavom Republike Srbije, preko najvećeg broja tih saopštenja, koje je pisao ne MUP, po izjavi jednog od bivših načelnika Bore Banjca, već neko drugi, a taj drugi centar moći je bio čuveni Biro za komunikacije, na čelu sa Bebom Popovićem, na najgrublji način su klevetani predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, naša stranka i ogroman broj ljudi koji nas u Srbiji podržava. Mi zbog toga tražimo da se takva odredba u članu 5. briše.
Zbog ovoga što sam rekla u uvodu, smatram da je veoma važno da više puta godišnje ministar unutrašnjih poslova, što je amandman na član 9. Predloga zakona, podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini i Odboru, sa mogućnošću da postavljamo pitanja i da na njih dobijamo konkretne odgovore.
Kada je u pitanju ta javnost rada, za razliku od ove zaista utemeljene pohvale kolegi Mirčiću, ne mogu da budem zadovoljna dosadašnjom javnošću rada kada je u pitanju vaše ministarstvo, naročito kod konkretnih slučajeva. Uglavnom ću danas da se zadržim na tome, jer malo je vremena koje je ostalo da govorim, a tiče se konkretnih pitanja za koja vi znate.
Naime, još pre godinu dana sam, a zatim ponovo u maju obnovila "slučaj" atentata na prof. dr Vojislava Šešelja, hvala bogu neuspešnog, koji su naručili Vuk i Danica Drašković, a o čemu su saznanje dobili visoki zvaničnici policije, poput generala Branka Đurića, koji je u procesu "Ibarske magistrale", tokom svedočenja u tom slučaju, nedvosmisleno rekao da je lično on saslušavao izvesnog Dragoljuba Pejića Garija, koji mu je rekao da je Danica Drašković tražila od njega da izvrši atentat na predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, a da on to nije učinio zato što se nije dogovorio oko cene sa Danicom Drašković. Naime, ona je ponudila 400.000 evra, a izvesni Dragoljub Pejić Gari je tražio 600.000 evra. Nisu se nagodili i tako je taj plan osujećen.
Odmah posle toga direktor BIA ,gospodin Rade Bulatović – to je onaj isti koga ste vi, gospodine Jočiću, kao poslanik tada zajedno sa kolegom Mamulom morali da tražite za vreme akcije "Sablja", jer mu je nestao svaki trag, čovek je jednostavno nestao, kao da ga je crna zemlja progutala, 48 sati, pa ni za njega, ni za Acu Tomića, ni za onog Banđura, upravnika zatvora, niste znali gde se nalaze – sada kao direktor BIA, na isto obnovljeno pitanje u julu ove godine rekao "da". Dao mi je potvrdan odgovor da služba ima saznanja da je u gradskom MUP-u, obrađujući slučaj "Ibarske magistrale", jedan od svedoka došao do takve izjave, odnosno da je dao takvu izjavu o kojoj je govorio gospodin general Branko Đurić.
Mene sada zanima zašto, i pored svih tih mojih zahteva u više navrata, do dana današnjeg MUP nije dostavio zvaničan izveštaj o tome. Dakle, pošto sam dobila potvrdan odgovor, tražila sam da mi budemo kompletno informisani o tom slučaju.
Mi smo više puta postavljali pitanje, to vam sve govorim jer bi vas i ovo danas, da je ovde, pitao prof. dr Vojislav Šešelj, ali vidite, samo u Brozovo komunističko vreme Srbi pravoslavci nisu mogli sa svojom porodicom da obeleže krsnu slavu, pa je u takvoj situaciji i danas, kao haški zatočenik, naš predsednik.
Gospodine ministre, ono što me naročito interesuje, na šta nismo dobili odgovor, jeste pitanje džipa koji je vlasništvo SRS. Vi znate i sami da je u više navrata Vrhovni sud potvrdio, na osnovu naše predstavke, da je džip nesumnjivo vlasništvo naše stranke i da ga je u vreme DOS-manlijskog harača u zemlji i neposredno uoči akcije "Sablja" oteo bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, i onda takvim svojim nečinjenjem, nedavanjem odgovora i nevraćanjem svojine, koja je u vlasništvu SRS, navodite me na to da pomislim da je isti kontinuitet otimanja imovine koju naša stranka ima.
Što se tiče amandmana koje sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 70, o tome će govoriti drugi naši poslanici, tiče se poligrafa, mi tražimo da se to briše, i na član 83, a to je najveća opasnost, gde takođe tražimo da se briše tzv. ciljana potraga. Ovlašćenja koja se MUP-u u tom smislu daju upućuju nas na neki novi vid Sablje, što niko od građana Srbije ne bi želeo, jer to jedno u novijoj istoriji naše zemlje, dakle, mračno vreme i takvo ponašanje čelnika Republičke vlade i pripadnika MUP-a, na čelu sa Dušanom Mihajlovićem, Nenadom Milićem i svima onima koji su delovali iz senke, jeste nešto što će građani da pamte, zbog čega trpe i dan-danas mnogi od njih posledice.
Mi ćemo u raspravi o pojedinostima da govorimo i o konkretnom položaju zaposlenih u MUP-u, sa posebnim akcentom, a to ćemo činiti i prilikom predloga budžeta za 2006. godinu, na materijalni, odnosno socijalni položaj zaposlenih u MUP-u, za koji tražimo da bude bolji, da se bolje plaćaju, da im se stambeni problemi rešavaju, jer to su najbolnije tačke. Ako želimo da imamo sigurnost za sve građane, za decu koja žive ovde i da iskorenimo kriminal i korupciju, što je osnovni cilj SRS, MUP-u Srbije moramo da damo mnogo bolje uslove za rad.
Još jednom zahtevam da mi date odgovore na ova konkretna pitanja kako bismo celokupnoj javnosti, kao što ste to učinili i danas odgovarajući gospodinu Vučiću, saopštili ko su zapravo oni koji pokušavaju danas da optužuju SRS, propali političari sa ispod 2% glasova u Srbiji, zaista jedna bruka i sramota za sve građane Srbije koji danas, a zahvaljujući vama i podršci vaše stranke, uživaju velike privilegije i imaju visoke položaje u našem društvu.

Reč ima narodni poslanik Sanja Čeković, replika.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je prethodna govornica počela da govori, rekoh, rodi se nešto hrišćansko u njoj, čestita slavu i posle toga sam zaista mislila da neće, prosto zbog samog početka, na kraju izgovoriti ovakve neistine.
S obzirom da je SRS danas insistirala na izjavi koju je dao Vlajko Senić, potpredsednik SPO-a, da se otkrije istina, evo i ja sa ove govornice molim ministra policije da proveri da li su Vuk Drašković i njegova supruga Danica Drašković naručili ubistvo i da li se može verovati čoveku, Branku Đuriću, koji je učesnik, dokazano je, ubistva na Ibarskoj magistrali. Samo jedan mali detalj iz ovoga, 400.000 evra, evri nisu postojali tada. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pozivam se na član Poslovnika koji obavezuje svakog poslanika da sa ove govornice govori istinu. To što ste našli kao razlog za opravdanje za predsednika i njegovu suprugu u činjenici da je koleginica permutovala valutu, to vam nije neki čvrst argument.
Vi niste sa tim ništa opovrgli što je koleginica Nataša Jovanović iznela. Uostalom, ne radi se tu o generalu Đuriću, nego se radi o licu, dakle, pod nadimkom "Gari", koje je dalo izjavu da je na ime atentata za Vojislava Šešelja tražio 600.000 maraka. Sa druge strane, ako hoćete i istinu o generalu Đuriću, imate svu dokumentaciju koja je vezana za Ibarsku magistralu.
Sada vam, draga moja koleginice, govorim o onome čemu sam prisustvovao kao svedok, a tu je i kolega Pejčić, čije vi članstvo u SPO-u osporavate, dakle, čovek koji je osnovao SPO, ali nema veze. Toliko o moralu unutar partije. Bili smo zajedno kada je Vojislav Šešelj, predočavajući dokumentaciju, a vezano za Ibarsku magistralu, Vuku Draškoviću rekao - izađi, održi konferenciju za štampu i reci istinu.
A istina je jednim delom u onome što je našao anketni odbor, na čijem čelu su bili predstavnici SPO-a, a ona je ukazivala na činjenicu da Slobodan Milošević i njegov režim nisu ni na koji način umešani u Ibarsku magistralu, već Zoran Đinđić i njegovi poslovni partneri, koji su se zvali Legija, Japanac i ostali. Tog trenutka prisustvovali su i Spasoje Krunić, Bogoljub Pejčić, kada je Vojislav Šešelj zamolio Vuka Draškovića i rekao mu - reci bar jednom u životu istinu.
Jeste, otišao je na konferenciju, a onda je drvlje i kamenje osuo po Miloševiću i njegovom režimu, okrivljujući Radeta Markovića. A zašto Radeta Markovića?
Iz prostog razloga što je Rade Marković, dok je bio na čelu DB, informacije o pripremi atentata na Vojislava Šešelja rekao Vojislavu Šešelju, saopštio Slobodanu Miloševiću i čitava služba je bila upoznata sa ovim slučajem.
Mi ne govorimo ovde iz razloga da bi optuživali SPO, i ovakav kakav je u tragovima očito da nema neku perspektivu, ali vam govorimo da bi sprečili nešto što je pojavni oblik na političkoj sceni Srbije, a to je da je najlakše optuživati druge, najlakše je sam sebe proglasiti za žrtvu. A sa druge strane, kada se otkrije istina, kada se pogleda pozadina, učestvovali su i sami, i ne samo u kriminalnim radnjama, nego u radnjama koje se vežu za pripremu atentata.
Uostalom, mi insistiramo da ovaj slučaj dobije sudski epilog, da na sudu priložimo dokumentaciju, pa neka izađe Danica Drašković, pa neka ona kaže da li je to istina što je rekao Pejić ili nije istina. Mi želimo da čujemo na sudu, a ne sa govornice, kako je vi nemušto branite, tako što valutu spominjete, koja je bila važeća, a koja nije.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić, izvinite, Vjerica Radeta.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je dosta toga rečeno o Predlogu zakona o policiji. Čuli smo više argumenata za nego što smo čuli argumenata protiv Predloga zakona o policiji.
Osećam potrebu da još nekoliko argumenata iznesem u prilog usvajanja predloženog zakona o policiji. Tema koja se danas nalazi pred nama je izuzetno interesantna, naročito za javnost. Postoji veliki broj razloga za to, ali bih se usredsredio na nekoliko. Pre svega, radi se o temi koja sama po sebi nosi uvek dozu posebnosti zbog specifične uloge policije u sistemu državne vlasti. Isto tako, ova tema je važna zbog usvajanja međunarodnih standarda u sistem funkcionisanja policije u Srbiji, a najvažniji razlog zbog čega treba da usvojimo predloženi zakon o policiji jeste taj što ovim zakonom policija dobija jednu novu ulogu.
Policija postaje servis građana, postaje ono što je uloga svakog državnog organa u savremenim pravnim sistemima. Dugo je Predlog zakona o policiji bio u skupštinskoj proceduri. Prethodne vlasti nisu imale dovoljno volje da usvoje zakon o policiji u onom obliku kakav bi on trebalo da postoji.
Vlada Republike Srbije kao jednu od osnovnih težnji imala je da usvoji novi zakon o policiji. Može se postaviti pitanje zašto do sada taj predlog zakon o policiji nije bio na raspravi u Skupštini Srbiji.
Prosto zato što je prvo trebalo doneti novi Zakon o državnoj upravi, bilo je potrebno doneti novi Zakon o državnim službenicima, kako bi princip depolitizacije i princip stavljanja stručnosti u prvi plan došao do punog izražaja u okviru zakona o policiji.
Postojeći koncept sistema unutrašnjih poslova usvojen je Zakonom o unutrašnjim poslovima 1991. godine. Imali smo izvesne promene 1996. godine.
Logički gledano, vidimo da je prošlo skoro 14 godina od osnovnog teksta zakona kada je on usvojen u Skupštini Republike Srbije. Od tada je prošlo mnogo vremena, mnogo stvari se promenilo. Savremene policije funkcionišu na mnogo drugačijim principima nego što je to bilo pre 15 godina.
Isto tako, 2002. godine donet je novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, gde je na jedan potpuno novi način usvojen koncept sistema bezbednosti Republike Srbije. Zakon o policiji je logična posledica zaokruživanja sistema unutrašnjih poslova u Republici Srbiji i zbog toga ovaj predlog zakona o policiji treba usvojiti.
Specifičnost materije koja je u predlogu obrađena ogleda se pre svega u činjenici da je policija složeni sistem profesionalnog tipa, koji je organizovan radi održavanja javnog reda i poretka u društvu i koji je u te svrhe snabdeven zakonskim ovlašćenjima i potrebnim sredstvima, uključujući tu i upotrebu sredstava prinude.
Upravo ova mogućnost upotrebe sile daje policiji poseban sadržaj, a istovremeno i posebnu odgovornost onima kojima je ova mogućnost data.
Javno je dobro da policija bude jaka i efikasna u zaštiti javnog reda i prevenciji zločina, ali je javno dobro da ta moć koju dajemo policiji ne ide na uštrb ličnih sloboda naših građana.
Posmatrajući kroz istoriju, Srbija je prihvatala savremene tekovine koje su postojale u brojnim pravnim sistemima kako u Evropi, tako i u svetu.
Setimo se još 1811. godine, kada je ustanovljeno popečiteljstvo za unutrašnje poslove u okviru Praviteljstvujušćeg sovjeta i tada se na čelu popečiteljstva nalazio Jakov Nenadović.
Upravo posmatrajući tradiciju, posmatrajući savremena kretanja u društvu danas, Srbija želi da usvoji jedan novi zakon o policiji, zakon koji će biti prožet međunarodnim standardima koji važe u ovoj oblasti. Upravo iz tog razloga, ulazeći u Savet Evrope 2003. godine, Srbija i Crna Gora prihvatile su da uvedu određene međunarodne standarde u okviru funkcionisanja policije i da izvrše reformu policije, reformu jednog izuzetno važnog, možda jednog od najvažnijih državnih organa u sistemu državne uprave.
Sve zemlje sa teritorije bivše Jugoslavije već su donele zakone o policiji, 1998. godine Slovenija je donela novi zakon o policiji, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, 2000. godine taj zakon je usvojila i Hrvatska. Srbija, usvajanjem ovog zakona koji će usvojiti ova skupština, usvojiće jedan novi zakon o policiji koji će trasirati put evropskih integracija.
Organizacija policije prilagođava se konkretnim uslovima u kojima ljudi žive i rade, to jest odgovarajućim područjima i potrebi neposrednog, konkretnog, hitnog i humanog postupanja na svakom mestu gde to razlozi bezbednosti zahtevaju.
Upravo iz ovog razloga na prvom mestu treba voditi računa o interesima građana Srbije i da policija postane istinski servis građana Srbije. Ukratko ću se osvrnuti na nekoliko rešenja iz predloženog zakona o policiji.
To je pre svega formiranje direkcije policije, čiji je osnovni zadatak ostvarivanje policijskih poslova. Na čelu ove direkcije policije nalaziće se direktor policije, lice koje će biti potpuno lišeno političkog uticaja, lice koje će karakterisati stručnost. U zakonu je predloženo da ovo lice ima najmanje devet godina efektivnog rada na policijskim poslovima. Upravo ovo je potrebno Srbiji, da stručnost dođe u prvi plan.
U predloženom zakonu o policiji jedino će ministarska funkcija biti politička, a sve ovo drugo ide u prilog one priče koju smo imali kada je usvajan Zakon o državnim službenicima, da je Srbiji i državnoj upravi potrebna potpuna depolitizacija.
Na kraju bih se osvrnuo na dva instituta ponuđena Predlogom zakona o policiji. To je uvođenje fonda koji bi služio za novčana pomaganja članova porodice poginulih i ranjenih policijskih službenika. To je ono što najmanje Republika Srbija može da učini za one koji su dali svoje živote za odbranu interesa Republike Srbije.
Svi smo bili svedoci brojnih događaja tokom 90-tih godina. Policija je bila ta koja je nesumnjivo jedan od najvećih tereta iznela na sebi. Zbog toga moramo da odamo poštovanje onima koji su ostali iza ovih policajaca i onima kojima su umnogome životi promenjeni u okolnostima koje su se desile u našoj bližoj prošlosti.
Isto tako, saradnja policije sa predstavnicima organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave je izuzetno važan segment u funkcionisanju policije. Upućenost jednih na druge je ogromna, pre svega zato što se ni jedan od ovih činilaca ne mogu posmatrati izolovano, posebno kad je reč o lokalnim samoupravama, kojima je od suštinskog interesa da policija preko svojih uprava ili policijskih stanica očuva bezbednost svih ljudi.
Iz tog razloga je predloženim rešenjima, u okviru člana 17. i 18. Predloga zakona o policiji, data mogućnost organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da svojim sredstvima, dakle u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, preko nadležne organizacione jedinice Ministarstva mogu učestvovati u poboljšanju uslova rada organizacionih jedinica policije i u realizaciji pojedinih programa od značaja za bezbednost ljudi, imovine u određenom području, u skladu sa zakonom.
Sigurno da će ovaj mehanizam dati mnogo pozitivnih efekata jer je interes lokalnih samouprava da građani na određenom prostoru žive što bezbednije i oni će sigurno, ukoliko prepoznaju određene projekte da su pravi, pomoći policijskim upravama da se na što bolji način zaštite građani i imovina na određenom prostoru.
Na kraju, pošto vidim da ističe vreme, rekao bih da sistem reforme državne uprave nema alternativu. Srbija nema alternativu evropskim integracijama. Upravo Predlog zakona o policiji daje značajan doprinos reformi državne uprave i građani Srbije će znati to da prepoznaju.
Zato vas pozivam da u interesu građana Srbije podržimo ovaj predlog zakona o policiji i u danu za glasanje pozitivno se izjasnimo o njemu. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić.

Dame i gospodo, Predlog zakona o policiji, o kome danas govorimo, svakako nije ništa revolucionarno, nije onakav tekst kakav pokušavaju da nam ga predstave ni ministar, ni poslanici koji će glasati za ovaj zakon.
Mi iz SRS, čuli ste u toku današnje rasprave od kolega koji su govorili pre mene, ne očekujemo da će u primeni ovog zakona biti nešto značajno bolje u ovoj, svakako veoma važnoj, oblasti u Srbiji.
Kada je ministar ovde govorio, rekao je nešto što veoma lepo zvuči. Ministre, rekli ste da ovaj zakon garantuje bezbednost svima, ne kao po dosadašnjim zakonima, samo državljanima Srbije, nego svima koji se nađu na teritoriji Srbije. To je zaista lepo i to jeste naša i vaša obaveza. Svako mora da bude bezbedan ko se nalazi na teritoriji Srbije.
Ali vam zameram zašto o ovome na ovaj način niste razgovarali sa vašim partijskim prijateljima pre nekoliko dana, pre nego što su prihvatili onaj sramni sporazum u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je Vuk Drašković prethodno, nikog ne pitajući, potpisao, a koji se odnosi na prelazak NATO trupa preko teritorije Srbije, gde očigledno građanima Srbije niko ne garantuje bezbednost zbog tog sporazuma koji je potpisan i koji je nažalost ratifikovan.
Vidim, vi ovde predviđate, a to ste i naglasili, da ćete garantovani bezbednost i tim predstavnicima NATO-a koji će prolaziti kroz Srbiju jer će se i oni naći na teritoriji Srbije. Dakle, vaša dobra namera je očigledna, ali nije dobro što nije sagledan ovaj problem sa svih aspekata i to kažem pogotovo pre nekoliko dana u tzv. saveznom parlamentu, odnosno parlamentu zajednice Srbija i Crna Gora.
Osnovne primedbe poslaničke grupe SRS na Predlog zakona mogle bi da se svrstaju u tri grupe.
Prva, nama je, pogotovo meni kao pravniku, veoma važna činjenica da postoji nekoliko odredbi ovog zakona koje su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. U tom smislu podneli smo odgovarajući broj amandmana. Zbog vremena koje nam je na raspolaganju ne mogu da govorim pojedinačno o kojim odredbama je reč, ali svakako, kada budemo govorili o pojedinostima, nadam se da ćete i tada biti sa nama, kao i danas, pa ćemo da govorimo o tim amandmanima i o vašim predloženim rešenjima.
Očekujem da će bar ta grupa amandmana biti prihvaćena. Koliko imam informaciju, nadležni skupštinski odbor još uvek nije razmatrao amandmane, ili bar nije sve, tako da je nezgodno govoriti o tome dok ne znamo šta ćete vi u ime Vlade da prihvatite od ukupno podnetih amandmana.
Druga primedba se odnosi na jedan deo odredbi koje su nedorečene, neprecizne, nedovoljno konkretne, čija primena može da izazove zloupotrebu, a iz takve zloupotrebe može da se rodi neka nova "Sablja". Ubeđena sam da vi to ne želite, da vam to nije namera, pogotovo što ste i sami, ne vi lično, i vaši stranački prijatelji imali problema u akciji "Sablja", kao i 12 hiljada čestitih građana, koji su potpuno neustavno i nezakonito bili uhapšeni, proveli određeni broj dana i meseci, bez ikakvog pravnog osnova, u pritvoru.
Da bismo izbegli da neko, ko neće biti dovoljno častan čovek i ko neće biti spreman da radi u interesu Srbije, a biće u prilici da primenjuje ovaj zakon, dođe u situaciju da zloupotrebom i pogrešnim tumačenjem zakona dovede do tako neke drastične situacije kakva je viđena u Srbiji, u tom delu smo, dakle, predložili jedan broj amandmana, sa iskrenom namerom da se tekst zakona poboljša i da se eliminišu sve eventualne nedoumice i eventualne praznine u Predlogu zakona.
Mi već godinu i po dana, koliko raspravljamo o predlozima Vlade Vojislava Koštunice, uporno pokušavamo da vam skrenemo pažnju da su vam zakoni poprilično, bar u jednom delu, nekonkretni, uopšteni, da pravna norma nije jasna, precizna, koncizna i da je to razlog za zloupotrebu u primeni tih propisa. Neki od ministara ponekad imaju razumevanje pa prihvate takve amandmane, naravno, za svoje dobro, a videćemo kako ćete vi da reagujete.
Treća grupa naših primedbi odnosi se na položaj službenika policije. Ne mislimo da su ovim zakonskim rešenjima stvoreni uslovi za neki bolji položaj zaposlenih u policiji, ni kada je u pitanju radno-pravni status, niti kada je u pitanju materijalni položaj. Naravno, znam da ne može materijalni položaj direktno ovim zakonom u potpunosti da se reguliše. Znam da to zavisi i od budžeta i, u ovom konkretnom slučaju, ministra finansija, ali to je manjkavost vaše vlade.
Mislim da je bilo neophodno da se radno-pravni status službenika policije izjednači sa svim ostalim službenicima u Srbiji i da ovaj zakon u tom delu mora imati osnov u Zakonu o radu. Koliko god primedbi na taj zakon imamo, ipak su mu neka rešenja bolja, bar kada je u pitanju prekovremeni rad, zapošljavanje itd, nego što ste predvideli u ovom predlogu zakona. Tu smo podneli određen broj amandmana. Žao mi je što nemamo vremena da govorimo o konkretnim primedbama i konkretnim članovima ovog zakona, ali za nekoliko dana svakako da ćemo govoriti i o tome.
Mi u SRS mislimo da je policija zaista značajan segment društva. Mislimo da su službenici policije, policajci, ljudi od kojih mnogo zavisi javni red, bezbednost saobraćaja, bezbednost svih građana. Mi želimo da se ti ljudi na taj način tretiraju i od strane ovog parlamenta i od strane Vlade Republike Srbije. Naravno, osnov za to je dobar zakon o policiji.
Zato sam bila malopre neprijatno iznenađena kada se jedan od kolega iz vladajuće većine, ničim izazvan, vratio na 1991. godinu i spominjao policajce koji su išli na Kosovo i Metohiju i to mi se nekako učinilo u negativnom kontekstu; jako zameram tom kolegi, iznenađena sam da je on baš tako govorio. Naprotiv, mislim da svaki policajac koji je bio na KiM zaslužuje apsolutnu zaštitu i pažnju svakoga od nas i zaštitu od ovih pretnji koje dolaze i od Haškog tribunala, i nekih stranaka u okviru vladajuće koalicije i onih nevladinih organizacija.
Posle toga je drugi kolega u drugom kontekstu govorio, pa je otprilike anulirano ono što je rekao kolega pre njega. Neću da govorim imena, jer nemam nameru da izazivam replike. Mislim da o ovom zakonu svi govorimo krajnje ozbiljno i profesionalno. Očekujem, ministre, da ćete ozbiljno shvatiti sve naše diskusije, pogotovo naše amandmane i očekujem da ćete, bar one amandmane koji zaista poboljšavaju i uvode ovaj zakonski tekst u ustavne okvire, prihvatiti.
Iskoristiću ovu priliku, vi ste danas na probi našeg novog Poslovnika, s obzirom da nam predsednik Skupštine nije omogućio da koristimo, ne znam tačno koji član Poslovnika, gde su ministri u obavezi da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Danas ste na neka pitanja odgovorili, a očekujem da ćete odgovoriti na druga, koja ste čuli od kolega iz SRS.
Radi javnosti, hoću da vas upoznam da je Vrhovni sud Srbije doneo presudu 2094/03, da je tom presudom uvažena tužba i poništeno rešenje MUP Republike Srbije – Uprava pogranične policije za strance i upravne poslove, neki broj od 21. maja 2003. godine. Radi se o rešenju Ministarstva kada je ministar bio onaj sa Povlena, vaš prethodnik.
Kada je predsednik SRS dobrovoljno otišao u Hag mi, njegovi saradnici, prijatelji u stranci, organizovali smo skupštinu, dogovorili i doneli zaključak da upišemo u Registar nevladinu organizaciju Komitet za odbranu Vojislava Šešelja, sa namerom da kroz funkcionisanje i delovanje tog komiteta pomognemo odbranu našeg predsednika.
Naravno, uradili smo statut i sve apsolutno po Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana.
Imala sam ovlašćenje da, u ime tog komiteta, tada neregistrovanog, komuniciram sa MUP i službenice koje su zadužene, koje su primile ovaj predmet su pogledale dokumentaciju. Rekli su šta je još nedostajalo, to je dopunjeno i rekli su mi - dođite za nedelju dana, bićete upisani u Registar.
Nedelja, ponedeljak, četiri, pet nedelja je prošlo, naravno svaki put im je bilo vrlo neprijatno i smišljale su neke nove razloge, a očigledno je da razloga nema, da iz ovog ili onog razloga još uvek ne mogu da nas upišu.
Poslednji put kada sam došla, žena koja je zadužena predmetom bila, naravno, neću joj reći ime, rekla je - izvinite, ne smem ovo da vam kažem, ali da više ne gubite vreme, ne smem da donesem rešenje, ne dam nam ministar Mihajlović.
Naravno, mi smo se posle toga obratili Ministarstvu za manjinska i ljudska prava i kod ministra Ljajića za nekih tri ili pet dana dobili rešenje o upisu tog komiteta, ali na nivou državne zajednice.
Mi smo i dalje insistirali i dalje hoćemo da se ovo udruženje upiše na nivou Srbije i izdejstvovali smo zakonitu odluku, odnosno presudu Vrhovnog suda Srbije, broj sam vam izdiktirala, pitaću vas, ne sada, ali kada budemo govorili o amandmanima, da li je Ministarstvo odnosno ova uprava pogranične policije, da li su dobili ovu presudu i da li su postupili po ovoj presudi, da li su upisali Komitet za odbranu Vojislava Šešelja u registar republičkog MUP-a ili eventualno nešto od toga treba da dopunimo.
Ali, s obzirom da je prošlo mesec dana od kada smo dobili komitet, kao ovlašćeno lice nisam dobila nikakvo obaveštenje da treba da se dopuni ovaj zahtev, a iskoristiću priliku kada se sledeću put u ovom parlamentu vidimo da očekujem da ćete da nam date odgovor i na ovo pitanje.
O predlogu zakona govorila sam više od planiranog vremena u načelu, ne bih više, osim da pozivam ministra da ozbiljno razmotri amandmane poslaničke grupe SRS, da usvoji te amandmane i videćete da sa tako usvojenim amandmanima dobijate jedan celovitiji, konkretniji i bolji tekst zakona. O pojedinostima govorićemo u danu kada to bude na dnevnom redu.