Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, zakon o policiji predstavlja jedan od važnih sistemskih zakona. U toku pripreme za ovu sednicu Narodne skupštine, poslanička grupa SPS je obavila konsultacije i sa ministrom i sa njegovim saradnicima. Mi smo podneli nekoliko amandmana koji imaju za cilj poboljšanje nekih odredaba ovog zakona.
Generalno, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona, jer smatramo da je neophodno ovu oblast urediti. Važno je da ova oblast bude uređena.
Čini mi se da su, zavisno od političke pozicije određenih ljudi i političkih partija, u ovoj našoj kratkoj istoriji od 15 godina različite političke partije vremenom različito govorile o policiji.
Sećate se, u vreme kada smo mi bili na vlasti, tada su govorile opozicione stranke da u Srbiji ima 150.000 pripadnika MUP-a.
I dan-danas, tu je ministar i on to može da posvedoči, u policiji i uopšte u MUP-u, a to smo videli i na sednici Odbora za odbranu i bezbednost i u BIA, postoji manjak ljudi, odnosno postoji više sistematizovanih radnih mesta nego što uopšte trenutno ima izvršilaca.
To je dokaz koliko je politička propaganda i političko delovanje otišlo van suštinskog toka rasprave koja treba da se vodi kada su u pitanju ovako važni zakoni.
Takođe, ne bih govorio o stavovima određenih političkih stranaka koje imaju nihilistički odnos prema policiji ili BIA, koji kažu da to maltene nije ni potrebno, pa tako i prema Vojsci Srbije i Crne Gore, da to treba smanjiti na najminimalniju moguću meru, da neke od tih institucija treba ukinuti itd. Taj pristup je apsolutno suprotan nacionalnim i državnim interesima.
Interes ove zemlje jeste da se uredi ova oblast, da ova oblast bude harmonizovana sa zakonodavstvom EU i da se praksa koja postoji u mnogim zemljama u svetu primeni i kod nas, naravno, sa veoma važnim specifičnostima naše zemlje, jer nije jednostavno, na primer, primeniti princip decentralizacije policije u našoj zemlji kada znate da smo mi jedva našu zemlju spasili od rastakanja krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je Srbija iz tri dela ponovo postala cela.
Tako je i policija tada imala ne znam koliko delova. I policija je tada imala ne samo tri dela, čini mi se da je imala i više delova, jer je svaki veći grad, praktično, bio deo za sebe. Zato, kada danas govorimo o principu decentralizacije, koji je možda prisutan u nekim zemljama Evrope, uvek moramo da imamo u vidu specifičnosti našeg podneblja, specifičnosti naše zemlje.
Samo fali lokalnim moćnicima, koji uz to imaju i separatističke i nacionalističke oznake, da uz sebe imaju i policiju, koju će oni da imenuju i da se onda već polako pripremamo za građanski rat unutar naše zemlje.
Što se tiče ovog zakona, mi smo imali nekoliko primedaba i one su ugrađene u naše amandmane. Mi nismo insistirali na prihvatanju svih amandmana. Neki od tih amandmana su prihvaćeni i zahvaljujem ministru i njegovim saradnicima. Prihvaćen je jedan od amandmana koji je, po našem mišljenju, veoma bitan. Mi smatramo da oblast civilne zaštite, koja nije regulisana, nekako je ispala iz zakonodavstva, zato što ona nije adekvatno zakonski uređena na nivou Republike, mada se neke njene funkcije, kao što je npr. protivpožarna zaštita, već godinama nalaze u MUP-u.
Zaista se u našoj zemlji postavlja pitanje, kada je civilna zaštita prešla sa saveznog nivoa ili nivoa državne zajednice Srbija i Crna Gora na neki republički nivo, ko će, u stvari, biti nosilac aktivnosti kada su u pitanju poslovi nekadašnje civilne zaštite. To su zaštita i spasavanje ljudi i imovine u slučaju požara, elementarnih nepogoda, hemijskih, bioloških i fizičkih akcidenata, prirodnih i drugih katastrofa, oružanih sukoba i terorizma.
Podsetio bih da mnoge zemlje u svetu, npr. Rusija, imaju čak i posebno ministarstvo za ove namene - Ministarstvo za vanredne prilike. Ovde bi morala da postoji dobra koordinacija različitih državnih organa da bi se moglo ostvariti ono što je neophodno u pojedinim trenucima.
Na primer, imate sada ovu veliku euforiju koja se nadvila nad celim svetom - opasnost od ptičijeg gripa. Ko vrši evakuaciju područja? Ko naređuje? Koji je organ nadležan? Mi smo u tom smislu predložili amandman i drago nam je da je to Vlada prihvatila, ne zato da bi se to primenjivalo, nego mora da postoji red u ovoj državi, jer ako se u takvim incidentnim situacijama haotično ponašamo, to može da ima velike posledice po državu i narod.
Dalje, veoma je bitno pitanje, zbog našeg međunarodnog statusa, i regulisanje policije u uslovima ratnog stanja. Da li je policija deo oružanih snaga ili je "civilna služba"? Ne može ona imati status klasične civilne službe, ali civilne državne službe, bez mogućnosti uključivanja u oružane snage, ili i dalje ostaje ovaj status policije koji je imala do sada, što znači da se ona može uključiti u oružane sukobe u sastavu oružanih snaga.
To je bitno zbog toga što se policija po međunarodnim propisima smatra civilnom službom, koja u oružanim sukobima nastavlja da obavlja svoje redovne poslove i ne može biti predmet napada agresora ukoliko nije uključena u oružane snage u skladu sa Ustavom i zakonom.
Mi smo imali još nekoliko amandmana koji se tiču ovlašćenja za upotrebu vatrenog oružja u uslovima kada je ugrožen život. Mislili smo da se to malo preciznije definiše, a ne da se ostavlja arbitrarno policajcu da na licu mesta sam procenjuje da li treba ili ne treba. Po našem mišljenju, on ima obavezu da upotrebi vatreno oružje kada je u opasnosti život, ne samo život nekog drugog, nego i njegov život.
Inače, mislim da u ovoj državi već godinama traje proces kompromitacije policije, vojske i drugih veoma važnih državnih službi. Ukoliko želimo da budemo ozbiljna država, mi moramo da imamo policiju kao instituciju, da građani imaju odnos prema policiji, pripadnicima vojske, pripadnicima drugih službi bezbednosti itd, kao prema ljudima koji brane ovu državu i ovaj narod, a ne kao prema ljudima koji mogu biti upotrebljeni ili zloupotrebljeni u neke druge svrhe, osim one koje su predviđene Ustavom i zakonom.
Zato je moguće da su glavne teze političke aktivnosti pojedinih političkih stranaka ili nevladinih organizacija upravo rušenje ugleda policije, MUP-a, vojske, bezbednosnih službi itd, zato što je to korak dalje u snižavanju naše spremnosti da branimo ovu državu i ovaj narod.
Ne želim da propustim ovu priliku da se još jednom zahvalim svim pripadnicima policije, vojske i drugih službi bezbednosti u ovoj državi za veliki doprinos koji su dali u odbrani države i naroda.
Mnogi od njih su dali i svoje živote, a njihove porodice su ostale bez najmilijih. Mnogi su ranjeni.
Molim Ministarstvo i ministra da vodimo računa da se ne ponašamo u skladu sa nekadašnjom pripovetkom Laze Lazarevića "Sve će to narod pozlatiti". Ne smemo zaboraviti našu prošlost, inače ćemo biti osuđeni da je ponovo proživimo.
Zato i ovom prilikom želim da kažem da i ovaj zakon treba iskoristiti za promenu odnosa prema tim službama, da podignemo njihov nivo dostojanstva, način ophođenja prema njima.
Naravno, i njihovi pripadnici da malo izmene onu uobičajenu floskulu i formu kako se oni ophode prema građanima, da građani i policija budu saveznici, a da kriminalci i policija budu suprotstavljene strane.
I na kraju, molio bih ministra i nas koji smo članovi ovog odbora za Odbranu i bezbednost da konačno stavimo tačku na sve ove radnje oko akcije "Sablja". Zaista više postavljam sam sebi pitanje, ima li svrhe da se više sastajemo oko toga?
Godinu dana mi ovde utvrđujemo da li je bilo nepravilnosti u akciji "Sablja", da li je bilo kršenja ljudskih prava i sloboda, a mislim da je neko ko je bio u Australiji mogao je da primeti da su se u Srbiji u vreme akcije "Sablja" kršila ljudska prava i slobode.
Za vreme akcije "Sablja" predsednik vaše vlade mogao je da bude uhapšen, zamalo nije bio uhapšen, zato što su intervenisali ambasadori sa Zapada. Bio je optužen, da vas podsetim, da je učestvovao i podsticao, zajedno sa drugim patriotskim strankama, misleći da nas time nešto vređaju, mislili su tu na SPS i na SRS, da smo mi učestvovali u ubistvu Zorana Đinđića i tako dalje i to je iskorišćeno kao povod da se u Srbiji uhapsi 12.000 ljudi bez odluke suda.
Tako su držani i u pritvoru, nisu imali pravo na advokate, nisu imali pravo na prisustvo porodice. Kao što znate, Ustavni sud je sve te odredbe proglasio neustavnim, prisluškivani su ljudi bez odluke nadležnog suda, prisluškivani su političari i novinari. Zaista mislim da je vreme da stavimo tačku na sve to: ili je bilo zloupotrebe ili nije bilo zloupotrebe. i da se to zna.
Takođe, molim i ovu komisiju koja se bavila, a tu je samo gospodin Jojić, ne vidim gospodina Mamulu, mi smo napravili jednu komisiju koja će imati uvid u to, dakle, šta je pričano na sednicama Saveta, a taj savet se zvao - Savet za nacionalnu bezbednost. Možda nisam rekao pun naziv, ali tako nešto je bilo.
Inače, taj savet je zasedao sve vreme trajanja tog vanrednog stanja i baš me zanima kada ćemo izaći u javnost sa tim da li se tu zaista odlučivalo ko će biti uhapšen u akciji "Sablji" ili su to radile nadležne službe?
Ovo ne govorim da bih se bilo kome svetio, ovo govorim zbog toga da se to ne bi ponavljalo. Svakome ko misli da je v.d. vlast, dakle, može da se desi da pomisli da može u određenom trenutku da pohapsi nekoliko desetine hiljade ljudi, da od tih 10.000 ljudi bude procesuirano svega nekoliko stotina, a gospodin Jojić kaže da je malo ko procesuiran.
Jesu ovi neki koji su uhapšeni i to nije sporno, a oni koji su kriminalci treba da odgovaraju, i ovo ne govorim da bih branio kriminalce.
Znate kako, ako uhapsite nekoga, držite ga 20 dana u pritvoru, mesec dana ili tri meseca, potom ga pustite, a ne kažete zašto je bio uhapšen, da li to znači da će on sledeći put kada opet bude neko vanredno stanje, on opet da bude uhapšen za preventivne stvari. Kao što se nekada radilo, kada su u pitanju neke posete, da se preventivno pohapse neki da ne bi pravili određene probleme. Dugačka je ta lista ovde u Srbiji, ima 12.000 ljudi.
Zato molim da svi zajedno učinimo napor, i mi i MUP, a od ministra sam tražio da nam kaže ko je pisao ta famozna saopštenja i on je odgovorio da MUP nije posalo saopštenja vezano za vanredno stanje. Znači, to saopštenje koje je napisano u novinama, odnosno u novinama je objavljeno, dakle, da su Crvene beretke ubijale za račun SPS-a, JUL-a i SRS.
Znači, ministar je zvanično odgovorio da MUP u tome nije učestvovao. Kako je moguće i ko je pisao to, mi nismo to do sada dobili, a sumnja se na Biro za komunikacije i do sada nije došlo ni do jednog konačnog zaključka vezano za sve te stvari.
Izvinjavam se što sam ovu temu počeo, ali mislim da je red da posle godinu ili dve dana, trebalo bi da se skine oznaka tajnosti sa svih tih dokumenata, koje ne predstavljaju državnu tajnu i da se sagleda šta je to toliko bilo bitno u pojedinim slučajevima, da se utvrdi puna istina o tome i da se konačno stavi tačka, jer ćemo svake godine dalje pričati ovako jedni o drugima. Treba staviti tačku. Ako je bilo zloupotrebe, treba to definisati. Ako nije bilo, onda treba i na to staviti tačku.
Uveren sam da je bilo zloupotrebe za vreme vanrednog stanja, da je bilo hapšenja političkih protivnika, da je bilo hapšenja nevinih ljudi, a većina kriminalaca je ili brzo pušteno iz zatvora ili nikada nisu ni uhapšeni. Dakle, možda su i dobili status zaštićenih svedoka. Znači, mi ćemo podržati ovaj zakon o policiji, iako smatramo da bi bilo bolje da Vlada prihvati neke od ovih naših amandmana.
Zadovoljni smo i prihvatanjem ovih najvažnijih, jer smatramo da je to korak napred i da može biti korak napred u odnosu na obaveze i probleme koje Srbija ima u ovo teško vreme, kada se odlučuje o sudbini našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kada imamo separatističke tendencije na jugu Srbije, kakve-takve slične tendencije se javljaju u Vojvodini i kada moramo, naravno, zaključiti, odnosno stvoriti jedan politički konsenzus vezano za najvažnija državna i nacionalna pitanja, a smatramo da je policija važno državno i nacionalno pitanje. Hvala vam.