Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na momenat ću zloupotrebiti ovu govornicu. Neću govoriti o amandmanu, nego o jednom obaveštenju.
Juče smo Vladislav Kronić, Milorad Krstin i ja posetili poplavljena područja u južnom Banatu, ispred Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. Videli smo u Jaši Tomiću nove izgrađene kuće u nizu koje će za par dana biti useljene i dali su jednu veliku pohvalu Vladi Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu za kapitalne investicije. Ali, nisam izašao zato da bih hvalio to, nešto su uporedo s tim i pokudili.
U opštini Žitište rekli su nam da su, pre nego što je došla voda, pokupili stoku da ne bi stradala, i prodali je jednoj klanici. Imali su ponudu od klanice u Zrenjaninu 20% skuplje nego što su dali Klanici "Banat" u Banatskom Brestovcu, koja je tri godine u propadanju i ne radi normalno.
Dali su na predlog Slobodana Kosovca iz Pokrajinskog sekretarijata poljoprivrede. I to treba da znaju poslanici, treba da zna javnost Srbije, a treba da znaju i organi gonjenja. Danijel Petrović, sekretar za poljoprivredu Skupštine Vojvodine, iz tog dela južnog Banata, morao je da zna da ta klanica ne plaća i da nije dobra. Nije smeo da pusti da već uništene zemljoradnike, koji su stradali od poplave i nedaće, koje je dao Bog, uništavaju i oni.
Danijel Popović je čovek Lige socijaldemokrata Nenada Čanka, koja vlada Vojvodinom, zahvaljujući Demokratskoj stranci. Demokratska stranka je pustila da vladaju, da pljačkaju i da prodaju Vojvodinu, da traže zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, da bi rešili neke probleme koji u Vojvodini ne postoje, da bi ponovo imali državu, i ti isti viču nešto protiv komunista i protiv komunizma u Jugoslaviji, a jedino što od komunizma traže – traže komunistički Ustav iz 1974. godine. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 7.
Izvinjavam se predlagaču, narodni poslanik Radojko Obradović prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pošto se Vlada nije izjasnila, amandman ne može odmah da postane sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ima reč poslanik Zoran Krasić.

Po nekoj logici stvari, ako predlagač zakona prihvati amandman, Zakonodavni odbor se izjasni da je pravno moguć, i nadležni, u ovom slučaju Odbor za finansije, takođe prihvati amandman, onda taj amandman postaje sastavni deo Predloga zakona. Ali, pošto je ovde predlagač zakona narodni poslanik, potrebno je i mišljenje Vlade.
Hteo bih da ukažem na neke stvari povodom ovog zakona. Ovaj zakon nema ustavni osnov. Dokaz za to da ne postoji ustavni osnov za donošenje ovakvog zakona nalazi se u samom tekstu Ustava Republike Srbije, u samom tekstu Ustavne povelje, u činjenici da Vlada Republike Srbije u nekom svom prednacrtu budućeg Ustava predviđa mogućnost da se kao ustavna kategorija predvidi i osnuje tzv. računski sud. Ova institucija nije nova u Republici Srbiji. I u predratnoj Jugoslaviji postojala je Komisija koja je bila van Skupštine, mnogo bliža Skupštini nego izvršnoj vlasti, koja je vršila otprilike ovu kontrolu.
Međutim, ono o čemu morate da vodite računa prilikom glasanja, pozivam vas da ovaj zakon u načelu odbacite, jer ne mogu da prihvatim da na ovakav način poslanici vladajućih stranaka gaze Ustav Republike Srbije, a on se gazi.
Zašto ovaj zakon nije predložila Vlada ili Ministarstvo finansija, zašto ovaj zakon nije neko drugi predložio, već jedan poslanik koji je odabran da predloži ovakav zakon, a onda će poslanici većine da ga usvoje i ispašće, eto, cveta demokratija u Narodnoj skupštini.
Čak prolaze i predlozi zakona koje predloži narodni poslanik kao pojedinac. To je obična providna igra. Zašto poslanička grupa to nije predložila? Zašto svi poslanici vladajućih stranaka nisu predložili ovaj zakon? Ne. Izabrali su Radojka Obradovića. Čovek nije danas prisutan ovde. On verovatno i nema pojma o čemu se radi u ovom zakonu. Ovo je neuspeli prevod jednog zakona iz neposrednog okruženja.
Znači, ustavni osnov za donošenje ovog zakona ne postoji. Ide se u susret, molim vas, da taj koji predlaže ovaj zakon malo barata ovom materijom. On nikada u obrazloženju ovog zakona ne bi zapisao sledeću rečenicu. Vidite kako se kaže, kako predlagač obrazlaže razloge za donošenje ovog zakona.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u činjenici da uspostavljanje Vrhovne revizorske institucije predstavlja jedan od ključnih segmenata u procesu reformi ustavnog, zakonskog i institucionalnog okvira. Kako zakonom može da se menja ustavni okvir? Valjda iz Ustava izvire ovlašćenje i nalog za sve druge zakone.
Ovde je Radojko okrenuo, ovde je kod njega stariji zakon nego Ustav. Postoji razlog da menjamo ustavni sistem, kako ćemo da ga menjamo, hajde idemo sa zakonima.
Kada donesemo sve zakone, onda ćemo na kraju da uzmemo Ustav i da sve pokupimo iz zakona i ubacimo kao neko načelo u Ustav budući Republike Srbije.
Ne znam kako Sekretarijat za zakonodavstvo, kako ovi organi puštaju da ovo dođe do poslanika? Ovde Radojko Obradović kaže – ne priznajem Ustav, ne želim da znam za Ustav, guram zakon koji postoji u Sloveniji, Hrvatskoj i okolini.
Oni su tamo dobili neku saglasnost da idu u EU i ovde dve-tri godine donose zakone po sistemu – možete sve da napišete, šta god hoćete, na papiru, dovoljno je samo da imate neki paraf nekog ćate, nekog drvenog advokata ili ove što ih ovde ovi iz Brisela, poput CESID-a, doduše njihov OEBS više aktivira nego Brisel, neka advokatska kancelarija ili tri-četiri profesora pravnog fakulteta, ekonomskog fakulteta koji sednu, naprave dve-tri rečenice, neko tamo stavi pečat i imate pokriće da je to na tragu harmonizacije EU, a unutra gluposti.
Ako je neko mislio da ide u susret budućem rešenju kako treba da izgleda ta revizorska institucija, odnosno neki nezavisni organ koji bi vršio kontrolu javnih finansija i tako dalje, onda ne bi smeo da napiše ovo na strani 2. obrazloženja.
Kaže – ''Status institucije'', skoro smo doneli Zakon o državnoj upravi, o državnim službenicima. Ovaj zakon ne priznaje i ne zna da su u međuvremenu doneti neki zakoni. Evo šta dalje stoji. Kaže – ''Status institucije. Poslovi eksterne revizije predstavljaju nove poslove u sistemu državne uprave''.
Ova institucija ne može da bude u sistemu državne uprave. Ako je u sistemu državne uprave, to je ministarstvo na postojećem Ustavu. Sve je izbrkano. Znajte, vi koji budete glasali za ovaj zakon, otvoreno kršite Ustav Republike Srbije. Prikazao sam vam ovu medijsku podvalu. Neće Vlada, neće ministarstvo, nego našli poslanika sa nekim neuspelim prevodom i ovde neki ekspert koji je diplomu dobio, verovatno čekajući na nekom oluku pored nekog pozorišta da mu padne diploma, napisao sve i svašta.
Ovo ovako ne može da ide. Vrhunac nebuloza je član 17. Predloga zakona, koji kaže – Uslovi za izbor članova Saveta, pa kaže: ''Za člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije koji, pored opštih uslova utvrđenih zakonom za rad u državnim organima, ispunjava i sledeće uslove: ima visoku školsku spremu'', a sada ide jedan deo koji amandmanom tražim da se briše, kaže – ''priznati je stručnjak u oblasti javne ekonomije i finansijskog poslovanja u javnom sektoru ili drugim oblastima od značaja za vršenje nadležnosti Institucije, vlada barem jednim svetskim jezikom''.
Kako može svetski jezik da bude uslov? Ne traže se prevodioci ovde.
A kako je to u vašoj praksi kada je priznat javni stručnjak, ekonomski i tako dalje. Evo vam ga dokaz – izbor Saveta Narodne banke Srbije. Izabrali ste nekog matematičara i predstavili ste ga ovde kao velikog stručnjaka za ekonomiju. On nema čovek pojma sa ekonomijom, on prati statistiku, neki Kovačević tamo. Bio je i zamenik direktora Zavoda za statistiku. On je jedino, zato što je član SPO, po nekom paritetu upao tamo, ni kriv ni dužan. Da vam ne pričam o drugim stručnjacima koje vi birate.
Ekonomski stručnjaci, veliki su, a ko to utvrđuje ko su stručnjaci? Mlađan Dinkić? Kakav je on stručnjak? On sa ekonomijom nema veze. Koji su to stručnjaci? Mene ovde ne bi iznenadilo da ste rekli da za ministra inostranih poslova može da bude izabran čovek koji duva lake droge. To je onaj koji je 1993. godine, kada su ga priveli, rekao – dajte jedan običan beli papir i olovku da napišem da se više ne bavim politikom i onda ga puste i on napravi lom po Beogradu. To je taj Vuk Drašković.
Sada smo dobili drugu narkomansku stranku, ovu Čedinu. Šta vi propisujete kao kriterijume? Ko je vas ovlastio da menjate kriterijume za izbor u neko zvanje, za neko mesto u sistemu državne uprave? Ovde se ne traži prevodilac. Šta će nam prevodilac? Kakve mi imamo sreće sa tim ljudima što znaju strani jezik, pa odu tamo u inostranstvo, dobiju nalog, pa ga primene ovde. Tako i ovaj Tadić.
Čuo je nešto iz inostranstva i sada nacionalnoj manjini daje pravo na samoopredeljenje. Čovek ne zna da postoji Povelja UN, ne zna da postoje međunarodni dokumenti kojim je to regulisano, ali doduše njega onaj klempa savetuje tamo, onaj kudravi Đilas koji pojma čovek nema. Šta zna mašinac o pravu? Šta zna on o politici?
On i Stajkovac bili pripravnici, učenici kod Dobrice Ćosića. Koliko je Ćosić napravio tih kadrova po Srbiji? O tome ćemo u nedelju kada dođe vreme. Vodite računa. Obavestite gospodina Obradovića da ovaj zakon povuče, on nema ustavnog osnova. Ovaj zakon tretira ovu, kako je vi nazivate, instituciju, organom, odnosno delom sistema državne uprave.
Ako je sistem državne uprave, onda to može biti samo Ministarstvo, a može biti i neka uprava unutar Ministarstva, nešto čiji legitimitet izvire iz Narodne skupštine i nalazi se na pristojnoj razdaljini od Skupštine, da kontroliše i Skupštinu i izvršnu vlast i sve druge koji troše javne finansije. To ne može ovim zakonom.
U okviru sistema državne uprave imamo organ koji vrši kontrolu javnih finansija. Meni se to rešenje ne sviđa, ali moram da poštujem zakon, takav zakon postoji, Zakon o budžetskom sistemu. Postoji budžetska inspekcija koja u svakoj opštini to kontroliše. Da li je to interno, da li eksterno, to je drugo pitanje.
Za ovu instituciju ne postoji ustavni osnov i Vlada je duboko svesna toga da ne postoji ustavni osnov i zato su podmetnuli jednog poslanika, nema ga ovde, neće ni da dođe, njega ovo ne interesuje, on je samo dao ime i prezime.
Naravno, prihvatili su ovaj amandman, jer ništa ne znači, jer ovo što ste napisali – ''priznati stručnjak'', ko će da utvrđuje tu njegovu stručnost­? Vuk Drašković da utvrđuje stručnost, pa da kaže – pet članova ima, onda hajde većina odlučuje, jedan će biti iz SPO-a. Vidite kakav rizik se preuzima.
Vi znate da u Skupštini državne zajednice SPO ima jednog poslanika, ali on je neki državni funkcioner u Švedskoj. Za svaku sednicu njemu se plaća put da dođe ovde. On nema više nikoga na listi. Iz Švedske, Danske, odakle znam. Njegovi putni troškovi su 300% veći nego ovih što dolaze na sednice. On će da vam uvali tako nekog nezavisnog, velikog stručnjaka.
Kako može Drašković da odredi ko je stručnjak? On čovek nema blage veze sa mozgom, on je serijska mašina za lupanje gluposti. Uzmite izjavu, na 15 minuta on menja izjave. To je vaš partner. Vodite računa. Nema tu neke simpatije, antipatije, ja vas upozoravam da to uništava državu, strukturu jedne države. Vodite računa. Neustavni zakon na silu ćete progurati, da ugurate sve i svašta u ovo ovde, a onda ćete da vidite kakva će igranka da bude.
Imate Savet za korupciju, pa imate muku sa njima. Ovi "žuti" napravili Specijalni sud. Tamo sve pijanice sede i čude se što dve godine nije završen postupak. Kako da se završi postupak? Ko je sudija? Ko je hteo da ima veliku platu.
To su kriterijumi koji vas rukovode. To su suštinski kriterijumi koji postoje. Protiv toga sam i zato sam i podneo ovaj amandman. Naravno, jedva su dočekali da kažu – samo da prihvatimo, a onda ćemo radikalima da kažemo da smo prihvatili sve njihove amandmane i morate da glasate i vi za ovaj zakon. Ako ne glasamo, onda – šta hoće ovi. Nema ovog stručnjaka što prigovara: "briše se amandman". Velika je filozofija u tome što se briše, samo što vi ne želite da shvatite to. Mislite da ćete završiti nešto. Ništa nećete da završite.
Porazgovarajte malo sa ljudima koji primenjuju ove propise koje donosi Narodna skupština. Ne može da se primeni 70% propisa. Ima vas ovde sigurno 20-30 koji ste bili u prethodnom sazivu i sećate se onog Šumarca, sa farbanim brkovima, koji je rekao – "donosimo zakon o planiranju i izgradnji i za mesec dana svi koji ispune uslove dobijaju građevinske dozvole". Godinu dana čekaju ljudi na građevinske dozvole, oni koji ispunjavaju uslove. Raportirao je Đinđiću, sada raportira Tadiću.
Vodite računa šta radite. Država se brzo rastura, ali se teško pravi. Prihvatite ovo što tražimo i povucite ovaj predlog zakona, jer unosite još veći haos, kao što ste uneli sa mnogim zakonima koje ste na silu ovde doneli.

Reč ima poslanik Slavoljub Matić.

Meni je žao što kolega Krasić silnu energiju ovde rasipa. Šteta što tu energiju nije iskoristio kako bi napisali možda bolji zakonski predlog. Kada je u pitanju zakon koji je trenutno na dnevnom redu, verujte da je Odbor za finansije pokušao da angažuje sve poslaničke grupe, pozivao je sve poslanike koji imaju želju da se angažuju i da napišemo što je moguće bolji tekst.
Podsetiću kako je došlo do ovog zakonskog predloga. Naime, u više kontakata sa nekim međunarodnim organizacijama došli smo do zaključka, mi članovi Odbora za finansije, da je potrebno da se donese zakon koji će na jedan nepristrasan način da omogući kontrolisanje javnih finansija. Potom su u Odboru za finansije usledile konsultacije i napravili smo jednu radnu grupu.
Znam da je inicijator svega toga bio Rade Obradović. Mislim da je on ponajviše radio na ovom zakonskom projektu. Znam vrlo dobro, a to znaju i članovi SRS koji su u Odboru za finansije, da su još kako pozivani da učestvuju u radu. Mislim da su neki poslanici imali želju da učestvuju. Nažalost, nešto je iskrslo u toj međusobnoj komunikaciji i jednog trenutka članovi SRS su prestali da dolaze na sednice Odbora za finansije, a potom su i prestali da komuniciraju u pogledu ovog zakona.
Što se tiče primedbi gospodina Veroljuba Arsića da su pojedini amandmani SRS ostali neusvojeni, a da je slične amandmane podneo Odbor za finansije, verujte da je Odbor za finansije uzeo i mišljenje Republičke vlade, takođe je uzeo u obzir i neke amandmane koji su pristigli od poslanika i onda je svojim amandmanima uobličio tekst koji je sada pred nama. To je možda razlog što imate negde sličnosti između predloga Odbora za finansije i predloga poslanika koji su podnosili amandmane.
Još nešto da podsetim. Kolega Krasić se ovde silno iznervirao, mislim da smo sve to mogli da čujemo i kada se diskutuje u načelu o zakonu. Moram da kažem da svi amandmani SRS nisu zadirali u suštinu zakonskog predloga, već su pojedine odredbe pokušavali da menjaju svojim amandmanima. Moram da kažem da je oko 60-70% predloga koji su pristigli iz poslaničke grupe SRS prihvaćeno.
Ovo jeste prvi zakonski predlog koji je poslanički. Razlog zbog čega je samo jedan predlagač, mislim na jednog poslanika, upravo je bila namera članova Odbora za finansije da to bude poslanički zakon, a ne da iza toga stoji čitava poslanička grupa ili poslaničke grupe vladajuće koalicije.
Mislim da je to dalo veću slobodu i samom predlagaču da, nezavisno od partijske pripadnosti, po kvalitetu samih predloga uvaži i da to postanu sastavni delovi ovog zakonskog predloga.

Replika, poslanik Zoran Krasić.

Javio sam se zato što se ova tema ne tiče niti nervoze, niti preterane snage koja se nepotrebno koristi za nešto. Vi ne želite da shvatite i to je problem. Ne postoji ustavni osnov i kad nema ustavnog osnova, onda nema priče. To je centralno pitanje.
Pokušao sam da vam nabacam nekoliko razloga zašto mislim da nema ustavnog osnova. Krunski dokaz je predlog DS – prednacrta novog Ustava Republike Srbije, gde posebno, u okviru glave koja se tiče Narodne skupštine, dajete poglavlje koje se zove Računski sud. To što je računski sud, to je ovaj predlog zakona. Znači, priznajete da nema u postojećem Ustavu osnova i pravite osnov u nekom novom nacrtu Ustava. To je prvi veliki ključni razlog.
Drugo, vi niste ni ovim predlogom zakona dali dušu toj instituciji, niti ste joj odredili mesto u sistemu vlasti. Ako nemate ideološki pogled, koncepciju, već bacate zbrda-zdola sve i svašta, kako kome padne na pamet, onda imate anarhiju, nemate državu, nemate razrađen sistem.
Da ne bi sad neko tumačio da se zalažem da ne postoji nikakva kontrola, podsećam vas, u okviru postojećih organa postoje uprave i inspektorati koji su ovlašćeni i nadležni da vrše kontrolu koju mislite da date ovoj novoj instituciji. Pozovite Mlađana Dinkića, neka iznese iz svih fioka budžetskih inspekcija dokumentaciju, neka pokrene postupke, neka napravi nešto. Stalno se zalažete za borbu protiv korupcije, a imate instrumente i ne dajete nikakve rezultate.
Ako u Vladi sedi čovek, kupi lokomotive bez tendera, pa se vi međusobno svađate oko toga, nemojte da tražite od nas iz opozicije da vas branimo. Zašto bih se ja svrstavao na nečiju stranu. Pola Vlade kaže da je prekršen zakon, pola Vlade kaže da nije prekršen zakon. Onda dođe onaj maniti da zasoli i on kaže da je sve u redu, nije ovako, nije onako, puj-pike ne važi se, prošlo tri dana. Naravno da iritirate javnost.
Sada mislite da iz tog galimatijasa izađete sa ovim zakonom. "Imamo zakon". Pa šta ako imamo zakon. Malopre sam vam rekao, popričajte sa bilo kojim sudijom i reći će vam da se 70% novih zakona koje je usvojila Narodna skupština ne primenjuje. Od toga 50% nije moguće da se primeni. Uzmite relaciju Trgovinski sud – Agencija za privredne registre. Mora Vrhovni sud da daje tumačenje i jednima i drugima šta je zakonodavac mislio. O tome pričam.
Ovaj zakon može da prođe tek kad se donese novi Ustav Republike Srbije, pošto u postojećem nema ustavnog osnova. Kako ćete da se borite protiv kriminala? Imate sve instrumente, poluge vlasti.
Imate budžetsku inspekciju, imate poresku, imate policiju, imate UBPOK. Nemojte da vodite borbu protiv korupcije preko medija.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Ne volim borbu protiv korupcije preko medija. Ne morate ništa u medijima da pišete, obavestite nas da je pokrenut postupak protiv tog i tog, završava se u nekom roku, ali obezbedite dokaze za normalan postupak, a ne kao Batić. Nije lep Batić, hajde da vodimo postupak protiv njega. Digoste mu cenu 5%. Sa 00 nešto, sada je na 00,5. Ne ide.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Ovako ste Obradovića podmetnuli, gurnuo je zakon, Vlada mirna, svi mirni. Vi ste na Odboru za finansije kao nešto radili, nešto ste završili. Šta ste završili?
Čim ste počeli da radite imali ste Aligrudića. Da li postoji neki ustavni osnov? Sada mnogo više vodite računa o finansijama nego bilo ko drugi. Svi moramo da vodimo računa o finansijama, ali mora zakonit put da bude, mora put da bude u skladu sa Ustavom, jer ćete da donesete zakon i on neće da se primeni. Zakon o radiodifuziji donet je pre tri godine i ne primenjuje se. Kazaćete – doneli smo zakon i rešili smo oblast. Niste rešili. Tako će biti i sa ovim zakonom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 17. i smatram da je moj amandman bolji od ona dva amandmana koja su prihvaćena i koje su podneli poslanici SRS.
Međutim, kada bi moj amandman bio prihvaćen u danu za glasanje, morao bi Zakonodavni odbor da održi sednicu, da usaglašava stavove itd. Pošto ne želim da predlagaču pravim takve probleme, odustajem od mog amandmana na član 17.