Dame i gospodo poslanici, mislim da ministar može komotno da prihvati ovaj amandman, jer će umnogome tekst zakona poboljšati i razjasniti neke dileme.
Narodni poslanik Nikola Lalić traži da se u stavu 2. iza reči "kvota" doda tekst koji glasi – "prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote", pa bi onda taj stav 2. glasio ovako: "Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote" itd.
Zbog čega ovo SRS traži. Prvo, za ovih pet godina se mnogo toga izdešavalo. Oni koji su vam potpuno verovali, više ne veruju. O čemu se radi?
Dođe prijatelj prijatelja ili njegov prijatelj, podnese, dobije kvotu, onaj koji je četrnaesti na redu čekaće do kraja, dok se ne iscrpe sve mogućnosti, a ovaj će se i drugi, treći i peti put javiti, dobijati kvotu i izvoziti.
Zbog toga bi trebalo u tom redosledu, oni koji imaju sve uslove za izvoz, a prijavili su se neki drugi, treći ili četvrti na spisku, da oni dobiju, pa tek kad se iscrpi kompletan spisak, onda se može vratiti i ovaj prvi da se ponovo javi.
Dame i gospodo, sa ovim bismo iskorenili mogućnost da se kod dodeljivanja kvota one dodeljuju po određenim kriterijumima, koji nisu baš u duhu poslovnog morala. Pri tom mislim prvenstveno na rad po učinku, ono – učinim ja tebi, učiniš ti meni.
Zbog čega ovo govorim? Pred sobom imam pismo Narodnog pokreta protiv korupcije, a maločas ste govorili o onom ''MK Komercu'' i izvozu šećera, pa da ne bi ostale dileme, možda je neko od vas i nešto zaboravio, da pročitam to pisamce, taman imam toliko vremena.
Pročitaću samo ove podatke, 12. maja 2004. godine objavljeni su nalazi istrage UBPOK-a o proverama u ''MK Komercu''. ''Na osnovu prijavljene dokumentacije utvrđeno je da je pomenuto preduzeće 2001. godine reskontovalo uvezeni šećer od firme "Union Intertrade Tortola", sa britanskih Devičanskih ostrva".
Nisam znao da se toliko šećera na britanskim Devičanskim ostrvima proizvodi. Znam da su tamo i Hamovićeve i Lazarevićeve firme, i Dinkić tamo drži onih naših 4,5 milijardi dolara itd, ali nisam znao da se proizvodi šećer. I struja se tamo proizvodi. Kad pročitate ovako nešto, onda vam stvari budu jasne.
"Od ove firme ''MK Komerc'' je u novembru 2001. godine uvezao 1.051 tonu šećera. Nabavna cena uvoznog šećera iznosila je 550 maraka po toni, a uvećana za troškove iznosila je 29 dinara po kilogramu, prema kalkulaciji koju je utvrdila firma ''MK Komerc''. Šećer je stavljen pod carinski nadzor, u carinsko skladište koje se nalazi u magacinu ''MK Komerc''.
Preduzeće ''MK Komerc'' stavilo je pod carinski nadzor, radi izvoza, šećer uvoznog porekla koji nije mogao biti izvezen u zemlje EU, uz korišćenje preferencijala. Te povlastice važe samo za šećer domaćeg porekla, s obzirom na to da je u to vreme važeća svetska cena šećera bila upola manja od cene koju su postizali izvoznici iz SRJ.
Prilikom izvoza šećera u zemlje EU, svetska cena bila je 550 maraka, a izvozna 1.100 maraka. ''MK Komerc'' je uvezeni šećer izvozio u Italiju i Grčku po ceni od 1.100 maraka po toni. Tako je ''MK Komerc'' izvozom šećera, koji je prethodno uvezao, ostvario imovinsku korist od 5.764.000 dinara."
To je ono što je otkriveno. Koliko je pored neotkriveno, UBPOK nije mogao da dođe do podataka, to je druga priča.
Sada se pitam, zašto je potpredsednik tadašnje Savezne vlade, Miroljub Labus, dao dozvolu ''MK Komerc'' da ovo uradi, a vrlo dobro je znao šta se radi. Braća nisu. Jedino ako se nisu dogovorili oko nečeg drugog ili ako Labusa u to vreme nije bolela noga, kao što ga je bolela kada je "Knjaz Miloš" bio u pitanju, kao što ga je bolela kada je "Erikson" bio u pitanju. Kad god se nešto desi, Labusa zaboli noga.