Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 61. Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji glasi: u članu 61. stav 1. reči "četiri godine" zamenjuju se rečima "pet godina".
Ovim amandmanom u ime poslaničke grupe tražim da u ovom članu izrečena mera traje najduže pet godina, umesto četiri, radi bolje efikasnosti preduzetih mera zaštite, mada se i ovde vidi da će resorno ministarstvo voditi glavnu reč i u slučaju produžavanja izrečene mere.
Tačnije, otvoren je put zloupotrebe, za zatvaranje tržišta pojedinim kompanijama i preduzećima koja mogu predstavljati ozbiljnu konkurenciju preduzećima zainteresovanim za tržište u Republici Srbiji, a koja svoje zaštitnike imaju upravo u pojedinim ministarstvima, odnosno u samoj Vladi.
Kada govorim o ovom amandmanu, pravo pitanje bi bilo za one koji su pisali ovaj zakonski predlog – ima li svrhe uopšte sprovoditi mere zaštite u ovako postavljenom sistemu vrednosti u kome se danas nalazi Republika Srbija, u odnosu na EU, MMF, pa i NATO pakt, između ostalog.
Kome mi uopšte možemo da zabranimo da plasira robu na našem tržištu? Da li ovim forme radi napisanim zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju? Vlada, kojoj MMF kroji budžet, Vlada koju jedan Solana prisiljava da krši Ustav, Vlada kojoj će se uskoro na suverenu teritoriju ušetati NATO vojnici, Vlada kojoj haški inkvizitori nalažu koga da hapsi i isporučuje, neće moći ovo da sprovodi.
Vlada Srbije, koja je zbog direktiva spolja skoro uništila sopstvenu vojsku, Vlada koja će, zbog kvota nametnutih iz EU, uništiti i poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, neće smeti ni da pomisli da propisuje mere zaštite prema kompanijama i preduzećima, i stranim i onim iz Srbije, koja će uvoziti robu stranih proizvođača za naše tržište.
Setimo se samo kako se to rešavalo donedavno, kada se upropastio stočni fond u Srbiji, takođe i voćari, povrtari, proizvođači žitarica, nekontrolisanim uvozom upravo ovih poljoprivrednih proizvoda od strane bivše DOS-ovske vlade, čiji neki funkcioneri sede i u ovoj današnjoj.
Tada su cene pale ispod svakog realnog nivoa i zbog toga je na naše tržište stiglo meso čak iz Brazila, povrće iz Holandije, voće iz Italije, vina iz Francuske itd. Tako je i sada. Uvezene hrane poreklom iz drugih zemalja ima gotovo svuda. Genetski modifikovane biljne sorte daju naoko lepe proizvode, što naš proizvođač još ne uspeva da postigne, ali pitanje je koliko je sve to zdravo i prihvatljivo za ishranu ljudi.
Sada će neko iz Vlade Srbije da spusti rampu moćnim kompanijama iz EU, SAD i drugih zemalja za prodor na srpsko tržište na osnovu ovog zakona. Počnite, ako želite da me demantujete, već odmah sa primenom po usvajanju ovog zakona, zaštitite našu elektronsku industriju, metalski kompleks, fabrike nameštaja, drvnu industriju, jer je evidentno da su duže vreme u teškoj situaciji baš zbog gubitka tržišta.
Ovaj problem se takođe može posmatrati i u obrnutom smeru.
Poznato je da su u procesu pljačkaške privatizacije naša velika i strateška preduzeća prodata stranim kompanijama, tako da su pojedine grane srpske industrije bukvalno u njihovim rukama, kao npr. proizvodnja cementa u okviru građevinske industrije ili, recimo, hemijska industrija, čija je rasprodaja pri kraju, da ne govorim o duvanskoj industriji, šećeranama itd.
Sada oni jednostavno mogu, držeći taj monopol, da diktiraju visinu cene na tržištu, a da država kao i do sada ne reaguje interventnim uvozom u cilju zaštite potrošača ukoliko su cene znatno niže u neposrednom okruženju.
Da li to znači da su Vladi ruke vezane, jer treba da se suprotstavi moćnim kompanijama koje su vlasnici tih preduzeća, a sedišta su širom EU, SAD ili drugih zemalja ili je u pitanju interes pojedinaca u Vladi da ne reaguju i da zaštite potrošače?
Na kraju bih opet ponovio da ovaj zakon nećete primenjivati, odnosno mere zaštite kako ste ih članom 61. predvideli, osim ako se ne radi o nekom sporadičnom slučaju na koji ćete se obrušiti svom snagom. Baš bih voleo da vidim da propišete meru zaštite - zabranu uvoza jabuka iz Italije, povrća iz Holandije, vina iz Francuske itd. Nećete moći, jer vam to Evropa neće dozvoliti.
Još jedan razlog za prihvatanje amandmana je i taj što u ovaj rok ulazi privremena mera zaštite, pa je samim tim produžavanje roka izrečene mere na pet godina, umesto na četiri, neophodno.