Gospođice Jovanović, vreme je isteklo pre minut i po, a budući da sam juče bio u Crnoj Gori mogu da vas uverim da je vreme i ovde i tamo jednako. Oko toga nemamo spora, zakon je jasan. Budite ljubazni, tri minuta je isteklo, završite izlaganje.

Završavam i ljubazno ću da vam kažem da mi vreme, baš kao ni Srpskoj radikalnoj stranci, nije isteklo, tek dolazi.

Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

        Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke na član 48. stav 2. Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Član 48. stav 1. zakona reguliše uvođenje privremenih mera od strane Vlade, a na predlog Ministarstva, i to u slučaju ako se utvrdi da postoji kršenje preuzete obaveze povećanja cena. Stav 2. predviđa da Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja postupka.
Ja predlažem, u ime Srpske radikalne stranke, da se taj rok od 60 dana skrati na 30 dana. Skraćenje roka od 60 na 30 dana je bolje rešenje, jer će dovesti do bržeg otklanjanja nepravilnosti zbog kojih se i uvode privremene mere.
Gospodine ministre, sa ovom izmenom se ne ugrožava suština vašeg zakona. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imate dva razloga da glasate za ovaj amandman. Jedan je što je dobar i što značajno popravlja kvalitet ovog člana, a samim tim i zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Drugi je, gospodine ministre, vi ste u više navrata spominjali Evropu i ulazak u Evropsku zajednicu; evo vam prilike da uđete u Evropu preko mog amandmana. To nije za smejanje. Koliko god napravili dobar zakon, ako ne budete tolerantni prema nacionalnim manjinama, nikada nećete ući u Evropu.
Zato ovaj moj amandman usvojite, pa će vas Evropska zajednica odmah sutra, prekosutra, eventualno ponedeljak ili utorak primiti u Evropsku zajednicu. Nećete pogrešiti i ako ga ne prihvatite. Vi znate koliko je Evropa jaka i snažna i kazniće vas, ostaćete na Balkanu u Srbiji, ali ćete ostati u onoj Srbiji za koju se naš cenjeni predsednik doktor Vojislav Šešelj zalaže, i to za veliku Srbiju, i mi srpski radikali.
Onda ćemo svi zajedno, i vi, i ja i svi, raditi za dobro građana Srbije, pa bilo koje nacionalnosti oni bili. Znam, poznajući za ovo kratko vreme ove moje prijatelje i poslanike iz ove grupe pozicije, da je 90% za veliku Srbiju, samo nemaju hrabrosti i političke volje da kažu. Zato mi srpski radikali spominjemo na svakom mestu - velika Srbija. Šta god mislili o velikoj Srbiji, gospodine ministre i vi poslanici u poziciji, to je naša realnost.
Jednu stvar samo da napomenem. Sve vreme se, gospodine ministre, zalažete za bolji privredni potencijal u Srbiji. Ja mislim da nije to, to je samo na rečima vašim. Evo jedan razlog, to je ona prilika, vi se dobro sećate ekoloških jezera u Tabanovićima kod Šapca kada ste stali na stranu ino-kupaca koji su hteli da otmu.

Hvala, gospodine Spaho. Optimizam je poželjan, ali nema prečica za ulazak u Evropu. Izvolite, gospodine Arsiću, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni su u neku ruku pomalo, da ne budem bezobrazan, ali ipak ću reći, smešna obrazloženja ministra zašto ne prihvata određene amandmane.
Prvo, lepo je rekao podnosilac ovog amandmana Sulejman Spaho, koji je podneo amandman na član 48. u ime Srpske radikalne stranke, ponašamo se, ministar se ponaša kao da će sutra ili prekosutra da bude primljen u zemlje EU. U tome izgleda i jeste problem. Pričali smo o tome juče. Proći će bar još 15 godina dok ne steknemo te potrebne uslove. Tek smo na početku tog postupka i kao da ne može da prihvati činjenicu da postoje određene različitosti između tih 148 zemalja, kako ste vi to rekli, i Srbije.
Koliko je meni poznato, nijedna od tih 148 zemalja nije bila 10-tak godina pod određenim vidom ekonomskih sankcija, da li su to bile one nevidljive sankcije, koje još uvek postoje, ili one koje su postavile UN. Zbog te i takve situacije desili su se određeni poremećaji na tržištu, naše tržište i proizvodnja su određeno vreme bili zatvoreni. Nisu u stanju da se tehnološki nose sa konkurencijom, nisu u stanju ni kvalitetom, kada je određena vrsta proizvoda u pitanju, ni produktivnošću, ni cenama.
Sve ovo što vi uporno odbijate – nije u duhu, nije u skladu itd., u redu, napišite jedan zakon koji, u suštini, može biti neki prelazni zakon dok se te već nastale posledice ne otklone. Vi uporno istrajavate, kao da je naša privreda u stanju da se potpuno ravnopravno nosi sa svetskom. Nije.
To se vidi i kod ovih rokova koje vi stalno uspostavljate, pa se kaže: "Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvrdi da postoji kršenje preuzete obaveze povećanja cene, može da uvede privremene mere. Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja postupka ispitivanja, ako: utvrdi da je verovatno postojanje dampinga, odnosno subvencije i prouzrokovane štete; utvrdi da zbog odlaganja primene antidampinških, odnosno kompenzatornih dažbina mogu nastupiti teško otklonjive štetne posledice".
Zašto ste onda istrajavali na onom roku od 30 dana? Pre nekih pola sata smo o tome pričali i niste prihvatili amandman koji je te rokove skraćivao. Znači, svesni ste toga da mogu da nastanu neke štetne posledice.
Dalje, kao što sam rekao, ne postoji samo šteta kada se baca neki proizvod; postoji, pogotovo u poljoprivrednoj proizvodnji, više šteta. Neke se duže otklanjaju. Svesni smo da ni naša poljoprivreda, takva kakva jeste, po kvalitetu ne zaostaje, ali po ceni zaostaje.
Prvo, mi imamo zdraviju hranu, zdravije meso nego što može da nam se ponudi sa zapada. Cena njihovog mesa je manja zato što se koriste određene hemijske supstance, hormonske supstance itd. da se povećaju prinosi itd, pa se dešavaju čuda, da devojčicama od dve-tri godine teče mleko iz grudi itd. Takvo meso i takvi proizvodi su po pravilu jeftiniji.
Neki su možda u skladu sa zdravstvenim propisima itd, nisu još ti problemi toliko izraženi, ali takvo meso može po nekoj nižoj ceni da se pojavi na tržištu.
Šta se dešava, recimo, sa domaćim farmama? Koje su posledice koje će oni imati? Ako neko reši da uvozi takvu robu, prva posledica koja će da bude jeste da domaći farmeri, da li su to društvena preduzeća, poljoprivredna gazdinstva ili individualni poljoprivredni proizvođači, neće moći da plasiraju svoju robu. Ovde ima poljoprivrednih proizvođača, pa neka kažu koliko jedna svinja košta dnevno, da se nalazi na farmi. Koliki će njen prinos biti za 60 dana i koliko će ona da košta samo na ime hrane za 60 dana? Da ne pričamo da će u roku od 60 dana, pošto se to radi u turnusima, da izgubi kategoriju, hoće li to biti po prvoj kategoriji od 90 do 100 kilograma, druga, treća i van kategorije, gde je svaka sledeća kategorija niža cena.
Koja je druga posledica? Znači, gubitak na hrani, gubitak na proizvodu i uništavanje stočnog fonda, jer nije više siguran u državu i neće da ulaže u takvu proizvodnju, a vi istrajavate na tim dugim rokovima. Znači, imamo više šteta koje može jedna ovakva pojava dampinga da izazove.
Onda kažete da duh ovog zakona nije da kažnjava. Nema ovde prave kazne. Prava kazna za ovako nešto može da bude i zatvor. Nećemo represiju državnog organa, ali hoćemo da onaj ko je napravio štetu štetu i otkloni. Nema tu prave kazne.
Onda će da se zamisli da li će sledeći put ponovo da uđe u neki posao koji može da izazove ovakve posledice. Znači, nije cilj prava kazna, nego da otkloni štetu svima u nizu, koliko je god to moguće. Normalno je da će on da pretrpi štetu zbog svog ponašanja, ali to je već njegov problem, što se uhvatio u to kolo.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada ne prihvata ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 48. usko je vezan sa članovima 33. i 34, a pogotovo sa amandmanom na član 17, koji u prethodnoj raspravi ministar nije prihvatio, pa se nadam da će prihvatiti barem ovaj amandman na član 48.
Zašto kažem da je u uskoj vezi? U uskoj vezi je iz tih razloga što i jedan, i drugi, i treći i četvrti govore o meri zaštite našeg tržišta, odnosno o ulasku strane robe na naše tržište.
Ova mera je faktički krajnja mera – privremena mera, jer kroz ovaj tekst i kroz ove članove zakona se vidi, gde se uvode kvote koje nemaju efikasnost, pa posle toga jemstvo, a sada se pristiže ovom načinu zaštite, a to su privremene mere.
Amandman glasi – privremene mere ostaju na snazi najmanje šest, a najviše 12 meseci. Ovim amandmanom se postiže donja granica privremenih mera od šest meseci.
Bolje je rešenje od ovog koje stoji u zakonu – da privremene mere ostaju na snazi najduže šest meseci od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremene antidampinške dažbine.

Po istom amandmanu, gospodin Momir Marković.

Ja ću vrlo kratko, pa će biti vremena i za gospodina Krasića. Dame i gospodo narodni poslanici, ako je država već utvrdila da je uvoznik načinio štetu i ako je država već sa prethodnim članovima došla do toga kako da jedan deo štete sankcioniše, recimo, u članu 48. a podneli smo amandman i na stav 2. koji kaže – Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja... Mi smo tražili da to bude mesec dana.
Vlada je utvrdila postojanje dampinga, utvrdila je da zbog odlaganja primene antidampinških i kompenzatornih dažbina mogu nastupiti teško otklonjive štetne posledice itd, uvoznik načinio štetu, posledice ogromne po proizvođače, po tržište; ko će odrediti da li će mesec ili šest meseci privremene mere ostati na snazi i po kojoj ceni, s obzirom da znamo i za situaciju da nam se, recimo, izvozila struja iz Srbije, kad je struja Srbiji bila najpotrebnija, da se uvozila kad je mogla da se izvozi, a da su u međuvremenu reverzibilne hidroelektrane isključivane i prelivala se voda. Da ne govorimo o svim drugim proizvodima, jer i struja je proizvod.
Kad pogledate ovaj član: "Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana", privremene mere će trajati šest meseci, odnosno četiri meseca ako se drugi stav člana 48. primeni, posle najduže šest ili najduže četiri meseca (a to znači da može 15 dana, može mesec dana) ponovo će se pojaviti na tržištu, možda ne sa tim proizvodom, ali sa nekim drugim i opet praviti štetu.
Zbog toga, pored svih ostalih državnih regulativa kojima država treba da štiti, a koje su u ovom zakonu, treba mu uvesti najmanje šest meseci privremene mere i treba mu onemogućiti najduže, eto, ostavlja se mogućnost da se posle godinu dana ponovo pojavi na tržištu. Dakle, najmanje šest meseci se ne može pojaviti na ovom tržištu. Zbog toga predlažem ministru da ovaj amandman usvoji.