Dame i gospodo narodni poslanici, meni su u neku ruku pomalo, da ne budem bezobrazan, ali ipak ću reći, smešna obrazloženja ministra zašto ne prihvata određene amandmane.
Prvo, lepo je rekao podnosilac ovog amandmana Sulejman Spaho, koji je podneo amandman na član 48. u ime Srpske radikalne stranke, ponašamo se, ministar se ponaša kao da će sutra ili prekosutra da bude primljen u zemlje EU. U tome izgleda i jeste problem. Pričali smo o tome juče. Proći će bar još 15 godina dok ne steknemo te potrebne uslove. Tek smo na početku tog postupka i kao da ne može da prihvati činjenicu da postoje određene različitosti između tih 148 zemalja, kako ste vi to rekli, i Srbije.
Koliko je meni poznato, nijedna od tih 148 zemalja nije bila 10-tak godina pod određenim vidom ekonomskih sankcija, da li su to bile one nevidljive sankcije, koje još uvek postoje, ili one koje su postavile UN. Zbog te i takve situacije desili su se određeni poremećaji na tržištu, naše tržište i proizvodnja su određeno vreme bili zatvoreni. Nisu u stanju da se tehnološki nose sa konkurencijom, nisu u stanju ni kvalitetom, kada je određena vrsta proizvoda u pitanju, ni produktivnošću, ni cenama.
Sve ovo što vi uporno odbijate – nije u duhu, nije u skladu itd., u redu, napišite jedan zakon koji, u suštini, može biti neki prelazni zakon dok se te već nastale posledice ne otklone. Vi uporno istrajavate, kao da je naša privreda u stanju da se potpuno ravnopravno nosi sa svetskom. Nije.
To se vidi i kod ovih rokova koje vi stalno uspostavljate, pa se kaže: "Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvrdi da postoji kršenje preuzete obaveze povećanja cene, može da uvede privremene mere. Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja postupka ispitivanja, ako: utvrdi da je verovatno postojanje dampinga, odnosno subvencije i prouzrokovane štete; utvrdi da zbog odlaganja primene antidampinških, odnosno kompenzatornih dažbina mogu nastupiti teško otklonjive štetne posledice".
Zašto ste onda istrajavali na onom roku od 30 dana? Pre nekih pola sata smo o tome pričali i niste prihvatili amandman koji je te rokove skraćivao. Znači, svesni ste toga da mogu da nastanu neke štetne posledice.
Dalje, kao što sam rekao, ne postoji samo šteta kada se baca neki proizvod; postoji, pogotovo u poljoprivrednoj proizvodnji, više šteta. Neke se duže otklanjaju. Svesni smo da ni naša poljoprivreda, takva kakva jeste, po kvalitetu ne zaostaje, ali po ceni zaostaje.
Prvo, mi imamo zdraviju hranu, zdravije meso nego što može da nam se ponudi sa zapada. Cena njihovog mesa je manja zato što se koriste određene hemijske supstance, hormonske supstance itd. da se povećaju prinosi itd, pa se dešavaju čuda, da devojčicama od dve-tri godine teče mleko iz grudi itd. Takvo meso i takvi proizvodi su po pravilu jeftiniji.
Neki su možda u skladu sa zdravstvenim propisima itd, nisu još ti problemi toliko izraženi, ali takvo meso može po nekoj nižoj ceni da se pojavi na tržištu.
Šta se dešava, recimo, sa domaćim farmama? Koje su posledice koje će oni imati? Ako neko reši da uvozi takvu robu, prva posledica koja će da bude jeste da domaći farmeri, da li su to društvena preduzeća, poljoprivredna gazdinstva ili individualni poljoprivredni proizvođači, neće moći da plasiraju svoju robu. Ovde ima poljoprivrednih proizvođača, pa neka kažu koliko jedna svinja košta dnevno, da se nalazi na farmi. Koliki će njen prinos biti za 60 dana i koliko će ona da košta samo na ime hrane za 60 dana? Da ne pričamo da će u roku od 60 dana, pošto se to radi u turnusima, da izgubi kategoriju, hoće li to biti po prvoj kategoriji od 90 do 100 kilograma, druga, treća i van kategorije, gde je svaka sledeća kategorija niža cena.
Koja je druga posledica? Znači, gubitak na hrani, gubitak na proizvodu i uništavanje stočnog fonda, jer nije više siguran u državu i neće da ulaže u takvu proizvodnju, a vi istrajavate na tim dugim rokovima. Znači, imamo više šteta koje može jedna ovakva pojava dampinga da izazove.
Onda kažete da duh ovog zakona nije da kažnjava. Nema ovde prave kazne. Prava kazna za ovako nešto može da bude i zatvor. Nećemo represiju državnog organa, ali hoćemo da onaj ko je napravio štetu štetu i otkloni. Nema tu prave kazne.
Onda će da se zamisli da li će sledeći put ponovo da uđe u neki posao koji može da izazove ovakve posledice. Znači, nije cilj prava kazna, nego da otkloni štetu svima u nizu, koliko je god to moguće. Normalno je da će on da pretrpi štetu zbog svog ponašanja, ali to je već njegov problem, što se uhvatio u to kolo.