Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, više puta smo ukazivali na potrebu izmena pojedinih članova ovog zakona. Neke naše predloge je prihvatio ministar, prihvatila Vlada i očekujemo da se u samom glasanju vidi da je to moguće da se uradi.
Mi smo tražili u svakom članu pooštravanje uslova, odnosno neku vrstu garancije da će oni koji dolaze na ključna mesta u našoj policiji na najsavesniji, najbolji mogući način moći da odgovore toj obavezi.
Zato smo tražili ovde uslov 10 umesto 9, iz prostog razloga što ne znam gde ste našli taj uslov da bude 9 godina, samo da je još neko rekao 8 godina šest meseci i četiri dana, pa otprilike da znamo kako i na koji način to funkcioniše.
Prosto, ako je ta funkcija u rangu generala, onda je normalno da imate najmanje deceniju radnog policijskog iskustva, jer mislim da posle toga može svako da zna o kome je reč, kako je on radio do tada, kako i na koji način je obavljao svoju dužnost i nikakvih dilema ne može da bude. Ovo je jedna sitnica i ne vidim razlog da ministar ili bilo ko u Narodnoj skupštini ne prihvati ovaj amandman.
Jedino ako ste namerili baš nekog za direktora koji je 9 godina u policiji, pa vam ta jedna godina predstavlja neku vrstu problema, ne znam šta bi drugo trebalo da pravi bilo kakvu poteškoću.
Sa druge strane, moram da kažem da bi bilo dobro i zbog toga sam izašao pre svega, uz svo uvažavanje rasprave i ministra koji je ceo dan u Narodnoj skupštini, i svih narodnih poslanika koji se bore za što je moguće bolji zakon o policiji, da kažem da su brojni evropski parlamenti, recimo grčki, išli na vanredno zasedanje da bi raspravljali o situaciji na Kosovu i Metohiji, doneli svoje zaključke.
Mi smo imali neku vrstu razgovora sa predstavnicima vlasti, dogovarali se kako da se uklopi kada se Tadić vrati iz Izraela, kada svi budu ovde, razgovarali da to u načelu bude nedelja, a vidimo da sada neki insistiraju da se to i dalje prolongira, pa vas pitamo da li mislite da postoji bilo šta važnije od razgovora o Kosovu i Metohiji, od donošenja rezolucije u Narodnoj skupštini i nije li ovo odlaganje znak da se neki kolebaju u svom čvrstom stavu, neke političke stranke. Nadamo se da nije i očekujemo tu sednicu najbrže moguće.
Ovo sam rekao iz prostog razloga što zasedanje Narodne skupštine je besmisleno ukoliko ne rešavamo goruće probleme u Srbiji.
Da donosimo zakone o dopingu ili antidopingu, pojma nemam pravo da vam kažem, a siguran sam da ni vi ne znate, i da je to neuporedivo važnije za svakog od nas ili za bilo koga od nas nego rasprava o situaciji na Kosovu i Metohiji, donošenje konkretnih zaključaka, mislim da je nemoguće.
Naša je obaveza da zaštitimo našu državnu teritoriju, da zaštitimo naše građane, da zaštitimo naš narod i sasvim sam siguran i potpuno uveren da preče obaveze od toga nemamo.
Plašim se da su poslovi tajnih službi drugih zemalja uveliko odmakli da bismo mi imali vremena za gubljenje, da se ionako nalazimo u cajtnotu, ako budemo čekali da se Albanci izjasne 17. novembra, a mi davali samo našu reakciju na to posle toga, onda ćemo tek da imamo problem i mislim da to nikome u Srbiji ne bi dobro došlo.
Zato još jedanput pozivam one koji neku vrstu nezvaničnih razgovora i dogovora nisu pretočili u konačni dogovor i da se održi sednica onda kada je trebalo da se održi, da je zakažu što je moguće pre, pa možda i zbog njihove sujete to ne žele na takav način, neka zakažu sednicu da donesemo rezoluciju i da svi moraju toga da se drže, a ne da pojedini visoki predstavnici ove zemlje idu i u razgovorima, što sa novinarima, što sa predstavnicima diplomatskog kora, čak i predstavnicima pojedinih službi obaveštajnih, saopštavaju da su one za neka druga rešenja.
Vi znate, gospodine ministre, na koga mislim, o čemu je reč i o kojim rešenjima je reč. Zbog javnosti nećemo još da govorimo.
Dakle, neka sa tim prekinu i da zakažemo sednicu Skupštine da bi oni bili obavezani odlukom Narodne skupštine Republike Srbije. Kosovo i Metohija su teritorija Srbije i ne mogu da nam otmu tu teritoriju ukoliko budemo jedinstveni, bez obzira na to ko je vlast, ko je opozicija. Ako mi ne budemo jedinstveni u tome, onda će nam uzeti tu teritoriju bez ikakvih muka.
Da vas obavestim, i posle demarša EU održan je sastanak rukovodstva Crne Gore, rukovodstva Demokratske partije socijalista, i oni su se dogovorili da bez obzira na sve urade sve što mogu protiv Srbije i da idu na referendum po svaku cenu.
To je informacija od pre 36 sati. Baš ih briga za EU i za sve drugo, teraće do kraja. To će da im služi kao dodatni pritisak na Srbiju u trenutku rasprave vezane za Kosovo i Metohiju.
Zato vas molim, pre svega predsednika Narodne skupštine, nadam se da ovo gleda ako nije ovde, a nije, i da pozove Tadića i Koštunicu, i da se dogovore oko zakazivanja sednice.
Valjda im mi ne predstavljamo neki problem, mi možemo u bilo koje doba dana i noći kao najveća stranka u Srbiji, ne zato što želimo bilo koga da slušamo, nego zato što želimo da zajednički dođemo do stava u Narodnoj skupštini koji je najbolji za naš narod i našu državu.
Ako to ne žele, ili jedan ne želi, ili neki drugi ne žele, bolje je da to odmah kažu, da vidimo kako i na koji način da izvedemo očuvanje naše teritorije, nego da nam to urade u trenutku kada stigne bedna šoping lista za trgovinu Kosovom i Metohijom, a već mogu da vam kažem bar tri od pet artikala u šoping listi. Čekam još dva, pa ću vam saopštiti svih pet, a tri već znam.
Nadam se da neće biti prihvaćeni i nadam se da će svi imati obavezu, svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i svi predstavnici državnih organa, da čuvaju teritoriju naše zemlje i da se na ozbiljan način suprotstave onima koji hoće to da otmu.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Dakle, naprosto, moram pošto deo izlaganja koji sam video implicira nešto na šta sam dužan da odgovorim kao predsednik Skupštine, samo radi razjašnjenja, da se ne bi građani zbunjivali.
Niko ne može da zakaže sednicu sem, u dogovoru sa šefovima poslaničkih grupa, predsednik skupštine. Važno je da su svi spremni koji su govorili za ovom govornicom, ne samo ovih dana nego i prethodnih, i ova skupština je spremna da raspravlja o aktu koji god bio, koji nadležni predlagač, bilo poslanici, bilo Vlada, bilo predsednik, bilo neko drugi, tu je zakon jasan, predloži. Tu spora nema.
Ali, već četvrti put za ovom govornicom čujemo da treba zbog nečega prekinuti rad na zakonima i molim sve da imamo razumevanja. Možda sam malo star čovek, ali znam, postoje lepi i teški trenuci. Nekad svadbe, nekad sahrane. Kao što se u književnosti kaže - imate srećne i nesrećne porodice, pa su srećne sve na isti način, a nesrećne se razlikuju.
U državi imate odgovorne i neodgovorne porodice. Odgovorne, bilo da je svadba, sahrana, pripremaju se ko će da spremi, ko će da plati, kakva će budućnost biti, kako da se spreče gubici, kako da se pripreme dobici, i tu pripremaju svi nadležni, a ne priča se samo o mladi i mladoženji, što mnogi misle da je tako. Podržavam sve koji su odgovorni, a u to ubrajam i prisutne ministre, predstavnike Vlade, prisutne poslanike, da svako uradi svoj posao.
Skupština je, to smo i malopre dobili, nadam se kao potvrdu, spremna da na zakonom predviđen način, kad god se ispune uslovi, u najkraćem mogućem roku, o tome će predsednik Skupštine razgovarati sa šefovima poslaničkih grupa, zakaže sednicu. I to je jedini način.
Još jednom molim, zajedno smo se ovde dogovorili, najvažnije za sudbinu Kosova je jedinstvo, pa solidarnost, pa kompromis. Još jednom molim za razumevanje sve, kojima je na srcu svejedno koji od dva argumenta koji su na našoj strani; da li suverenitet, argument je na našoj strani; da li ljudska prava, što vidim da u međunarodnom pravu počinje da zamenjuje suverenitet, i tu su argumenti na našoj strani. Dakle, oko toga da sačuvamo jedinstvo, nemojmo unapred da prozivamo za odgovornost i za nejedinstvo, dokle god ne pružimo svima šansu.
Verujem u odgovornost ove skupštine, a činim sve, nadam se i mnogi od vas, najveći deo vas, da i druge pozovemo na odgovornost u smislu da urade svoj posao i nema potrebe da oko toga dižemo unapred tenzije. Hvala svima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Nemam bogzna šta da kažem gospodinu Markoviću, on je u pravu sa poslovničkog aspekta i iz poslovničkog ugla. Izvinjavam se, gospodine Markoviću, što sam mislio da je nešto važnije bilo u tom trenutku za državu od samog poslovnika, ali formalno-pravno vi ste u pravu.
Ali, moram da vam kažem da ne razgovarate sa idiotima koji ne znaju šta se zbiva i kako se zbiva. Kao što znate, neću da kažem da smo bolje obavešteni i da više znamo, ali gotovo da jednako znamo, a neke stvari možda malo i više nego ljudi u vašoj stranci, i ne govorim o ličnom talentu ili o politici ili o nečemu, nego govorim o informisanosti, ali neću da vam stajem na muku tim povodom niti me to interesuje niti mi je to važno, baš me briga. Vi znate da, ako je tako nešto krupno u pitanju, da se dogovaraju šefovi na najvišem nivou i vi znate kako to izgleda.
Naravno, kada se sve završi i tog trenutka vi budete obavešteni pa sazovete šefove poslaničkih grupa, ali da ne bih vašu sujetu rušio na bilo koji način, ne pada mi na pamet, vi ste jedan ugledan čovek i pristojno obavljate svoj posao, mnogo bolje nego vaši prethodnici, tako da neću to da radim u svakom slučaju.
Samo molim vas, gospodine Markoviću, da shvatite da, kada upozoravate na vreme, samo se plašim, a imam u vidu sve što se dešava i sve što znam i sve što ne možemo građanima da kažemo do kraja da naše vreme ističe, a ne njihovo. Dakle, da naše vreme ističe i da mi moramo da vučemo poteze, a sve što ih kasnije budemo vukli bićemo u cajtnotu, ali mi moramo državu da zaštitimo i to je mnogo važnije od svih naših nesuglasica, od svih naših političkih razlika, od svih naših političkih sukoba.
Građani se nadaju i očekuju da postoji način i mogućnost da se to izvede.
Pokušavam sa ove govornice da vas i još neke da nagovorim da ne damo priliku onima koji bi pokušali iznenada da vode neku vrstu drugačije politike da to urade, jer što više vremena bude odmicalo, verujte mi na reč, imaćemo sve više problema.
Ne vucite me za jezik da vam pričam kada neki odu u posetu Rusiji pa im pozli, gde odu, jer bi bilo skandalozno, frapirali bi se narodni poslanici, a ne običan narod, da tako nešto čuje, da visoki službenici državni, u trenutku kada se nalaze u poseti Rusiji, zaboli ga glava i znate gde ode, u američku vojnu bazu, dame i gospodo narodni poslanici.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Član 101, poštujmo dostojanstvo ovog doma, nema razloga da govorimo o obaveštenosti i o sujetama.
Molim vas, nema razloga, jer zakon je isti za sve. Postupićemo po zakonu. Još jednom, važno je da postoji dobra politička volja i samo molim, mudri ljudi ne moraju na sve da odgovore, mogu da prećute, u ime jedinstva koje nam je neophodno, šta god govorile pojedinačne sujete.

Vraćamo se raspravi o amandmanima.
Prelazimo na član 30. Izvolite, reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Strašno je ovo slušati, po ko zna koji put se ovakva rasprava vodi uz obrazloženje, uvek predsedavajući ili predsednik Skupštine daje takva obrazloženja, još od davnih devedesetih, kada je Dragan Tomić predsedavao pa do Markovića, to je neki kontinuitet kada predsednik Skupštine treba da brani one koji nisu sposobni da iznesu platformu na kojoj će pregovarati o Kosovu i Metohiji.
Nemamo mi srpski radikali nikada tajnu, tajnu u smislu da je ne saopštavamo javnosti. Mi iz tog razloga insistiramo da se što pre otvori rasprava o platformi, o dokumentu koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, da bi javnost čula.
Šta je to toliko tajno da ne može javnost da čuje, a radi se o Kosovu i Metohiji? Šta to ne smeju da čuju oni koji žive u Vojvodini, kako se njima priprema otcepljenje kao Kosovu i Metohiji?
Bez obzira što je gospodin Marković dobio kompliment od mog kolege, ipak potvrđujem da se kontinuitet nastavlja, ali bih voleo da se prekine, bar kada je u pitanju status Kosova i Metohije i uopšte status ove države.
Ono što je predmet rasprave, to je amandman koji je podneo Petar Jojić na član 21. stav 4, a to je da se kao potrebni uslov za direktora policije umesto devet stavi deset godina.
Ne vidim razloga zbog čega se ne bi prihvatio ovaj amandman, iz proste činjenice što je ovakva funkcija značajna za policiju, novouvedena funkcija je značajna, a taj značaj proističe iz njenih ovlašćenja.
Faktički, to je čovek koji će operativno da vodi policiju. Ministar je tu kao politička ličnost, koristeći svoja zakonska ovlašćenja on će davati neke smernice, uputstva, planove, programe, a sve će raditi direktor direkcije.
Nemojte da, samom činjenicom da je razlika samo u godini dana radnog staža, opterećujemo funkciju koju će vršiti budući direktor direkcije. Nemojte zbog tog pojedinca. Niko od nas neće praviti problem ako već imate unapred rešenje, pa fali čoveku par meseci radnog staža. To je van pameti da neko pravi problem.
Ali, nemojte da stoji devet godina, devet godina nigde nije ustaljeno kao norma: ili je pet ili deset. Pošto je stručan posao u pitanju traži se iskustvo, pogotovo na ovim poslovima koji su direktno vezani za policiju. Mislim da nema razloga da se ne prihvati amandman.
Ono što je bitnije ovde, a promaklo je, istine radi moram priznati i nama srpskim radikalima, to je mandat direktora, mandat od pet godina. Vlada imenuje direktora na pet godina. Vladin mandat je četiri godine, ali imenuje direktora na pet godina. Ministrov mandat je četiri godine, ali direktor je na pet godina.
Ovo je rešenje pretpostavljam nametnuto od OEBS-a, da ne govorim ime ko je ispred OEBS-a, ali pretpostavljam. Sa kojim ciljem? Sa obrazloženjem da je to prelazni period. Ali, kakvi problemi mogu proisteći iz toga?
Ako dođe do promene vlade, direktor policije kao ključna ličnost u operativnom delovanju policije ostaje, dolazi novi ministar. Mandat mu traje pet godina. Nastaje problem.
Evo vam jedan primer, da ne mislite da samo zarad obrazloženja iznosim ove činjenice, evo vam primer glavnog inspektora. Jedna institucija u policiji koja je jako značajna, veoma značajna, pokazalo se u proteklom vremenu da nije adekvatan odabir, ne samo kadrovski, nego da nije definisano do kraja, da nije isprecizirano, da takva uloga kakva se predviđala glavnom inspektoru nije sada celishodna za delovanje policije i vidite kakvi su politički problemi.
Ako idemo tom nekom analogijom, šta će tek biti ako se sada imenuje direktor i u sledećem mandatu dođe novi ministar, moraće da ga menja. Čitava prašina će se dići. Videli ste kako je to prilikom smene, uostalom ministre vi imate lična iskustva, videli ste kakva se prašina, medijska i svaka druga, digla kada ste morali da suspendujete nesposobne generale, kada ste morali da korigujete, blago rečeno, rad pojedinih visokih oficira.
Čitava politička halabuka se digla, sve sa obrazloženjem i sa ciljem da se izazove politička kriza, da to opterećuje rad MUP-a, a ni jednog trenutka, bar ste vi svedok tome, niko nije našao za shodno, kada govorim niko, onda mislim na one koji su branili te nesposobne oficire, da kaže da je to zbog povreda poslova i obaveza koje vrše, da je to zbog povrede discipline, da je zbog njihove nesposobnosti.
Zamislite direktora kada nova vlast bude menjana. Još u takvom području i u takvim vremenima živimo, zamislite kada njegova sujeta dođe, ako dođe do izražaja, pa krene da priča zašto ga nova vlast razrešava pre kraja mandata od pet godina.
Možda nije loše u demokratski razvijenijim sistemima i zemljama, ali mi smo na početku, pogotovo ovim zakonom uvodi se demokratizacija policije.
Nemojte da budemo zarobljenici onoga što sada donosimo, pa da nemamo rešenje. Nemojte da nam se spočitava sutra, gospodo, zašto ste usvajali. Ako je mandat Vlade četiri godine, može i direktor da bude četiri godine. Samo je promaklo nama srpski radikalima da amandmanski reagujemo na ovu odredbu i mislim na ovo na šta se odnosi amandman da nema problema da predlagač zakona prihvati tu izmenu da bude deset godina.