Gospodin Marković, replika.

Gospodine ministre, kad pozovete čoveka u 29. novembar ili u stanicu milicije, on mora da se uzbudi, skoči adrenalin, rezultati koje taj vaš poligraf da ne mogu da budu nikad tačni, naravno, kod nekoga ko ima osećaj časti, dostojanstvo itd.
Pogrešno je ovo što ste Vladana Batića uopšte prikačivali na poligraf. On je uspeo da slaže i mašinu. Čovek koji je uhapsio 12.000 ljudi, koji je tražio da se u "Sablji" smrtna kazna ukine na 15 minuta da on pozavršava posao kao ministar pravde, čovek koji se pre četiri-pet meseci posvađao sa komšijom oko međe, okrenuo auto, i to službeni auto koji ste mu vi dali, sa obezbeđenjem da ga čuva, pa ste mu posle toga uzeli auto, okrene auto u rikverc, zgazi komšiju i komšija zaglavio mesec dana u bolnici i posle toga je nosio štake još dva-tri meseca. Nemojte prema Batiću i njemu sličnima da ravnate istraživanja, pa i ispitivanje poligrafom.
Poligraf, kao mašina, kao sredstvo, nikad neće, ukoliko razgovarate sa onima koje ste priveli, ukoliko ih podvrgnete ovome, dati prave rezultate. Mnogo proizvoljnosti može da se pročita iz te trake koja izlazi iz poligrafa.
Zato se slažem sa vama, pa vam predlažem da vi predložite amandman, a mi ćemo ga usvojiti, da se poligrafsko ispitivanje ukine.

Nisam shvatio osnovu za repliku, ali vam se zahvaljujem što ste držali reč kada je u pitanju vreme.
Sada nastavljamo o amandmanu. Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je u svom drugom obraćanju veoma stručno i iscrpno objasnio suštinu amandmana na član 70. i razloge za brisanje člana. Uzeo mi je iz usta reči o onome što je govorio, jer sam lično, kao čovek, prilikom nekoliko  mobilizacija pri MUP-u Srbije, jednom prisustvovao tom poligrafskom ispitivanju nekoliko oštećenih ili osumnjičenih lica.
Suština svega ovoga jeste da vidimo koje je to ovlašćeno lice koje može da vrši ispitivanje na poligrafu. To je glavni problem ovde što nije definisano ovim članom 70. Kaže se - ovlašćeno lice. To može da bude neki čovek sa višom školom, DIF-om, višom muzičkom ili višom tehničkom itd.
Prilikom mog prisustvovanja ispitivanju okrivljenih, mislim da je ta ekipa dovedena iz Kraljeva devedesetih godina, ispitivači su bili, na primer, čovek sa višom tehničkom školom i neki Difovac sa višom školom za fizičko vaspitanje. Doveli su muža i ženu kojima je obijena radnja, prodavnica i nekoliko osumnjičenih osoba. Postavljeno im je nekoliko pitanja, reći ću dva-tri. Njima nije bio cilj da pronađu pravog lopova i kriminalca, nego su shvatili da je to ovaj koji je imao svoju prodavnicu, da je to učinio u sprezi sa njima.
Između ostalih pitanja, rekli su - da, mi smo se pre nekoliko noći videli u tom restoranu, sedeli ste sa tom i tom gospođom. Odmah je reagovao, zato što mu je tu bila žena, tako da je ispalo posle tog ispitivanja da je on kriv i umešan posle poligrafskog ispitivanja. Da bi nakon izvesnog vremena taj lopov, kriminalac, posle druge pljačke i obijanja sledećeg lokala, priznao i to krivično delo. Znači, da ova mašina, koju nazivate poligraf, nema svrhe u ispitivanju, niti je to iole nekakav dokaz. Neka se time bave privatne agencije.
Oni koji nisu zadovoljni istragom koju je predvideo Krivični zakonik i zakon o policiji, neka idu u privatne agencije i neka vrše poligrafisanje, neka to donesu, ako je to merodavno na sudi ili bilo gde.
Mislimo da pre svega naš MUP nije opremljen i osposobljen kadrovima koji mogu da vrše procenu kada treba vršiti poligrafsko ispitivanje, koliko je to verodostojno i procenu da li je ta osoba sposobna u datom momentu da bude podvrgnuta poligrafskom ispitivanju.

Hvala vam, gospodine Veselinoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu. (Ne) Hvala.
Na član 83. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Jočiću, SRS je uložila amandman, tj. narodni poslanik Zoran Krasić, na član 83. i predložio je da se ovaj član briše.
Naime, iznad člana 83. naslov glasi: "Mere ciljne potrage"; nadnaslov: "Uslovi, nadležnost za odlučivanje i način primene mera ciljane potrage".
Prvi stav kaže: "Radi hvatanja i privođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana međunarodna poternica, a u slučaju kada policajci drugim merama to lice ne mogu uhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama, mogu se prema tom licu preduzeti mere potrage primenom specijalne istražne tehnike utvrđene zakonom kojim se uređuje krivični postupak (u daljem tekstu: mere ciljane potrage) u postupku i na način iz ovog člana.
Mere ciljane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 72 časa od podnošenja predloga.
Predlog i odluka iz stava 2. ovog člana sačinjavaju se u pisanom obliku. Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mera ciljane potrage".
Dalje, u ovom članu, stav 4. kaže: "Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže šest meseci.
U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja. "
Stav 6. kaže: "Kada razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage može svojim rešenjem naložiti direktor policije, uz prethodno pribavljenu pisanu saglasnost za početak primene odgovarajućih mera predsednika Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlašćenog sudije. U ovom slučaju pisani predlog za primenu odgovarajućih mera dostavlja se u roku od 24 časa od dobijanja usmene saglasnosti".
Stav 7. kaže: "Odluka o nastavku primene odgovarajućih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 72 časa od podnošenja predloga. Odluka o obustavi odgovarajućih mera mora biti pisano obrazložena.
Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Podaci se po okončanju ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlašćenom sudiji, koji je dužan da ih uništi i o tome sačini zapisnik".
Shodno ovim merama, šta predviđa Zakonik o krivičnom postupku u članu 232: "Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da su sami ili sa drugim izvršila krivična dela".
Da vas podsetim, kod izrade Zakonika o krivičnom postupku, lično sam bio uključen u pisanje ovog član zbog ranijih zloupotreba kod prisluškivanja.
Znajući koje su sve zloupotrebe nekad činjene, predložio sam da se svedu na najmanju moguću meru, i to u kojim slučajevima: ako su u pitanju krivična dela protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ, sada je državna zajednica, odnosno Republika Srbija; protiv čovečnosti i međunarodnog prava; treće, sa elementom organizovanog kriminala; falsifikovanje i pranje novca; neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga; nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijalom; trgovina ljudima; davanje i primanje mita; iznude i otmice.
Kada smo predvideli da uđe u zakonik, što je i doneto u ovom članu: "Mere mogu trajati najduže tri meseca". Po ovome, mere mogu da traju šest meseci. Da li je ovo u saglasnosti? Nije sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku; bitno se razlikuju.
Mere ciljane zaštite nisu određene za tačno određena krivična dela, kao što je to u odredbi člana 232. Zakonika o krivičnom postupku normirano. Po ovome, nema ograničenja, nije precizirano da je to za najteža krivična dela.
Dalje, ovde je rečeno da će to biti u saglasnosti sa odredbom člana 232. Zakonika o krivičnom postupku, te bi se onda uklapao ovaj član sa ovim članom iz Zakonika o krivičnom postupku. Međutim, primena iz ovog predloga zakona je neograničena.
Ona može biti široko tumačena, u širokoj primeni. To je nedopustivo, apsolutno. Ova odredba člana 83. mora biti brisana, jer je u koliziji sa sistemskim zakonom, Zakonikom o krivičnom postupku i u tome je veliki problem. Šta ćemo sada?
Opet kada dođe do primene, jednu metodu će da primenjuje i odlučuje policija u dogovoru sa predsednikom Vrhovnog suda, a kada smo radili Zakonik o krivičnom postupku išao sam na to ne da bude predsednik Vrhovnog suda nego istražni sudija, na obrazloženi predlog državnog tužioca. Znate zašto? Na predsednika Vrhovnog suda, bez obzira ko je u pitanju, može Vlada da izvrši pritisak, može da utiče na njega. Kada to direktor policije bude procenio da prema nekome treba primeniti meru prisluškivanja, praćenja, snimanja, fotografisanja i druge mere, lako je da se to zloupotrebi na nivou vlada, može da dođe do prekoračenja.
Međutim, tada smo imali na umu sledeće - nije lako uticati na hiljadu istražnih sudija u Srbiji. Nije lako uticati na svih hiljadu. Imali ste u "Sablji" toga, verujem da imate dokaze u kom sekretarijatu i u kom sudu, koji je sudija donosio rešenja za prisluškivanje kojih lica. Videćete da su neke sudije odbijale i nisu želele, pa su tada od predsednika sudova bili ignorisani, čak im se pretilo i razrešenjem, ali su za to neki potpisivali i blanko koga će sve da prisluškuju. Dakle, ove mere su vrlo osetljive.
Ako hoćemo da imamo demokratiju i demokratsku državu, molim vas gospodo neka naš Zakonik o krivičnom postupku i zakon o policiji to u praksi i formalno u zakonu dokaže. Nema nikakvih problema da treba primeniti ove mere kako je to propisano odredbama člana 232. Zakonika o krivičnom postupku, to je nužno, pogotovo kod organizovanog kriminala.
Policiji ovo treba, ali neka policija ne preuzima sama odgovornost na svoja pleća, neka se uključi na obrazloženi predlog državnog tužioca. Istražni sudija donosi rešenje, predaje rešenje za primenu mere policiji, policija primenjuje meru, daje se ograničenje, čita se, prisluškuje i redovno dostavljaju dokazi do kojih se došlo, predaju se istražnom sudiji, istražni sudija sa većem nadležnog suda ocenjuje da li je to upotrebljivo ili nije i da li je to dovoljno kao dokaz ili nije.
Nužno je ovo, ali ne ovako kako predviđa ovaj predlog zakona o policiji, jer je to u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Sada ćemo imati slučaj da će operativci naići sa istražnim sudijama i tužiocima u konflikt i neće moći da imaju zajednički stav, jer će istražni sudija ili tužilac da kaže: neću da razgovaram sa tobom, ti si po policijskom zakonu primenio meru i ja je ne priznajem, hoću samo onu meru koju predviđa Zakonik o krivičnom postupku kao sistemski zakon.
Da ne bi bilo nove "Sablje", a vi znate kakve je posledice nanela ovoj državi, da ne bi bilo prisluškivanja, kao što je to bilo 1966. godine, kada je bila reforma policije u to vreme, dajmo onemogućimo bilo kome, bilo ko da je ministar, iz bilo koje stranke, ne treba to da prihvata.
Gospodine ministre, ovaj zakon treba da se donese i da traje desetinama godina.
Ako ga usklađujemo u sporednim segmentima da zadovoljimo formu EU, hajde to da uradimo, neka bude da se ne kaže da nismo to uradili, ali nemojmo nešto činiti što može biti na štetu građana, u tome je problem i da bi sprečili zloupotrebe u praksi.
Imamo dovoljno odredaba u Zakoniku o krivičnom postupku. Ko se udalji u ovoj oblasti od Zakonika o krivičnom postupku i od Ustava, sve je nesigurno.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Reč ima ministar.

Ovaj zakon treba da traje, ali treba i policija da radi. Jednostavno, ne treba biti zatočenik Zakona o krivičnom postupku.
Drugo, nigde ne piše da je Zakon o krivičnom postupku sistemski, a da ovo nije sistemski zakon. Oni su potpuno dva zakona iste važnosti. Međutim, suština ovih mera je sasvim drugačija.
Suština ovih mera je da omogući policiji da bude efikasna, međunarodno kooperativna i ovo nije pisala EU. Nije niko sa strane pisao ovaj zakon, ovu normu, ovo je pisala praksa policijska, koja se našla u jednom tesnacu od donošenja Zakona o krivičnom postupku.
U težnji da se potpuno suzi, u jednoj fobičnosti došlo se do toga da ne može ništa da se dokaže u ovoj zemlji. Ove odredbe su odredbe koje predstavljaju lov na čoveka a ne procesuiranje, lov na kriminalce a ne procesuiranje krivično-pravno.
Imamo nekoliko kumulativnih uslova, znači da je u pitanju međunarodna poternica, njega traže, da je zaprećena kazna više od četiri godine i da ne možemo drugim merama da ga uhvatimo ili da je to povezano sa nesrazmernim teškoćama.
Što se tiče procedure kako se daju te mere, ona je slična kao i Zakon o BIA. Imate nekoga za kim je međunarodna poternica raspisana, on je na granici Albanije i Srbije, koristi našu mrežu 064, koja se ovde čuje i kako ćete pomoći kolegama, na primer da je u pitanju Mađarska - nemate nijednog zakonskog osnova da kažete kolegama policajcima da je on u sistemu naše telekomunikacije i da priprema teroristički napad tamo, kao i hiljadu drugih stvari.
Nije ovo izmišljeno. Ovo je potpuno policijska mera, policijsko postupanje i policijska nužda koja se normira ovim zakonom.
Opet govorim, nemojmo sve da kompariramo, ZKP nije sveto pismo, on je sveto pismo u onom smislu kada treba da se procesuira čovek i kada prema njemu treba da se izrekne sankcija. Međutim, ovo su pomagala policijskog zanata.
Kada bih usvojio sve amandmane koji su bili, policija bi jednostavno mogla da stoji, pa ako slučajno na nju naleti neki kriminalac, mogla bi da ga uhvati, inače drukčije ne bi bilo moguće bilo kako raditi. Tvrdim vam da će ovo biti veliko olakšanje, da neće biti nikakvih prekoračenja i da će policija mnogo lakše raditi.

Hvala na obaveštenju. Pauza od pet minuta dok se izvrše konsultacije, a potom ćemo nastaviti raspravu. Hvala.
(Posle pauze – 17,35)

Izvršen je deo konsultacija. Nažalost, predstavnik predlagača amandmana, koji je jedna vrsta obrazloženja u odnosu na argumentaciju iz obaveštenja koje je dao ministar i diskusije koju je pre toga dao narodni poslanik Petar Jojić, tako da je sada završena diskusija o amandmanu. Nastavljamo rad.
Da li ostajemo pri replici na obaveštenje? Ne. Hvala vam, gospodine Jojiću.
Na član 100. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.