Hvala vam gospodine Rankiću. Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, pa Vjerica Radeta.
Verovatno se stanje u štednji nije menjalo ova 24 sata. Potom Radmilo Milošević. Izvolite, gospodine Jakšiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani koji su sada gledaoci Skupštine, jer su u ovim danima upravo zakoni koji su veoma važni za građane i, naravno, zbog njih te zakone i donosimo.
Ispred G17 plus ću se pre svega obratiti vezano za dva zakona, a to je, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj i vezano za drugi zakon koji je u predlogu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
G17 plus će glasati za zakon o izmeni Zakona o Fondu za razvoj. Kao što to radimo iz značaja samog zakona i ne samo za Fond, nego iz značaja zakona za razvoj Srbije i za same građane ove naše Republike. Fond za razvoj je formiran pre više od 10 godina. Međutim, u ovom periodu sada u kome se nalazimo možda je njegov značaj mnogo veći i biće uočljiviji nego u ranijem periodu. Zato postoje prilično jasni pokazatelji i verujem da to zaista znaju.
Fond za razvoj je u prethodnom periodu uticao na podsticaj razvoja preduzeća. U jednom periodu su to bila društvena, državna, a sve su više i više privatna preduzeća.
Sada imamo situaciju da ćemo ovom izmenom Zakona odrediti pravu namenu Fonda, a to je direktan razvoj onog dela koji je potencijal, koji je budućnost Srbije i u koji treba ulagati. To je privatna inicijativa kao izvesna budućnost ekonomskog razvoja Srbije.
U prethodnom periodu (to je činjenica koja nije možda baš lepa da se čuje) kamate su mogle da budu više, a ipak niže u odnosu na kamate koje su davale komercijalne banke.
Međutim, ta činjenica je sprečavala da Fond za razvoj u potpunosti obavlja svoju ulogu, da veliki broj korisnika, odnosno zainteresovanih, Fonda za razvoj bude neko ko ostvaruje sredstva od Fonda.
U ovom periodu nadalje imaćemo, kao što već imamo, sniženje kamatnih stopa Fonda za razvoj, naravno sa trendom pada kamatnih stopa svih komercijalnih banaka.
To će sigurno omogućiti i dati podstrek pravog angažovanja Fonda za razvoj, sve većem broju korisnika, i preduzetnika i onim malim i većim i malo većim firmama, da po povoljnijim uslovima, nego što to daju komercijalne banke, uzmu ta sredstva i koriste ih za razvoj svoje firme. Zbog toga će se Fond za razvoj u narednom periodu, tako je Zakonom predviđeno, po prvi put će to imati u ovoj državi, pojaviti kao razvojna banka.
Znači, ono što postoji u nekim drugim državama, doduše, neće se tako zvati, zvaće se i dalje Fond za razvoj, ali ćemo imati jednu pravu razvojnu banku koja će, pre svega, imati ne samo taj bankarski interes, nego će imati, pre svega, taj interes razvoja Srbije, preduzetništva i uopšte razvoja ekonomije i podsticaj privrede.
Vezano za izmene u ovom zakonu je i nešto što do sada možda nije bilo na najjasniji način definisano u radu samog Fonda za razvoj, a to je u članu 2. Predloga zakona, regionalni razvoj u Srbiji, na koji Fond za razvoj praktično mora da ima najjači uticaj, jer postoji neravnomernost razvoja ekonomije, odnosno privrede i uopšte razvoja u Srbiji. Fond za razvoj tu svoju misiju, kao državno telo, mora da obavi upravo kroz izmene ovog zakona, prateći u potpunosti ono što je definisano, pre svega članom 2. ovog zakona. Dakle, da to bude pravi podsticaj regionalnom razvoju.
Bilo je priče i sumnje jednim delom oko toga da li će se na pravi način određivati taj regionalni razvoj, odnosno taj cilj, centar u kome će taj Fond za razvoj delovati. Imamo zaista situaciju, malopre sam to rekao, da nisu svi regioni jednako razvijeni ili jednako nerazvijeni. Sada govorimo pre svega o nerazvijenosti.
Međutim, mislim da se sve kolege, pre svega kolege iz G17, apsolutno slažu sa tim da će Vlada voditi računa o kriterijumu da će se sredstva (a upravni odbor Fonda je tako i definisan, da njega čini Vlada ili deo Vlade) davati onim regionima koji su manje razvijeniji nego što su oni drugi. Na to nas obavezuju, na kraju krajeva, određene intencije samog Saveta Evrope, koji u svojoj politici, pogotovo zadnjih godina pokazuje upravo tu želju ka ujednačavanju regionalnog razvoja.
S obzirom na to da sam predstavnik Srbije u Savetu Evrope, imao sam puno puta priliku da se upravo uverim da se raznorazne mere koje Savet Evrope donosi, uključujući čak i rezolucije i deklaracije, odnose upravo na izjednačavanje tog regionalnog razvoja, što je, na kraju krajeva, prirodno. Evropa upravo ima tu želju da ujednači razvoj cele te teritorije, što je potpuno jasno, na kraju 21. vek je. Svi žele da ta Evropa postane, makar na razvojnom konceptu, jedna ujednačena teritorija.
Takođe, imamo predlog u ovoj izmeni i dopuni Zakona – način upravljanja i finansiranja Fonda za razvoj (to je član 3.), u kome se kaže da glavna sredstva kojim se obezbeđuje Fond dolaze od anuiteta ostvarenih po osnovu kreditnih plasmana. Ovo je opet u vezi sa onim što sam malopre rekao da se Fond praktično sada usmerava kao nacionalna, državna banka za razvoj.
Praktično, time podižemo, barem ja to tako doživljavam, jednu ozbiljniju i odgovorniju politiku upravljanja Fondom i upravljanje sredstvima, jer, praktično, na takav način, pošto nema više učešća države, teramo ljude koji rade u Fondu, koji vode Fond, na kraju krajeva, da se na jedan ozbiljniji način odnose prema sredstvima koja su plasirana.
Malopre neko je govorio o tome da se ta sredstva zloupotrebljavaju i da se ne koriste na pravi način.
Dakle, ovom odredbom imamo jednu ozbiljnost i veću odgovornost u upravljanju, jer će ljudi koji upravljaju Fondom imati najveći priliv od anuiteta već ostvarenih plasmana, znači, onih ostvarenih sredstava, koja su data, naravno, tražeći da se ta sredstva nazad vraćaju.
U tome je suština još jednog člana zakona koji se odnosi na to da se sada prvi put od kako je Fond praktično postavljen, budžet ne uključuje u finansiranje samog Fonda. Znači, Fond se oslanja na ona sredstva koja već postoje.
Takođe, tu treba pojasniti jednu stvar – dakle, sredstva Fonda se neće na takav način umanjivati, jer je Fond praktično kreditna institucija, on ne služi za trošenje sredstava, već za obrt. Opet se vraćam na onaj princip koji se vidi iz ovog zakona, a to je postavljanje jedne nove državne banke za razvoj. Sredstva se u Fondu okreću, znači, ona ne stoje.
Da tu budemo jasni, bilo je govornika koji su o tome govorili, Fond ne troši svoja sredstva, ona se okreću, praktično se vraćaju i, naravno, pri tome se uvećavaju, uvećavaju se sa najmanjim mogućim kamatnim stopama koje trenutno mogu da važe i mnogo manjim nego kod komercijalne banke, ali se ta sredstva okreću.
Budžet pri tome ostaje prvi put rasterećen ove obaveze, tako da sredstva budžeta ne moraju da budu korišćena za ove namene, jer se već dovoljno sredstava nalazi u tom obrtu koji radi Fond. Sredstva budžeta mogu da budu iskorišćena (za one stvari gde su, pre svega, nepovratna, čemu služi, na kraju krajeva, državni budžet) za finansiranje onih delatnosti koje postoje u državi, kao što je školstvo, zdravstvo, policija, podsticajne mere, itd.
Takođe, oko same namene Fonda. Dakle, Fond dobija manja sredstva, gledano što neće dobiti sredstva iz budžeta, ali to je samo fiktivno. Fond će imati mogućnost da bude usmerivač, odnosno distributer sredstava iz tih makro kredita za samozapošljavanje. Ona će biti državna, a neće ulaziti u Fond, već će Fond njih usmeravati. Tu, takođe, Fond i te kako ima tu razvojnu ulogu. On ne krši taj princip da ga budžet finansira, ali će i te kako uticati da se određena državna razvojna sredstva preko njega distribuiraju ( i sredstva koja postoje u ovom predlogu budžeta) za tzv. regionalni razvoj.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, odnosno obavljanju delatnosti od opšteg interesa, ne znam koliko se poslanika u ovom parlamentu bavilo ili se trenutno bavi lokalnom politikom, odnosno lokalnom, odnosno opštinskom vlašću i koliko ima prilike da direktno prati šta se to događa u lokalnoj vlasti.
Međutim, bez obzira na to koliko je ko imao prilike u to da uđe, par činjenica stoji ne kao nečija fikcija, već kao čist podatak, da su u prethodnih deset meseci preko porasta cene komunalnih usluga praktično uvećane za 30%, znači, za skoro trećinu u zadnjih deset meseci porasle su cene komunalnih usluga. To su one usluge koje sva domaćinstva, ne pojedinci, u Srbiji plaćaju opštinama, one se razlikuju. Ali ono što je evidentirano, u prethodnoj godini je njihov rast mnogo veći nego što je bio rast većine cena bilo drugih proizvoda, bilo usluga.
U ovom povećanju cena, sama javna preduzeća, činjenica je, svi oni koji su na bilo kakav način vezani za lokalne samouprave, to znaju, 32% učestvovalo je u povećanju plata. Znači, plate su, praktično, više u komunalnim preduzećima, odnosno opštinskoj strukturi, povećane za 32%, nego u bilo kojoj drugoj delatnosti i aktivnost u Srbiji.
Tu nema velike filozofije ili da se ne ganjamo. Sednice i aktivnosti lokalne samouprave potpuno su javne, tako da to građani znaju, jer su bili svedoci na svim tim prenosima lokalnih sednica i znaju kako funkcioniše lokalna samoupravama. Ovaj princip, naravno, nije dobar i u velikom broju lokalnih samouprava, ne kažem da se desilo svuda, ali u onim lokalnim sredinama gde se to desilo, građani su naravno negodovali i dan–danas negoduju.
Zato se često pojavljuju određene intencije ka nekim promenama, bilo same organizacije vlasti, bilo određenih predstavnika. Zbog toga što su te plate, bilo njihove, bilo plate koje su namenjene javnim preduzećima, koja oni vode, otišle preko one mere koje su građani doživeli kao svoja, povećanja, primanja, ili kao neko srednje povećanje plata u samoj Republici.
Ono što je pozitivno i što treba definitivno ovde istaći to su nekoliko principa koje predviđa ovaj zakon: da će lokalne samouprave imati obavezu da do kraja godine, odnosno 31. decembra naprave planove; javna preduzeća da naprave planove aktivnosti i rada za narednu godinu. Ovu je činjenicu koristila Vlada prilikom predlaganja ovog zakona.
U mnogim javnim preduzećima se ne donose odgovarajući planovi rada što izaziva i dovodi do situacije da lokalna javna preduzeća funkcionišu vrlo stihijno; što odbornici i građani nemaju priliku da vide na koji način se ta sredstva realizuju, koji su to programi za koje odbornici treba da glasaju i koji su to programi koje će sutra građani videti kao one aktivnosti koje javna preduzeća sprovode za njih i od čega građani treba da imaju koristi.
Neblagovremeno donošenje planova uzrokuje da se sredstva koja javna preduzeća dobijaju od lokalnih samouprava troše mimi bilo kakve kontrole. To je činjenica koja je potpuno prisutna i toga smo svesni mi i građani u opštinama.
Dakle, troši se mimo kontrole, jer pošto nema planova, uopšte se ne zna na koji način, odnosno koja količina sredstava se troši i koja je namena. Ovim ćemo imati obavezu, odnosno lokalna samouprava, to nije nikakvo gušenje njihove samostalnosti, već traženje odgovornosti da svoje planove dostave do 31. decembra prethodne godine, za narednu godinu.
Vezano za ove planove, samo još jedna kontrola za koju mislim da građani traže, od države, pre svega, kontrola povećanja cena komunalnih usluga i kontrola povećanja zarada u lokalnim samoupravama, odnosno u javnim preduzećima.
To je stvar koju je, nažalost, Vlada registrovala da nije bila u ovom periodu do sada. Vlada je, na kraju krajeva, odgovorna da u slučaju kada dolazi do kršenja onoga što je dato u planu i programu, koji je usvojen u lokalnoj samoupravi i dat Vladi, dakle, da u tom slučaju preduzima određene mere i da na taj način tera lokalnu samoupravu da te planove primenjuje. Da bude u tim planovima ono što je vezano za cene usluga i da plate budu u skladu sa onim što su državni programi.
Tu nema, moram da kažem, o tome je bilo ovde govora, uslovljavanja Vlade prema samostalnosti lokalne samouprave. Govorilo se o tome da je Vlada ucenjivala, na neki način, lokalne samouprave da moraju da smanje broj zaposlenih. To odlično znam da nije tako, jer je Vlada dala samo neku vrstu preporuke lokalnim samoupravama da smanje broj zaposlenih kako je bilo u državnim javnim preduzećima i institucijama, ali nije bila nikakva naredba Vlade.
Vlada se zaista nikada nije mešala bilo kakvom odlukom koji će broj ljudi raditi u lokalnim samoupravama, odnosno javnim preduzećima. Ovo jeste vezano za jednu stvar, a to je da Vlada jeste ovim predlogom zakona ograničila rast plata u javnim komunalnim preduzećima na, nekih, 9%, odnosno na septembar mesec, ne ni na prošlu platu, nego na septembar mesec u ovoj godini, ali je indirektna posledica mera za povećanje plata smanjenje broja zaposlenih, da to bude jasno.
Dakle, ukoliko javna preduzeća smanje broj zaposlenih, ona će moći da više povećavaju platu svojim zaposlenim, odnosno onima koji rade u javnim preduzećima.
Znači, ne postoji direktno uslovljavanje. Lokalne samouprave ne moraju da smanjuju broj zaposlenih ni u svojoj administraciji, ni u javnim preduzećima, ali ukoliko je smanjen broj, biće mogućnosti da svoje plate povećavaju.
Oko cena usluga, o kojima se ovde govori, u javnim komunalnim preduzećima bilo je priče šta na njih utiče: utiče i cena goriva i cena vode, nekih drugih energenata kao što je struja, ali znamo da to nije jedini razlog za povećanje cena komunalnih usluga.
Nažalost, cene usluga se često povećavaju zato što ne postoje odgovarajući kvalitetni planovi za realizaciju u javnim preduzećima, odnosno opštinama; što postoji vrlo često jedna stihijnost u tome šta treba raditi.
To se odražava time što se povećavaju cene, a ne kvalitet rada u javnim preduzećima, ne način organizovanja i sprovođenja određenih planova i programa i to je apsolutno neprihvatljivo.
Znači ukoliko se ide ka povećanju kvaliteta organizovanosti rada javnih preduzeća, odnosno državnog aparata, to moraju da rade komunalna preduzeća, a ne da to kompenzuju, te svoje nedostatke, propuste time što će to da rade povećanjem cena. Cenu plaćaju, tu povećanu, ili bilo koju drugu, građani i to se direktno na njih odražava.
Kada su i cene komunalnih usluga u pitanju, nažalost, kažem ponovo, neke pojave koje govore o zloupotrebi tendera, o zloupotrebi javnih nabavki. To rade svi oni koji imaju želju da zloupotrebe svoju lokalnu vlast i da na takav način potroše sredstva građana, tako što se zahteva povećanje cena da bi se podmirila ta situacija. Često su to dogovori, razgovori i sve ono što nije bilo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ili nekim drugim zakonom.
Dakle, ne utiče samo na cene usluga ono što su realna povećanja cena imputa u javnim komunalnim preduzećima, nego i neke druge stvari o kojima sam govorio.
U svakom slučaju pozdravio bih ono što je predložila Vlada, da zaposleni u javnim preduzećima mogu sa 15% da učestvuju u podeli akcija. Mislim da je to jedna intencija koja je duže vremena prisutna u javnosti.
Mislim da bismo time došli do izjednačavanja i sprovođenja određene socijalne pravde, tako da zaposleni u javnim preduzećima tu mogu da budu prilično zadovoljni ovim što je predložila Vlada. Hvala.

Srpskoj Vladi otpozdrav na pismo, a sada reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Radmilo Milošević, pa Zoran Krasić, posle Rajko Baralić.

Predsednik Parlamenta gubi dobar običaj, a bogami i poslovničku obavezu da raspravljamo o Vladinim predlozima bez ovlašćenog predlagača, odnosno predstavnika.
Imamo jedan zakon koji je trebalo da nam ovde predstavi ministar Bubalo, a kažu on je u Americi. Ne znam kako se namestio baš ovaj zakon sada pošto je ministar Bubalo ovde obećao da nikada više dok je ministar nećemo raspravljati na njegov predlog o izmenama i dopunama zakona, da će svaki put ako to bude trebalo on da uradi celovit, potpuno nov zakon. Ministar da je ovde, morala bih da mu kažem da laže, a sada mu to poručujem, otišao je da se šiša? Moguće je, samo da ga ne ošišaju.
Dakle, danas imamo objedinjenu raspravu o četiri zakona koji nemaju bliskost koja je predviđena Poslovnikom, ni vezu koja je predviđena Poslovnikom Narodne skupštine da bismo mogli da vodimo objedinjenu raspravu o ovim predlozima.
Drugo, onako kako je našim ovim poslovnikom regulisano, zamislite da poslanici SRS imaju 72 sekunde da raspravljaju o ovom paketu, a to znači 18 sekundi po poslaniku za svaki predlog zakona. Ovo je zaista nešto neverovatno, ali dobro, mi smo se kao dobro organizovana poslanička grupa organizovali, rasporedili, pa ćete da čujete šta mi mislimo o svim ovim predlozima.
Fond, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije – zašto li se menjao, šta li je bila suština promene ovog zakona, videćete?
Ministar Dinkić reče da je uloga Fonda da se poveća zaposlenost i izvoz, a moje je pitanje, ministre – šta je do sada bilo smetnja? Do sada smo imali Fond, što niste zapošljavali, što ste otpuštali, što ste uvozili, što niste izvozili, što ste gasili proizvodnju, što niste proizvodili?! Dakle, niste imali nikakvu zakonsku smetnju i ne znam šta će ovaj zakon u tome doneti novo.
Ja ću na nekoliko članova, na koje smo mi inače i podneli amandmane, da skrenem pažnju. Pre svega na član 2. koji je veoma opasan, jer on govori o članu 3. osnovnog Zakona. U članu 2, ministre, Vi možda to ne znate, pošto nije ovde Bubalo, vi ste lepo izbrisali Kosovo i Metohiju iz ovog jedinstva Srbije. To je veoma opasno i molim sve narodne poslanike da pročitaju član 2. Predloga, da razmisle da ovako nešto ne bi smelo da prođe.
U članu 3. ste izostavili – govorite o sredstvima za obavljanje poslova Fonda i vrlo je interesantno nama iz SRS kako vam nije palo na pamet da deo sredstava iz privatizacije treba da bude u ovom fondu. Valjda logično da se sredstva iz privatizacije vraćaju u dalji razvoj privrede. Nećete valjda sve što se privatizovalo, makar i onako bagatelno, da potrošite kroz budžet. Trebalo bi da malo povedete računa.
(Velimir Simonović, sa mesta dobacuje.)
Da li ste nešto komentarisali? Čini mi se da ste se javili da govorite.

Molim vas, gospođice Radeta. Opominjem sve poslanike, već nekoliko puta. Sve je u redu.

Nije u redu, vodite računa o Poslovniku.
Dakle, predložili smo da se briše član 4, zato što je, takođe, naš stav, ministre, da Fond još uvek ne može da funkcioniše bez sredstava iz budžeta. To je u nekoliko članova ovog zakona o izmenama i dopunama predviđeno. Mi mislimo da i dalje mora da postoji mogućnost da se delom finansira iz budžeta.
Niste predvideli ni kontrolu korišćenja sredstava iz ovog fonda, a mi smo mislili da bi bilo dobro da to bude pred Narodnom skupštinom i to jedanput godišnje obavezno. Ne znam kako može da funkcioniše ovaj fond bez ikakve kontrole.
U članu 8. je predviđen organ upravljanja fonda. Zamislite ko će biti u organu upravljanja Fonda. Upravni odbor ima predsednika i šest članova, koje po funkciji čine ministri nadležni za privredu, za finansije, za nauku, za kapitalne investicije, za ekonomske odnose sa inostranstvom, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ministar nadležan za rad. Ovo je zaista neprimereno. Mogli ste lepo da kažete da je upravni fond vlada, osim onog ministra vera koji je danas ovde sedeo u prepodnevnom delu rasprave.
Dakle, ovo je loš Predlog, mi nećemo glasati za njega i bilo bi dobro da je ovde Bubalo da ga pozovem da ga povuče iz dalje procedure.
Imamo jedan interesantan predlog zakona, koji u stvari pokazuje svu licemernost Vlade Vojislava Koštunice. To je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Sada ste vi predložili neke kozmetičke promene ovog zakona u članu 1. Onako, dosta neprecizno i sa nekim lošim redosledom ste rekli šta je to delatnost obavljanja ovog fonda. Niste dovoljno precizno naveli ni šta to treba da radi upravni odbor, nadzorni odbor.
Program javnih preduzeća je takođe potpuno neprecizan. To je sve kamuflaža i suština zbog čega ste vi u stvari, zbog čega je nama Vlada predložila izmene ovog zakona. Ne zbog ovog što je u samom Zakonu, nego zbog amandmana 2. Vlade Republike Srbije. Amandman 2 odnosi se na član 5. Kaže se da se posle člana 5. dodaje podnaslov i član 5a,( a onda se ovaj opet odnosi na član 9. osnovnog Zakona) i kaže se da, u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 70 posto državnog kapitala koji se privatizuje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako je Vlada spremna da se poigra sa ovakvim stvarima i da na ovaj način definitivno ekonomski dokrajči Srbiju, a bojim se ne samo ekonomski, onda vas kao narodne predstavnike pozivam da vi budete ozbiljniji i da nikako ne prihvatite ovaj vladin amandman. Vlada je verovatno mislila da se ovaj amandman provuče, onako, neprimećeno.
Poslanici će kao da raspravljaju o Predlogu zakona, niko neće obratiti pažnju, pošto je već postalo uobičajeno da Vlada predloži zakon, pa ga onda uređuje amandmanski, ali vi ste predvideli, gospodo iz Vlade, da strateška dobra, koja nikako ne bi smela da se privatizuju sa više od 49 procenata, privatizujete tako što će neko da ih kupi sa preko 70 posto kapitala i onda Srbija nema ništa od toga.
Jasno je nama da je ovo uvod u prodaju NIS, jasno je nama da je ovo uvod u prodaju i struje i vode, nećemo biti iznenađeni kada vrlo skoro budemo saznali: ''A od kuma'' – elektroenergetski sistem Srbije! Pod ovim uslovima mi iz SRS pozivamo sve poslanike, obraćamo se javnosti Srbije da skrenemo pažnju na ovu veliku opasnost koja se nad Srbijom nadvija ovim amandmanom Vlade Republike Srbije! Nadam se da će narodni poslanici biti ozbiljniji od Vlade koju su birali i da neće glasati za ovaj amandman.
Imamo ovde i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca. Ovo vam je priča o zecu i kupusu. Ko li je u ovoj vladi u stanju da spreči pranje novca, to je zaista posebna priča i posebno pitanje, pogotovo kada se vidi na koji način ste predvideli formiranje komisije za sprečavanje pranja novca.
Niste uopšte predvideli da to bude samostalna komisija, odgovorna samo Skupštini Srbije. Niste predvideli da članovi komisije ne mogu da budu krvni srodnici. Niste predvideli da članovi komisije ne smeju da budu krivično osuđeni zbog nekih krivičnih dela bliskih za obavljanje ovog posla. Niste predvideli ni koju stručnu spremu treba da ima član komisije. Niste predvideli da treba da ima opštu radnu sposobnost. Prosto neverovatno sa čim i sa kim se vi, gospodo iz Vlade, igrate.
Da li vi želite da i ovom komisijom, kao i nekim komisijama koje ste do sada formirali, pokušate da pod tepih sakrijete mnoge afere koje diče ove dične vlade od 2000. godine do dana današnjeg. A mnogo je novca oprano u tom vremenu i vi to dobro znate. I "Gorenje" mašina naravno.
Ja vas pitam šta ćemo sa onim opranim novcem, šta ćemo sa vašim prijateljima Hamovićem i Lazarevićem? Šta ćemo sa vašim novim prijateljem Karićem i sa njegovih sedam hiljada evra dnevno iz ''Mobtela''? Pola od toga su državne pare. Šta ćemo sa finansiranjem Narodne kancelarije, jedne neustavne, nezakonite pojave, kako da je finansiramo iz budžeta? I to je pranje novca.
Šta ćemo sa onim novcem što opra Marija Rašeta na aerodromu, kupujući onaj fikus od 65 hiljada, kašičice za 650 dinara itd? Dakle, opet pokušavate da zamajavate narod pričom o nekakvim komisijama, a bolje bi vam bilo da ne utičete na pravosudne organe, na organe gonjenja, na tužilaštva i da ih pustite da rade svoj posao.
Potpuno razumem nervozu nekih narodnih poslanika, možda se plaše da će biti ispitivano pranje novca stranaka koje su davale nekim poslanicima za prelazak iz stranke u stranku. Možda i to dođe pod udar.
Na kraju, imamo Predlog zakona o bankama. Mi srpski radikali smo pokazali svoj odnos prema ovom zakonu, na način kako inače radimo kad Vlada pokuša da nam podmetne nešto kao što je ovaj zakon.
Podsetiću vas da smo Predlog zakona o bankama dobili u poslaničke kancelarije u petak, posle 18,00 časova, da je to urađeno da bismo bili onemogućeni da valjano pripremimo i diskusije o ovom zakonu i amandmane, jer imamo dosta primedbi na ovaj zakon. Mi smo zato napisali amandmane na sve članove, predložili da se svaki član pojedinačno briše, kako bismo mogli da objasnimo šta mi u stvari mislimo i o zakonu u celini i o zakonu u pojedinostima.
Ipak moram da kažem, izazvana i prozvana uvodnim izlaganjem ministra Dinkića, mnogo lepo priča o bankama, kao da su građani Srbije zaboravili onaj januar 2002. godine, kad Mlađan Dinkić uništi četiri najveće srpske banke, kad uvede razne belosvetske banke u Srbiju. Onda nam se hvali kako je štednja 2 milijarde i 80 miliona.
Pitam, ono što sam pitala i jutros, Mlađana Dinkića da nam kaže, pošto ovde hvali ''Komercijalnu banku'', da ima 40 miliona evra štednje u toj banci. Ministre, da li znate koliko je ''Komercijalna banka'' izdala rivolving kartica, pošto je depozit kod njih za te kartice 300 evra, a to je takođe deo štednje, kao što je deo štednje depozit za potrošačke kredite koje građani Srbije uzimaju?
Dakle, nemojte da obmanjujete javnost Srbije i da kažete da su te 2 milijarde ona prava štednja, ono što je građanima ostalo – od ovako "velikih" plata, pa mogu da uštede.
Nažalost, građani ne mogu da sastave kraj s krajem, a kamoli da štede. Može jedan broj, a to su ovi vama bliski po raznim osnovama. Oni verovatno štede i mogu da štede, ali ovaj parlament i Vlada Srbije bi trebalo da radi u interesu svih građana Srbije, a ne samo jednog dela, odnosno jednog sloja građana.

Reč ima ministar Dinkić, potom narodni poslanik Radmilo Milošević.

Evo odgovora na ovo poslednje.  Već dva puta postavljate isto pitanje. Dakle, 2,8 milijardi evra iznosi, na dan 14. novembar 2005. godine, štednja građana Srbije u bankama u Srbiji.
Na isti dan 2000. godine ta štednja je iznosila 20 miliona evra. Tačno je da je u međuvremenu oko 3 miliona raznih kartica izdato i na to se ponosim, iz prostog razloga što su u ovoj zemlji kartice bile 90-ih godina, kada smo bili vodeći u celom regionu, pre nego što se bivša SFRJ raspala.
Tada smo bili krenuli dobrim putem i onda smo imali ovaj period od 10 godina. Ponovo smo vratili kartice u platni promet.
Kao što znate država je zamrzla u aprilu 1991. godine oko 8,7 milijardi tadašnjih nemačkih maraka štednje stanovništvu. Nije isplaćivala ništa ili nešto vrlo malo do decembra 2000, a onda je krenula isplata.
Milijardu evra je isplaćeno zaključno sa ovom godinom. To je bio osnovni uzrok zašto su ljudi ponovo počeli da polažu novac u banke. Naravno, razvijali su se bankarski proizvodi.
Što se tiče ove velike četiri državne banke, koje su bile velike samo na papiru, one su 90-ih godina imale 80% bilansne sume ukupnog bankarskog sistema.
Međutim, one su akumulirale ogromne gubitke. Njihovi gubici iznosili su 4 milijarde evra u momentu kada smo mi doneli odluku, krajem 2001. godine, da ih oteramo u stečaj.
Da nije bilo stečaja te četiri velike državne banke, danas građani Srbije ne bi držali ovih 2,8 milijardi na računima, danas ne bi bilo ovoliko potrošačkih kredita, danas ne bi bilo uopšte stambenih kredita.
Imali bismo jedno nepoverenje u bankarski sistem, jer ste mogli da idete na šaltere tih na papiru velikih državnih banaka, a one su bile velike 70-ih godina, ali su propale tokom 90-ih godina.
Jednostavno, jedino rešenje je bilo stečaj. Mislim da je to bio jedan od najboljih poteza u mojoj karijeri. Uvek ću to govoriti, pošto stalno to pitanje vraćate.
Zatvaranje četiri velike državne banke i zatvaranje preostale 21 banke, 25 banaka sam zatvorio kao guverner Centralne banke, bilo je osnova da imamo najbrži razvoj bankarskog sektora od svih drugih zemalja u tranziciji.
Trenutno je bankarski sektor nešto najvrednije i najbolje što imamo u našoj ekonomiji. Kamo sreće da je privreda išla tim tempom.
Potrudiću se, pošto će ova rasprava trajati i sledeće nedelje, da svim poslanicima dostavim strukturu štednje, koliko su depoziti, koliko su ulozi do godinu dana, preko godinu dana. Svakako da su to podaci koje treba svi da vidimo i da znamo. Ja nemam te podatke. Ovo su podaci koje sam danas dobio od NBS. Zamoliću ih da mi daju i detaljnu strukturu.
U svakom slučaju, radi se o daleko većem broju, ljudi nego što ih ja imam kao prijatelje, koji štede u našim bankama. Opet kažem, pominjem ''Komercijalnu banku'', a ona nema, verovatno ste napravili lapsus, nije 40 miliona, 400 miliona evra je štednja građana u ''Komercijalnoj banci''. Pomenuo sam je zato što je ona kao domaća banka još uvek bolja i jača od banaka sa većinskim stranim kapitalom.
Dakle, ljudi više veruju njoj i više novca polažu u štednju. Konačno su se stvorili uslovi da ''Komercijalna banka'' izađe izvan granica Srbije. To ne bi bilo moguće da nije došlo do promene onog starog menadžmenta, jer mnoge stvari su napredovale u poslednjih godinu dana sa potpuno novim menadžmentom.
Ljudi koji vode ''Komercijalnu banku'' nisu stranački ljudi, to mogu odmah da vam kažem, to su profesionalci. To jeste jedini način da se neko preduzeće ili banka od javnog interesa uspešno vodi, da nemate stranačke ljude, već profesionalce koji samo vode računa o interesima svoje institucije.

Hvala na međusobnoj korektnosti u razmeni podataka.
Inače, mislim da postoji izveštaj i može da vam bude stavljen na raspolaganje preko Odbora za finansije, godišnji izveštaj koji je NBS podnela.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Milošević, a potom Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trudiću se da ne govorim dugo, da vam ne bih oduzeo ovo vreme, ionako smo već prošli 19,00 časova.
Rekao bih samo nešto o Fondu za razvoj. Ovde se čulo dosta primedbi da je šteta što se Fond i dalje ne finansira iz budžeta. Međutim, mislim da su 450 miliona evra, koji sada postoje u Fondu, sasvim dovoljni i da nije nedostatak novca, nego nedostatak ideja.
Moj predlog je da Fond za razvoj napravi jednu jaku stručnu službu. Šta je problem? Pričamo da su to obično nerazvijeni krajevi, gde nema stručnih ljudi, a gde ljudi imaju ideje.
Putovali su negde po svetu, videli su da se negde nešto proizvodi, bili su gastarbajteri, ako ništa drugo, ali dođu u Fond za razvoj, donesu neki svoj projekat, a oni kažu – nisi stavio zarez gde treba, gramatički nisi lepo napisao, idi ti kod ovog savetnika, daj hiljadu evra, pa će onda on to da ti uradi.
Mislim da to treba da rade stručne službe u Fondu za razvoj. Da ohrabrimo te ljude koji imaju ideje, kad dođu u Fond za razvoj sa idejom šta žele da proizvode, ako im stručne službe u Fondu kažu – da, ovo je dobar projekat, sa ovim projektom možete da obezbedite svoju zaradu, da obezbedite novac da vraćate kredit i da isplatite kamate, onda će se mnogo više ljudi javljati, oslobodiće se ljudi i dolaziće u Fond sa svojim idejama.
Bio bih presrećan kada bi jednog dana Fond za razvoj ovde obavestio Skupštinu da ima 1.000 projekata koji mogu da preporode Srbiju, a da nema novca da ih finansira.
Mislim da bi sve poslaničke grupe u tom trenutku zakazale Skupštinu i tražile izmenu ovog zakona, rebalans budžeta i svega da se pomogne tim ljudima. Još uvek mislim da nam fali ideja, a ne novac.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima mislim da je to jedan izuzetno dobar zakon i pozitivan zakon.
Bio sam četiri godine u lokalnoj samoupravi i ne radi se uopšte o zloj nameri. Voleo bih da ovi bolje rade danas, nego ja.
Ne radi se o zloj nameri, nego, jednostavno, kada se prave i formiraju cene da Skupština donese cenu vode, cenu kanalizacije, čistoće, priključaka za gas, razletimo se po susednim opštinama pa pitamo – koliko vi to naplaćujete, oni kažu neku cenu i mi na osnovu toga formiramo cene, ne ulazeći u to da li u toj opštini gde je voda za piće 30 dinara po kubiku, da li je njima to prirodni izvor, koliko upotrebljavaju hemikalije da bi došli do vode za piće, koliko ih košta održavanje filter stanice, da li vodu prebacuju 30, 40 kilometara od grada i koliko troše struje.
Ako lokalne samouprave i javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, do 1. decembra treba da formiraju svoje cene i prema nadležnim ministarstvima da to pošalju, nadležno ministarstvo za vodoprivredu odlično zna u svakom gradu koji su problemi vodosnabdevanja, koliko košta litar vode i sigurno će se doneti jedna razumna cena vode u svim gradovima.
Imam još jedno iskustvo gde su dva javna preduzeća u mojoj opštini, jedno je došlo sa predlogom, došao je sindikat, direktor da se povećaju plate jer oni imaju 40% manje plate nego drugo javno preduzeće; doneli su mi spisak od tog drugog javnog preduzeća kako direktor ima 22.345 dinara, tehnički direktor 19.218 dinara i napadnu me da sam im to
dozvolio jer su mi tamo prijatelji, a ovi mi nisu prijatelji.
Pomislio sam da je to tačno, jer su cifre, nije rečeno da ima 22.000, nego 22.345 dinara – ja odmah u komunalno preduzeće, da vidim šta je, a njima je neko dao iz komunalnog preduzeća bruto iznose plata. Oni na bruto iznose komunalnog dižu svoje plate. Zato je ovde mnogo dobro što do 1. decembra moramo da predložimo planove, zarade i plate, pa ćemo onda videti kolike su čije plate i da li mogu da se povećavaju i da li su velike, da se smanje.
Što se tiče amandmana Vlade isto je bilo dosta polemike. Mislim da je ovaj amandman više bio da se kaže da će 30% akcija javnih preduzeća biti besplatno podeljeno radnicima, 15% radnicima i 15% ljudima koji nisu bili zaposleni, a da ovo do 70% ne znači da će se ''Đerdap'' prodati sa 70%. Može država da odluči da proda samo 19% i da država bude većinski vlasnik od 51%, bez obzira šta će mali akcionari da rade sa svojim akcijama. Mislim da će o tome tek biti rasprava. Voleo bih da to ministar kaže. Tako sam shvatio taj amandman Vlade. Neću vam više oduzimati vreme.