Gospodine Vučiću, vreme.

Završavam. Ne živi se u našoj zemlji tako dobro kako hoćete da prikažete. Zašto vam neka vest u kojoj se kaže da je Srbija lider u reformama, Srbija najbolja na kugli zemaljskoj u ovome, u onome, ne nailazi više ni na kakvu pažnju i zašto građani više ne komentarišu. Zato što bolje znaju od njih kako žive, zato što znaju kroz šta prolaze svakog dana od kuće do posla i nazad.
Videli ste svuda gde su obećanja bila takva, kako se i na koji način neispunjena obećanja vraćaju kao bumerang. Otišao ovaj lider narandžaste revolucije Juščenko u Pariz kod Širaka i dobio po nosu, nema pomoći EU, neće više ništa da im daju, sve su opljačkali, pokrali, obećavali narodu blagostanje, zato što su mislili: izvela nam CIA revoluciju i sada smo završili posao i sada će Putinov neki Janukovič ili ovaj ili onaj da dobije 70% na sledećim izborima i opet će čudom da se čudi.
Zato mi ne obećavamo previše i zato vas ne napadam za ono za šta neću da vas napadam i za šta je besmisleno da vas napadam. Samo kažem da borba protiv korupcije mora da bude neuporedivo žešća nego što danas postoji, kažem vam da tu ne sme da bude različitog pristupa rešavanja problema, da ljudi moraju da budu jednaki pred zakonom, a ne da imaju različit tretman zato što se vama neko sviđa, a neko ne sviđa ili da se goni neki kapetan, ovaj ili onaj, a da se ne gone Dinkić i Davinić za pancir aferu, jer Davinić će mnogo da priča, a Dinkić tobož nije znao odmah, a onda nam saopšti da je još od juna prisluškivao pa zna za aferu satelit.
Država je 50 miliona evra novih izgubila. Za šta? Zato da nam daju da Bosnu i Kosovo ne možemo da vidimo. Šta gledamo? Arktik i Antarktik? To je nama mnogo značajno, da li se razmnožavaju pingvini u određenom broju ili ne. Jedino za šta nam je satelit potreban za to nismo dobili mogućnost. To je suština svega o čemu sam hteo da vam govorim.
Ako uspemo od te bolesti da se izlečimo, onda će u Srbiji biti nešto lakše, ne mnogo lakše, ali nešto lakše i građani Srbije će da vide perspektivu.
Danas građani Srbije nažalost nemaju nadu. Mi ćemo moći da kažemo da je u Srbiji krenulo nešto nabolje kada nam redovi ispred ambasada budu manji, a ne znam da li znate za podatak da je u poslednjih pet godina otišlo dva puta više ljudi nego od '90. do 2000. godine, dva puta više ljudi iz ove zemlje. Kada se to bude smanjilo i kada se bude promenilo, kada ljudi budu videli nadu i perspektivu u ovoj zemlji, biće nam svima neuporedivo bolje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ovaj amandman koji sam podneo na član 3. stvarno čini jedno logično jedinstvo sa prethodnim amandmanima SRS, pa ukoliko, gospodine predsedavajući, tokom obrazlaganja ovog amandmana dohvatim i neki deo koji se odnosi na članove 1. i 2. nadam se da nećete da me prekidate, jer stvarno ovo čini neko jedinstvo.
Šta bih hteo na početku da saopštim. Znate, vrlo je teško sa ove govornice komentarisati nečije izlaganje. Po pravilu treba da suočavamo različita mišljenja i stavove povodom nekih pitanja. Kada se iznesu pogrešne činjenice, onda stvarno replika gubi svoj značaj. Malopre smo čuli da zbog ovog suficita epohalnog razvijaće se i druge oblasti, pa će suficit da se ulaže i za stipendije itd.
Samo kažem, pročitajte član 2. Tu je Vlada lepo napisala da se sredstva suficita, apsolutno sva, koriste za izmirivanje dugova. To je Vlada napisala. Nisam dobro pročitao. Evo da vam pročitam; budžet za 2006. godinu sastoji se od primanja u iznosu od 487 milijardi, izdataka u iznosu od 448 i budžetskog suficita u iznosu od 39,5 milijardi dinara.
Primanja po osnovu naplate odobrenih kredita itd, sledeći stav, otplata duga u iznosu od 47 milijardi vršiće se na sledeći način, pa prva alineja, sredstvima ostvarenim po osnovu zaduživanja u iznosu od 6,5 milijardi, pa sredstvima budžetskog suficita iz stava 1. ovog člana u iznosu od 39.569.212. To je ceo iznos. Kao nije? Tačno 39.569.212. Onda vi ne čitate isto. Član 2. pogledajte šta je napisano ovde. Ne znam gde vi čitate.
Nego, dobro. Na šta se odnosi član 3? Odnosi se na transfer sredstava iz budžeta Republike Srbije prema državnoj zajednici. Odnosi se na iznos sredstava namenjen vojsci, odnosno državnoj zajednici.
Znate i sami. Gro tih sredstava je namenjen Vojsci Srbije i Crne Gore. Mi amandmanom tražimo da se taj iznos poveća sa 55.300.000.000 i da to bude iznos 69 milijardi i 955 miliona.
Vlada sada u odgovoru zašto ne prihvata ovaj amandman kaže: tu nešto nije uredno, jer niste rekli gde da se skine, šta da se uradi, kako da se promeni. Naši amandmani na član 1. i 2. sa ovim amandmanom čine jednu celinu. Vidi se da se kroz preraspoređivanje sredstava stvara prostor za transfer ovih sredstava prema državnoj zajednici. Sada da ne ulazim u te detalje, pošto nije ni bitno, Vlada ima stav za sve - odbija, pa će da odbije.
Opet se nešto vrtimo oko ovog suficita. Sada bih vam pročitao jedan međunarodni standard, kako definiše deficit i suficit. To je međunarodni standard. Recimo ovako, kaže se, budžetski suficit se raspoređuje na bazi odluke Skupštine, odnosno skupštine opštine ili gradova, pošto postoje mogućnosti da lokalni nivoi imaju to. Budžetski deficit se finansira zaduživanjem u zemlji ili inostranstvu kako je regulisano i u članovima itd.
Znači, ova metodologija iskazivanja suficita, kako je to u predlogu ovog zakona zapisano, ne postoji na kugli zemaljskoj. Ne postoji. Ako ovaj virtuelni suficit treba da služi za vraćanje dugova, onda se to daje kao jedna pozicija i radi se o nekoj verovatno dospeloj obavezi i ona je planirana. Onda nema ni govora o nekom suficitu.
Suficit, kao pojam, ubačen je ovde da bi se medijski verifikovao uspeh. Čiji uspeh? MMF. Sada, zašto tražimo da se povećaju ova sredstva za državnu zajednicu. Zbog vojske. Svi se valjda slažemo da je vojska u jednom nezavidnom materijalnom položaju. Sada ću da iznesem opisno neke činjenice. Naravno, trudiću se da to ne budu konstatacije, već da su zasnovane na nečemu.
Šta je doživela ta naša vojska. Naša vojska je doživela da je kapetan prve klase, koji je radio u Zagrebu i stanovao u Zagrebu, bio agresor, pa je onda morao da se seli, da dođe do Beograda i do Srbije. Usput ne samo što je osiromašio i izgubio nekog člana porodice, nego neki kolektivni smeštaj, problemi sa zapošljavanjem bračnog druga, problemi sa decom. Imamo hiljade ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje, a većina ih je, pored onog što se podrazumeva, opredeljenja da budu patriote i da vole svoju državu, da se osposobe i da brane državu, dobrim delom je računala na taj stan. Tamo su izgubili stan, ovde nisu obezbedili stan. Kada pričamo o tim stanovima, ne pričam o "Cvećari" i o nekim zloupotrebama, to se podrazumeva.
Imamo situaciju da je ta vojska izložena pritiscima sa svih strana. Možda najveći pritisak je bila izdaja unutar vojske, pozivi Vuka Draškovića da se ne ide na poziv vojske i države.
Imali smo situaciju da Hag u svim optužnicama protiv Srba tu našu vojsku tretira kao učesnika u zločinačkom poduhvatu.
Imamo spektar nevladinih organizacija, u režiji Soroša i međunarodne krizne grupe, koji takođe orkestrirano deluju protiv Vojske Srbije i Crne Gore.
Ko danas želi da napreduje u vojsci, mora da bude na neki način u bliskim odnosima sa Atlantskim saveznom. To je pokret, onaj Nikodijević, pa sada je neki drugi, a prvo je bio onaj penzioner, sada je neki drugi i mora da se kandiduje i da se kvalifikuje. Vojska se brojčano smanjuje u pogledu opreme oružja, oruđa takođe devalvira, u pogledu životnog standarda se uništava.
Na sve to dolazi Nataša Kandić, a čućete za nekoliko dana, baš u vreme kada se raspravlja o Kosovu i Metohiji i treba da krene politički proces traganja, ka nekom budućem statusu Kosova i Metohije, ona će ponovo da aktivira svoju maštu i da krene.
Gde? Na Vojsku SCG. Tu je onaj advokat sa onom čuvenom aferom i tu će da se podstiču sada i drugi. Neko je zaključio da nama vojska nije potrebna, da Srbi ne smeju da imaju vojsku, ona je opasna.
Istovremeno, ti drugi su zaključili da je dobro iskoristiti iskustva naše vojske, pa i u borbi protiv terorizma. To bi bilo dobro da se uzmu te skripte, pa naročito kako to da se neko brani od kompjuterski nadmoćnog agresora običnim ili daleko slabijim tehničkim sredstvima. Znači, vojska se razara, čim se vojska razara, država ne postoji.
NATO pakt želi da uniformiše vojske i učini zavisnim, pre svega Ameriku, a Amerika kao izvoznik ljudskih prava i demokratije na globalnom nivou svuda zagovara demilitarizaciju, ali se ona maksimalno militarizuje.
Njen vojni budžet prevazilazi budžete nekoliko najrazvijenijih država po rangu, ali ukupne budžete.
Da vidimo sada kako stoje stvari sa našom javnom potrošnjom. Ona je verovatno i sada oko 50%, možda i više bruto društvenog proizvoda.
Pošto je malopre bila priča o bruto društvenom proizvodu, pa su tu izneti loši podaci, nama je 1989. godine krenuo drastičan pad bruto društvenog proizvoda i tačno je da smo do 1993. godine izgubili dve trećine bruto društvenog proizvoda.
Znaju se uzroci, to su sankcije, oružana dejstva u neposrednom okruženju, povećani troškovi, izbeglice i kada se sve to doda na umornu, zastarelu i posustalu privredu od 1981. godine pa do 1989. godine, onda i nije čudo što je došlo do tako veliko gubitka bruto društvenog proizvoda, tako da ona priča 50% do 1993. godine, a od 1998. godine još 30% nije tačna, neka se uzme statistika, jer lako može da se proveri.
Od 1998. godine, kada su radikali bili u vlasti, došlo je do pada bruto društvenog proizvoda, radi vas iz G17 plus, pošto želite da baratate činjenicama pogrešnim, samo je u jednom mesecu došlo do pada bruto društvenog proizvoda, industrijskog rasta proizvodnje i to je bio maj 1999. godine, za vreme bombardovanja kada su poništeni kapaciteti itd.
Ako vam je to dokaz da je SRS uništila privredu, onda treba da znate, jer to je NATO pakt uništio, a ne SRS, jer ako to potencirate, to bi isto bilo kao da se sada desi neka poplava u vaše vreme, pa mi vas da prozivamo da je došlo do pada industrijske proizvodnje zbog poplave. Zašto? Desila se dok ste vi bili na vlasti. To su elementarne nepogode i ovo je viša sila.
O tome kakva je bila NATO agresija, zbog čega je bila NATO agresija takva, verovatno ćemo podeliti zajedničko mišljenje u ponedeljak na sednici, pa nema potrebe da iznosite neke podatke predstavljajući da su objektivne činjenice kada nisu objektivne činjenice, nego stvar konstrukcije do koje se dolazi, želja mi je da saopštim to i to, a da bi to potkrepio, hajde da izmislim činjenicu. Gospođica je izmislila činjenice o suficitu, o bruto društvenom proizvodu itd.
Znači, potrebno je da se izdvoje sredstva za našu vojsku, da sutra pojedini poslanici ne bi konstatovali, pre svega mislim na poslanike vlasti, kako je loša ishrana, loša zdravstvena zaštita, kako se dešavaju neke stvari u vojsci.
Vi ste u memorandumu za ove naredne tri godine planirali u pogledu učešća vojske u bruto društvenom proizvodu da će to učešće od 2006. godine do 2007. godine, odnosno do 2008. godine da se smanjuje tako da će odbrana da sa 2,4% dođe na 1,9%. U tu grupu mogu da ubacim unutrašnju bezbednost sa 2,2% na 1,3% i vi pokušavate da idete, kako bih rekao, daleko ispred standarda, jer tu ne postoji standard, nego daleko ispred zahteva onih koji vas uslovljavaju.
Struktura javne potrošnje u nekoj državi, odnosno u skoro svim državama ne može da se stavi u jednu uniformu, ne može da se kaže, za vojsku može da ide 3% bruto društvenog proizvoda i to je onda za ceo svet; ne može.
Tu postoji niz specifičnosti, ne samo istorijske, nego ekonomske, razvojne, ali ovo na koji ste način vi planirali ovu degradaciju sredstava namenjenih vojsci, ona je opasna. Uz to, moram da vas podsetim na činjenice, Mlađan Dinkić se uhvatio oko Vojno-istraživačkog instituta, zaustavio prodaju, pa kasnije je prodato i plus-minus izgubili smo 10 miliona evra. Bilo je za 16 prodato, a prodato je kasnije za šest. Znači, čim je počeo on da čačka, katastrofa.
Ova afera Mile Dragić, videćete na kraju šta će biti, ali to je bruka za državu.
Ako vi unutar vaše stranke niste mogli da se dogovorite, zašto opterećujete državu, zašto narod, građane, šta ste hteli time da postignete. Znate da vam smeta kao stranci, znači, radili ste samo da uništite vojsku, da smanjite ugled vojsci.
Smanjuje se ugled, kreću ovi na crkvu, znate i sami, i moram da vas obavestim, videćete da za nekoliko dana, već se to ispipava, ide, Čedomira Jovanovića, Sonju Biserko, Natašu Kandić, Mićićku, Čanka, Kasu, finansira Tači i jedino Tačiju odgovaraju nemiri u Vojvodini, navodni nemiri. I narkomafiji, koja gubi pozicije.
Nemojte da uništavate vojsku. Onaj ko degradira vojsku, nema državu. Prihvatite ovaj amandman. Tim amandmanom govorite mnogim ljudima da je ovoj državi stalo da mladi idu i završavaju škole za vojna lica i da se odazivaju vojnim pozivima, da budu vojnici, da budu u vojnoj službi, da služe svom narodu i svojoj državi. Nemojte da devalvirate, jer sve države koje su to devalvirale, nestale su.
Po definiciji države, monopol fizičke prinude koji treba da obezbedi sigurnost, tako i da spreči spolja je sastavni deo definicije jednog naroda i jedne države. Mi ako to nemamo, nismo ni narod, nećemo biti ni država.
Ovde ima mnogih elemenata da se ovo sistematski radi, smišljeno radi. Nisam hteo da ulazim u pitanje materijalnih položaja i imovinskih prava, pošto imam još jedan amandman koji se tiče vojske.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Srđo Komazec.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu odnosi se na sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2006. godinu i kaže se da se ta sredstva obezbeđuju iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, transfernih sredstava prenetih iz budžeta u iznosu od 15 milijardi 505 miliona i 910 hiljada dinara, a i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Amandman, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Srđo Komazec, predviđa da se u članu 4. stavu 1. ova alineja 4. briše, a to su ovi prihodi ostvareni na teritoriji AP Vojvodine. Zašto mislimo da bi bilo dobro da se ovaj deo člana briše?
Zato što Narodna skupština ne treba da određuje svojim budžetom prihode koje ostvaruje AP Vojvodina iz svojih izvora, a pogotovo što u Predlogu budžeta nije postavljena gornja granica iznosa i nisu precizno navedeni izvori prihoda.
Dakle, ovde je samo nešto napisano da bi bilo napisano, a u suštini ne znači ništa, kao što ništa ne znači ni obrazloženje, koje je na pola stranice Vlada napisala zbog čega ne prihvata amandman Srđe Komazeca.
Dakle, nije nas Vlada ubedila da amandman ne treba da se odbije. Mi iz SRS, naravno, i dalje mislimo da je neophodno da se ovaj amandman prihvati i očekujemo da će u danu za glasanje to da urade narodni poslanici, s obzirom da ministar očigledno nije dobro shvatio našu nameru da poboljšamo tekst zakona o budžetu.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela ovaj amandman, pre svega, očekujući ozbiljno objašnjenje od predstavnika vlasti kako i na koji način funkcionišu sume novca iz transfera prema AP Vojvodina, odnosno prema pokrajinskim vlastima. Zašto, kako i na koji način se opredeljuju, zašto, kako i na koji način pokrajinska vlast taj novac troši? Bilo nam je potrebno više ozbiljnijih i odgovornih objašnjenja, ali ih nikada nismo dobili.
Sada pitam sve vas u sali - znate li vi na šta pare troši i čime se bavi pokrajinska vlast Bojana Pajtića? Čime se oni bave, osim time što uzimaju novac od građana Vojvodine, građana Srbije i na šta ih troše? Da li ih troše na one listove koji propagiraju fašizam, pa pozivaju honvede da drže svoje seanse u Subotici?
Koliko para je iz ovog budžeta dato za "Mađar so" i "Het Nap"? Da se hvale oni koji su pod led bacali Srbe 1941. i 1942. godine, i da li je to posao? Da li je posao predsednika Izvršnog veća Pokrajine, a on je sam sebi smislio da je on premijer Vojvodine, pojavio se ovde u Beogradu u Medija centru da održi konferenciju za štampu i onako poluplačnim glasom kaže - pa da, znate, ovo sve se dešava, jeste to bio vetar u leđa od kada su radikali pobedili u Novom Sadu.
Ma nemoj, to što je on veliki premijer to nikom ništa, ali je kriv gradonačelnik za nešto sa čim nema nikakve veze. Čime se bavi predsednik Pokrajinskog izvršnog veća? Olajavanjem političkih protivnika, to mu je jedini posao, i koliko će para da uzme od građana i da potroši na kulturne i kvazikulturne institucije, i koliko plata će da podele i koliko će da pokradu.
Znate kako su reagovali na ono što se dogodilo u Međi i Jaši Tomiću? Usledila je elementarna nepogoda, ode Bojan Pajtić, dajte mi spisak članova i simpatizera DS, njima ide pomoć. Mi smo došli posle toga po naređenju Tomislava Nikolića, otišao sam tamo da nađem ljude koji su najsiromašniji i najpogođeniji time i nijedan nije bio član SRS, tek u ovom trećem selu je jedan bio simpatizer.
Dvojica su bili članovi DS-a, verovali ili ne, ali su bili najpogođeniji, siromašni, mi smo njima podelili kuće i prvi završili u roku, zato što časni i normalni ljudi tako postupaju.
Mi smo mogli bilo kome i da nam kažu hvala, jer smo mi stranka, a nismo javna vlast kao što je on. Ne, nego tamo samo možeš da budeš bogat i da napreduješ ako si član DS, možeš da kradeš i da radiš šta god hoćeš, a onda će da dođe: znate, ovo je loša poruka zato što je pobedila Maja Gojković. Ma nemoj, ti ćeš da pobeđuješ; ti možeš da kradeš i da otimaš i nikom ništa.
Sve što se dešava u Vojvodini, nije on kriv, nisu oni krivi, nego je kriv neko drugi. Šta rade gospodine Vlaoviću? Jer ima nešto da rade negde? Kažite mi čime se bave ti ljudi? Šta im je posao. Šta rade sem toga što su lepe kravate nabavili, dobra odela, da me ne pita da mu ne bih govorio odakle mu automobil, pošto vi znate da znam, znam mnogo toga?
Šta je to što je uradio za građane Vojvodine? Ništa. Sada svaki put kada im ovo kažete, vi ćete da kažete: neko je napao Vojvodinu. Nije niko napao Vojvodinu, nego smo napali lopove iz Vojvodine, da bi Vojvodina imala više, da bi građani Vojvodine imali više. Sada imaju dve kase.
Ranije je bilo samo da kradu oni iz Beograda narodu Vojvodine, a sada kradu ovi iz Beograda i ovi iz pokrajinske vlasti u Novom Sadu. Milina jedna.
Sada morate dva šarca da namirite. Pitam vas, čime se bave. Rekli su da će da ukinu lance i katance. Taj trojni pakt Tadić-Karić-Čanak. Gde je skinut lanac i katanac, gospodine Vlaoviću, u Vojvodini? Gde to, u kom mestu? Šta je to urađeno za građane Vojvodine? Gde im je to bolje? Gde žive bolje? Žive u tome što će svakog dana da organizuju nekog ološa, nekog prevaranta, poput onog Bajića, onaj ološ od pre nekog dana iz Klopke.
Hajde da kažem nešto protiv radikala na ovakav i onakav način, zato što neće imati vremena nama da odgovaraju. Hoćemo da imamo vremena. On će da mi priča ko je, kakav je Hitler i šta je Vajmarski ustav ili ne znam šta. To nam je pokrajinska vlast. Kada se pojave oni koji su Srbe bacali pod led, pa to je dobro, pa to je pomirenje, to su samo starci. Starci koje su bacali pod led, ništa strašno.
Kada se pojavi grafit: Januar 1942, Sentomaš, u Srbobranu. Jeste li videli to? Samo jedna novina je ovoliko prostora dala toj fotografiji. Jeste li videli to, dragi moji prijatelji? Zato gde se pojavi neki drugi grafit, e to daj pet knjiga, 20 naslovnih strana i sve drugo. Naravno da treba da se osudi i to.
Naravno da mora da se osudi, ali nije priča baš tako jednostrana, kao što hoćete da je predstavite.
Najveći antifašisti znate ko su vam danas u Srbiji? Tobožnji, za razliku od nas pravih antifašista, ljudi kojima su fašisti pobili cele familije. Znate ko su im ti antifašisti? Meni će oni da pričaju o antifašizmu, mom ocu celu familiju ustaše pobile i pričaće mi o antifašizmu oni koji organizuju tribinu i performans pod nazivom "Streljanje je o­' kej".
Da li ste čuli to, dragi prijatelji? Banditi koji organizuju performans pod nazivom "Streljanje je o' kej". Draža Mihajlović, bilo je super što su ga streljali, što se ne zna ni gde mu je grob, a uopšte nije važno šta mislite o Draži Mihajloviću, super je streljanje, to je poruka njihova. To je antifašisti čuveni u Srbiji. O čemu pričate?
Svi lažni antifašisti danas su filofašisti ili kriptofašisti. Pogledajte ih samo. Ne dozvoljavaju druge ideje, zabranjivali bi političkim protivnicima da se bave tim poslom. Na stadione bih ih odvodili. Jedan od tih čuvenih je rekao - ja bih onog Vučića i ove i one na stadion tamo, OFK Beograda mislim da je pomenuo, pa ih zatvorite u kavez, u žicu, da ne mogu da izađu. Lepo bogami, i to su velike demokrate.
O tome je ovde reč i o tome je u ovom budžetu reč, da bi oni mogli i dalje da otimaju koliko hoće i šta hoće, da građani Vojvodine od toga nemaju ništa, a da vas još ubeđuju da smo svi u ovoj zemlji fašisti, a da su oni samo fini i dobri.
Obećao sam, a znate da volim da ispunjavam svoja obećanja, njima, a i poslanicima DS – neki nisu ispunili ni opkladu kada se kladite u piće, da će da izgube izbore, ni to nisu u stanju da ispune, takvi su ljudi; kakav je onaj čovek koji neće sok od paradajza da vam plati zato što je izgubio opkladu za izbore u Kuli; e, takvi su to ljudi –da ćemo da ih "mlatimo", naravno u političkom smislu, pošto ne koristimo motke, za razliku od njih, svuda, na svim mestima u Srbiji, da ćemo svuda imati mnogo više procenata glasova, nego oni.
Tada sam obećao Bojanu Pajtiću da je dosta bilo njihovih laži i oko pripadnika manjina, zato što su pripadnike manjina oni opljačkali, a uvek im govore kako neko negde hoće da im naudi, pa su tako prevarili dobar deo Rusina u Kuli, dobili njihove glasove na tome - nešto radikali hoće protiv vas, pa ovako, pa onako. Naravno, nećemo ništa.
Sada mu obećavam da ćemo u svim rusinskim, slovačkim, mađarskim, rumunskim i drugim mestima da ih pobeđujemo, zato što ćemo da idemo od sela do sela da ljudi kažu šta traže od nas. Mi smo se u Bečeju, gde vladamo zajedno sa Pal Šandorom, dogovorili oko svega - za pet minuta. Sam Pal Šandor kaže, za pet minuta sam se lakše dogovorio sa radikalima nego deset godina sa ovim mojim. Tamo nema nemira, nema sukoba, nema međunacionalnih incidenata. Što to neko ne kaže? Zato što sve možete da se dogovorite.
Pozivam pripadnike nacionalnih manjina da više ne veruju lopovima. Oni jednako pljačkaju Srbe i ove druge, svejedno im je da li će da opljačkaju Mađara, Slovaka, Rumuna ili Srbina.
Da li vi to mene opominjete?

Skrećem pažnju poslanicima na komentare, a vama na vreme. Imate još minut i po.

Sigurno su bili dobri i veoma pozitivni komentari, gospodine predsedniče.
Dakle, to je poruka za pripadnike nacionalnih manjina. Mi moramo da živimo zajedno, normalno u ovoj zemlji. Moraćemo još stotinama godina da živimo u ovoj zemlji, jedni pored drugih, treba da živimo u miru i ljubavi. Ne treba zbog toga lopovi da vode ovu zemlju, zato što će nekoga lažno da plaše tobožnjom mečkom, a oni su veliki spasitelji, a od obećanja nikada ništa i, na kraju, svede se na to - daj da damo za ovu ustanovu, a ti, kada ti prebacim tih 10 hiljada, onda meni prebaci dve hiljade ovamo, i tako sve u krug, kao da su svi blesavi u ovoj zemlji.
Poslanik Vlaović je poslanik vladajuće koalicije i pitam njega šta je to pokrajinska vlast uradila, neka mi on kaže, pošto je iz Vojvodine, zna dobro šta se tamo zbiva, tamo idem često, jer imam veliki deo familije, pa znam i sam, ali neka on kaže šta su to napravili i gde su to negde nešto uradili, ali za građane Vojvodine, ne za sebe. Da vidimo da li im je išta bolje i da li im je na bilo koji način bilo gde bolje.
Srbija i građani Vojvodine više ne mogu da trpe one koji će da kažu - mi idemo, mi smo evroregion, idemo ovamo-onamo, a jedino oni idu negde; jedino oni odoše negde, njihovi džepovi su se povećali, kamionima tovare para koliko hoće, a građani Vojvodine jedva krpe kraj s krajem. Vreme je da takve vlasti pobeđujemo. Taj trojni pakt koji vlada Vojvodinom nikada više neće da vlada. Nadam se da ćemo imati vrlo brzo izbore, pa ćete videti kakva je volja birača i građana Vojvodine. Hvala najlepše.