Dužan sam isključivo da, vodeći sednicu, po članu 27. Poslovnika dajem odgovore. Ne mogu da dajem političke odgovore, naročito ne sa ovog mesta i to izbegavam.
Još jednom podsećam, predsednik Skupštine i stručne službe organizuju posao Skupštine. U odnosu na to predstavnici Vlade daju amandmane i obrazloženja, ne mogu da utičem na tačnost ili netačnost toga i važno je da su predstavnici Ministarstva prisutni. Ne postoji razlog da mi sada otvaramo političku diskusiju tog tipa.
Dakle, ko je gde prisutan u ovom trenutku, svako bira način kako će se predstaviti građanima. Nemojte da donosim političke sudove o tome. Uostalom, malopre ste govorili, čini mi se, o različitim predstavnicima vlasti na nekom drugom nivou. Ne u ovom obraćanju već u onom prethodnom, koji su veliki dobrovoljci na rečima da prebacuju nekome neki posao da rade, umesto da rade svoj posao.
Svako odgovara za svoj posao koji radi. Odgovaram za posao vođenja Narodne skupštine u skladu sa zakonom i Poslovnikom i stojim vam svima na raspolaganju za način na koji to radim. Neću o tome da sudim, vi ćete, ali nemojte da me dovodite u poziciju da treba da odgovaram na pitanja koja se ne tiču rukovođenja Skupštinom, jer to nije korektno sa mesta na kome sada sedim da radim. Mislim da je sasvim jasno.
Izvolite, jednu rečenicu, naravno, samo vodite računa da i gospodin Obradović čeka.

Zamolio sam gospodina Obradovića za još vrlo malo strpljenja. Dakle, gospodine predsedniče Narodne skupštine, mislim da ste mi tri ili četiri puta dali opomenu u toku ovog mandata, bio sam kriv dva puta, a jedanput ste vi bili krivi kada ste mi to izmislili.
Kao što vidite, kao častan čovek to sam priznao i rekao - da sam, iako sam govorio istinu, nisam ništa slagao, ali sam možda u načinu obraćanja preterao, pa rekao neku reč koja bi bila nešto teža od onoga što ovaj visoki dom dozvoljava i rekao da je u redu što ste me kaznili. Kao što jedanput niste bili u pravu, to ste uradili samo zato što ste bili nervozni. Rekao sam da sam krivlji nego vi.
Moram da vam kažem nešto, gospodine predsedniče. Vi znate da pred Narodnom skupštinom ova divna gospođa, ova divna dama ne predstavlja ništa. Ona može da bude interni saradnik Mlađana Dinkića ili nekog drugog. To svi znate ljudi, zašto ne izađete i to kažete, svi to znate u Narodnoj skupštini. Ona može samo da sedi i to zahvaljujući našoj dobroj volji i ništa drugo. Ne može da kaže ništa, ne može da učini ništa.
Za šta služi? Da šalje SMS onome - vidi te Merkure, ne znam da li si odgledao film Brus Lija ili koncert Goce Tržan, ali ovi te nisu mnogo napadali ili su te mnogo napadali. Ili - alo, ti nacionalni, tebi da kažem da su se ovi ostrvili na tebe tako i tako.
O čemu je ovde reč? Nismo mi ovde svi idioti. Nemamo mnogo pameti, ali nismo svi idioti da možete da nam kažete, ne mislim da je iko, da možete da nam kažete - dobro je dok je tu predstavnik. Nije dobro jer nije predstavnik. Predstavnik Vlade je ministar. Ne jedan ministar, treba da ih bude pet kada je rasprava o budžetu, ako ne cela Vlada. Šta to imaju pametnije i važnije danas: "Merkur". Da ode neko iz opozicije, to mogu da razumem, ne snosi odgovornost, ne snosi teret, breme vlasti na svojim plećima, nego potpredsednik Vlade u vreme najžustrije rasprave o budžetu otvara "Merkur".
Molim vas, gospodine predsedniče, znam da ste u teškoj situaciji, ne mislim zbog vašeg delovanja nego zbog neodgovornosti mnogih iz Vlade, ne morate vi da se perete, ne morate da mi odgovarate na to i ne morate da smišljate doskočice bilo kakve, znam da ste duhoviti i sposobni da smislite sve što je moguće u trenutku, što bi tačno rekao gospodin Perić, ali vas molim da ne potcenjujete inteligenciju narodnih poslanika.
Dugo smo u Narodnoj skupštini, neki od nas su pravi veterani, znamo sve i svaki detalj, kako jeste i kako je bilo i pretpostavljamo kako će biti, ali vas molim da kada je rasprava o budžetu obezbedite prisustvo ministara. Nikada se nije dogodilo da ministri ne prisustvuju raspravi o budžetu. Mi smo napadali prethodnu Vladu Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, ali oni dođu. Jedan ode, pa onda opet dođu, pa su neki sedeli po ceo dan. Mislim da je Živković sedeo ceo dan.
Suština mog predloga vama je da lepo pozovete te ministre, da im kažete da jesu mnogo važni, jeste "Merkur" strašno važan, ali građani Srbije su neuporedivo važniji, Narodna skupština, narodni poslanici i rasprava o budžetu su sto puta važniji od "Merkura", od pevača, pevačica, bioskopa, pozorišta i svega drugog. To im je najvažniji posao koji imaju u godinu danas i neka se ne igraju sa tim, jer ovde ćete imati problem do kraja današnje rasprave, a vidim da ga imate čak i sa koalicionim partnerima. To je zarad ozbiljnosti i odgovornosti Narodne skupštine Republike Srbije, a ne zato što smo politički protivnici.

Nažalost, moram da kažem, isključivo ću raditi po Poslovniku, bez ikakvih političkih odgovora.
Ne pada mi napamet da prozivam ljude koji sami biraju svoju odgovornost za svoju platu. Ne mogu da dozvolim da se prozivamo i gde je sada koji potpredsednik, i koja je razlika u odnosu na platu narodnog poslanika, i gde je koji član Vlade, i šta je zakazano. Ono što je ključno, mora da se radi po zakonu.
Dok je bila načelna rasprava naravno da je bio prisutan i ministar sve vreme, a sada kada je rasprava o amandmanima prisutni su predstavnici Ministarstva. Učiniću sve u odnosu na sugestije koje sam čuo. Svakako da u nastavku i tokom rasprave o amandmanima budu prisutni ministri. Molim sve i vas, po Poslovniku, budite ljubazni, svakako ću to obezbediti, a vas molim da me ne dovodite u neprijatnu situaciju i da govorim stvari koje ne mogu sa ovog mesta. Vi pretpostavljate svi da sam veliki ljubitelj poslednje rečenice filma "Otac na službenom putu." Molim vas, dozvolite gospodinu Obradoviću, nije korektno prema drugim poslanicima. Znam tačno odredbu. Izvolite.

Izvinjavam se gospodinu Obradoviću, izvinjavam se svim narodnim poslanicima. Gospodine predsedniče Narodne skupštine, u Poslovniku imate obavezu, postoji obaveza prisustva predstavnika Vlade. Gde je predsednik Vlade, gde je potpredsednik Vlade? Na "Merkuru". Gde vam je ministar finansija, gde su ministri? To je po Poslovniku predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Ova dama nije predstavnik Vlade Republike Srbije. To znaju svi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne može ni da bude ovlašćena. Sve da hoćete, ne može da bude ovlašćena. A i da može, ko će da odgovara, gospodine predsedniče, na to prihvata li ili ne prihvata amandman. Mi ovde izlazimo da zabavljamo građane Srbije, da li je to naša uloga? Da građani Srbije kažu, sviđa nam se ili nam se ne sviđa ovo što priča. Ko će da prihvati našu argumentaciju?
Mislim da nam je bila izvanredna argumentacija vezana za ove amandmane koji se tiču Bojana Pajtića i lopovskih vlasti u Vojvodini. Zašto nije došao ministar da kaže da li on prihvata taj naš amandman ili ne. Ko će da nam kaže? Nema ni Odbora za finansije, nema ničega.
(Predsednik: Molim vas...)
Nemojte da me molite, nego mi odgovorite, zašto ne postupate po Poslovniku, zašto ovde nema predstavnika Vlade, zašto ovde nema ministra, zašto nema potpredsednika Vlade. Neka otvore više taj "Merkur" i neka dolaze ovamo.

Dakle, još jednom, po Poslovniku, naravno, na amandmane postoji mišljenje Vlade, a izveštaj Odbora ste dobili.
Naravno da predstavnik koji se nalazi ovde, ne kao ovlašćeni predstavnik u smislu ministra, ne može da daje odgovore i da prihvata, već upravo služi njegovo prisustvo tome da u odnosu na argumente koji su novi, eventualno, u odnosu na one zbog kojih je amandman odbijen ili prihvaćen od strane Vlade, promenu odluke sugeriše i amandman može da se prihvati. Tu ste potpuno u pravu, neophodno je prisustvo nadležnog ministra ovlašćenog za tu tačku u ime Vlade do završetka rasprave u pojedinostima. Dakle, ne do završetka rasprave o tom amandmanu, nego do završetka rasprave u pojedinostima.
Možemo, naravno, da učinimo i nešto drugo, a to je da napravimo pauzu dok se stvore drugi uslovi za rad. To nije sporno. Prvo da čujemo gospodina Obradovića, pa ću doneti odluku, budite ozbiljni. Izvolite, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine Markoviću. Smatrao sam za potrebno da u ime poslaničke grupe SPS izađem i da vam kažem nešto o istoj temi, a to je član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, moj kolega Hranislav Perić ne traži ništa drugo od vas do da radite po Poslovniku. Poslanici SPS smatraju da se Poslovnik mora poštovati dok se ne promeni, a ovaj je očigledno zreo za promenu, makar u ovom delu. Čini mi se, gospodine Markoviću, nije sporno da je ovo najznačajnija, a ako hoćete, najotvorenija institucija u Republici Srbiji čiji se rad prati, da kažem od početka do kraja, od a) do š). Najizloženija je napadima medija, naravno, iz razloga što se kroz loš rad Narodne skupštine Republike Srbije žele stvoriti uslovi za pad Vlade i nove parlamentarne izbore. To nije sporno.
O samoj Skupštini se piše dosta toga loše. Bez obzira što mi tvrdimo da možemo ili ne možemo da utičemo na to, slika koja odlazi odavde, kada sala nije pristojno popunjena, jeste loša po Skupštinu i jeste loša po poslanike. Mi ne tražimo od vas da ne poštujete Poslovnik. Naprotiv, poštujete Poslovnik, ali imate kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ovlašćenje i da obavljate konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, pa da se obezbedi prisustvo poslanika.
Ne ulazim sada u to gde se nalazi koji poslanik, pošto znam da rad poslanika nije samo u ovoj sali. Radi se i po poslaničkim grupama. Spremaju se zakoni, kontakti sa građanima i imaju različite druge vrste obaveza i sa ministrima itd. Neki najniži prag mora da postoji.
Što se tiče prisustva poslanika u Skupštini Srbije i u kom broju, makar taj deo Poslovnika je zreo za promenu. Vi znate dobro da smo u pripremi usvajanja ovog sadašnjeg Poslovnika mi pristali da podržimo predlog, ali smo ukazali da ćemo imati ovakvu situaciju o kojoj govore gospodin Perić i gospodin Vučić.
Znači, da ćemo imati ovakvu situaciju, jer samo da kažem, svi poslanici nemaju osećaj odgovornosti koji bi trebalo da imaju, a da nemate mehanizam kojim bi njih naterali da tu budu prisutni.
Ima još jedna stvar, a mislim da je to potrebno reći, potrebno je da ministri budu ovde. Narodna skupština Republike Srbije radi u ovom sazivu, čini mi se, 18 meseci. U tih 18 meseci je usvojila veliki broj zakona i vidi se da je rad Skupštine iznad proseka, ako hoćete, u odnosu na neke druge institucije. U tih 18 meseci do sada smo imali, čini mi se, 100 i nešto zakona na dnevnom redu.
Obaveza pojedinih ministara u tih 18 meseci je bila da možda dva ili tri puta budu prisutni ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ako pogledate prosek dva ili tri puta, to je po tri, četiri ili pet dana najviše.
Nije korektno, upotrebljavam tu reč, nije korektno da ministar ne bude ovde. On, ako nije ovde, ko brani stavove Vlade, ko onda ima formalno-pravnu osnovu da izađe za ovu govornicu i da kaže, amandman vama nije dobar zbog toga i toga ili dobar je, ali ne možemo da ga prihvatimo zbog toga i toga, i sistemsko rešenje itd.
To ipak nije korektno i to govori o Skupštini i o nama, jer mi smo, da kažem, ovu skupštinu, po meni podigli iz pepela i red je da je održimo na visokom nivou, kako ona to zaslužuje. U tome moramo da učestvujemo svi, i mi poslanici i vi kao predsednik, a i ministri koji treba ovde da budu.
Moraju da budu, jer ovaj budžet je najvažniji zakon za svaku državu u toku godine, za Vladu. Sem zahteva za njenu smenu ne vidim važnijeg zakona nego što je Predlog zakona o budžetu.
Ako jedan resorni ministar ne može da bude, onda mora da bude drugi, treći, četvrti, peti, pa valjda ima u ovoj državi toliko ministara da mogu da budu prisutni na sednici Skupštine Srbije.
Ovo je loša slika o Skupštini Srbije, bez obzira što to ne želimo, jer mi podržavamo Vladu. Ovo je loša slika o Skupštini Srbije i loša generalno o nama, kada ne mogu da dođu jedan, dva ili tri ministra da prisustvuju raspravi o zakonu o budžetu i da daju odgovore na pitanja koja poslanici postavljaju.
Vaš zadatak je, poštujući Poslovnik, da pokušate da obezbedite i njihovo prisustvo, a da i stvorimo uslove da bude više poslanika u Skupštini. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Obradoviću. Svakako ću uvažiti, i o tome ću obavestiti već sada Skupštinu, i deo onoga za šta ste se vi založili i za šta se založio prethodni govornik gospodin Vučić. Prvo, da čujemo pre toga objašnjenje još gospodina Nikolića, a koji se javio po Poslovniku.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je toliko povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, da sam ministar za koga ste glasali, šutirao bih vas nogom.
Toliko vas ti ministri cene, a što da vas cene kada vas deset sedi u sali, zašto bi jedan ministar prisustvovao sednici Narodne skupštine gde sedi deset poslanika, oni koji imaju šta da kažu o amandmanu i oni koji su slučajno zalutali u salu.
Na šta ste sveli, gospodine predsedniče, raspravu o amandmanima? Malopre izjaviste da je to sve završeno, Vlada je dala svoj stav o amandmanima, Odbor se izjasnio, pa zašto vodimo raspravu u Skupštini o amandmanima?
Da li se ta rasprava vodi da nekoga ubedimo da amandman treba prihvatiti? Promenite Poslovnik.
Kažete, poslanici pišu amandmane, Vlada se izjasni o amandmanima, gotovo, šta je prihvatila, prihvatila, a šta nije, nije. Nema rasprave o amandmanima. Amandman je deo predloga zakona.
Znači, nema rasprave o jednom velikom delu predloga zakona, jer to Vlada neće i dozvoljava joj to predsednik Skupštine. Koji je bizarni razlog što nam danas Vlada nije tu - ekonomska izdaja zemlje. Ekonomski izdajnici danas otvaraju "Merkur" u Beogradu i vi to dobro znate, "Merkur Gorenje" - i to dobro znate.
Recite predsedniku Vlade Koštunici i potpredsedniku Labusu, ministru Dinkiću, rado ću da odobrim njihovo odsustvo kada bude srpska firma otvarala robnu kuću u Ljubljani. Onda ću reći, bravo, zaista ste na neki način pokazali da i našu državu cenite pomalo.
Ovo što nam otvaraju Slovenci robne kuće po Beogradu, a ne fabrike, nego robne kuće, gde će sirotinja još poneki dinar da potroši, to što se naša politička elita tamo slika da pokaže kako Slovenci i dalje treba kod nas da prodaju svoju robu, i dalje da zabranjuju nama da njima prodajemo svoju robu, to je ekonomska izdaja zemlje, to se radi za pare i to neko od njih uzima novac.
Ne vidim drugi razlog. Još bi bilo dobro da ih je ponizio Drnovšek, danas da je došao da i on tome prisustvuje da im usput kaže kako će Kosovo biti nezavisno, a vi lezite pod Slovencima, pretvarajte se u slovenačke robove, u goniče Srba za račun Slovenaca, zaboravite im da su oni prvi pobili našu decu, nenaoružanu, snajperima i iz lovačkih pušaka. Sve možete vi da zaboravite.
Vi ste preuzeli tu obavezu. Vama stigne pismo iz inostranstva sa obavezama, vi tu obavezu preuzimate i svi se pretvarate u jednu istu masu, u masu preuzimača obaveza sa Zapada. Zato nemojte da se pitate kako to da vi gubite politički autoritet i zato recite Koštunici i Tadiću da ne traže više od Zapada da uništava SRS i da im to u januaru što pripremaju neće proći, u to sam ubeđen.
Vama radikalima, samo nastavite da radite. Ovo neće još dugo da traje.

Hvala vam. U odgovoru na isti član, za uspostavljanje autoriteta jedne institucije presudno je samopoštovanje, te vas molim da o tome vodite računa.
U odnosu na to, pauza do 14,00 časova, po Poslovniku.
Obaveštenje o daljem učestvovanju u radu, radi prisustva na sednici, u nastavku ćemo razmatrati amandman na član 5. koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić. Hvala vam.
(Posle pauze – 14,10)

Istovremeno vas obaveštavam da sam naložio nadležnom ministarstvu da hitno, svejedno što je petak i što je za sve vas ovo vanredni dan rada, da učestvuju u kontrolisanju i beleženju primedbi u odnosu na ono što je Vlada već odgovorila, da bi se do završetka rasprave u pojedinostima eventualno još neki dodatni amandmani usvojili. U međuvremenu, nastavićemo rad.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.