Hvala vama, gospodine Dačiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9, narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Gospodine predsedniče Vlade, potpredsedniče Vlade, gospodo ministri, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Nova Srbija i sedam nezavisnih poslanika će, naravno, naravno glasati za rezoluciju. Mi tu nemamo ama baš nikakve dileme i ne želimo ni najmanji poen danas. Zato mislim da danas treba iz ove sale da izađemo jedinstveni i da poruka bude jedinstvena. To je ono što posebno želim da istaknem i to je ono što je, po meni i po nama, osnovno.
Da vas podsetim, a to vam piše u tački 3. ove rezolucije, nešto što je nedvosmisleno, da se oko toga ne sporimo, gde kaže da, ukoliko bude nekih problema, ukoliko se nešto nametne, da ćemo to smatrati nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim. Valjda je time sve rečeno.
Da kažem, opet sa dosta niskim tonom kad to govorim, jer je to važno danas kada se pominje realnost, jeste realnost kako živimo i to je veliko pitanje, ali je valjda i realnost ovo što nam je na Kosovu i što nam se dešava na Kosovu, da je pred nama nešto što se zove priprema za pregovore na Kosovu. To je ta realnost.
Kome mi danas pričamo? Danas pričamo, čini mi se, dozvolite mi da i to kažem, nešto što je ispričano hiljadama puta. Možda je i dobro da se još poneki put to kaže, ali možda ne baš dobro danas. Kome mi to pričamo? Ako govorimo sebi, sve to znamo; ako govorimo Srbiji, sve se zna; ako govorimo Albancima, valjda oni to znaju; Kontakt grupi, takođe znaju.
Po meni je važno, gospodin Nikolić je to rekao, da ovde možemo da polemišemo, da se sučeljavamo, u izvršnoj vlasti ne bi trebalo, slažem se, ali nažalost i to je realnost, i tu smo se oko nekih stvari razumeli i nismo se do kraja, čak ni u Vladi koja je sada na sceni, ponašali kako treba uvek. A kažem da tu mora uvek da se ponaša onaj ko je u koaliciji kako treba i da nema ličnih stavova, partijskih stavova, a da ne govorim o ovoj temi. Dakle, po meni danas ne bismo smeli da se ne usaglasimo po ovoj temi i da izađemo odavde, a da ne dogovorimo još nešto.
Možemo, verovatno, gotovo svi različito da mislimo o kvalitetu ove rezolucije. Svako bi nešto dodao, neko oduzeo, ali je bitno šta se danas usvoji. Kada se usvoji, tu više priča nema. Svi mi, bez obzira da li nam se čini da ona treba da bude oštrija ili manje oštra, moramo da je se pridržavamo do kraja. To je ono što je po meni najvažnije. Zato bih sve zamolio da danas kada ovde izađemo i odlučimo, da počnemo da se ponašamo u skladu sa rezolucijom, svi na svakom mestu, posebno javno. Tek će onda javnost da shvati, ne naša nego i međunarodna, da smo jedinstveni, da su to naši okviri i da su to naši stavovi.
Dakle, mi ćemo naravno glasati za rezoluciju, s tim što smatramo, i to govorim sa ovog mesta da u timu za pregovore treba da bude i predstavnik Srpske pravoslavne crkve iz više razloga, zbog trenutka, zbog naroda i zbog imovine. Danas na Svetog Arhangela, i meni je slava, želim onima koji slave puno sreće, njima i njihovim gostima.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja rasprave prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka - Boris Tadić i Socijalistička partija Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Mićić.

Poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče, gospodo ministri, koristim priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam krsnu slavu Sveti Arhangel, posebno Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji koji danas slave ovu krsnu slavu, takođe i predstavnicima sedme sile i Udruženju novinara i novinarima.
Poštovani narodni poslanici, za sve nas današnja tema i rasprava su od sudbinskog značaja, a u narednom, verujem ne baš kratkom, periodu bavićemo se nimalo lakim poslom, iznalaženjem rešenja za budući status Kosova i Metohije. Mnogi tvrde da pred sobom imamo skoro poslednju šansu da krajnje odgovorno priđemo ovom prioritetnom zadatku od državnog i nacionalnog interesa i da odlučno, organizovano i mudro vodimo pregovore, u nameri da sačuvamo celovitost naše državne teritorije i njen deo koji je naša prapostojbina i duhovna kolevka.
S obzirom na okolnosti u kojima vodimo ovaj proces zadatak nije nimalo lak. Kao čovek koji živi na Kosovu i Metohiji, u Gračanici, centralnom delu Pokrajine, ali i kao član državnog saveta za Kosovo i Metohiju i Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, i kao predsednik Pokrajinskog odbora Socijalističke partije kosovskih socijalista, nema sumnje svestan sam ogromne odgovornosti koju pregovarački proces ima za dalju sudbinu Kosova i Metohije, opstanak i dalji život Srba na svojoj zemlji i svojim ognjištima.
Izvesno je da će od ishoda pregovora zavisiti i dalja sudbina preko 120 hiljada preostalih Srba na Kosovu i Metohiji, a i pravo na povratak preko 200 hiljada prognanih, od kojih najveći broj u skoro nemogućim uslovima živi širom Srbije i u Crnoj Gori.
Mi socijalisti smatramo: da bi pregovori za nas bili uspešni nužno je da u formulisanju Predloga rezolucije ove skupštine o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije postignemo puno jedinstvo, ali da jedinstveno delovanje nastavimo i u vođenju ukupne aktivnosti našeg pregovaračkog tima, čiji će sastav, verujem, odražavati stvarne potrebe i delikatnost predstojećih pregovora.
U jasnom definisanju ciljeva, za koje se zalažemo, a oni su sadržani u Vladinom Predlogu rezolucije, potreban je takav pristup koji će predstavljati našu najvišu odgovornost i doraslost zadatku, ali zahtevati i potpuno preispitivanje svakog poteza koji bi vodio ka ostvarenju ovog osnovnog cilja, jer ni po koju cenu ne smemo prihvatiti, niti dozvoliti nametnuta rešenja u ovim pregovorima.
Umesto zastupanja nekih stranačkih ili parcijalnih i pojedinačnih interesa moramo se suočiti sa realnim stanjem i bez sujeta, ličnih podozrenja i bez solističkih nastupa, u timskom radu izvršavati obaveze koje važe za sve, da bi osujetili providne namere ili podmetanja koja nam nude kao tobožnji izlaz u formi uslovne ili bilo koje druge nezavisnosti Kosova i Metohije.
Naš čvrst plan sadržan u Predlogu rezolucije, koja se danas nalazi pred nama, a koju smatram prihvatljivom platformom za otpočinjanje pregovora sa albanskom stranom, mora biti samo ono rešenje koje neće dovesti u pitanje teritorijalni integritet Republike Srbije, odnosno njene državne teritorije, jer ako sve naše relevantne političke snage ne budu jedinstvene u ostvarivanju ovog i ovako definisanog cilja, trpećemo izuzetno štetne posledice svakog nepromišljenog koraka.
Vlada Srbije i nadležne državne institucije i njihovi zvaničnici usmeravaće ključne pravce pregovaračkog procesa, a potrebno je da ujedno efikasno i krajnje mudro utiru put za diplomatsku i ukupnu aktivnost, pri čemu se moramo predstaviti kao organizovana država kojoj je stalo do celishodnog rešenja, a koje ne bi ugrozilo dobrosusedske odnose sa zemljama u okruženju, ni regionalnu stabilnost na Balkanu.
U tom smislu želim posebno da se osvrnem na tačku 5. Predloga rezolucije, iz koje jasno proističe da budući status Kosova i Metohije mora da omogući poštovanje ljudskih prava pripadnika svih nacionalnih zajednica, bez obzira da li čine većinu ili manjinu.
Podsetiću vas, iako vam je dobro poznato, kakvo je sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji. Srbi su ugroženi u svakom pogledu i bez bilo kakve zaštite. Najnoviji primer podmetanja eksplozivne naprave pod kamion u centru Štrpca u četvrtak, kada su povređena tri mladića srpske nacionalnosti i Albanac, vozač kamiona, to najilustrativnije pokazuje.
Vlada psihoza i nesigurnost. Srbi su uznemireni i sa neizvesnošću očekuju predstojeće pregovore. Bez prava su i sloboda, uz ograničeno kretanje, bez mogućnosti da rade i žive od tog rada. Najteže je stanje na rubnim područjima srpskih enklava, gde se živi kao u rezervatu. Rizično je napustiti kuću i dvorište. Seljaci čak ne obrađuju zemlju, niti su u stanju da od uzurpatora odbrane svoj skromni posed.
Tako dane u neizvesnosti provode meštani koji se mogu kretati samo u neposrednoj blizini svojih kuća u banji Suvo Grlo, Oseanu, Orahovcu, Bičiji, Velikoj Hoči, Svinjaru, Obiliću, ali i u Prištini, gde u zgradi JU programa živi nekoliko desetina stanovnika, a u surovim uslovima u stravičnom okruženju odrasta desetine dece koja svakodnevno, od prošlogodišnjeg martovskog pogroma albanskih terorista, bez ikakve pratnje autobusom putuju do škole u Laplje Selo.
Primera te opšte nesigurnosti i ugroženosti je na pretek. Uostalom, na Kosmetu caruje kriminal, trgovina drogom, oružjem i ljudima. Sve su učestaliji napadi na međunarodne predstavnike na Kosmetu. U četvrtak je u Prištini u eksploziji uništeno još jedno vozilo UNMIK-a. I dalje se pale kuće Srba, čak i one obnovljene, poput nedavnog slučaja u Obiliću.
Preti se deci i starcima. Oružanim prepadima sačekuju se policajci Srbi, kao što je bio slučaj u nekoliko navrata na putu Uroševac-Štrpce, sve do hapšenja Srba, poput nedavnog u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Preti se pravoslavnim sveštenim licima, skrnave se crkve, kradu iz njih dragocenosti i vandalski se uništavaju.
Šta reći o obećanim proklamovanim standardima, čija bi primena trebalo da obezbedi siguran i bezbedan život, uslov za povratak Srba i stvori mogućnost za povraćaj njihove imovine. To su pitanja na koja se mora ukazivati i međunarodnim zvaničnicima i javnosti u svetu, ali i Albancima u predstojećim pregovorima, jer iz ovih primera koje sam istakao jasno je i nedvosmisleno da najugroženija prava na početku XXI veka su prava Srba na Kosovu i Metohiji.
To međunarodna zajednica vidi, ali se pravi da ne vidi. To međunarodna zajednica čuje, ali se pravi da ne čuje. Primenom dvostrukih standarda i dvostrukih aršina, evropski parlamentarci donose rezoluciju o navodnoj ugroženosti nacionalnih manjina u Vojvodini, Mađara i Hrvata.
Nakon iznete platforme premijera Vojislava Koštunice u Savetu bezbednosti UN, koja je nužni okvir za naše dalje delovanje, i rezolucije koju ćemo danas verujem usvojiti, trebalo bi da se odbace sva sporadična razmišljanja predstavnika nekih vanparlamentarnih stranaka i eksponenata pojedinih nevladinih organizacija, koji svojim istupanjem, nažalost, samo dokazuju da Kosovo i Metohija, kao sudbonosno pitanje od nacionalnog značaja, doživljavaju kao balast koga bi želeli da se otarase. To su, srećom, efemerni samozvanci koji vape za medijskim prisustvom, iako se postavlja pitanje koga predstavljaju i u čije ime govore.
Niko nema pravo da od tih retkih i nerazumnih iskakanja pravi halabuku i medijski privid i omogućava da te umišljene veličine opstaju na javnoj sceni. Obmane ovog tipa i poigravanje sudbinama preostalog dela srpskog življa, koji brani pravo na Kosovo i Metohiju kao deo suverene teritorije Srbije i Crne Gore, sa indignacijom odbacuju Srbi sa Kosova i Metohije.
Oni zahtevaju da se u svim državnim institucijama i od strane pojedinaca koji ih predstavljaju afirmišu stavovi sadržani u Vladinom Predlogu rezolucije, kao garant da se od definisanog neće odstupati ni tokom pregovaračkog procesa. Takvu podršku pružili su prošle nedelje na održanom sastanku u severnom delu Kosovske Mitrovice i predstavnici srpskog naroda, uz prisustvo predstavnika Udruženja raseljenih lica.
Želim da istaknem da podržavam direktan dijalog naših predstavnika sa albanskom stranom, jer za razliku od posrednika u vođenju dijaloga, koji bi nam predlagali i nametali rešenja, mi argumentima moramo opovrgnuti zahteve za nezavisno Kosovo, koje su u nekakvoj skupštinskoj platformi ili rezoluciji proteklog četvrtka usvojili delegati Albanci u Skupštini Kosova u Prištini. Nikakve platforme ni rezolucije o tzv. potvrđivanju političke volje naroda Kosova za nezavisnom i suverenom državom Albanaca nama ne mogu biti prihvatljive. Za to imamo u međunarodnim dokumentima neoborivu argumentaciju.
Socijalistička partija Srbije smatra da naknadni lični predlozi i dodatne inicijative pojedinih visokih zvaničnika, koje doprinose mekšim stavovima u odnosu na već utvrđena opredeljenja, uveren sam neće snažiti našu pregovaraču poziciju, kao što se ne mogu nepotrebno nipodaštavati ni dobronamerna zalaganja SPC i njenih velikodostojnika, koji s pravom žele da prezentiraju svoje argumente javnosti, kako bi doprineli uspešnijem rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije.
Na samom kraju da kažem da se svi aktivno moramo zalagati za primenu ove rezolucije Skupštine Srbije, kao i ranije usvojenog Plana za političko rešenje stanja na Kosovu i Metohiji, jer oni suštinski odražavaju ono što je predmet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
U svim tim dokumentima sadržana su kao polazišta opšta načela međunarodnog prava, koja jasno određuju da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i neotuđiva pa je, kako to stoji u dokumentu koji danas usvajamo, nedopustivo otcepljenje od suverene države dela naše teritorije, jer bi to bio svojevrstan presedan u međunarodnim odnosima. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović.

Poštovane dame i gospodo, svaka politika meri se rezultatima do kojih je ona dovela, a ne pukim željama i faktorima koji na tu politiku utiču.
Prethodna izlaganja su bila više demonstracija tih želja, a nedostajalo je sagledavanje posledica. Podsetiću vas da je jedna neodgovorna i nerealna politika iz naše novije istorije, a ticala se upravo Kosova, dovela do sledećeg - referendum iz 1998. godine je doveo do ratova, bombardovanja, iseljavanja Srba s Kosova i otežavanja položaja onih koji su ostali da žive na Kosovu.
Ono što razlikuje politiku za koju se zalažem od ovakve politike jesu prioriteti i ciljevi. Prioritet treba da budu ljudi, narodi, a ne teritorije. To je u modernoj politici XXI veka potpuno jasno, ali nažalost to nije jasno ovde u Srbiji, iako smo imali gorka i teška iskustva i primere na kojima smo mogli nešto i da naučimo.
Jedinstvo koje se u ovoj skupštini stvara jeste samo privid. To jedinstvo nije iskreno. Radi se o zajedničkim interesima koji se u suštini razlikuju. Jedni imaju interes da amnestiraju katastrofalnu staru politiku, a drugi da zadrže svoje pozicije, i to je loše. Dakle, vi ćete biti odgovorni za bolji položaj ljudi na Kosovu. Vi ćete biti odgovorni za stvaranje uslova za povratak Srba na Kosovo.
Pošto ne želim da učestvujem u ovoj predstavi, napustiću ovu sednicu Skupštine, kao izraz neslaganja sa vašom politikom. Pregovore svakako neću komentarisati, ne samo da vam ne bih otežavala, nego da ne biste u ovoj politici tražili alibi za eventualne neuspehe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Dobro, Dušan Petrović odustaje od diskusije, pošto je već govorio.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Vučelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, danas na dnevnom redu imamo možda najznačajniji tekst i najznačajniju temu od početka rada parlamenta u ovom sazivu i zato mi je zanimljivo da pojedine poslaničke grupe i njihovi poslanici pokazuju veliku neozbiljnost. Dobro je da ove kamere ne prikazuju baš sve u ovoj sali, i neke koji sačekaju da jednu reč prozbore pa idu da jedu i piju, i druge koji neće da slušaju svoje kolege poslanike jer im je mnogo teško, namučili su se, imaju pametna posla danas.
Ponosan sam i srećan samo zbog jedne stvari, što pripadam poslaničkoj grupi SRS, čiji su svi poslanici, sa izuzetkom jednog teško bolesnog, ovde u ovoj sali i neće ni da jedu ni da piju dok ovo danas ne završimo, jer je ovo u interesu celog našeg naroda, u interesu svih građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas treba da donesemo odluku o tome kako i na koji način ćemo se ponašati u budućnosti po pitanju Kosova i Metohije, šta će da radi Vlada Srbije, šta će da rade predstavnici svih državnih organa Republike Srbije. Ne može neko da bude izuzet od odluka Narodne skupštine, jer neke ću da podsetim, koji misle da su mnogo pametni, da su najviši predstavnici Hitlerove Nemačke, protiv koje su oni tobože na najstrašniji mogući način, recimo Oto fon Kelrajter, govorili kako nije predsedniku potrebna spona između njega i naroda, nije mu potrebna Narodna skupština, pa neka to ne govore više.
Narodna skupština je potrebna svima. Ovde su zastupljeni građani Srbije na najbolji način. Neću danas da govorim o onima koji bi da zastupaju politiku Hašima Tačija u ovom parlamentu, o onima koji dobijaju i pare od Hašima Tačija, niti me to interesuje. Hoću da govorim o građanima Srbije. A ovi se trikovima bave. Kažu, nije važna teritorija. Odakle pravo bilo kome u Srbiji da se odrekne jedne njive, jedne livade koja pripada ovom narodu, našim građanima.
Hoćete li sutra da kažete, kada neko bude hteo da odvoji i drugi deo teritorije, pa mi ovo zbog pet miliona građana koji će da ostanu na ostatku naše teritorije, pa onda zbog ova tri miliona. Gde na kraju Srbi da se isele? Gde na kraju svi građani Srbije da se isele da bi neko bio zadovoljan i da bi rekao, nije važna teritorija, važni su nam samo ljudi.
Na Kosovu i Metohiji imamo 10.887 kvadratnih kilometara, to je 13% teritorije naše zemlje, za one koji ne znaju. Neko kaže, nije važno. Izvinite, važno je, i te kako je važno. Važno je, jer je to naša zemlja i niko ko je položio ruku na Ustav, i predsednik Vlade, i predsednik Srbije, nema pravo da kaže, teritorija nije važna, jer mi nemamo rezervnu otadžbinu, imamo samo jednu Srbiju i nju nećemo da damo.
Podsetiću vas na nešto, govorili smo ovde, a govorio je i šef naše poslaničke grupe Tomislav Nikolić o aktima koji su donošeni protiv Srba i Srbije, a koji i takvi kakvi su donošeni nisu realizovani, zato što su imali neko zrno u korist Srba iz Srbije. Konačno ću vam pročitati, pošto su mnogi govorili da lažemo kada ovakve stvari izgovaramo, citate. Dakle, citiraću Rezoluciju 1244, tačka 4. kaže: potvrđujemo da će nakon povlačenja u dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja da bude dozvoljeno da se vrate na Kosovo da bi obavljali funkciju u skladu sa Aneksom dva.
Dame i gospodo, u drugom delu, dakle, tačka 6. Aneksa 2. kaže - nakon povlačenja, u dogovorenom broju, jugoslovenskog i srpskog osoblja biće dozvoljeno da se vrate da bi obavljali sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti, obeležavanje, odnosno čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima i održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima.
Gde je to, dame i gospodo, zašto to nisu izvršili? Zašto ulazimo u bilo kakve razgovore i pregovore sa bilo kim pre nego što izvrše onu obavezu koju su oni nama nametnuli. Niko u Srbiji nije bio srećan posle plana Ahtisari-Černomirdin, čak ni vi koji ste za taj plan glasali. Niko nije bio zadovoljan zbog Rezolucije 1244, koja je ovom narodu bila nametnuta. Zašto je ne ispune? Zašto razgovarate o bilo čemu, zašto vas ne čujemo da kažete, ispunite ono što ste vi doneli protiv Srbije. Ispunite to. Kada to ispunite, hoćemo da razgovaramo dalje.
Hoćete li sutra nešto da potpišete dobro za Srbiju? Nešto manje loše od ovoga, pa da kažu, izvinite, to ne važi. Pre 10 godina potpisan je Dejtonski sporazum, loš po Srbe. Milošević nabraja teritorije sa zapada, umesto da čujemo Drvar, Grahovo, Ključ, Petrovac, Krupa, a mi čujemo Šipovo i Mrkonjić. Posle svega toga, oni kažu, e pa ni ovo nije dobro, zato što ima Republike Srpske, zato što ima Srba. Sada ćemo da im ukinemo i Republiku Srpsku.
Da li su to naše garancije? Da li je to ono o čemu mi danas možemo da govorimo? Ko nam garantuje da će da bude poštovano ono o čemu razgovaramo i ono o čemu se dogovaramo. Ovo je nauk za vas i za nas ovde. Nemojte više da govorite to ne piše u Rezoluciji 1244 i ne znam šta sve. Evo, piše. Zašto to oni, a za koje ste rekli da ste s njima veliki prijatelji i da će oni da reše kao demokratsko pitanje sve vaše probleme, nisu rešili? Zašto ne daju ono što su oni nametnuli kao obavezu? Zašto to ne učine? Zato što se očigledno traži okupacija Srbije.
Da li sada vidite kako su lagali kada su govorili da je bila humanitarna intervencija u pitanju 1999. godine. Rekli su - "Milosrdni anđeo", da ne beže Albanci preko Prokletija i da se ne sklanjaju u druge zemlje.
Sada nema ni Miloševića, nema ni te vlasti, nema ni humanitarnih problema na Kosovu i Metohiji. Sada hoće amputaciju, aneksiju, okupaciju teritorije. To je jasno.
Mi tome moramo da se suprotstavimo, jer tome kraja nema, ljudi, nema kraja, jer ćete i sledeći put da nam kažete, pa to je politika realnosti i biće što biti mora. Ostaje nam ovih sedam miliona, pa to je 13% teritorije, ništa strašno. Mi imamo mnogo opasnosti koje su pred nama. Naravno da će biti mnogo teško, jer ti vaši veliki prijatelji, o kojima ste govorili da će da nam reše probleme, dolaze i u našu zemlju i u porti Gračaničke crkve kažu: Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Baš vas briga. Tog dana umesto da budete ovde i da razgovarate o budžetu, odete da tom istom Drnovšeku pravite čapraz divan ovde u "Merkuru" i držite mu koncerte, i da kažete, dobro je što si nam rekao da će Kosovo i Metohija da budu nezavisni. Baš ti hvala na tome. To rade predstavnici Vlade Srbije. Treba da vas je sramota zbog toga.
Kažete, svakog dana slušamo i vreme je da sa tim prekinemo. Dok slušate neke predstavnike Srba sa Kosova i Metohije, ima neki Oliver Ivanović, da im uopšte više ne pominjem imena. Ima ih ne znam koliko, njihova funkcija u životu je predstavnik Srba sa Kosova. Samo kada dođu izbori njih nema nigde. Oni dobiju jedan, dva ili tri posto. Oni koji dobiju 70 i 80%, a to su srpski radikali, njih nema nigde. Njih nećete da pitate zato što ste vi pametni, jer imate svoje idiote koji će da slušaju ono što će neko drugi da im kaže, da im saopšti i što će da bude protiv interesa Srba.
Njihova funkcija u životu je da su predstavnici Srba, a koje niko, nikada i nigde nije birao. Svi to u ovoj skupštini znate. Svi se slažete sa tim i opet ćete da ih zovete da tražite nešto od njih, zato što su neke od njih strane službe aktivirale, zato što neki drugi traže da donose planove i sada će oni poseban tim, da bi se u jednom trenutku složili sa pričom, ljudi su nam važni, dobili smo specijalni status za Mitrovicu, dobili smo mnogo para za naše crkve i manastire, pa neka bude uslovno nezavisno, važno je da mi ovde možemo da živimo dobro. E, pa ne može.
Teritorija Kosova i Metohije je teritorija Republike Srbije. To piše u Ustavu Republike Srbije, koji mi se sviđa ili ne sviđa, kao što mi se ne sviđa ni predsednik Republike, koji je baš po tom Ustavu izabran za predsednika Republike. A da je neki drugi ustav i da se merilo ko ima više glasova u narodu u prvom krugu, a ne ono da se svi ujedinjujete protiv jednog, taj ne bi bio predsednik Republike danas. Taj ustav mu je nekada odgovarao, a sada mu Ustav ne odgovara i mnogima drugima.
Mi imamo obavezu, kada govorimo o bezbednosti i ljudskim pravima, da kažemo: da, to su izuzetno važna pitanja, ali ne važnija pitanja od naše države. Ništa nam nije važnije od države.
Da li je moguće da se mi u Srbiji danas ne sećamo šestorice dečaka koje su ubili u pećkom kafiću, a da se svakog dana govori o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga. Moram da čitam, a da li vama znače ova imena: Gvozdenović Vukota, Radević Ivan, Stanojević Zoran, Obradović Ivan, Ristić Svetislav, Trifović Dragan? To su mladići, sedamnaestogodišnjaci i osamnaestogodišnjaci, pobijeni u pećkom kafiću. Gde su njihove ubice? Da li je neko uradio nešto po tom pitanju? Nije.
Samo još nešto da vam kažem i završavam sa tim, uz zahvalnost što ste imali strpljenja da me saslušate. Mi u SRS smo ubedljivo najjača politička stranka u Srbiji. Hteli smo suštinsku ulogu, neki drugi danas vladaju, oni su je preuzeli. Mi ćemo naše političke protivnike iz vlasti, sa svih nivoa vlasti, da rušimo i da pobeđujemo na svim narednim izborima, ali ono u čemu se razlikujemo od drugih i od nekih koji predstavljaju neku čudnu politiku, rušićemo političke protivnike, da, ali državu, našu Srbiju i naš narod nećemo da rušimo nikad. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić, a neka se pripremi narodni poslanik Meho Omerović.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, poštovani poslanici i članovi Vlade, nijednu generaciju srpskog naroda u savremenoj istoriji nije, manje ili više dramatično, mimoišlo suočavanje sa problemom Kosova i Metohije. Dakle, nije reč o novom iskušenju i ono nije ništa teže danas nego što je bilo kad bilo.
Izbor nije nov, isti je kao mnogo puta ranije, isti je kao 1999. godine, isti je kao što je bio pred SPS i predsednikom Slobodanom Miloševićem. To što je tako znači samo to da nam danas treba mnogo mudrosti i pameti, hrabrosti i odlučnosti i, kako je rekao predsednik Vlade danas - jedinstvena volja.
Ovo je naše istorijsko iskušenje. Ovo je naš državni ispit. Mi smo na probi istorije i moramo učiniti sve po meri naših mogućnosti i sposobnosti. Srpska država i srpski narod nikada nisu kapitulirali na Kosmetu, čak ni kada smo bili okupirani nismo kapitulirali i zato je istorijski aktuelno, niko nema u bilo kakvom činu kapitulacije uporište da nam otme Kosovo. Tu bi mi bili prvi i bojim se da i za to prvenstvo danas u Srbiji ima kandidata.
Danas se slažemo ovde u Narodnoj skupštini Srbije da je naše najveće međunarodno uporište Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ta rezolucija je bila akt kojim su obezbeđeni uslovi prekida rata. Agresija se prekida, rat se 1999. godine prekida, zato što je Srbiji priznat državni suverenitet i teritorijalni integritet na celoj njenoj teritoriji.
Nama državni suverenitet i teritorijalni integritet, a Albancima puna autonomija. Njom se garantuje povratak svih proteranih na teritoriju Kosova i Metohije. Pokušaj pojedinaca da ovaj akt Saveta bezbednosti i neka dokumenta proizašla iz njega relativizuju, obezvrede ili pak naruže, jesu u stvari svestan pokušaj slabljenja i naše pregovaračke pozicije i naših opštepoznatih prava i uporišta.
Ta garancija naše suverenosti i teritorijalne celokupnosti, ta da kažem tapija na Kosovo i Metohiju, plaćena je žrtvama i krvlju, a i danas se i te kako plaća životom onih Srba i drugih nealbanaca koji na Kosmetu danas i sad mučenički žive.
Podržavajući danas rezoluciju o Kosmetu u ovoj Narodnoj skupštini i određujući mandat našim pregovaračima iz izvršne vlasti, mi moramo biti svesni da ne možemo i ne smemo svu energiju i aktivnost da koncentrišemo samo na pregovarački proces. Mi moramo biti informisani o svemu i kontrolisati sve što se dešava, ali Srbija mora biti usredsređena na povratak prognanih Srba i nealbanaca na Kosmet. Sve institucije srpske države moraju da se usmere i posvete svu svoju pažnju i sredstva na stalno popravljanje uslova za život Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.
Svi mi samo tako i baš tako možemo da jačamo našu pregovaračku poziciju i možemo da jačamo naše pravo da Kosovo i Metohija, kao i uvek do sada u istoriji, bude u sastavu Srbije. Svaki plan za Kosmet, pa i onaj za decentralizaciju kakav je donela Vlada Republike Srbije, ne može biti ni dobar ni uspešan ako u južnoj srpskoj pokrajini nema Srba. Srbija mora da poveća svoju integrativnu moć i da, insistirajući na paralelnom procesu standarda i statusa, sama podiže standarde.
Politički zadatak svih narodnih poslanika, kao i drugih političara iz ma koje stranke oni dolazili, pored onoga što je rečeno mora biti i stalno ohrabrivanje naše javnosti i buđenje borbene nade zasnovane na našoj sposobnosti, odlučnosti i spremnosti da se za ovo što je naše, po svakom pravu i pravdi na ovom svetu, borimo.
Samo svojim jasnim zahtevima i stavovima sadržanim u ovoj rezoluciji i svemu onome na šta se ona poziva, kao i spremnošću da se za njih bez izuzetka zalažemo, mi možemo pružiti priliku i velikim silama i međunarodnoj zajednici da nas čuju i podrže. Oni koji nisu spremni da se za nešto bore i da svoje pravo na tu borbu potkrepe snagom argumenata i hrabrošću ne mogu očekivati podršku od bilo koga drugog. Podrška se mora odlučnošću i hrabrošću prizvati i dozvati.
Možemo izgubiti samo ono što damo, predamo ili prodamo.
Ovde okupljene političke snage treba da upotrebe sav svoj uticaj da na marginu i sporedan kolosek istorije postave sve one koji šire beznađe, obeshrabruju narod i fatalistički, primitivno-cinično sve obesmišljavaju i prizivaju najgora nametnuta rešenja.
Mi i danas i sutra treba da kažemo da nikada, baš nikada, nećemo prihvatiti nametnuta rešenja o nezavisnosti Kosova i komadanju naše zemlje. Istorijski civilizovani narodi nikada nisu ustuknuli pred rasizmom i terorizmom, sa kojim se mi danas suočavamo na Kosmetu. Istorijski narodi se ne ponašaju bagatelno prema svojoj teritoriji, prema svom narodu i prema svojim građanima.
Ne možemo kao normalne prihvatiti i pristati na tekovine etničkog čišćenja. I da ne govorimo samo, dakle, ovog puta, o Srbima, da govorimo i o Romima, kojih je bilo na Kosmetu 264 hiljade, a danas ih je 30 hiljada, šta je to ako nije genocid. Potrebno je reći i to da bi pristajanjem na promenu granica jedne evropske i demokratske države, prekomponovanje Balkana, bili odgovorni i za sva potencijalna dešavanja koja bi ugrozila mir u ovom delu sveta.
Upravo danas je deseta godišnjica sklapanja Dejtonskog sporazuma koji je, zahvaljujući Slobodanu Miloševiću, doneo mir na ovo tlo i zahvaljujući žrtvama u Republici Srpskoj stvorio, doneo i Republiku Srpsku.
Podržavamo rezoluciju koja je danas ponuđena u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi socijalisti tome prilažemo i našu političku snagu, tekovine naše politike, naša uverenja i prilažemo jedinstvu koje nam je neophodno i koje ćemo, u to sam siguran, danas ostvariti.
Spremni smo da se svim snagama koje posedujemo i svim sposobnostima založimo i borimo za našu ukupnu politiku na Kosovu i Metohiji. To, po nama, znači pogledati realnosti u oči. To znači imati državničku mudrost i zrelost.
Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, poštovani poslanici, uveren sam da se na taj način danas ovom istorijskom odlukom, na ovoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, upisujemo u časnu istoriju naših predaka, spremni da je dosledno sledimo i da se istovremeno preporučimo budućnosti i zaslužimo sećanje i pomen naših potomaka. Hvala.