Što se tiče člana 14. ne vidim šta je sporno da ministar nadležan za poslove pravde bude naredbodavac za izvršenje ukupnih izdataka raspoređenih u razdelu četiri budžeta, koji se odnosi na pravosudne organe. Upravo jeste ideja da to ne radi ministar finansija, nego onaj ko se stara o pravosudnim organima, a to je ministar pravde. On je odgovoran za preuzimanje obaveze, izdavanje naloga za plaćanje, za izvršavanje izdataka i mora da podnosi tromesečni izveštaj Visokom savetu pravosuđa o tome. U tome ne vidim ništa sporno.
Želeo bih da prokomentarišem neke stvari koje su ove malo pre iznete. Najpre što se tiče jedne potpune branše, to su lekari i medicinske sestre. Nije tačno da imam drugačiji odnos prema onima koji rade kao medicinsko osoblje, bilo da su završili fakultet, bilo da su medicinski tehničari. Naprotiv, kao što znate, mi smo najpre omogućili povećanje raspona u platama upravo u korist lekara i medicinskih tehničara u prošloj godini, a sledeće godine ćemo to pomeriti na četiri prema dva prema jedan.
Dakle, plate i lekara i medicinskih tehničara, što znači medicinskih sestara, povećaće se u narednoj godini za oko 30-tak procenata, kada uključimo povećanje po osnovu cene rada i po osnovu povećanja raspona o koeficijentima. Moguće je da ih vi dezinformišete i na taj način plašite, ali kada kažem nešto zaista uvek tako uradim, kao i ministar zdravlja. I ministar zdravlja i ja ponavljamo da ćemo taj odnos četiri prema dva prema jedan uspostaviti tokom naredne godine i to sindikati u zdravstvu znaju. Uostalom, osetiće to kada dobiju povećane plate.
Uvek sam poštovao sudske odluke. Nije tačno da sam bilo kada kršio sudske odluke. Vi verovatno mislite na slučaj ''Astra banke'', odnosno Karićeve banke. U tom slučaju Narodna banka Srbije, odnosno ja kao guverner Narodne banke, znate i sami da sam svojevremeno doneo Odluku u 2001. godini da ta banka ode u stečaj, s obzirom na to da je imala negativan kapital od 40 miliona evra. Kapital je bio negativan iz prostog razloga što je štednja stanovništva bila ispumpavana iz banke i prebacivana na Kipar u njihove off-shore kompanije, a zatim replasirana dalje u neke zemlje.
Sve u svemu, sve što su građani stavljali u štednju kod Karić banke, umesto da se držalo na adekvatan bankarski način, ispumpavano je i zbog toga je doneta odluka o likvidaciji ''Astra banke'', kao i drugih 24 banke koje su kršile odgovarajuće bankarske zakone.
Uprkos odluci Narodne banke o likvidaciji ''Astra banke'', Trgovinski sud je poništio naše rešenje.
Mi se nismo oglušili o tadašnje rešenje Trgovinskog suda, već smo ga prihvatili i doneli novu odluku o likvidaciji. Tako se to događalo osam puta.
Nikada nisam odbio da poštujem sudsku odluku, već smo donosili nove odluke, iz prostog razloga što smo smatrali da je Trgovinski sud korumpiran. U tom slučaju konkretno, odnosno konkretne sudije, ali nismo odbijali njihove odluke, već smo donošenjem novih rešenja, na zakonit način, zapravo, sprovodili našu ustavnu obavezu da vodimo računa o bankarskom sistemu.
Mi smo uvažili odluku, iako smo bili protiv nje, ali smo donosili nove odluke kojima smo de fakto poništavali odluke suda. Sud je poništavao naše i, nažalost, to jeste problem našeg pravosuđa, što imate i sudija koje ne sude po zakonu, već sude po tome da li neko ima novca da im plati.
Nažalost, najočitiji primer je ''Astra'' ili ''Karić banka'', jer ova banka ni dan-danas nije u procesu likvidacije. To je jedina banka od svih onih 25, koja je izgubila dozvolu za rad, koja ni dan-danas nije u likvidaciji. Ona niti ima dozvolu za rad, niti je likvidirana, iz prostog razloga što je očito gospodin Karić, koristeći razne veze u sudovima, uspevao stalno da je drži u stanju niti likvidacije, niti normalnog rada, čime je indirektno oštetio poverioce koji ne mogu da se naplate.
Ovo je zaista pitanje koje prevazilazi okvire Ministarstva finansija, ako je neko govorio o ovome, ne znam, zbog toga sam doživljavao sve moguće napade na medijima koje kontroliše isti ovaj gospodin.
Sledeća stvar oko pravosuđa. Nemam ništa protiv da se povećaju plate u pravosuđu više nego što je predviđeno ovim budžetom, ali ukoliko se izvrši racionalizacija, kao što se vrši u nekim drugim delatnostima.
Pogledajte podatke koje smo vam dali na strani 19 obrazloženja budžeta. Pravosuđe je maltene jedini organ u državi Srbiji koji povećava broj zaposlenih radnika. Dakle, pravosudni organi 2004. godini 249 zaposlenih, 2005. se popelo na 426, u sledećoj godini su prijavili 626 na platni spisak; Vrhovni sud Srbije sa 193 na 232; Viši trgovinski sud sa 58 na 83; Republičko javno tužilaštvo sa 54 na 65; okružni sudovi sa 2.165 minimalno na 2.170; opštinski sudovi sa 8.520 na 8.600 zaposlenih; trgovinski sudovi sa 1.000 na 1.110 zaposlenih; opštinska javna tužilaštva sa 914 na 991; opštinski organi za prekršaje sa 2.565 na 2.690.
Dakle, neprekidno raste broj zaposlenih u pravosudnim organima. Pogledajte druge institucije, svuda se smanjuje. Smanjuje se tamo gde se vrši racionalizacija. Nemaju pravo ljudi u pravosuđu da traže veće plate dok ne izvrše racionalizaciju.
Rekao sam ministru Stojkoviću – ukoliko zaista želite da ljudi u pravosuđu imaju veće plate, izvršite racionalizaciju. On se sa time slaže. To je politika koja će biti urađena sledeće godine.
Ja sam za to da sudije imaju daleko veće plate nego danas, da zaposleni u pravosuđu imaju daleko veće plate nego danas, ali da budu efikasniji i odgovorniji, i da tačno imamo onoliko sudija koliko je potrebno našoj državi, a ne da imamo stalno uvećanje. Ako uvećavamo broj ljudi u pravosuđu, ne možemo očekivati da im plate rastu.
U zdravstvu su krenuli sa reformama. Već 7.100 ljudi je dobrovoljno napustilo zdravstvene institucije. Još 1.700 se dobrovoljno prijavilo. U školstvu se prijavilo 6.500 ljudi dobrovoljno da ode. Naravno da su u svim tim sektorima moguća dalja povećanja plata.
Što se tiče ovoga da kažete, ne znam, "Dinkić je vrhovni bog, ne da pare", samo sprovodim zakone koje vi, gospodo narodni poslanici, izglasavate. Kada izglasate zakon o budžetu, on je bukvalno za mene zakon. Ne znam da li tu ima bilo šta loše, ukoliko bukvalno izvršavam ono za šta me vi ovlastite.
Onog časa kada vi usvojite zakon o budžetu, nema šanse da bilo ko iskorači iz toga i da poveća plate više od onoga što ste mu vi odobrili kao narodni poslanici, ali nemojte onda reći, ukoliko državna zajednica želi retroaktivno da poveća plate u narodnoj skupštini, ne valja Dinkić što im ne da. Naravno da im neću to dati. Mogu da povećaju samo u okviru onoga što imaju u budžetu. Isto tako i za neke druge.
Dakle, samo sprovodim ono za šta me vi ovlastite. Zakon o budžetu je za mene pravi zakon. Moguće je da se nisu tako ranije ministri finansija ponašali, ali gospodo narodni poslanici vi sada diskutujete o budžetu. Mi dajemo predlog kako budžet treba da izgleda. Onako kako se zakon izglasa, do tančina, do poslednjeg slova ima da bude sproveden u praksi naredne godine, bez obzira sviđalo se to nekome ili ne.

Da ne bude zabune, državna zajednica ne odlučuje o platama u Narodnoj skupštini, jer samo Srbija ima Narodnu skupštinu, niko drugi je nema na ovim prostorima.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Radeta.

Gospodine Dinkiću, nisam htela da vam repliciram malopre, ali moram sada kad govorim o ovom amandmanu, da se
vratim na ovo što ste malopre govorili.
Nije budžet samo za vas zakon. Budžet jeste Zakon. Vi ste rekli "to je za mene pravi zakon". Naravno da je zakon, ali radi se o tome da nije dobar, koncipiran je tako da vama stavlja na raspolaganje ovolike narodne pare i na kraju, državne pare. O tome se radi. Ne radi se o tome da mi donesemo zakon o budžetu, ako se uopšte donese, pitanje je šta će ovih dana Bogoljub Karić, koliko je spreman para da podeli, kako se u obaveštenim krugovima priča. To je problem skupštinske većine, ne naš.
Dakle, kada se već donese taj zakon o budžetu, onda, naravno, da nije sporno da taj zakon treba da se primenjuje upravo onako kako je napisano. Ali, mi hoćemo amandmanima da se promeni tekst tog zakona, ovog ili onog prethodnog Zakona o budžetu.
Kada ste govorili o ''Karić banci'', kažete da ste osam puta donosili rešenje. Dobacila sam vam iz klupe, a moram sada i ovako, radi javnosti, da kažem da verovatno ne bi bilo tako da se to dešavalo posle vašeg odlaska u Japan sa Bogoljubom Karićem. Tada su bile one okolnosti, danas su ove, nema veze.
Govorili ste o povećanju broja sudija. Ne znam kakvo je obrazloženje dao ministar Stojković, kažete da je rekao da on planira da smanji broj sudija u toku iduće godine ili možda misli na neke druge kategorije u okviru sudova, ne znam da li misli baš na sudije, niste ni vi tačno rekli.
Znam da su sudovi poprilično neefikasni. To da ima korumpiranih sudija, nažalost, ima. Mi uvek tvrdimo da ih nema mnogo, ali ima dovoljno da ukaljaju obraz profesije. Čini mi se, ako smo se ikada složili po nekom pitanju, onda smo se složili kada je u pitanju taj predsednik Trgovinskog suda, Goran Kljajević. On jeste kriminalac, ali je činjenica da je on došao kao predsednik nekog kriznog štaba u Trgovinski sud 2000. godine. Ali, to su tekovine vaše revolucije i sada morate sami da se nosite sa tim. Trebalo je tada da znate da je on kriminalac, a mi smo to i tada znali.
Zašto je potrebno da se poveća broj sudija u trgovinskim sudovima, u sudovima opšte nadležnosti? Ministre Dinkiću, vi znate koliko je privatizacija izvršeno u ovih pet godina i koliko je tih privatizacija završilo na sudu. Preko 90 posto privatizacija je na ovaj ili onaj način sporno, bilo da je u pitanju sam postupak privatizacije, bilo da je u pitanju izvršenje ugovora iz privatizacije. I jedni i drugi slučajevi su pred trgovinskim sudovima i trgovinski sudovi su prenatrpani i prezatrpani takvim predmetima. Čak i da su vrlo efikasni, bojim se da ne bi izašli na kraj sa ovoliko predmeta koliko iz tog postupka ima.
Sa druge strane, sudovi opšte nadležnosti su pretrpani radnim sporovima. Stotine hiljada ljudi je dobilo otkaze za ovih pet godina.
Mnogi od njih nisu dobili ni odgovarajuće otpremnine i mnogi od njih vode postupke pred sudovima opšte nadležnosti. Opet kažem, radni sporovi bi trebalo da se završavaju u nekom najkraćem mogućem roku, a verujte da se i po pet godina vodi radni spor. Možda u tih pet godina jedan deo možemo da pripišemo neefikasnosti sudije, ali jedan deo moramo da pripišemo i tome da su sudovi prezatrpani i prenatrpani takvim predmetima, zato što su ljudi ostali bez posla i pokušavaju nekako da se snađu, pa kud će – šta će, moraju da se tuže.
Dakle, sa tog aspekta potpuno delim vaše mišljenje da pravosuđe može da bude znatno efikasnije, ali je suština da pravosuđe treba da se očisti od tog malog broja kriminalaca u pravosuđu ili onih sitnih lopova i lopovčića, pa će onda ona većina čestitih sudija koji sada rade u našim sudovima sigurno mnogo bolje i efikasnije da radi svoj posao.
Nadam se da će, zahvaljujući poslaničkoj grupi SRS, dobar deo tog posla da krene nabolje, a kada to kažem danas smo dobili zahteve za razrešenje nekih sudija, pa vidim da je tu i gospođa v.d. predsednika Drugog opštinskog suda, što smatram velikim uspehom naše poslaničke grupe što smo iznošenjem argumenata o njenom radu je naterali da podnese ostavku, da zatraži razrešenje. Kamo sreće da svi takvi odu iz suda, da oni koji ne odu na taj način da dobijemo od Visokog saveta pravosuđa i Velikog personalnog veća preko Odbora takve zahteve za razrešenje.
Tek kada se oslobodimo takvih, onda možemo eventualno da primamo nove. Ako se zaključi da ima prostora možemo da zaposlimo nove sudije, da se nešto mnogo ne povećava broj, pa onda na taj način da ne utičem negativno na primanja, odnosno na zarade zaposlenih u pravosuđu.
Podnela sam amandman na član 16. koji govori da za javnu nabavku iznad iznosa sredstava od 450 miliona dinara naručilac zahteva bankarsku garanciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. U drugom stavu kažete nabavkom male vrednosti, u smislu Zakona o javnim nabavkama, smatra se nabavka čija je procenjena vrednost od 200.000 do 2 miliona dinara.
Ja sam amandmanom predložila da nabavke male vrednosti budu u iznosu od, odnosno da se ovaj iznos od 2 miliona zameni iznosom od 1,5, dakle da nabavka male vrste bude u vrednosti od 200.000 do 1,5 miliona dinara, zato što mislimo da iznos za nabavke male vrednosti se nije smeo povećavati, pre svega zbog manjkavosti samog Zakona o javnim nabavkama i svim zloupotrebama koje se dešavaju u primeni ovog zakona i to pogotovo kada su u pitanju nabavke male vrednosti.
Mi smo, kada se o tom zakonu govorilo, iznosili mnogo argumenata, ubeđivali resornog ministra da prihvati neke naše amandmane, tvrdili da će Zakon o javnim nabavkama dovesti do mnogo zloupotreba.
Sigurna sam da i vi sada znate da to jeste tako, da zna resorni ministar, da znaju svi u Vladi Republike Srbije. Ovaj zakon, kada je donošen, to je sada opet neki novi zakon, do sada to nismo imali, sve nešto senzacionalno, ali ne mogu takvi zakoni da se donose samo zato da bi mi imali neki naslov kako smo doneli nov zakon, nego zakon suštinski mora biti dobar. Šta će nam zakon koji će otvoriti mogućnost za mnogo više zloupotreba nego kada su se nabavke vršile bez tog zakona. Zaista, više zloupotreba ima sada nego onda.
Tragično je i komično bilo pre neki dan na konferenciji za novinare kada je vaš kolega Velja Ilić govorio o ovom zakonu. Pitali su ga novinari vezano za ovu aferu u železnici sa Šarančićem i tim vagonima, šta su već nabavljali, Velja Ilić umesto da objasni, ali valjda nije mogao, ne može baš toliko da laže, da kaže da nije tačno to što se u javnosti priča, on kaže – aman ljudi, taj Zakon je toliko loš da mora hitno da se menja. Znači, toliko je loš da ga ne primenjuje, kada ga članovi Vlade ne primenjuju ko će onda drugi da ga primenjuje. To je dokaz da mnogo grešite što sa predrasudama gledate na amandmane SRS.
Možemo mi gospodine ministre sa ove govornice vama da kažemo i ovo i ono, ali verujte kada govorimo o zakonima i amandmanima iskrena nam je namera da se donese dobar zakon, da primena tog zakona bude pozitivna za građane Srbije, da primena svakog ovde donetog zakona smanji eventualno korupciju, smanji zloupotrebu, a vi uporno donosite zakone sa takvim rupama u zakonu, kako bi mi pravnici rekli, da je to strašno. Svaki zakon koji ste doneli u ovom tzv. tranzicionom periodu, periodu tranzicione pravde, može da se zloupotrebljava.
Uopšte nemojte da se iznenadite da svi koji primenjuju te zakone jednog dana dođu pod udar pravosudnih organa, ozbiljnih pravosudnih organa u jednom ozbiljnom postupku. Čudom ćete se načuditi koliko su sami ti vaši zakoni doprineli da se ljudima malo labavijeg morala, desi zloupotreba zato što im se učinilo da je zakon tako ušuškan da je to mnogo lako da se sprovede, a da ne bude primećeno, bar da ne bude golim okom primećeno.
Zato mislimo da treba i ovaj amandman da prihvatite. Nemate razloga da ovaj iznos povećavate na dva miliona. Milion i po je previše, ali da kažem sasvim dovoljno, jer sami znate da sve zloupotrebe koje se dešavaju, odnosno najveći deo zloupotreba u primeni ovog zakona se dešava upravo kroz ovaj institut malih nabavki.
Pošto smo pri kraju rasprave o budžetu moram da iznesem jedan načelan stav poslaničke grupe SRS, a to je, da su kolege poslanici iz skupštinske većine i vi ministre, kao predstavnik Vlade, pokazali jedan veoma neozbiljan odnos prema jednom vrlo ozbiljnom zakonu, zakonu o budžetu. Niti ste raspravom pokušali da se suprotstavite našim argumentima, niti vašim prisustvom.
Dva puta smo odlagali sednicu zato što vi niste našli vremena da dođete pred narodne poslanike. Naravno, mi uvažavamo i razumemo da vi imate obaveza i danas ste rekli da ste imali obavezu, da ste se jedva odlučili šta vam je preče, pa ste pravi izbor napravili, ovo vam jeste najpreče i najvažnije.
Ali vi ste Vlada, vi dogovarate sa predsednikom Parlamenta kada će neki zakon da se stavi na dnevni red, pa morate da isplanirate kada se govori o budžetu da morate da budete ovde, da nas slušate, da razgovarate sa nama, ne da se svađate, ne da nam držite političke časove, ne da ironišete, ne da nas vređate, nego da argumentima govorite o našim argumentima, jer mi na taj način razgovaramo sa vama.
Dakle, bez obzira na neke druge konotacije koje se čuju, znate, mi smo narodni poslanici i kada govorimo o zakonu moramo građanima da predstavimo ministra koji predstavlja zakon. Kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon, ne mogu da tvrdim da će imati većinu kod izglasavanja, ali će glasati oni koji su tu, nisu pokazali dovoljno ozbiljnosti. Možda da jeste, možda bi Bogoljub Karić noćas imao manje uspeha.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 18. Deo teksta: "Služba Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju" menja se i glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Iz više razloga sam podneo ovaj amandman ispred SRS. Jedan od njih je taj kada spomenemo Koordinaciono telo ili centar, to nas odmah asocira na ime i prezime Nebojše Čovića. Dok je bio na čelu tog centra nismo nikada čuli izveštaj oko potrošnje tih sredstava. SRS je i prošle godine, kada se donosio budžet u vezi ovog centra, smatrala vezano za sumu para koja je planirana za takvo, telo koje je imalo da izvrši mnoge zadatke i projekte na Kosovu i Metohiji i u ove tri opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo, da Nebojša Čović treba bar pred ovim telom i ovim domom da podnese izveštaj. Svedoci smo da je naš poslanik Ljubomir Kragović u mnogo navrata tražio da se podnese izveštaj takvog tela i centra, što se nikada nije desilo.
Ako nije želeo da iznese izveštaj pred poslanicima opozicije, bar da je vama koji ste glasali za sredstva, koja je trebalo da se izdvoje i koja su izdvojena prošle godine za ovo telo, podneo izveštaj ili vama ministre, ako nije skupštinskoj većini.
Pošto je planirano ove godine da se iz budžeta izdvoji 2.340.980.000 dinara za Koordinacioni centar, smatram da je mnogo korisnije da se ta sredstva ovog puta prebace u Fond za razvoj Republike Srbije, jer je privreda u teškoj i dramatičnoj situaciji. Mislim da bi bilo daleko korisnije da se ta sredstva prebace u Fond za razvoj. Pošto je Fond za razvoj sledeća tačka dnevnog reda, mislim da će tu biti mnogo više rasprave oko sredstava i za izdvajanje u Fond za razvoj.
Mislim da deo budžeta koji se odnosi na reciklažu i zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine, da je dosta para predviđeno u više ovih fondova i agencija koje su planirane ove godine, kao što su Uprava za zaštitu životne sredine i Fond za zaštitu životne sredine.
Koordinacijom ministra za finansije lokalnim samoupravama gde drže ili postavljaju svoje kadrove iz G17 plus planirano je za formiranje razvojno informativnih centara ili centara, više sredstava.
Postavljam pitanje ministru, ako želi da me čuje, gospodine ministre, da li možete da čujete ovu konstataciju. U lokalnim samoupravama gde se postavljaju vaši direktori razvojno informativnih centara, ako ne budu postavljeni ili kao opcija G17 plus izgubite u Skupštini većinu da li ćete ta ista sredstva usmeriti, kao što ste malopre rekli, kada se donese budžet, kada budžet bude u Skupštini izglasan, da li ćete ispoštovati sredstva koja ste planirali prema ovakvim razvojno informativnim centrima koji se formiraju po lokalnim samoupravama?

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, o istom amandmanu.

Kada se radi o ovom amandmanu i o sredstvima koja se izdvajaju za Kosovo i Metohiju, kao i o Koordinacionom telu koje je vodio gospodin Čović, normalno je da bi svaki čovek, da ne kažem mi poslanici, bio protiv toga da se i sada ova sredstva troše kako su se trošila za vreme gospodina Čovića.
Gospodin Čović je imao celu mrežu ljudi, počev od Novog Pazara, preko Kosovske Mitrovice do Prištine, Gračanice, Lapljeg Sela, gde je sa svojim ljudima, svojom mrežom, osnivajući svoju partiju radio posao, normalno, unovčavao sebe i tako pomagao svoju stranku, misleći da će da pobedi na Kosovu i Metohiji.
Izbori su pokazali da ne može da kupi sve i svakoga, a uzalud je trošio ta sredstva na partiju. Žalosno je to što sredstva koja se odvajaju iz budžeta Republike Srbije ne idu u prave ruke. Primera radi, ima podataka da je u više navrata, prilikom podele sredstava i pomoći počev od higijenske humanitarne pomoći i svega onoga što je rađeno preko Koordinacionog centra, da su u tim centrima, da li u Gračanici, Lapljem Selu ili Kosovskoj Mitrovici, ta sredstva i ta pomoć davana samo određenim ljudima koji su u krug delili takvu pomoć, a građanima čak prodavali ono što je trebalo da dobiju kao humanitarnu pomoć.
Mogli ste da vidite primer podele sto kompjutera od nas srpskih radikala koji smo išli redom do Plemetine i obišli srpska sela, gotovo najugroženija sela i mesne zajednice, pa zašto nije mogao i gospodin Čović da uradi to tako, gde će i TV kamere da zabeleže kako građani Kosova dobijaju sredstva koja su namenjena iz budžeta. Ne želim da pominjem kakve je veze i koje imao na jugu Srbije trošeći ova sredstva.
Bilo bi dobro da ova sredstva dođu u prave ruke na Kosovo i Metohiju i da građani Kosova i Metohije, a posebno oni koji su ostali da žive u getu u pojedinim sredinama poput Gračanice i okolnih sela. Bila bi sreća i prava stvar da ta sredstva tamo dođu onim ljudima kojima je najpotrebnija bolnicama, školama i svima koji su ugroženi, a posebno starim. Pravo je herojstvo danas živeti na Kosovu i Metohiji, a posebno u onim enklavama koje su opkoljene šiptarskim teroristima.
Ova sredstva, preko dve milijarde, ne treba na ovaj način trošiti i upotrebljavati. Mislim da primer Nebojše Čovića treba da služi svakome i svima nama, a posebno Sandi Rašković da se ne dozvoli da se više dešavaju takvi propusti i takva pljačka – da se troše narodne pare u besmislene stvari. Zato apelujem da se ovaj amandman gospodina Živkova prihvati u danu za glasanje.

Hvala vama gospodine Veselinoviću.
Još neko o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 19. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Igor Bečić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 19. doda novi član 19a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, neću o amandmanu, već hoću samo da ukažem na sam član 19. Mislim da je važno i da treba ministar da čuje i ako može da interveniše da se nešto izmeni ovde. Pročitaću prvi stav ovog člana da bi prisutni poslanici i građani znali o čemu se radi: ''Gradovi i opštine u 2006. godini mogu planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta gradova i opština, tako da masu sredstava za isplatu dvanaest mesečnih plata planiraju polazeći od nivoa plata isplaćenih za septembar 2005. godine uvećanih najviše do 9%''.
Odmah da vam kažem, slažem se sa idejom da se malo uštedi sredstava u ovoj državi, slažem se da se na neki način ograniče plate, odnosno javna potrošnja. Međutim, postoji problem što smo se ovde vezali, odnosno predlagač se vezao za mesec septembar.
Sada je novembar i mi ćemo, mislim, ova većina će usvojiti ovaj budžet u novembru mesecu. Osnovica je septembar, odnosno septembarski nivo plata.
Evo jedan konkretan primer iz Bajine Bašte. Odbornička većina u SO Bajina Bašta je polovinom oktobra meseca (a tu većinu čine DS, SPS, DSS, SPO, NS i PSS) usvojila odluku po kojoj predsednik skupštine prelazi na stalni rad u SO. Postaje profesionalno plaćeno lice. Ako imamo 60 zaposlenih čiji je orijentaciono bruto iznos plata oko 1,5 miliona dinara, vidite koliko će taj iznos opteretiti plata jednog predsednika skupštine, koja je utvrđena u iznosu od 90% od poslaničke plate.
Znači, odluka je doneta da plata predsednika skupštine bude 90% od poslaničke plate. To znači da će njegova bruto plata, odnosno zarada biti oko 100.000 dinara. Ako uporedite 100.000 dinara sa 1,5 miliona dinara koliko je bruto iznos svih zaposlenih u opštini, jasno vam je da će ovih predviđenih 9%, koji se predviđaju kao neko povećanje zarada u narednoj godini, biti amortizovano ili anulirano tom njegovom platom koja nije postojala u septembru, jer pre oktobra predsednik Skupštine u Bajinoj Bašti nije bio u stalnom radnom odnosu.
Verovatno ima još ovakvih slučajeva u Srbiji. Verovatno ima opština koje su neke ljude zaposlile u mesecu oktobru. Treba jasno i otvoreno reći da će oni zaposleni koji su bili do septembra sada biti uskraćeni, njihove plate u nardnoj godini neće biti realno povećane, čak će biti realno mnogo manje nego što su bile u ovoj godini.
Molim ministra da razmotri ovo. Mislim da je logičnije da se kao osnovica ili taj reper uzme mesec novembar, odnosno mesec u kome usvojimo ovaj budžet ili mesec koji sledi iza usvajanja budžeta Republike, da bi opštine mogle imati to u vidu, da ne donosimo neke odluke koje će uzeti za osnovicu mesec koji je prošao pre dužeg perioda, a opštine nisu imale saznanje šta će se desiti i na koji način će morati da obračunavaju plate u sledećoj godini.
Pričam iz razloga, da oni zaposleni koji već godinama tamo rade ne budu oštećeni, a po ovoj odluci će biti oštećeni u narednoj godini, jer će njihove plati biti mnogo manje u opštinama gde imamo promene u oktobru ili novembru, dok se ovaj budžet ne usvoji.

 Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Vlada je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 20. doda novi član 20a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospodin Mlađan Dinkić, minisar finansija, želi završnu reč?
(Paja Momčilov: Postoji još jedan amandman.)
Ne, molim vas, ovo na šta mislite reč je o amandmanu koji se odnosi na odluku. Zato je bio jedinstveni pretres i bilo je moguće samo u okviru jedinstvenog pretresa. Mi sada završavamo pretres u pojedinostima zakona o budžetu.
(Paja Momčilov: Tražim reč po Poslovniku.)