Predsednik Narodne skupštine, po članu 27. Samo da vas upozorim na to da vam ne padne na pamet da kršite Poslovnik, pošto vidim da vam je to namera, iako ste dali ovo obrazloženje gospodinu Krasiću. Sam način na koji ste mu na kraju, posle njegovog reklamiranja člana 85. Poslovnika, dali obrazloženje navodi me na to da vi imate nameru da se, što bi se narodski rečeno reklo, zavitlavate sa nama.
Gospodine predsedniče, to vama ne priliči. Mi smo odgovorni ljudi, vršimo odgovornu funkciju. Vi ste prvi među jednakima i nemojte uopšte da se bavite špekulacijama, ni da nam, ni u mislima, limitirate vreme.
Sada kažete – naravno ja sam to mislio. Prvo, kako ste mogli u 15,30 časova da izlazite sa bilo kakvim uverenjem da će se raditi do završetka 5. tačke, zakona o bankama. Poslanička grupa SRS ima 160 i nešto amandmana. Do pet ujutru, ako treba, ima da se teramo o tim amandmanima, ali ćemo da radimo i da branimo naš stav da zakon nije dobar, da svaki član treba da se briše.
I da smo u pravu kada kažemo da Vlada ne radi svoj posao, da stvara mogućnost da Dinkić i njegova klika i dalje pljačka Srbiju preko privatizacije banaka, onoga što je preostalo, i na način na koji će da posluju po tom tzv. novom zakonu.
Drugo, kada ste rekli – ja se nadam, ovde vi uopšte ne treba ništa da se nadate. Da li ćete vi da imate neke svoje lične nade i uverenja, to je stvarno vaša privatna stvar, a do kada ćemo mi da radimo i da li će to da bude kratko ili dugačko, ostavite nama da radimo po Poslovniku, nemojte nikakvim hipotezama da se bavite, sačekajte, budite strpljivi, u najboljim ste godinama. Ne znam šta više da vam kažem, smeju se ljudi.
Zaista pokušavam da budem i šaljiva i da na način na koji to propisuje Poslovnik vama stavim do znanja da ne možete na takav način da manipulišete, na kraju krajeva, voljom i radnim sposobnostima poslanika, koje su kod nas izražene u svakom trenutku, ali pogledajte ove vaše ovde, jedva sede i još da im kažete da će 164 amandmana od radikalskih ubojitih argumenata da slušaju do pet ujutru, pa ubićete ih načisto.

Hvala vam, gospođice Jovanović. Skrenuta mi je pažnja od strane poslanika da se zahvalim u ime svih koji su moje godište, te to činim. Da, u najboljim smo godinama i molim vas nemojte da nam branite pravo na nadu, imamo pravo na nadu, pa i nadu da ćemo ubrzano završiti.
Moj posao je po članu 27. da manipulišem ili u prevodu na srpski jezik da rukovodim. Dakle, rukovođenje podrazumeva i planiranje. Neki se planovi ostvare, neki ne. Korektno je zbog planiranja vremena poslanika da obavestimo o načinu na koji će Skupština raditi.
Naravno, gospodine Krasiću, usvojili smo, nije sporno.
Prelazimo na amandman na član 16.
Amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, članovima 22, 22a i 22b Predloga zakona o javnim preduzećima i preduzećima sa javnim ovlašćenjima reguliše se situacija donošenja srednjoročnih i dugoročnih planova i godišnjeg programa rada javnih preduzeća i preduzeća koja imaju javna ovlašćenja.
Postoje neka ograničenja u pogledu donošenja tih programa koji se tiču finansijske discipline, pre svega, porasta cena usluga i roba koje daju ta javna preduzeća i kontrola od strane Vlade i države prema javnim preduzećima gde su osnivači organi lokalne samouprave.
Tako je predviđeno, te godišnje programe koje donose javna preduzeća pored verifikacije koju će vršiti organi lokalne samouprave, da su u obavezi da te programe dostave i u četiri nadležna ministarstva: Ministarstvo finansija, Ministarstvo rada, Ministarstvo lokalne samouprave i Ministarstvo rada.
Javna preduzeća koja ne donesu programe, ovim zakonom je predviđeno (u članu 22a), ne mogu povećavati cenu svojih usluga i proizvoda, što je u principu ispravno, dok se ne usvoji taj godišnji plan moraju da primenjuju cenovnik koji je do tada važio.
Međutim, u članu 22b predviđena je situacija gde javna preduzeća čiji su osnivači organi lokalne samouprave potvrde godišnji program, ali ministar finansija ima ta ovlašćenja da na jedan posredan način suspenduje taj program rada tako što će obustaviti transfer sredstava organima lokalne samouprave zbog toga što program u sebi sadrži povećanje cena roba i usluga koje će uticati na makroekonomske prilike u zemlji.
Ovde je predviđeno da će Vlada bliže propisati uslove za uvođenje tih privremenih mera koje će primenjivati ministar finansija prema organima lokalne samouprave. Javna preduzeća na nivou lokalne samouprave, uglavnom su komunalna preduzeća i bave se pružanjem komunalnih usluga. Ministar Dinkić je ovde, izlazeći za govornicu, jednom prilikom rekao da se ta ograničenja, koja Vlada uvodi preko Ministarstva finansija i obustava sredstava koje se transferišu u budžet organa lokalne samouprave, uvode zbog toga što je u ukupnoj inflaciji, koja je ove godine oko 17%, porast troškova komunalnih usluga učestvovao sa 4%.
Znači, otprilike, četvrtina ovogodišnje inflacije prouzrokovana je visinom porasta cena usluga i roba koje pružaju javna komunalna preduzeća, a pre svega na lokalnom nivou. Kako bi se smanjila ta inflacija Ministarstvo finansija i Vlada, preko kontrole cena i usluga koje daju javna preduzeća, pokušavaju da inflaciju svedu na jednocifren iznos, prema nalogu MMF. Znate i sami da su predstavnici MMF dolazili u Beograd pre mesec dana i da su bili vrlo nezadovoljni sa tim što je inflacija u Srbiji premašila 10%. Dali su nalog da inflacija za 2006. godinu mora biti jednocifrena.
U obrazloženju zbog čega se odbija ovaj amandman, Vlada navodi dva razloga. Jedan je jačanje, načelno govoreći, finansijske discipline. To ću morati da citiram, zato što je vrlo bitno: ''Rešenja predviđena u članu 22b, takođe, imaju za cilj jačanje finansijske discipline i odgovornosti da se teret promena u društvu ravnomerno raspodeli na sve, kao i obavezu organa jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine da se aktivno uključe i ostvaruju politike projektovanog rasta cena i zarada koja se donosi na nivou države''.
Ovde Vlada, faktički, tera organe lokalne samouprave i AP da aktivno učestvuju u kreiranju makroekonomske politike za koju je zadužena Vlada. To je nedopustivo, jer nije nadležnost organa lokalne samouprave da se staraju i brinu o makroekonomskim kretanjima u društvu. Ovde se još navodi kako oni treba aktivno da učestvuju u tome, odnosno da opštine i gradovi treba aktivno da učestvuju u kreiranju makroekonomske politike i da se oni tobož brinu i staraju o tome kolika će biti inflacija u Srbiji.
To niti je predviđeno Zakonom o lokalnoj samoupravi, niti organi lokalne samouprave imaju tu nadležnost da mogu da utiču na makroekonomske prilike u zemlji, niti da vode makroekonomsku politiku, niti to mogu objektivno da urade i da utiču na to kolika će biti godišnja inflacija i stopa inflacije.
Takođe, u obrazloženju oni kažu da se ovaj amandman odbija i zbog toga što se, između ostalog, ne utiče na princip decentralizacije opština, gradova i organa lokalne samouprave i AP i da se time ne dira u princip decentralizacije. Međutim, prema članu 22b ne da se direktno utiče na decentralizaciju, nego pored finansijskog disciplinovanja, kako ovde u obrazloženju navodi Vlada, oni i politički hoće da disciplinuju organe lokalne samouprave i organe AP. Ovako je usporen transfer novca koji Republika prebacuje organima lokalne samouprave. Oni ne dobijaju ona sredstva onom dinamikom i tempom kojim bi trebalo da dobiju.
Ovim merama Republika samo još otežava i onako težak položaj organa lokalne samouprave. Tu postoji opravdana bojazan da će se tim mehanizmom privremeno ograničiti sredstva organa lokalne samouprave. Postoji i mogućnost da će se vršiti politička manipulacija i da će se vršiti zloupotrebe prema političkim opredeljenjima Vlade u odnosu na organe lokalne samouprave, da li su na vlasti stranke i koalicije koje su u Vladi i da li su one na vlasti na lokalu ili su opozicione stranke. Tu postoji mogućnost velikih zloupotreba prema organima lokalne samouprave.
Takođe, treba reći da je veliki porast plata i zarada, gde se takođe Vlada poziva, u javnim preduzećima u odnosu na druge grane privrede i društvenih delatnosti. Možemo da analiziramo i druge oblike i druge delatnosti. Treba poći od banaka, finansijskih organizacija, agencija kojih je, dao Bog, ovde osnovano, ne zna im se broj. Tu su plate neuporedivo veće nego u privredi. Vlada, ako je htela na neki način da vrši kontrolu zarada, trebalo je to sveobuhvatno da uradi, a ne samo u jednom segmentu koji se odnosi na javna preduzeća.
Mi iz SRS znamo da je Vlada pritisnuta od MMF da mora smanji fond plata, fond penzija, a to su i penzioneri osetili na svojim leđima. Sada pokušavaju preko javnih preduzeća da ograniče fond plata i uopšte fond javne potrošnje da bi smanjili tražnju.
Smanjenjem tražnje uticaće se na inflaciju, s obzirom na to da je ponuda na istom nivou ili će možda biti na nižem nivou u idućoj godini, ako dođe do pada proizvodnje, a što se objektivno i očekuje, s obzirom na visinu spoljnotrgovinskog deficita, moraćemo, hteli to ili ne, da smanjimo uvoz i povećamo izvoz.
Država, ako hoće da finansijski disciplinuje ovo društvo, ona mora to merama makroekonomske politike da radi, a ne preko lokalne samouprave i još da traži od lokalne samouprave aktivno učestvovanje u kreiranju makroekonomske politike i ne znam šta, a što je apsolutno nedopustivo, jer je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, u suprotnosti sa Ustavom. Ustav decidirano daje ovlašćenja Vladi i Vlada je jedina nadležna za vođenje makroekonomske politike, a ne organi lokalne samouprave.
Što se tiče MMF i odnosa prema našoj zemlji, svedoci smo da ova vlada bespogovorno ispunjava sve uslove koje postavlja MMF, pa šta košta da košta. Uopšte se ne postavlja pitanje cene ekonomskih reformi koje traži MMF prema našoj zemlji.
Imamo primer Slovenije koja je skoro primljena u EU i koja je pregovarala sa MMF. Predstavnik Vlade Slovenije skoro je rekao srpskoj Vladi da ne sme sebi dozvoliti tu situaciju da bespogovorno prihvatamo uslove MMF, jer će nas to skupo koštati.
To treba ozbiljno shvatiti, pogotovo što je Slovenija imala mnogo bolju startnu poziciju kada je pregovarala sa EU oko ulaska u EU. Imala je mnogo bolju ekonomsku poziciju i stabilnost u zemlji, pa opet nije prihvatila sve preporuke MMF, već je selektivno primenjivala sve mere i preporuke koje je predlagao MMF, shodno svojim potrebama i mogućnostima i ekonomskoj snazi u tom trenutku.
Kod nas je obrnuta situacija. Kod nas se neselektivno primenjuju sve preporuke MMF, bez obzira na cenu, a bili smo skoro svedoci oko reforme penzionog sistema i smanjenja penzionog fonda. To će penzioneri osetiti najbolje na svojoj koži.
Dakle, pogađa se najosetljivija populacija ljudi. To su ljudi koji su u starijem životnom dobu, koji jednostavno ne mogu da se suprotstave ovakvim merama koje Vlada preduzima prema najširem sloju stanovništva. Ova mera koja je predviđena Predlogom ovog zakona, upućena je na populaciju od preko 500.000 zaposlenih ljudi koji rade u javnim preduzećima i preduzećima koja imaju javna ovlašćenja i ticaće se i njih i njihovih zarada i kvaliteta usluga.
Znam da je predlagač pošao od toga da javna preduzeća imaju monopolski položaj prilikom pružanja komunalnih usluga i da, koristeći taj svoj monopolski položaj javna preduzeća često zloupotrebljavaju to neopravdanim podizanjem cena i stvaranjem ekstraprofita na račun toga.
Zato što jednostavno nemaju konkurenciju. Nemoguće je da postoji u jednom gradu ili jednoj opštini pet vodovoda ili toplana ili usluga za odnošenje smeća, to radi jedno preduzeće.
Sa druge strane, ne možemo, zarad socijalnog mira, dozvoliti da javna preduzeća određuju cenu svojih usluga da bi sačuvali socijalni mir. Znači, ne mogu se cene javnih preduzeća formirati zbog socijalnog mira, a da, pri tome, te cene ne mogu da pokriju osnovne troškove koje ta javna preduzeća imaju.
Mislim da je ovim amandmanima gde je intervenisala SRS htela da ukaže da će se ugroziti princip decentralizacije koji je zagarantovan Zakonom o lokalnoj samoupravi, zagarantovan Ustavom i svim međunarodnim aktima koje je potpisala naša zemlja. Sa druge strane, mislimo da problem inflacije i makroekonomske politike ne može da se rešava putem izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima i preduzećima sa javnim ovlašćenjima.
To su mere koje Vlada mora da preduzima u oblasti spoljne trgovine, u oblasti kursa dinara, koji je nerealan u pogledu politike koju će voditi da bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit. Znači, povećao izvoz, smanjio uvoz energenata, akcizne robe itd.
Nije primereno da država problem inflacije i problem makroekonomskog funkcionisanja države spušta na nivo lokalne samouprave i, u svom obrazloženju, traži aktivno učešće opština, gradova i AP u tome da stopa inflacije bude jednocifrena po instrukcijama Međunarodnog fonda. Mi ne možemo da se rukovodimo instrukcijama MMF, moramo da gledamo naš interes.
Mi kao država moramo da vodimo računa o svom narodu. Da donosimo onakve zakone i mere koje će biti u interesu najširih slojeva građana, a ne da ispunjavamo želje svetskih moćnika koji nemaju predstavu kako narod živi u Srbiji i koliko problema ima naša država i privreda. Hvala.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Aleksandar Vučić, Nikola Todorović, Igor Bečić, Branislav Rankić, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Aleksandar Đorđević, Dragan Živkov, Momir Marković, Nemanja Šarović, Veroljub Arsić i Sreto Perić, kao i amandmane Vlade. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Istovremeno vas obaveštavam da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda za SRS – narodni poslanik Veroljub Arsić. Dakle, narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 1. stav 2. reč "uprave" zameni rečju "komisije", a da se u svim drugim članovima Predloga zakona, reč "uprava" u odgovarajućem padežu zameni rečju "komisija" u odgovarajućem padežu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Pre nego što pređemo na raspravu o amandmanu, izvolite, po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne gorim od želje da ispred sebe gledam lik Mlađana Dinkića, ali moram ponovo da intervenišem da mi nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da je odneo i kesu i torbu, ostavio je samo "Večernje novosti'' i ''Politiku" koju je čitao dok smo mi govorili malopre o ovim amandmanima.
Molim vas, gospodine predsedniče, zaista ne znam da li ovo postaje smešno ili tužno da mi svaki put moramo da intervenišemo. Naučite jedanput da predstavnik Vlade mora da bude prisutan u sali kada se govori o amandmanima.
Ne znam zaista zašto vi sebi dozvoljavate da mi vas pozivamo, kada vi sami znate da to tako treba da bude, a ako vi ne možete da se dogovorite, pogotovu sa ministrom iz vaše stranke, šta onda da očekujemo da je u pitanju neko drugo ministarstvo.
Osim toga, u skladu sa članom 86. ovog poslovnika, trebalo bi da se pozabavimo i stavom 4. ovog člana koji kaže da se rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.
Nikada nam niste objasnili koje su to pojedine tačke iz utvrđenog dnevnog reda kada mi vodimo raspravu u prisustvu veoma malog broja narodnih poslanika. Naravno, sve su pojedine, u pravu ste Krasiću.
Dakle, ovo se odnosi na poslanike skupštinske većine, s obzirom na to da su poslanici SRS u velikom broju danas prisutni, pogotovu oni koji imaju amandmane na onaj zakon o bankama, jer ste zapretili da ćemo da radimo sutra do 12 časova bez prestanka, jer Nataša je rekla da bismo radili do pet ujutru – ne, Nataša, to bi bilo sutra do podne ako nastavimo ovaj zakon o bankama.
Dakle, da bismo mogli da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca, neophodno je da ovde bude ministar, zato što svakako i njemu lično imamo mnogo toga da kažemo kada je u pitanju pranje novca i ja u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, zahtevam da prekinete rad, da napravite pauzu, da se privede ministar, ako je to moguće, a ako nije, da idemo, da se razilazimo.

Nije moguće da se privede ministar, kao što znate, isto se odnosi i na narodne poslanike, imunitet.
Dakle, niko se ne privodi. Šalim se, dugujem vam ogromnu zahvalnost, gospođo Radeta, mada znate da Administrativni odbor, a ne predsednik, tumači Poslovnik. I sada ste, kao i pre nekoliko meseci kada ste sjajno ukazali na neke propuste, sećate se, Srbija i Crna Gora, Jugoslavija, što je postojalo u Poslovniku, prilikom konačnog teksta i ovde ste, i vi i ja znamo, nije korektno da ja tumačim, uočili jednu neverovatnu grešku – pojedinačne, a ne pojedine, tako je, jer bi značilo sasvim drugo kada piše – pojedini, ali zamolićemo Administrativni odbor da nam da tumačenje.
Nešto što će, pretpostavljam, svima prijati.
Molim predstavnike ministarstva da pokažu kesu.
(Predstavnik ministarstva ustaje i pokazuje kesu.)
Zbog ozbiljnosti rada, molim, pošto je ministar u Skupštini, na zahtev predsednika, molim da hitno siđe u salu, inače ćemo napraviti pauzu.
Izvolite, gospodine Krasiću, o amandmanu.

Gospodine predsedniče, samo na početku, neću za kesu ništa, kesa je tu, materijali su tu, nije stvar u kesi. Da vam objasnim, nemojte nikada poslanike i ministre da stavljate u isti koš i u isti rang.
Poslanik ima pravo i dužnost da prisustvuje na sednici Narodne skupštine, a ministar ima samo obavezu. To je ta velika razlika. Manje-više, mi smo to navikli. I o tome će neko nekada da kaže svoj konačni sud.
Radi vašeg saznanja, u odgovoru Vlade povodom ovih naših amandmana, ukoliko je to akt Vlade koji sam primio, a tiče se amandmana na zakon o sprečavanju pranja novca, nisam ovde primetio mišljenje Vlade povodom amandmana na član 1. jer ovde počinje od 13. člana. To nemam u izveštaju. Pošto ga nemam, tumačim da Vlada ne prihvata taj moj amandman.
U čemu se ogleda razlika između teksta člana 1. koji je predložila Vlada i amandmana SRS? Ona nije samo u pukoj terminološkoj razlici između reči "uprava" i "komisija". Uprava asocira na organizacioni oblik jednog dela organa državne uprave unutar ministarstva.
A komisija više asocira na jednu grupu ljudi koja ima neko ovlašćenje, a ne može se reći da je državni organ, predstavnik državnog organa.
Moram da vam skrenem pažnju, kada je ratifikovana Konvencija koja reguliše obavezu svih država koje je potpišu, u pogledu sprečavanja pranja novca, ima se u vidu jedna komisija, a ne poseban sastojak nekog od organa državne uprave.
Mi smo donedavno imali saveznu komisiju za sprečavanje pranja novca. Ona jeste radila prema jednom skromno zakonu. Kada je donet taj zakon, imala se u vidu, pre svega, činjenica da je u to vreme postojala savezna država sa nekom svojom posebnom organizacijom, a da danas imamo državnu zajednicu gotovo bez bilo kakve organizacije. Naravno, poslovi sprečavanja pranja novca pripadaju državama članicama. To jeste nadležnost Republike Srbije.
Skrenuo bih pažnju na ono što je suština ovog zakona i gde se najbolje opredmećuje šta je to aktivnost koja ima za cilj da se spreči pranje novca, to se nalazi u poglavlju III, Uprava za sprečavanje pranja novca i odredbama od člana 12. do člana 25. Ako se pogledaju, uslovno rečeno, ovi poslovi ili nadležnost, tu može da se primeti da gotovo nema nijedne oblasti koja eminentno pripada poslovima državne uprave. Tu ima praćenje, sagledavanje, razmatranje, ukazivanje itd.
Moram da vam skrenem pažnju na još jedan možda i daleko veći nedostatak. Ako se pravi uprava, onda njoj moraju da se daju, po definiciji, neka javna ovlašćenja, nešto što se zove upravna stvar. Toga ovde nema. Ovde se priča, navode radnje, mere itd.
Takođe, skrenuo bih pažnju na član 4. Predloga zakona, gde kao obveznika imate pravna lica, ali nijedan od tih koji su navedeni nije čak ni paradržavni organ. Pre bi se moglo reći da su to subjekti slobodni na jedinstvenom srpskom tržištu: banke, menjačnice, preduzeća. Ceo kompleks pravnih propisa ove zemlje obavezuje te subjekte na neko ponašanje, daju se neka pravila o poslovanju sa robom i sa novcem. To je ono što obavezuje te privredne subjekte.
Ako tim privrednim subjektima vi date i ove obaveze koje, po svojoj suštini, pripadaju državi kao kontroloru, država kontroliše, država vrši nadzor, ali banka nije taj organ koji vrši takav nadzor. On ima potpuno drugačiji cilj, zadatak i obaveze. Po logici stvari, kada banka dobije nalog svog komitenta, ona mora da ga izvrši. Po logici stvari, verovatno u 70-80% slučajeva banka i ne ulazi u osnov i ove druge stvari.
Mi kod pranja novca imamo dvostruki problem. Prvi, kako one pare koje su na nelegalan način zarađene i do kojih se došlo, kako da se ubrizgaju u platni promet, da se operu i da budu legalne.
Imamo drugi smer – kako te pare sa računa da se izvuku, properu, očiste, dođu do nekih mesta i služe za kriminal i za nelegalne poslove. Celokupna ta kontrola u nadležnosti je države. Kad kažem u nadležnosti države, mislim na nadležnost odgovarajućih državnih organa. Imamo carinu, imamo Narodnu banku, imamo poreske organe, policijske organe, imamo druge inspekcijske organe.
Svi smo za to da treba da se spreči nešto, ali da li je način na koji se to predlaže ovim zakonom, navodno, propisujući neke obaveze, a da niko živi ne zna koje su te konkretne obaveze. Država se izvlači, ima jednu upravu koja postaje poluinformativna obaveštajna agencija koja prati sa pristojne razdaljine nešto i alarmira nadležne državne organe šta treba oni da preduzmu.
Stvarno bih skrenuo pažnju da, ako se već donosi zakon, onda jasno moraju da se propišu obaveze državnih organa, koji je to nadležni državni organ ili koji su sve to nadležni državni organi, na šta su oni ovlašćeni, odnosno koje radnje, koje akte, koje mere mogu da preduzmu prema drugoj strani za koju sumnjaju da vrši pranje novca, sa jasno propisanim pravima i obavezama, a ne paušalno, po sistemu onog perioda od 20 i kusur godina – svi smo moralni, svi smo dobri, svi volimo državu, svi volimo legalno, a stvarnost je potpuno drugačija, da ne kažem suprotna. Svi se kriju iza nekih parola itd.
Ovaj zakon neće da spreči pranje novca, neće da spreči ni onaj prvi, ni onaj drugi smer kretanja novca. Da li može da se primeti koja je novčana masa u nelegalnom prometu? Apsolutno sam siguran da guverner NBS verovatno u roku od pola sata, ako pipne dva-tri dugmeta na tastaturi kompjutera, može dobiti adekvatan podatak o tome koliko se novca nalazi van kontrole, van nekih tokova. To nije nikakav problem, tim pre što smo mi ne tako davno izvršili zamenu novčanica. Sve je to registrovano kao novac koji se nalazi u opticaju.
Ako vi zastupate ovakav koncept Zakona o sprečavanju pranja novca, onda je mnogo prihvatljivije da ove poslove na sprečavanju radi Komisija za sprečavanje pranja novca, jer ona može biti taj "posrednik" između nadležnih državnih organa, koja ukazuje na neke tendencije, traži proveru.
Jer, u suštini ti drugi nadležni državni organi takođe vode računa o legalnom prometu i legalnom toku novca i svako od njih je snabdeven odgovarajućim ovlašćenjima da može odgovarajućim pravnim aktima, koji proizvode određene posledice, da spreči. Ako mera nekog organa, akt, radnja, ima svoju težinu, odnosno svoju sankciju, ukoliko se ne postupi po upozorenju ili pojedinačnom pravnom aktu, onda to ima nekog smisla.
Vi ste ovde Upravu sveli na nešto čemu više odgovara naziv komisija, a u tom kontekstu verovatno zaključujete da svi ovi naši amandmani koji se odnose na komisiju, dobijaju svoj puni značaj. Ovako, formira se uprava i pogledajte nadležnosti uprave i uporedite je sa još nekim upravama u okviru Ministarstva finansija. Videćete da sve druge uprave imaju neku nadležnost i donose neke pravne akte. Povodom tih pravnih akata postoji neki postupak i neka zaštita.
Ovde gotovo da nemate upravni akt, kažem gotovo da nemate. Zašto pravim ovu ogradu pa kažem gotovo da nemate? Iz jednog prostog razloga što ćete videti u sledećim članovima, ovde postoji jedna vrlo maglovita zona, koju treba da reguliše na preporuku ili na zahtev direktora uprave, podzakonskim aktima, ministar finansija, te onda praktično nemamo celo viđenje.
Ali, i ta zona koju budete regulisali neće biti snabdevena izvorno poslovima državne uprave i neće biti izvorno u domenu upravne stvari. Vi ovde pravite upravu koja će da se bavi nekim poslovima, a ti poslovi nisu upravna stvar. Zbog toga, ne samo terminološki, nego i u mnogim drugim zemljama se išlo na komisiju, a samo u onim koje su prihvatile ovaj drugi koncept, gde postoji odgovarajuća specifična težina akata koje donose organi, išli su na nešto što je iz okvira organa državne uprave, u skladu sa njihovim pravno-političkim sistemima.
To su, kao što ste mogli da primetite, suštinski razlozi ovog našeg neslaganja.
Vi ste mogli drugi koncept da primenite. Ona konvencija koja je osnova za ovo prilično je široka, dozvoljava različita tumačenja. Zbog čega dozvoljava? Zato što su države potpisnice, države koje pripadaju različitim pravno-političkim sistemima. U nekim državama, naprosto, ustavi i zakoni dozvoljavaju ministru velika ovlašćenja da maltene donosi neke akte sa zakonskom snagom, pa bez obzira da li se one zovu direktive, preporuke ili imaju neki drugi naziv, a onda imate države koje malo više gravitiraju ka kontinentalnom pravnom sistemu, gde sva vlast izvire iz skupštine, preko zakona itd. Zbog toga ta Konvencija ima tu širinu.
Nije dobro u našem pravno-političkom sistemu, koji je omeđen, oivičen nečim što liči na nemački i francuski, vi ugrađujete nešto što više odgovara Holandiji, Belgiji, pa čak i ako su ga Slovenci prepisali. To je polazište ovog prvog amandmana, iz koga verovatno sledi još desetak amandmana koji tretiraju istu materiju.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se izmeni naziv Odeljka III iznad člana 12. i član 12.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 12. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca ima naslov iznad člana – Uprava za sprečavanje pranja novca i kaže:  "Uprava za sprečavanje pranja novca obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija. Upravom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija".
Ne znam kome je palo na pamet da zecu da kupus da čuva. Ovo je prosto neverovatno da se Ministarstvo finansija, odnosno uprava u okviru ovog ministarstva bavi sprečavanjem pranja novca. Mi u SRS smo veoma skeptični prema ovom članu i ovakvom konceptu zakona i zato sam i predložila amandman na član 12.
Naslov prema amandmanskom predlogu treba da bude – ''Komisija za sprečavanje pranja novca'', pa je predloženo da je komisija za sprečavanje pranja novca državni organ. Komisija za sprečavanje pranja novca je nezavisan i samostalan državni organ. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti komisija za sprečavanje pranja novca odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Komisija za sprečavanje pranja novca je pravno lice. Sedište komisije za sprečavanje pranja novca je u Beogradu.
Potpuno savesno sam pročitala i Vladin predlog i amandmana, da biste, kolege poslanici i vi, gospodine ministre, uporedili i jedno i drugo i videli koliko je Vladin predlog neprihvatljiv i nebulozan, a koliko je ovo rešenje, koje je amandmanom predloženo, zaista suvislo i smisleno, jer kome drugom ova komisija može i treba da odgovara nego Narodnoj skupštini.
Vlada aposlutno mora da bude izuzeta iz ovog posla. Ministarstvo finansija i ministar finansija takođe. Čak i da se radi o vladi u koju mi imamo poverenja, u ministarstvo i ministra u koje imamo poverenja, ovakvo rešenje bi bilo neprihvatljivo, a pogotovo sa aspekta SRS i našeg odnosa i mišljenja o Vladi Republike Srbije, Ministarstvu i ministru finansija.
Dakle, mislimo da ovaj amandman mora da se prihvati, iako mi uopšte imamo negativan stav prema ovom predlogu zakona. Čuli ste malopre od Zorana Krasića sa svim detaljima zašto mislimo da ovaj zakon neće i ne može sprečiti pranje novca.
Ovo je još jedna od farsi. Vlada Republike Srbije voli tako da objavi u medijima kako se eto donose neki zakoni. Najviše volite da predlažete zakon koji nikada ovde nije bio donet i zato što nije bilo zakona radilo se šta god je kome palo na pamet, a sada kada vi donesete zakon, onda više nema pranja novca, regulišu se svi problemi iz ove oblasti. Naravno, mi znamo ono što znaju i građani Srbije da ovo nema blage veze sa stvarnošću, da je i ovaj vaš zakon jedna od vaših obaveza.
Ovo forsiranje da se radi i produženo radno vreme i da radimo ne znam koliko zakona za jedan dan jeste posledica vaše obaveze da do nekog datuma morate da donesete određeni broj zakona, ali mi srpski radikali vas uporno ubeđujemo i objašnjavamo vam da to što donosite zakone, što štancujete zakone ne znači ništa pozitivno za pravni poredak, za pravni sistem i pravnu sigurnost u Srbiji, nego vam preporučujemo i ubeđujemo vas da donosite zakone koji zaista imaju smisla, čija primena je moguća i čijom primenom će se zaista ostvariti cilj zbog kojeg se zakon i donosi.
Ne znam koliko puta smo vam dokazali da smo bili u pravu svaki put kada smo vam tvrdili da vam zakon nije dobar, da prihvatite naša amandmanska rešenja. Kad god to niste uradili mi smo morali ponovo ovde da trošimo vreme i da molimo da i vi budete prisutni, da insistiramo i svi skupa trošimo vreme na izmene i dopune zakona, zato što vi gospodine ministre i vaša vlada niste u stanju da ovoj skupštini predložite jedan dobar zakon, ma koja oblast da je u pitanju.
Dakle, ne radi se ovde samo o tome da mi kao opozicija pišemo amandmane, nego kao što vidite svaki naš amandman je smislen, konkretan i apsolutno smo ubeđeni nudi bolje rešenje od rešenja koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Moram da pročitam i obrazloženje Vlade zbog čega ovaj moj amandman nije prihvaćen. Kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlogom zakona predviđeno obrazovanje Uprave za sprečavanje pranja novca. Stvarno ne razumem da li u Vladi nisu normalni ili oni u Vladi misle da mi nismo normalni. Naravno, amandman i postoji zato što je Predlogom predviđeno uprava, a mi kažemo da ne treba da bude uprava, nego da treba da bude komisija kao samostalno telo, koje će odgovarati jedino i isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Onda dalje kažete – predviđena uprava za sprečavanje pranja novca, koja će imati ulogu finansijske obaveštaje službe. Dobijamo još jednu BIA, samo se ova zove FOS, sa osnovnim zadatkom da prikuplja, obrađuje, analizira i čuva podatke prikupljene od obveznika.
Kao i da dostavlja nadležnim državnim organima (pravosudni i inspekcijski organi, kao i organi unutrašnjih poslova) podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca.
Dakle, i ovaj deo obrazloženja, koji sam sada pročitala, govori u prilog amandmanu koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, jer i na ovaj način razdvajamo, odnosno na način kako smo mi predložili, razdvajamo uticaj izvršne vlasti na pravosudnu granu vlasti, na sudsku granu vlasti i upravo ovo što ste napisali u zagradi u ovom obrazloženju govori u prilog mog amandmana.
Dalje, kažete – finansijske obaveštaje službe, koje su u skladu sa međunarodnim standardima, obrazovane u skoro svim državama sveta su različito pozicionirane u skladu sa osnovnim principima unutrašnjeg prava. Bravo! Opet ste napisali obrazloženje koje ide u prilog mog amandmana.
Mi hoćemo da i ovaj deo zakona bude u skladu sa principima našeg unutrašnjeg prava. Da, to vam već pet godina govorimo, bez obzira koliko imate obaveza i koliko obaveza prihvatate i pored činjenice da mi nemamo ništa protiv modernizacije naših propisa, ali ljudi moji, mi imamo pravni sistem. Srbija ima pravni sistem mnogo stariji od mnogih ovih pravnih sistema na koji se vi danas ugledate. Vi samo, tek tako padne vam na pamet, donosite nešto što nikada nije bilo u Srbiji. Menjate pravni sistem, kao da je Srbija postala sa vama.
Kažete – u najvećem broju zemalja u okruženju, finansijske obaveštaje službe su administrativnog tipa i obrazovane su u okviru Ministarstva finansija. Navedeno se odnosi na Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Ukrajinu itd.
Ovo kada ste rekli Slovenija, Hrvtska, Albanija, tu ste me zamalo ubedili da povučem amandman. Ako ćemo na njih da se ugledamo, hvala nije trebalo. Finansijske obaveštaje službe Češke, Poljske, Francuske, Rusije, SAD itd. su takođe obrazovane u okviru ministarstva finansija tih zemalja. Pored navedenog, amandman se ne može prihvati, s obzirom na to da u obrazloženju predloženog amandmana nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.
U Srbiji bi narod rekao da je ovo zezanje u zdrav mozak. Izvinjavam se narodu što koristim ovaj izraz. Vi kažete – pored navedenog, zato što nećete da prihvatite amandman, zato što u obrazloženju nisu navedeni razlozi. Amandman je ono što je pre obrazloženja, to je amandman, to je suština. Na koji način je amandman obrazložen zaista ne vidim koliko je to bitno. Obrazlažem ga i sada.
Jedino vam u ovom obrazloženju nedostaje da napišete ono što je prava istina, a to je – amandman se ne prihvata zato što dolazi iz poslaničke grupe SRS. I to jeste odnos i vašeg Ministarstva i vaše Vlade prema ovim amandmanima SRS. Vidim ministar se ovde okružuje kompletnim Ministarstvom. Malopre ih je, otprilike, bilo pola, mora da će biti još kesa, pošto vidim da vam samo kolege prenose kese i torbe, što zaista nije lepo u odnosu na vaše saradnike.
Naravno, predviđeno je mesto, nemamo ništa protiv, da su tu, pošto znamo da vi ne možete bez te vrste pomoći, ali zaista ovo što se ovih dana radi od Skupštine Srbije je ispod svakog nivoa. To je vezano za Poslovnik i neću o Poslovniku ovaj put, nego insistiram, ministre, da sagledate sve ovo što sam rekla vezano za ovaj amandman i ono što sam rekla juče ili pre nekoliko dana. Nemojte da imate animozitet prema amandmanu samo zato što potiče iz SRS.
Verujte da posao obavljamo, radimo ozbiljno i da je sve ono što predložimo u interesu građana Srbije, u interesu dobrog zakona. Ne bismo mi podnosili amandmane da nešto učinimo ni vama, ni Vladi Srbije, mi volimo da vi pokazujete koliko ne znate da radite, mi uporno na to skrećemo pažnju javnosti i građanima Srbije. Ali pošto znamo da će ovaj zakon i svi drugi zakoni koji se ovde donesu biti primenjivani, da će se odraziti na život građana Srbije, iz tih razloga mi podnosimo amandmane i tražimo da se naši amandmani usvoje.
Dakle, da biste imali bolje zakone, da bi građani Srbije imali bolje zakone, a ne da bi imali zakone koje vi morate da štancujete, uglavnom sa lošim prevodom, kao što je, između ostalog, i ovo obrazloženje gde sam se jedva snaša i ovo mora da ste ne znam ni ja kako sklepali, prepisivali, pa povezivali. Idete sa članom 13. stav 2, pa sa članom 13a, pa tek onda sa članom 12. Taman sam mislila da je možda moj amandman prihvaćen, jer ga nema u ovom delu neprihvaćenih amandmana, kad onda nađoh, ipak, uzalud sam se nadala, i naravno, mada nisam ni očekivala da bi se moglo desiti da vi prihvatite amandman, pogotovo sa mojim potpisom.

Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.