Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svi kažu novac je prljav, a ne znamo da ga operemo. Šala na stranu.
Amandman na član 13. kao novi član 13a pokušava da definiše odnos lica kao članova komisije kome prestaje funkcija komisije kada se ispune uslovi za odlazak u penziju ili na lični zahtev lica kada više ne želi da radi taj posao.
U Predlog zakona u članu 13. ministar određuje, na predlog direktora uprave, sistematizaciju radnih mesta, određuje direktora i članove te uprave. Vidi se da je to državni organ. Nejasno je da li su to državni službenici i činovnici u smislu zakona o državnoj upravi ili državnim službenicima. To je svojevrstan način povećavanja te državne administracije.
Ne znam zašto, ko sve prati tokove novca u privredi i poslovanje u bankama. Ako u ovoj fazi, kada već neko dođe do velikog prljavog novca i počne da ga pere na razne načine, šta radi policija, šta radi poreska uprava, šta radi tužilaštvo, sudovi, razne inspekcije? Mogu li oni to da spreče da ne dođe do krađe tog novca ili na nezakonit način sticanje određene količine novca, pa da se u ovoj fazi ne pojavi to pranje novca u nekoj količini gde bi država imala problem pa se osniva poseban državni organ.
Treba zakon da bude regulisan normalno, ali je u predlogu u smislu ovih amandmana bolje da uradi neka komisija, stručna komisija koja će se baviti određenim poslovima na osnovu znanja i iskustva u toj oblasti, nikako neka direkcija, neka uprava. Pored svih ovih silnih inspekcija, policija, oni koji su po prirodi stvari, sprovodeći postojeće zakone dužni da brinu o zakonitosti, ne znam kako je moguće doći do velike količine nekog novca koji treba kasnije oprati, a da se pre toga u nekoj fazi ne primeti da je neko taj novac ukrao, nezakonito stekao ili se obogatio na neki drugi način.
Ne znam da li je umesno u ovoj priči setiti se nečega sa Zapada. Ne pitajte me kako sam stekao prvi milion dolara, a sve ostalo je regularno, sve je u redu. Kada je u pitanju ulaganje u našu privredu, pustio bih sve one koji su pokrali novac po belom svetu neka naprave neku fabriku kod nas, neka ulože u privredu, bilo da je put, fabrika, neko preduzeće, to je nacionalno bogatstvo i ne mogu da ga odnesu.
Organi gonjenja, ako primete da je taj novac stekao na nezakonit način, oteo, neka u postupku, kako se to radi privredu pravdi, osude za nezakonite radnje i odgovara za nezakonito stečen novac, bilo na koji način da je to uradio.
Kada se govori o državnoj upravi u ovom kontekstu, kada su razni odbori, komisije, pododbori, saveti, imam utisak da vlast otvara veliki broj radnih mesta, da bi mogli da uhlebe činovnike, odnosno one koji su zaslužili iz nekog razloga, pa možda čak i one koji imaju veliku penziju, ali daj još nešto da rade ako ih znanje, snaga i zdravlje služi. Što bi sedeli kod kuće, a mogu da budu od velike koristi.
Voleo bih kada bi ova vlada ili bilo koja druga sledeća istrajala kod ovog zakona o državnim činovnicima, uvela jednu dobru evidenciju i na kraju popisala sve državne činovnike, sa podacima o njihovom stažu, njihovoj kvalifikaciji, godinama života, da li su penzioneri ili su u radnom odnosu.
Videli biste da ima puno penzionera koji zauzimaju važna mesta u upravi, odnosno u raznim komisijama, savetima, odborima, pododborima, u upravnim odborima, institucijama države, mislim na fondove, na javna preduzeća, a velika je nezaposlenost, mnogo mladih, stručnih i školovanih ljudi, afirmisanih ljudi ostaje bez posla.
U tom smislu, napravio bih jedan dobar pregled, sagledao, javno to obelodanio i svi koji imaju dobru penziju, stečenu baveći se politikom ili državnom upravom u bilo kom sistemu, neka uživaju tu penziju, čuvaju unuke ako ih imaju, a mlade ljude pozapošljavao. Napravio bih jedan podstrek da u ovoj državi krene nešto bolje, da stručnost, znanje, energija, mladost daju svoj doprinos i da se krene u bolji razvoj države.

Izvolite, gospodine Krasiću o istom amandmanu.

Pokušaću da utičem da se promeni stav Vlade da li je potrebna uprava ili komisija. To se sve uklapa u ovaj amandman gospodina Todorovića. Evo o čemu se radi. Ne znam da li je to vama promaklo ili je to rezultat neke namere, sve se vrti oko amandmana koji je podneo gospodin Vučić, a tiče se člana 13. stav 2.
Mi smo tim amandmanom tražili da se iza reči "zakon" stavi tačka i sve dalje da se briše. Zašto? Iz jednog prostog razloga što ministar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove finansija ne bi mogao da ima ta ovlašćenja da podzakonskim aktom propisuje sve stvari koje su ovde nabrojane. To je centralno pitanje.
Dalje, skrenuo bih vam pažnju na opasnost da ministar propisuje metodologiju za izvršenje poslova koje obveznik vrši u skladu
sa ovim zakonom, a to se odnosi na član 4. gde treba da se propiše bankama nova metodologija, pored postojećih zakona, kojima je propisano šta mogu da rade i kako rade.
U taj koncept oni gledaju da uklope upravu koja bi možda mogla da ima više. Možda postoji mnogo više osnova da se naziva agencijom za sprečavanje pranja novca, jer to treba da bude neki pandan bezbednosno informativnoj agenciji, a ovo bi trebalo da bude finansijsko informativna agencija. To je jedna stvar koja ide u prilog ovoj tvrdnji.
Druga stvar, druga argumentacija koja pojačava ovu našu tvrdnju nalazi se u poglavlju 3, gde su propisane nadležnosti.
Uslovno rečeno, najveća sankcija koja može da se desi po ovom predlogu zakona, ne računam kaznene odredbe, to je da ova vaša uprava za sprečavanje pranja novca izda obavezujući nalog da se zastane sa nekom transakcijom. To je nešto što obuhvata preventivni deo rada ove uprave za sprečavanje pranja novca.
Sve posle toga, kada se naknadno konstatuje da je došlo do pranja novca, jeste u nadležnosti pravosudnih organa, pa bez obzira da li pravosudni organi do saznanja o eventualno izvršenom krivičnom delu pranja novca iz člana 231. novog Krivičnog zakona, koji ste vi ovde usvojili, znači bez obzira da li ti organi do toga dođu na bazi svojih isledničkih, istražnih radnji ili na bazi obaveštenja, informacija koje dostavi ova uprava za sprečavanje pranja novca. To je upravo ono što smo pre sat vremena potencirali.
Da ne postoje nadležnosti koje su karakteristične za jednu upravu kao deo nekog organa državne uprave. to je drugi vrlo krupan argument koji ide u prilog našoj koncepciji da je potrebno da ove poslove iz člana 14. pa i ovo dalje što se nastavlja, radi neka komisija za sprečavanje pranja novca koja odgovara našem pravnom političkom sistemu. U to se uklapa i ovaj amandman koji je podneo gospodin Todorović.
Moram da kažem, stvarno ne bih mogao da razgonetnem sve detalje, ali mi ovaj predlog zakona imamo, sudeći po ovim pečatima, od novembra meseca 2004. godine, a pre mesec dana je donet Krivični zakon Republike Srbije. Moram da vam kažem da postoji velika razlika između člana 231. Krivičnog zakona koji propisuje krivično delo pranja novca i obuhvata sve tri etape pranja novca, polaganje, dezintegraciju, integraciju, vraćanje i onoga što stoji u članu 2. stav 1. od tačke 1) do tačke 4) što se u smislu ovog zakona definiše kao pranje novca.
Složićete se da, definicija pranja novca iz ovog zakona mora u potpunosti da sadrži sve elemente bića krivičnog dela iz člana 231. Krivičnog zakona koji ima naslov – Krivično delo pranja novca. Taj uslov ovde nije ispunjen. Ako ste na pozicijama onoga što stoji u Krivičnom zakonu onda ste morali da intervenišete na neki način. Ne znam, pošto vaše, Vladine, amandmane nisam čitao, jer mi principijelno ne priznajemo amandmane Vlade posle predloženog zakona. Ukoliko Vlada ima potrebu da interveniše, neka povuče zakon i neka da novi zakon. Ono što je najgora varijanta to je da Vlada dostavi zakon, pa posle pet, šest dana amandmane kojima traži da se promeni – za tri dana promenili mišljenje. To je treći element, značajan element, koji ukazuje da treba prihvatiti ovaj koncept.
Sada bih to potkrepio jednim primerom, odnosno verovatno ima više slučajeva da se to desilo, ali primer može da bude interesantan.
Imamo situaciju da neki naši nazovibiznismeni prodaju svoja osnivačka prava, svoje udele, svoje akcije i dobijamo neke nove koji se legitimišu kao da su pravni sledbenici, nastavljači.
Imamo najsvežiji slučaj sa Karićem, gde je on svoj deo prodao nekome, pa kasnije video da se preračunao, pa da to preračunavanje svede na običnu tehničku grešku oko imenovanja i naziva, pa je jedna sudija morala čak posle devet godina da menja svoje rešenje kojim je jedan privredni subjekt upisan u registar u vreme kada je registar bio kod privrednog suda, odnosno trgovinskog suda. Mi ovde imamo drugu situaciju.
Danas je, praktično, moguće uvek oprati pare. To su fiktivne fakture, fiktivni računi i dobro je što ste stavili u okviru člana 4. stav 2. gde ste pomenuli preduzetnike i fizička lica, da je moguće da autoprevoznik napravi papire kako je vozio neku relaciju, a da nije ni bilo vožnje za tu relaciju.

Molim vas da se vratimo na amandman, bar malo.

Gospodine predsedniče da ste bili malo strpljivi videli biste da ovaj primer ima veli značaj, jer direktno...

Gospodine Krasiću, imate svu moju naklonost, skrenuo sam vam pažnju, zato što imate još minut, pa biste se  u okviru tog minuta vratili i da vratim vreme. Izvolite.

Završiću za 30 sekundi, nemojte da se sekirate.
O čemu se radi? Nekim fiktivnim računom je neko stekao pravo da na svoj žiro račun dobije neka sredstva. On suštinski, po osnovu tog posla nije imao troškova. On je, navodno, oprihodovao. U sledećoj fazi za te pare može se reći da su oprane, iz prostog razloga što faktura na koju glasi ta jedna tura daleko je ispod ovog iznosa koji podleže nekoj informativnoj obradi i evidentiranju. Ako se to razbije na sijaset malih faktura, onda je to nemoguće pohvatati. Pri tom mora da se kaže da ovaj zakon za tu situaciju više propisuje uslovno rečeno neku odgovornost banaka i pravnih lica, nego što potencira obavezu u postojećem sistemu nadležnih državnih organa.
Ako se ovo ovako svede na neku novu instituciju, ko će nama da garantuje da će ta nova institucija da sprovodi zakon kako treba. Mi u suštini oduvek imamo najviše problema, upravo, zbog toga što je slaba primena zakona, loša primena zakona, a zašto ne reći zloupotreba ovlašćenja koji su dužni da primene zakon.
Kada sve to kao uzroke stavite u ovaj koncept koji je ovde propisan, neminovno dolazite do zaključka da ćemo imati upravu za sprečavanje pranja novca i kada vas neko prozove da se pere novac, onda Vlada kaže, imamo upravu i verovatno ona nije radila kako treba taj svoj posao.
Mi smo za ove dve godine stekli toliko iskustva sa vama da, apsolutno znamo da sve ono što predlažete i branite milozvučno ovde, u praksi prelazi u svoju suprotnost. Nemojte da se mnogo žestite kada vam kažemo, ovo u suštini neće biti uprava za sprečavanje pranja novca, ovo će biti uprava za legalizaciju pranja novca.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neka poslanika grupa želi da govori o amandmanu koji reguliše da prestaje funkcija pre isteka mandata kada to zatraži član komisije ili zbog ispunjenja za starosnu penziju? (Ne.) Hvala.
Narodni poslanik Božidar Koprivica podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Igor Bečić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvinite, gospodine Arsiću, malopre smo konstatovali, da je stručna služba prema onom članu Poslovnika zbunila i gospodina Arsića i mene, izvinite, da bude jasno svima, onaj član koji opšte menja, kao što je sada malopre gospodin Arsić, dakle, taj ide prvo na razmatranje, pa tek onda oni pojedinačno. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, u samom Predlogu zakona se kaže, u članu 12. stav 2, upravom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra za poslove finansija.
Koncept SRS je u suprotnosti sa odredbama člana 12. i 13. zakona o sprečavanju pranja novca. Po konceptu SRS neće biti uprave, već će biti komisija koja će imati pet članova. U samom amandmanu, koji je narodni poslanik Igor Bečić podneo u ime poslaničke grupe SRS, kaže se – predsednika i članove komisije razrešava Skupština, a na predlog skupštinskog radnog tela nadležnog za poslove iz oblasti finansija.
Znači, cilj jeste da se jednom ovako ozbiljnom materijom ne bavi samo Vlada Republike Srbije, kao izvršna vlast, već da to radi potpuno nezavisno telo koje će da imenuje i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, narodni poslanici.
Šta je cilj jednog ovakovog koncepta? Cilj jeste svakako da se obezbedi nezavisnost u radu jedne ovakve komisije. Ona ne može biti potpuna, zato što će uvek zavisiti od volje vladajuće većine.
Zato će za svako imenovanje i eventualno razrešenje ovde u Skupštini Republike Srbije da se vodi debata po tom pitanju, da se kritikuje predloženo rešenje i da se iznesu stavovi poslaničkih grupa i u krajnjem slučaju, da upoznamo građane Srbije, koga neka i nekakva vladajuća većina predlaže za članove jedne ovakve komisije.
Vlada Republike Srbije i ministar finansija, po Predlogu ovog zakona, svakako nisu u mogućnosti da spreče, ne u potpunosti, nego uopšte nisu u stanju da spreče bilo kakvo ozbiljnije pranje novca, kako se to hvali ova vlada. Isključivo, ovakav zakon donosimo radi političkog marketinga.
Ako bi se o ovome izjašnjavala Narodna skupština, sigurno je da bi i sami kandidati koji bi konkurisali za članove komisije i predsednika komisije za sprečavanje pranja novca, dobro razmislili o svojoj prošlosti, da li je ona kriminalna ili nije, jer u slučaju da je kriminalna, sigurno će se naći pod udarom narodnih poslanika.
Ovako, sa predloženim rešenjem Vlade Republike Srbije, to je isključivo diskreciono pravo ministra iz Vlade Republike Srbije za poslove finansija, naravno Mlađana Dinkića. On će to da rešava, radiće se iza zatvorenih vrata, iza očiju javnosti. Ljudi bliski njemu sprovodiće zakone. Znamo da ima mnogo bliskih ljudi njemu kao što su Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Stanko Subotić, Filip Cepter i da ne nabrajam dalje.
Još jedanput ću da iskoristim priliku da postavim pitanje ministru, evo, šesti put, šta je sa novcem sa Kipra, gospodine ministre, išli ste tamo, tragali ste za nečim. Neki vaši bivši koalicioni partneri tvrde da ste taj novac pronašli, a neki sadašnji, tada niste bili u koaliciji, tvrdili su da ste taj novac pronašli i da je završio na nekim egzotičnim ostrvima gde nije bilo cunamija. Zato ako imate kakve informacije, izađite pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, izađite pred javnost Republike Srbije i kažite šta je sa tim novcem. Ako ga nema, nemojte da optužujete neku bivšu vlast da je krala od građana Republike Srbije.

Hvala vam gospodine Arsiću. Izvolite, ministar Dinkić. Onda ćemo dati jednu malu pauzu od 10 minuta, pa ćemo nastaviti, ako se slažete, kratku jednu pauzu. Izvolite.