Svejedno, gospodine predsedniče, naši amandmani su u vezi jedan sa drugim i uglavnom svi amandmani SRS imaju za cilj da poboljšaju ovaj zakonski projekat, ako je to moguće poboljšati. Zato je svejedno o kom ću amandmanu pričati.
Međutim, ni bolje teme, ni boljeg zakona, posebno zakona o sprečavanju pranja novca, koji je podnela ova "ekspertska grupa" G17 plus. Naime, radi se o "ekspertima". Verujem da su najbolji eksperti za ovu oblast za pranje novca, jer ovaj zakon i ovo ime liči na njih. Verujem da su to usavršili posebno poslednje dve godine, od kada su stavili sve finansijske tokove pod svoju kontrolu.
Iz ovog zakona se može videti kolike nadležnosti i prinadležnosti želi da ima Vlada, a ustvari se tu krije Ministarstvo finansija i gospodin Dinkić, od samog predloga da formiraju nekakve obaveštajne finansijske komisije koje bi davale informacije vezano za ovaj zakon o sprečavanju pranja novca.
Ne znam koliko do sada imamo inspekcija i inspekcijskih službi, počev od finansijske policije, tržišne policije, poreske policije, da ne govorim o onim policijama na lokalnom nivou. Sada ćemo plaćati i finansirati još jednu finansijsku komisiju za obaveštavanje, koja bi sigurno ponovo radila po direktivi Ministarstva finansija. Normalno da bi bila zavisna od samog Ministarstva finansija.
Da ne govorim o ljudima koji bi trebalo da budu zaposleni u tim komisijama, što je govorio i gospodin Jojić, gde nije predviđeno da nisu ni krivično gonjeni, odnosno da se ne vrši provera da li su krivično odgovarali o privrednim prestupima, već jednostavno, mogu biti predloženi samo ako su lojalni ili politički podobni.
Kada se govori o pranju novca, naša generacija je sigurno upamtila vremena od devedesetih godina do današnjeg dana. Upamtili smo kako su mnogi ljudi, čak nepismeni i oni koji nisu imali gotovo ništa ili, kako neko reče, pitanje je da li su imali da jedu kupus salatu, postali srpski tajkuni, poput npr. Bogoljuba Karića, Miškovića, Čovića, ima ih gomila. Da ne govorim koliko na lokalnom nivou ima tih lokalnih tajkuna, koji su uspeli da od devedesetih godina do današnjeg dana budu uz vlast, imaju monopol, privilegije prilikom uvoza, izvoza, eksport-import. Da ne govorim o inflaciji.
Jednostavno, obogatili su se krađom narodnih para, a danas su došli u takvu situaciju da gotovo mogu da diriguju i upravljaju državama. Evo, poput Karića, koji kupuje svoje biračko telo, kupuje poslanike i odbornike tako što plaća, zavisno od imena, zavisno ko je odakle, toliko i plaća. Primera radi, kolega je pomenuo. Lično sam imao priliku da čujem telefonskih pozive kako nudi novac da se neko učlani, počev od 5 hiljada, da li evra ili dinara nisam siguran, zavisno, verovatno, od osobe na kojoj je funkciji, plus preko nekih paketića koje deli.
Pamtim tu grupu muzičara Karića, koji su nekada svirali i muzicirali, a kasnije pravili i kovali plugove, motike i sekire, a ne znam da li se neko mogao enormno obogatiti, postati jedan takav srpski tajkun da može da kupuje građane Srbije, da prevari građane Srbije, ne bi li glasali za njega.
Ubeđen sam da građani Srbije dobro prepoznaju takve ljude. Verujem da su oni poznati i maloj deci. Verujem da će on sa ovakvom njegovom kupovinom biračkog tela izgubiti i cenzus, a kamoli da dobije onaj procenat koji mu predviđaju komisije ili neki istraživački centri koje plaća.