Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Određujem pauzu od sat vremena. Nastavak rada 15,05 časova.
(Posle pauze –15,25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Dobio sam obaveštenje da imamo zahtev za dve replike, repliku gospodina Markovića i gospodina Jojića. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku na prepodnevno izlaganje ministra. Ministar ovim zakonom otvara Pandorinu kutiju. Ne radi se samo o ova četiri javna preduzeća, nego se radi o svim javnim preduzećima koja postoje do nivoa lokalne samouprave i preduzećima na nivou lokalne samouprave. Međutim, danas su me zvali zaposleni u NIS, koji izražavaju veliku zabrinutost i sumnju u procenu kapitala NIS. O čemu se radi?
Pored onoga što se zove imovina NIS i što se nalazi u delovima preduzeća NIS, postoji i ogromna imovina, vlasništvo NIS, što nije zaključano pod kapijama NIS.
Prvo, radi se o delovima NIS koji se nalaze u inostranstvu. Imao sam spisak od 24 ili 25 delova, što je ogromno bogatstvo, jer se radi o bušotinama, odnosno o pravu na eksploataciju nafte u Angoli, radi se o delovima preduzeća koja se nalaze u Londonu, Nemačkoj, ne znam u kom gradu, u Moskvi. Ono što je najvažnije i gde leži ogroman kapital NIS, to su preduzeća u čijoj izgradnji je učestvovala NIS. Znate da je država svojim uredbama naređivala NIS kao uvek finansijski najjačem delu privrede, da ulaže određena sredstva, tako da se mnogo kapitala nalazi u drugim preduzećima. Da li je to obračunato?
Dalje, radi se, koliko znam, o nekoliko desetina ugostiteljskih objekata, što hotela, motela, koji su vlasništvo ili NIS ili preduzeća u sastavu NIS. Da li je taj kapital ušao u procenu? Bojim se, a boje se i zaposleni u NIS, jer će im to žestoko smanjiti i vrednost akcija ukoliko sve to ne uđe u procenu, da je sve to izdvojeno da bi se smanjila vrednost NIS, da bi se lakše moglo prodati.
A Hamovića već vidimo sa slikom i ličnom kartom kao jednog od vlasnika i NIS i EPS, a i razni drugi Hamovići mogli bi da kupe, jer i EPS i NIS su ipak veliki "zalogaj" i za takve lopove kakvi su oni. Nisu se mogli nakrasti za ovih desetak ili petnaest godina toliko da mogu mirne duše da kupe NIS.
Zbog toga tražim, neka to bude i poslaničko pitanje, da mi se dostavi kompletan materijal u kome će biti popisana imovina NIS.

Zahvaljujem. Zamoliću vas da učestvujete u formulaciji u toku sutrašnjeg dana kada budem predavao pitanje. Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je na dnevnom redu ovaj predlog zakona, on je usko povezan za javna komunalna preduzeća u celoj Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam dobio jedno pismo iz Zaječara, koje je upućeno Ministarstvu finansija Republike Srbije, Sektoru za budžetsku inspekciju i reviziju i Odeljenju za budžetsku kontrolu. Ovo pismo je poslato u vidu prijave zbog falsifikovanja budžeta za 2005. godinu, niza spornih odredaba o izmenama budžetskih pozicija, trošenja tekuće budžetske rezerve i krajnje neracionalno trošenje budžetskih sredstava u opštini Zaječar.
Ovde ima više potpisanih koji su uputili, ima ih čak i ispred određenih stranaka. Potpisali su predstavnici ispred četiri ili pet stranaka. Što se tiče Južnobanatskog okruga i kada je u pitanju Pančevo.
Pančevo je, dame i gospodo, peti grad, odnosno peta opština po visini budžeta. Budžet opštine Pančevo iznosi 2.370.000.000 dinara. Na ovo treba dodati 177 miliona, što je Republika izdvojila. Pored toga, ovde treba dodati sredstva koja se od privatizacije izdvajaju i ostavljaju lokalnoj samoupravi na teritoriji AP Vojvodina. Zatim, ekološka taksa koja se u stotinama miliona u toku jedne godine ubira u ''Rafineriji nafte'' u Pančevu, ''Azotari'' u Pančevu i ''Petrohemiji''. To je jedini grad koji ima takvu ekološku taksu, a sredstva su izuzetno velika.
Kontrolu i kretanja ovih sredstava u opštini Pančevo za poslednjih pet godina budžetska inspekcija nije izvršila, da li se ta sredstva namenski koriste. Donete su odluke koje su se odnosile konkretno na određene investicije, pre svega na kanalizaciju, na asfaltiranje ulica, gasifikaciju i druge objekte kapitalne investicije.
Međutim, dame i gospodo, imamo saznanja da su sredstva iz budžeta opštine Pančevo usmerena kod nekih banaka, ali pod kojim uslovima, to nama apsolutno nije dostupno i nije poznato.
Ako se ima u vidu da je inflacija skoro 20 posto, treba je priznati, ona je faktički takva kakva i jeste u tekućoj godini. U narednoj godini inflacija neće biti ništa manja.
Znači li to, ako je neko dao ova sredstva u banku, da će ta sredstva biti obezvređena za najmanje 40 posto? Šta znači da će kapitalne investicije, koje su trebale ove godine da se izvedu na teritoriji opštine Pančevo da se otpočne sa tim investicijama i radovima u aprilu i maju iduće godine?
U pitanju je ogromna materijalna šteta. Tražim od Ministarstva finansija da pošalje pod hitno budžetsku inspekciju da utvrdi pravo činjenično stanje i da obavesti građane opštine Pančevo da li su ta sredstva usmerena u pravcu kako to predviđa Zakon o budžetskom sistemu ili nisu. U to sumnjamo i zbog toga i tražimo da bude obaveštena javnost, jer ponovo kažem da se ne vidi ništa gde su sredstva, a peti je grad u Republici. Posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, Pančevo je sa najvećim budžetom u Republici.
Mogu vam reći, ako se prođe Republikom Srbijom kroz gradove kao što je Kikinda i drugi gradovi, videćete da se tamo gradi, ali moram vam reći da u Pančevu gradnje nema. Nema investicija, a ne zna se gde su pare. Ako su one usmerene tamo gde bi trebalo da budu usmerene, tražimo da se to utvrdi i da se konačno posle pet godina obaveste građani opštine Pančevo. Hvala.

Hvala vama. Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.
Istovremeno vas obaveštavam, prema Poslovniku, danas ćemo raditi do završetka rasprave u pojedinostima 5. tačke. Hvala vam. Izvolite, gospodine Rankiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 16. Predloga zakona, koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, traži da se u članu 22b stav 3. briše.
Pošto je ministar prihvatio amandman na član 15. narodnog poslanika Momira Markovića potpuno je logično da se prihvati ovaj amandman, jer je amandmanom traženo da ona lokalna preduzeća koja ostvare dobit mogu dobit raspoređivati na različite načine, bez ograničenja koja slede u članu 22b. Zbog toga bi bilo potpuno logično, bez velikog obrazlaganja ovog amandmana, odnosno širokog obrazlaganja ovog amandmana, da je ministar tu da se izjasni i da prihvati ovaj amandman.
Mislim kada je zakon u celini spreman, odnosno izmene i dopune ovog zakona, da predlagač nije imao pred sobom širinu, odnosno lepezu onih usluga kojima se sve bave javna preduzeća na lokalnom nivou.
Na primeru preduzeća "Borprevoz", koje je javno preduzeće u opštini Bor, a inače se bavi autobuskim prevozom, lokalnim i međugradskim, da objasnim da to preduzeće, ukoliko bude u rukama dobrog direktora, ako bi lokalna samouprava imenovala dobrog direktora, može biti izuzetno profitabilno, može ostvarivati veliki profit. Iz tog profita, naravno, shodno ovom zakonu jedan deo ostvarene dobiti mogao bi da se slije u kasu opštinske samouprave, a jedan značajan deo mogao bi da se podeli radnicima na ime plata ili nekih drugih davanja.
Pošto se radi o takvom preduzeću koje je atipično kada su u pitanju lokalna preduzeća, naravno da se vremenski poklopilo da pričam o ovom amandmanu i da ga branim, a da je jutros u Boru negde pre devet sati 50 radnika "Borprevoza" štrajkovalo. Došli su u opštinu Bor i blokirali je, a razlog je sledeći.
Naime, takva preduzeća, pa i lokalna preduzeća koja pružaju druge usluge, kada se nađu u rukama ljudi koji nemaju dobre namere prema lokalnim preduzećima i lokalnoj samoupravi, koja po svaku cenu želi neke svoje ljude da postavi na rukovodeća mesta u lokalnim javnim preduzećima, bez obzira na njihovu stručnu kvalifikaciju, dovodi do toga da takva preduzeća praktično nestaju.
Pre dve-tri godine promenjen je Statut Javnog preduzeća "Borprevoz". Time je omogućeno da postane direktor i neko ko je pravosnažnim sudskim presudama osuđivan za prekršaje u privredi, Statut koji je namenski promenjen. Direktor može postati i onaj ko nema visoku ili višu stručnu spremu i ko nema odgovarajuće radno iskustvo. Čovek koji je doveden u to javno preduzeće u protekle dve i po godine uspeo je u potpunosti da uništi to javno preduzeće.
Naime, od njega je nastalo više privatnih prevoznika. To se dešavalo na taj način što bi kupili autobus na otpadu, dovezli do radionice "Borprevoza" i posle nekoliko dana autobus (taj koji je dovezen sa otpada popravljen je sa delovima koji su skidani sa autobusa "Borprevoza") odlazio bi u potpuno tehnički ispravnom stanju.
Iz radionice pazar se već godinama ne uplaćuje u banke, kako to obavezuje zakon, nego pojedini ljudi iz lokalne samouprave dolaze uveče, uzimaju pazar od blagajnice, nose ga, a ne znaju kud, pošto je to registrovano kao autosaobraćajno, turističko i ugostiteljsko preduzeće jer u sastavu svojih autobuskih stanica ima ugostiteljske objekte. Roba za te objekte nabavlja se takođe iz restorana, a ne iz maloprodaje, po mnogo višoj ceni. Sve to lokalna vlast gleda naravno dobronaklono.
Postoje izveštaji nadzornog odbora, gde je nestalo više od 48 tona nafte. Niko za to nikada nije odgovarao. Više od 30 autobusa isečeni, aluminijumske lajsne su prodate autootpadu u Jagodini, kao staro gvožđe, po višestruko nižim cenama.
Direktor tog javnog preduzeća (nažalost, to je šlag na tortu) kupio je srodno autoprevozničko preduzeće "Bosilegrad", prevoz iz Bosilegrada.
Posle tog saznanja da je direktor kupio preduzeće, na lokalnoj sednici Skupštine odbornička grupa SRS je predlagala njegovu smenu. Nažalost, većina u opštini Bor nije htela da prihvati njegovu smenu. Objašnjavao sam da je to nespojivo po Zakonu o sukobu interesa da on vodi javno preduzeće i da ima isto takvo u privatnom vlasništvu.
Danas u "Borprevoz" na naplatu stižu fakture gde se štampaju autobuske karte za "Bosilegrad prevoz" itd. Dolaze autobusi na remont bez plaćanja. Dešava se ono da sadašnji direktor praktično stvara sebi privatno preduzeće, ne kažem da je ovo tipično preduzeće koje se bavi poslovima od velike važnosti za građane, ali ono je nastalo pre svega kao potreba nekih ranijih organa skupštine opštine da se obezbedi redovan prevoz zaposlenih u ''Rudarsko-topioničarskom basenu Bor'' i koje se kasnije razvilo i dobilo je međugradske, čak i linije u inostranstvu.
Molio bih ministra, bar da mu prenesu njegovi saradnici, da uputi budžetsku komisiju u opštinu Bor, da ispita trošenje budžetskih sredstava, ogromne su zloupotrebe tamo.
Rekao bih vam još nešto, da ovaj zakon nije obuhvatio svu šarolikost među javnim preduzećima na lokalnom nivou. Naime, u najvećem broju lokalnih samouprava postoje javna komunalna preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije. Ako vi takvu cenu ograničavate, odnosno ako donosite ograničenja koja će kontrolisati Vlada, odnosno pojedina ministarstva u povećanju cena, vi stavljate gradske toplane u veoma neravnopravan položaj.
Reći ću vam na primeru Bora, gde se gradska toplana Javnog komunalnog preduzeća "Toplana" nalazi praktično u krugu ''Rudarsko-topioničarskog basena Bor''. Prilikom projektovanja daljinskog centralnog grejanja za Bor predviđeno je da se jedan znatan deo energije koristi od viška energije koji se oslobodi u procesu proizvodnje bakra, što znači iz topionice i rafinacije bakra, to su za one koji ne znaju tehnološki procesi koji se odvijaju na veoma visokoj temperaturi.
Takva temperatura može da se koristi za grejanje i koristi se za grejanje i naravno da grejanje u Boru može biti mnogo jeftinije od nekih drugih gradova, gde imate nekoliko manjih toplana, koje isporuku toplotne energije vrše u nekoliko zgrada i samim tim je njihova usluga praktično mnogo skuplja nego što je usluga drugih.
Zbog toga što je prihvaćen amandman na član 15. gospodina Momira Markovića neminovno se nameće da se prihvati amandman gospodina Nemanje Šarovića, po kome Vlada, odnosno pojedina ministarstva ne bi trebalo da ograničavaju ona javna preduzeća koja mogu ostvariti dobit.
Iako se na ovaj amandman ne odnosi, samo ću nešto reći što je veoma važno. Naime, u podunavskim opštinama i opštinama koje su na obali Dunava postoji nešto što se zove fond rente. On uglavnom služi za infrastrukturne radove u onim delovima opština koje su ugrožene izgradnjom hidroelektrane ''Đerdap'' I i II. Reći ću vam da je budžetska inspekcija, koju je uputilo Ministarstvo finansija u opštinu Negotin, zabranila da sa fonda rente, koji ima novac, uplate sredstva za dovršetak radova kanalizacije u Prahovu. To je jedna mesna zajednica u Negotinu, u kojoj je tri četvrtine posla završeno uglavnom doprinosom građana i jednim delom novcem iz fonda rente. Ova jedna četvrtina koja je ostala, po tvrdnji predsednika opštine Negotin, Ministarstvo finansija, odnosno budžetska inspekcija zabranila je da se prenesu ta sredstva namenski za dovršetak radova.
Meni je zaista nejasno kakve veze s tim ima budžetska inspekcija da li će se preneti sredstva iz fonda rente, koji u stvari ne predstavlja budžet Republike Srbije, a da istovremeno ne nađe za shodno da pošalje budžetsku inspekciju u opštinu Bor, pri čemu tvrdim da su ogromne zloupotrebe, gde postoje krivične prijave koje, nažalost, stoje kod opštinskog javnog tužioca; ne sme da ih stavi u proces čak protiv onih koji su naredbodavci za izvršenje budžeta. To se zataškava. Zaista mi je nejasan takav odnos ima prema lokalnoj samoupravi, sa potpuno različitim aršinima, zavisno od toga ko se gde nalazi u koaliciji i sa kime.
Dakle, ovim zakonom nije obuhvaćeno na koji način se može sprečiti uništenje jednog javnog preduzeća i zloupotrebe koje se dešavaju po javnim preduzećima, na koji način se mogu zaustaviti. Trebalo bi da prihvatite ove amandmane, mislim da bi onda zakon izgledao mnogo bolje.

Još neko o istom amandmanu? Po Poslovniku narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, vi ste nas na početku ovog nastavka sednice obavestili da ćemo danas da radimo dok se praktično ne završi rasprava u pojedinostima po 5. tački dnevnog reda. Mogu da shvatim vaše namere koje su, ali bih se pozvao na član 85. stav 5. i stav 6. i predložio da ono što ste nas malopre obavestili preformulišete u skladu sa ovim stavovima koji kažu da predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, sada se nalazimo u raspravi o pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda.
Mi smo trenutno na 3. tački dnevnog reda. Posle ove rasprave u pojedinostima ide rasprava u pojedinostima o amandmanima na zakon o sprečavanju pranja novca. Kada se ta rasprava završi onda tek dolazi na dnevni red zakon o bankama.
Bilo bi stvarno nelogično i protiv Poslovnika da ukoliko pet minuta do 18,00 časova mi budemo na amandmanu broj 2. povodom zakona o sprečavanju pranja novca, a nas neko obavesti da posle 18,00 časova moramo da sedimo ovde i da razmatramo amandmane na Predlog zakona o bankama, gde postoji verovatno stotinak amandmana. Bilo bi dobro da ovo usaglasimo, pa ako se u pet minuta do 18,00 časova nađemo na amandmanima povodom 5. tačke dnevnog reda onda to vaše ovlašćenje iz Poslovnika važi.
Međutim, sudeći po tome kako ide ova rasprava malo je šanse da ćemo u to vreme doći do 5. tačke dnevnog reda. Ne bi bilo dobro da nas mimo Poslovnika unapred obavezujete na nešto što verovatno svi osećamo da predstavlja povredu Poslovnika.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Sjajno ste definisali poslovničku odredbu po kojoj sam, žureći da pravovremeno obavestim sve poslanike da bi planirali, obavestio da ćemo raditi posle 18,00 časova. Nisam pogledao. Naravno, ona tačka koja bude na dnevnom redu, potpuno ste u pravu, sa najboljim uverenjem zbog odgovornosti, svako će videti prema kom amandmanu, sa željom da što pre uradimo posao koji je pred nama, ali svakako one tačke po dnevnom redu, a ja sam izrekao 5. tačka.
Sada završavamo 3, sledi 4. i ako je završimo, kao što ste rekli, onda ćemo preći na 5. tačku, a ako ne bude tih uslova svakako nećemo, jer radimo isključivo po Poslovniku. Hvala vam mnogo na odgovornosti gospodine Krasiću i na ovoj ispravci.
Gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.