Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 16. Predloga zakona, koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, traži da se u članu 22b stav 3. briše.
Pošto je ministar prihvatio amandman na član 15. narodnog poslanika Momira Markovića potpuno je logično da se prihvati ovaj amandman, jer je amandmanom traženo da ona lokalna preduzeća koja ostvare dobit mogu dobit raspoređivati na različite načine, bez ograničenja koja slede u članu 22b. Zbog toga bi bilo potpuno logično, bez velikog obrazlaganja ovog amandmana, odnosno širokog obrazlaganja ovog amandmana, da je ministar tu da se izjasni i da prihvati ovaj amandman.
Mislim kada je zakon u celini spreman, odnosno izmene i dopune ovog zakona, da predlagač nije imao pred sobom širinu, odnosno lepezu onih usluga kojima se sve bave javna preduzeća na lokalnom nivou.
Na primeru preduzeća "Borprevoz", koje je javno preduzeće u opštini Bor, a inače se bavi autobuskim prevozom, lokalnim i međugradskim, da objasnim da to preduzeće, ukoliko bude u rukama dobrog direktora, ako bi lokalna samouprava imenovala dobrog direktora, može biti izuzetno profitabilno, može ostvarivati veliki profit. Iz tog profita, naravno, shodno ovom zakonu jedan deo ostvarene dobiti mogao bi da se slije u kasu opštinske samouprave, a jedan značajan deo mogao bi da se podeli radnicima na ime plata ili nekih drugih davanja.
Pošto se radi o takvom preduzeću koje je atipično kada su u pitanju lokalna preduzeća, naravno da se vremenski poklopilo da pričam o ovom amandmanu i da ga branim, a da je jutros u Boru negde pre devet sati 50 radnika "Borprevoza" štrajkovalo. Došli su u opštinu Bor i blokirali je, a razlog je sledeći.
Naime, takva preduzeća, pa i lokalna preduzeća koja pružaju druge usluge, kada se nađu u rukama ljudi koji nemaju dobre namere prema lokalnim preduzećima i lokalnoj samoupravi, koja po svaku cenu želi neke svoje ljude da postavi na rukovodeća mesta u lokalnim javnim preduzećima, bez obzira na njihovu stručnu kvalifikaciju, dovodi do toga da takva preduzeća praktično nestaju.
Pre dve-tri godine promenjen je Statut Javnog preduzeća "Borprevoz". Time je omogućeno da postane direktor i neko ko je pravosnažnim sudskim presudama osuđivan za prekršaje u privredi, Statut koji je namenski promenjen. Direktor može postati i onaj ko nema visoku ili višu stručnu spremu i ko nema odgovarajuće radno iskustvo. Čovek koji je doveden u to javno preduzeće u protekle dve i po godine uspeo je u potpunosti da uništi to javno preduzeće.
Naime, od njega je nastalo više privatnih prevoznika. To se dešavalo na taj način što bi kupili autobus na otpadu, dovezli do radionice "Borprevoza" i posle nekoliko dana autobus (taj koji je dovezen sa otpada popravljen je sa delovima koji su skidani sa autobusa "Borprevoza") odlazio bi u potpuno tehnički ispravnom stanju.
Iz radionice pazar se već godinama ne uplaćuje u banke, kako to obavezuje zakon, nego pojedini ljudi iz lokalne samouprave dolaze uveče, uzimaju pazar od blagajnice, nose ga, a ne znaju kud, pošto je to registrovano kao autosaobraćajno, turističko i ugostiteljsko preduzeće jer u sastavu svojih autobuskih stanica ima ugostiteljske objekte. Roba za te objekte nabavlja se takođe iz restorana, a ne iz maloprodaje, po mnogo višoj ceni. Sve to lokalna vlast gleda naravno dobronaklono.
Postoje izveštaji nadzornog odbora, gde je nestalo više od 48 tona nafte. Niko za to nikada nije odgovarao. Više od 30 autobusa isečeni, aluminijumske lajsne su prodate autootpadu u Jagodini, kao staro gvožđe, po višestruko nižim cenama.
Direktor tog javnog preduzeća (nažalost, to je šlag na tortu) kupio je srodno autoprevozničko preduzeće "Bosilegrad", prevoz iz Bosilegrada.
Posle tog saznanja da je direktor kupio preduzeće, na lokalnoj sednici Skupštine odbornička grupa SRS je predlagala njegovu smenu. Nažalost, većina u opštini Bor nije htela da prihvati njegovu smenu. Objašnjavao sam da je to nespojivo po Zakonu o sukobu interesa da on vodi javno preduzeće i da ima isto takvo u privatnom vlasništvu.
Danas u "Borprevoz" na naplatu stižu fakture gde se štampaju autobuske karte za "Bosilegrad prevoz" itd. Dolaze autobusi na remont bez plaćanja. Dešava se ono da sadašnji direktor praktično stvara sebi privatno preduzeće, ne kažem da je ovo tipično preduzeće koje se bavi poslovima od velike važnosti za građane, ali ono je nastalo pre svega kao potreba nekih ranijih organa skupštine opštine da se obezbedi redovan prevoz zaposlenih u ''Rudarsko-topioničarskom basenu Bor'' i koje se kasnije razvilo i dobilo je međugradske, čak i linije u inostranstvu.
Molio bih ministra, bar da mu prenesu njegovi saradnici, da uputi budžetsku komisiju u opštinu Bor, da ispita trošenje budžetskih sredstava, ogromne su zloupotrebe tamo.
Rekao bih vam još nešto, da ovaj zakon nije obuhvatio svu šarolikost među javnim preduzećima na lokalnom nivou. Naime, u najvećem broju lokalnih samouprava postoje javna komunalna preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije. Ako vi takvu cenu ograničavate, odnosno ako donosite ograničenja koja će kontrolisati Vlada, odnosno pojedina ministarstva u povećanju cena, vi stavljate gradske toplane u veoma neravnopravan položaj.
Reći ću vam na primeru Bora, gde se gradska toplana Javnog komunalnog preduzeća "Toplana" nalazi praktično u krugu ''Rudarsko-topioničarskog basena Bor''. Prilikom projektovanja daljinskog centralnog grejanja za Bor predviđeno je da se jedan znatan deo energije koristi od viška energije koji se oslobodi u procesu proizvodnje bakra, što znači iz topionice i rafinacije bakra, to su za one koji ne znaju tehnološki procesi koji se odvijaju na veoma visokoj temperaturi.
Takva temperatura može da se koristi za grejanje i koristi se za grejanje i naravno da grejanje u Boru može biti mnogo jeftinije od nekih drugih gradova, gde imate nekoliko manjih toplana, koje isporuku toplotne energije vrše u nekoliko zgrada i samim tim je njihova usluga praktično mnogo skuplja nego što je usluga drugih.
Zbog toga što je prihvaćen amandman na član 15. gospodina Momira Markovića neminovno se nameće da se prihvati amandman gospodina Nemanje Šarovića, po kome Vlada, odnosno pojedina ministarstva ne bi trebalo da ograničavaju ona javna preduzeća koja mogu ostvariti dobit.
Iako se na ovaj amandman ne odnosi, samo ću nešto reći što je veoma važno. Naime, u podunavskim opštinama i opštinama koje su na obali Dunava postoji nešto što se zove fond rente. On uglavnom služi za infrastrukturne radove u onim delovima opština koje su ugrožene izgradnjom hidroelektrane ''Đerdap'' I i II. Reći ću vam da je budžetska inspekcija, koju je uputilo Ministarstvo finansija u opštinu Negotin, zabranila da sa fonda rente, koji ima novac, uplate sredstva za dovršetak radova kanalizacije u Prahovu. To je jedna mesna zajednica u Negotinu, u kojoj je tri četvrtine posla završeno uglavnom doprinosom građana i jednim delom novcem iz fonda rente. Ova jedna četvrtina koja je ostala, po tvrdnji predsednika opštine Negotin, Ministarstvo finansija, odnosno budžetska inspekcija zabranila je da se prenesu ta sredstva namenski za dovršetak radova.
Meni je zaista nejasno kakve veze s tim ima budžetska inspekcija da li će se preneti sredstva iz fonda rente, koji u stvari ne predstavlja budžet Republike Srbije, a da istovremeno ne nađe za shodno da pošalje budžetsku inspekciju u opštinu Bor, pri čemu tvrdim da su ogromne zloupotrebe, gde postoje krivične prijave koje, nažalost, stoje kod opštinskog javnog tužioca; ne sme da ih stavi u proces čak protiv onih koji su naredbodavci za izvršenje budžeta. To se zataškava. Zaista mi je nejasan takav odnos ima prema lokalnoj samoupravi, sa potpuno različitim aršinima, zavisno od toga ko se gde nalazi u koaliciji i sa kime.
Dakle, ovim zakonom nije obuhvaćeno na koji način se može sprečiti uništenje jednog javnog preduzeća i zloupotrebe koje se dešavaju po javnim preduzećima, na koji način se mogu zaustaviti. Trebalo bi da prihvatite ove amandmane, mislim da bi onda zakon izgledao mnogo bolje.