Gospodine predsedniče, ovo jeste tema pranja novca, a ovi naši pojedini srpski tajkuni su i nastali i rodili se pranjem novca. Pojedini bi trebalo, kada ustanu ujutru, poput Karića, da se prekrste i pomenu Mirjanu Marković i gospodina Miloševića, a ne čak da budu protiv njih i da ih osuđuju. Zato i želim da kažem da su iz tog vremena izrasli tajkuni u Srbiji koji danas kupuju preduzeća, ostavljaju radnike bez posla, bez hleba, a sada evo kupuju biračko telo. Mislim da je to stvarno prava tema o kojoj mi danas treba da govorimo.
Na kraju želim da kažem, imali su oni dobar slogan. A jedan dobar slogan imao je i Čović "Kada je teško – Čović". A sada treba Karić i Čović da naprave novi slogan – "gde su pare tu je Čović, tu je Karić", verujem da će to najbolje proći u narodu.
Na kraju želim da apelujem na poslanike Narodne skupštine da prihvate amandman gospodina Jojića, jer ovaj amandman predviđa poboljšanje samog zakona, a posebno osvrt da ne mogu biti lica primljena u finansijskim komisijama ili u bilo kojoj instituciji i organima koji su imali privredne prestupe. Hvala.

Hvala vam.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. dodaju novi članovi 13a, 13b, 13v, 13g, 13d, 13đ, 13e, 13ž, 13z.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li ovo što sada trenutno radi Bogoljub Karić potpada pod nadležnost ove uprave, kako je to nazvao ministar, ali u svakom slučaju dosadašnja iskustva su da onaj ko kupuje glasove ima nameru da uzme, od tih istih od kojih uzima glasove, deset puta više novca nego što im je dao. Do sada je uzeo deset puta, znači planira još deset puta više, znači dvadesetak puta.
Amandman koji sam podneo na član 13, kojim tražim dodavanje novih članova u Predlogu ovog zakona u suštini menja u jednom delu čitav koncept ovog zakona. Naime, Vlada, odnosno predlagač, osmislio je da Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija bude organ koji će da kontroliše rad uprave za sprečavanje pranja novca, da određuje pravila po kojima će ona da radi, da direktno vrši nadzor i kontrolu te uprave.
Ovim amandmanom se menja suština. Cilj je da se ne formira uprava već komisija kao potpuno nezavisno telo koje će da odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije i nikome više.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije na ovaj amandman, koji ona ne prihvata, kaže se: "Finansijske obaveštajne službe koje su, u skladu sa međunarodnim standardima, obrazovane u skoro svim državama sveta su različito pozicionirane u skladu sa osnovnim principima unutrašnjeg prava. U najvećem broju zemalja u okruženju, finansijske obaveštajne službe su administrativnog tipa i obrazovane su u okviru ministarstva finansija". Navedeno se odnosi na Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Ukrajinu itd'.
Samo ima jedan problem, a to je da su lopovi koji su ovde mnogo veći nego kod njih tamo, a oni većeg kalibra su se preselili ovde ili se seljakaju kako kome i kada treba. Tu je Stanko Subotić, zvani Cane Žabac ili gospodin Milan Janković, poznatiji kao Filip Cepter. Znači, tamo gde im najviše odgovara tu prave svoje pozicije i tu obavljaju svoj posao. Znači, državljani su neke od ovih republika, odnosno država, kako ste vi to rekli, ali i te kako su ovde prisutni u svim finansijskim tokovima.
Interesuje me kako je to rešila Crna Gora ako to ima? Po kom principu, mada pretpostavljam da su tu već Vuk Hamović i Vojin Lazarević i te kako stavili šapu na bilo koji organ uprave koji reguliše ovu materiju, a prisutni su i ovde preko Nacionalne štedionice i u Srbiji.
Sam amandman je daleko precizniji. U jednom delu definiše rad nekog organa koji bi se bavio sprečavanjem pranja novca. Čudi me da bar Ministarstvo, ako neće da prihvati koncept, bar je moglo, u ime Vlade Republike Srbije, da podnese neke amandmane i da ispravi barem jedan deo teksta koji nije precizno obrađen. Znači, u tom svom amandmanu, tražio sam da ta komisija, a ne uprava, kako je to ministar rekao, ima svoj statut. To je podzakonski akt kojim se uređuju oblasti, unutrašnja organizacija, sistematizacija radnih mesta, propisuju se znanja za zauzimanje raznih pozicija itd. Na taj statut treba da saglasnost da Skupština Republike Srbije.
Meni nije jasno zašto toliko nepoverenje, gospodine ministre, u Narodnu skupštinu? Ona će sigurno ovaj posao bolje da radi i
nadgleda nego Ministarstvo finansija, pa i vi.
Dalje, određuje se koliko će ta komisija imati članova, pa se kaže da ima pet članova, uključujući i predsednika komisije. Predsednika i članove komisije bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog nadležnog radnog tela Skupštine za poslove finansija, a to znači Odbor za finansije, radno telo koje je takođe potpuno nezavisno od izvršne vlasti. Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Komisije, koji rukovodi njenim radom. Ne vidim ni ovde, šta je sporno da se i ovaj deo amandmana ne prihvati od Vlade Republike Srbije, odnosno ministra finansija.
Dalje, predsednik i članovi komisije biraju se na mandat od četiri godine. Predsednik i članovi komisije mogu biti ponovo birani, odnosno imenovani. Znači, bira ih Narodna skupština na mandat od četiri godine, a ne kako to stalno neko pokušava ovde da kroz razne zakonske predloge zbrine svoje aktiviste da, kada padnete sa vlasti, mogu da ostanu u određenim organima uprave pet, šest, pa i više godina, kao da je to cilj, a ne sam način funkcionisanja jednog organa.
Dalje, uslovi pod kojima mogu biti birani članovi komisije, pa se kaže da, za predsednika i članove komisije može biti biran, državljanin Republike Srbije koji poseduje opštu radnu sposobnost, ima visoku stručnu spremu i odgovarajuće radno iskustvo iz poslova finansija, od najmanje sedam godina.
U Predlogu zakona nema uslova pod kojim je predviđeno ko može biti navodni direktor te uprave. Pretpostavljam da će to biti neko iz redova političke stranke G17 plus, jer ne verujem pošto su sve moguće finansijske tokove u zemlji, od Ministarstva finansija, potpredsednika Vlade Republike Srbije, koji je zadužen za poslove finansija, predsednika Komisije za hartije od vrednosti, guvernera Narodne banke Republike Srbije, sve te institucije isključivo pokriva politička stranka G17 plus, bez obzira na njihovu visoku stručnu spremu i odgovarajuće radno iskustvo.
Da stvar bude još gora, to je radno iskustvo, najčešće iz drugih zemalja. Možda se vode i neki određeni krivični postupci protiv raznih rukovodilaca koje ste nama kao eksperte ovde doveli. U sledećem članu predviđa se ko ne može biti biran za predsednika te komisije, pa ne bi trebalo da bude ni u ovoj upravi. To doduše ministar sebi daje za pravo, pa kaže – uređuje poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću.
Ministar se pita, isključivo njegovo diskreciono pravo, a ovde se lepo kaže – za predsednika i članove komisije ne mogu biti birana lica koja su pravosnažno osuđivana za krivična dela iz oblasti zloupotrebe službenog položaja, privrede i oblasti finansijskog poslovanja. Tih odredbi u samom zakonu za radnike komisije za sprečavanje pranja novca nema.
Podneli ste neke amandmane, vidim da ni sam taj zakon niste precizno obradili, uočili ste neke manjkavosti, ali, evo, sada dajem vam primer kako treba, barem jedna oblast da se uradi na pravi način.
Dalje, u sledećem članu kažete – članovi komisije međusobno ne smeju biti krvni srodnici u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, bračni drugovi, srodnici po tazbini, zaključno sa drugim stepenom srodstva, čak i onda kada je brak prestao, usvojenik, staralac, usvojilac i hranilac.
Reč je o jednoj, da budemo jasni, pojavi, koja je prisutna na ovim prostorima desetak i više godina, koja je prilično uzela maha. Prilično veliki finansijski lobi stoji iza nje i prilično je veliki novac u pitanju. Moguće su razne zloupotrebe po raznim osnovama rodbinskim i tazbinskim.
Pod kojim uslovima prestaje članstvo u toj komisiji? Ovde u upravi to je isključivo pravo ministra kada će nekoga da kazni.
Kaže se – predsedniku i članu komisije prestaje funkcija pre isteka mandata kada to sami zatraže ili kada im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju i uslovi pod kojima se razrešavaju članovi komisije, to ste mogli da vidite i za članove uprave.
Predsednik i član komisije razrešavaju se funkcije: 1) ako su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili su pravosnažno osuđeni za krivično delo iz oblasti zloupotrebe službenog položaja privrede i oblasti finansijskog poslovanja; 2) ako se, na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove, utvrdi da su zbog zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vršenje funkcije; 3) ako se utvrdi da nestručno i nesavesno obavljaju funkciju; 4) ako se utvrdi da ne ispunjavaju uslove postavljene predviđeno ovim zakonom.
Čini mi se da je tačka 2) trebalo da se nalazi u Zakonu o Vladi, što se odnosi kako na onu prethodnu, tako i na ovu sada, ako se na osnovu nalaza mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vršenje funkcije.
Sledeći član reguliše – predsednika i članove komisije razrešava Skupština, na predlog skupštinskog radnog tela nadležnog za poslove iz oblasti finansija. Znači, opet se sprečava bilo kakav pritisak izvršne vlasti na rad jedne komisije.
Da ne pričam da izveštaj te komisije treba da se dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja će da ga razmatra. O tim izveštajima, radu, imaće isključivo pravo da to sada radi ministar finansija, koji još uvek, iskoristiću sada priliku da ga pitam po peti put, par puta sam postavio to pitanje i kada je bio tu.
Gospodine ministre, šta je sa novcem za koji ste tvrdili da je bio na Kipru, koji je otet od građana Srbije, koji je neka vlast pre 5. oktobra zloupotrebljavala, pljačkala građane, razne piramidalne banke, hiperinflacijom itd. Mislim da je vreme da jednom odgovorite na to pitanje, šta je sa novcem koji je bio na Kipru?

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Nikola Todorović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svi kažu novac je prljav, a ne znamo da ga operemo. Šala na stranu.
Amandman na član 13. kao novi član 13a pokušava da definiše odnos lica kao članova komisije kome prestaje funkcija komisije kada se ispune uslovi za odlazak u penziju ili na lični zahtev lica kada više ne želi da radi taj posao.
U Predlog zakona u članu 13. ministar određuje, na predlog direktora uprave, sistematizaciju radnih mesta, određuje direktora i članove te uprave. Vidi se da je to državni organ. Nejasno je da li su to državni službenici i činovnici u smislu zakona o državnoj upravi ili državnim službenicima. To je svojevrstan način povećavanja te državne administracije.
Ne znam zašto, ko sve prati tokove novca u privredi i poslovanje u bankama. Ako u ovoj fazi, kada već neko dođe do velikog prljavog novca i počne da ga pere na razne načine, šta radi policija, šta radi poreska uprava, šta radi tužilaštvo, sudovi, razne inspekcije? Mogu li oni to da spreče da ne dođe do krađe tog novca ili na nezakonit način sticanje određene količine novca, pa da se u ovoj fazi ne pojavi to pranje novca u nekoj količini gde bi država imala problem pa se osniva poseban državni organ.
Treba zakon da bude regulisan normalno, ali je u predlogu u smislu ovih amandmana bolje da uradi neka komisija, stručna komisija koja će se baviti određenim poslovima na osnovu znanja i iskustva u toj oblasti, nikako neka direkcija, neka uprava. Pored svih ovih silnih inspekcija, policija, oni koji su po prirodi stvari, sprovodeći postojeće zakone dužni da brinu o zakonitosti, ne znam kako je moguće doći do velike količine nekog novca koji treba kasnije oprati, a da se pre toga u nekoj fazi ne primeti da je neko taj novac ukrao, nezakonito stekao ili se obogatio na neki drugi način.
Ne znam da li je umesno u ovoj priči setiti se nečega sa Zapada. Ne pitajte me kako sam stekao prvi milion dolara, a sve ostalo je regularno, sve je u redu. Kada je u pitanju ulaganje u našu privredu, pustio bih sve one koji su pokrali novac po belom svetu neka naprave neku fabriku kod nas, neka ulože u privredu, bilo da je put, fabrika, neko preduzeće, to je nacionalno bogatstvo i ne mogu da ga odnesu.
Organi gonjenja, ako primete da je taj novac stekao na nezakonit način, oteo, neka u postupku, kako se to radi privredu pravdi, osude za nezakonite radnje i odgovara za nezakonito stečen novac, bilo na koji način da je to uradio.
Kada se govori o državnoj upravi u ovom kontekstu, kada su razni odbori, komisije, pododbori, saveti, imam utisak da vlast otvara veliki broj radnih mesta, da bi mogli da uhlebe činovnike, odnosno one koji su zaslužili iz nekog razloga, pa možda čak i one koji imaju veliku penziju, ali daj još nešto da rade ako ih znanje, snaga i zdravlje služi. Što bi sedeli kod kuće, a mogu da budu od velike koristi.
Voleo bih kada bi ova vlada ili bilo koja druga sledeća istrajala kod ovog zakona o državnim činovnicima, uvela jednu dobru evidenciju i na kraju popisala sve državne činovnike, sa podacima o njihovom stažu, njihovoj kvalifikaciji, godinama života, da li su penzioneri ili su u radnom odnosu.
Videli biste da ima puno penzionera koji zauzimaju važna mesta u upravi, odnosno u raznim komisijama, savetima, odborima, pododborima, u upravnim odborima, institucijama države, mislim na fondove, na javna preduzeća, a velika je nezaposlenost, mnogo mladih, stručnih i školovanih ljudi, afirmisanih ljudi ostaje bez posla.
U tom smislu, napravio bih jedan dobar pregled, sagledao, javno to obelodanio i svi koji imaju dobru penziju, stečenu baveći se politikom ili državnom upravom u bilo kom sistemu, neka uživaju tu penziju, čuvaju unuke ako ih imaju, a mlade ljude pozapošljavao. Napravio bih jedan podstrek da u ovoj državi krene nešto bolje, da stručnost, znanje, energija, mladost daju svoj doprinos i da se krene u bolji razvoj države.

Izvolite, gospodine Krasiću o istom amandmanu.

Pokušaću da utičem da se promeni stav Vlade da li je potrebna uprava ili komisija. To se sve uklapa u ovaj amandman gospodina Todorovića. Evo o čemu se radi. Ne znam da li je to vama promaklo ili je to rezultat neke namere, sve se vrti oko amandmana koji je podneo gospodin Vučić, a tiče se člana 13. stav 2.
Mi smo tim amandmanom tražili da se iza reči "zakon" stavi tačka i sve dalje da se briše. Zašto? Iz jednog prostog razloga što ministar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove finansija ne bi mogao da ima ta ovlašćenja da podzakonskim aktom propisuje sve stvari koje su ovde nabrojane. To je centralno pitanje.
Dalje, skrenuo bih vam pažnju na opasnost da ministar propisuje metodologiju za izvršenje poslova koje obveznik vrši u skladu
sa ovim zakonom, a to se odnosi na član 4. gde treba da se propiše bankama nova metodologija, pored postojećih zakona, kojima je propisano šta mogu da rade i kako rade.
U taj koncept oni gledaju da uklope upravu koja bi možda mogla da ima više. Možda postoji mnogo više osnova da se naziva agencijom za sprečavanje pranja novca, jer to treba da bude neki pandan bezbednosno informativnoj agenciji, a ovo bi trebalo da bude finansijsko informativna agencija. To je jedna stvar koja ide u prilog ovoj tvrdnji.
Druga stvar, druga argumentacija koja pojačava ovu našu tvrdnju nalazi se u poglavlju 3, gde su propisane nadležnosti.
Uslovno rečeno, najveća sankcija koja može da se desi po ovom predlogu zakona, ne računam kaznene odredbe, to je da ova vaša uprava za sprečavanje pranja novca izda obavezujući nalog da se zastane sa nekom transakcijom. To je nešto što obuhvata preventivni deo rada ove uprave za sprečavanje pranja novca.
Sve posle toga, kada se naknadno konstatuje da je došlo do pranja novca, jeste u nadležnosti pravosudnih organa, pa bez obzira da li pravosudni organi do saznanja o eventualno izvršenom krivičnom delu pranja novca iz člana 231. novog Krivičnog zakona, koji ste vi ovde usvojili, znači bez obzira da li ti organi do toga dođu na bazi svojih isledničkih, istražnih radnji ili na bazi obaveštenja, informacija koje dostavi ova uprava za sprečavanje pranja novca. To je upravo ono što smo pre sat vremena potencirali.
Da ne postoje nadležnosti koje su karakteristične za jednu upravu kao deo nekog organa državne uprave. to je drugi vrlo krupan argument koji ide u prilog našoj koncepciji da je potrebno da ove poslove iz člana 14. pa i ovo dalje što se nastavlja, radi neka komisija za sprečavanje pranja novca koja odgovara našem pravnom političkom sistemu. U to se uklapa i ovaj amandman koji je podneo gospodin Todorović.
Moram da kažem, stvarno ne bih mogao da razgonetnem sve detalje, ali mi ovaj predlog zakona imamo, sudeći po ovim pečatima, od novembra meseca 2004. godine, a pre mesec dana je donet Krivični zakon Republike Srbije. Moram da vam kažem da postoji velika razlika između člana 231. Krivičnog zakona koji propisuje krivično delo pranja novca i obuhvata sve tri etape pranja novca, polaganje, dezintegraciju, integraciju, vraćanje i onoga što stoji u članu 2. stav 1. od tačke 1) do tačke 4) što se u smislu ovog zakona definiše kao pranje novca.
Složićete se da, definicija pranja novca iz ovog zakona mora u potpunosti da sadrži sve elemente bića krivičnog dela iz člana 231. Krivičnog zakona koji ima naslov – Krivično delo pranja novca. Taj uslov ovde nije ispunjen. Ako ste na pozicijama onoga što stoji u Krivičnom zakonu onda ste morali da intervenišete na neki način. Ne znam, pošto vaše, Vladine, amandmane nisam čitao, jer mi principijelno ne priznajemo amandmane Vlade posle predloženog zakona. Ukoliko Vlada ima potrebu da interveniše, neka povuče zakon i neka da novi zakon. Ono što je najgora varijanta to je da Vlada dostavi zakon, pa posle pet, šest dana amandmane kojima traži da se promeni – za tri dana promenili mišljenje. To je treći element, značajan element, koji ukazuje da treba prihvatiti ovaj koncept.
Sada bih to potkrepio jednim primerom, odnosno verovatno ima više slučajeva da se to desilo, ali primer može da bude interesantan.
Imamo situaciju da neki naši nazovibiznismeni prodaju svoja osnivačka prava, svoje udele, svoje akcije i dobijamo neke nove koji se legitimišu kao da su pravni sledbenici, nastavljači.
Imamo najsvežiji slučaj sa Karićem, gde je on svoj deo prodao nekome, pa kasnije video da se preračunao, pa da to preračunavanje svede na običnu tehničku grešku oko imenovanja i naziva, pa je jedna sudija morala čak posle devet godina da menja svoje rešenje kojim je jedan privredni subjekt upisan u registar u vreme kada je registar bio kod privrednog suda, odnosno trgovinskog suda. Mi ovde imamo drugu situaciju.
Danas je, praktično, moguće uvek oprati pare. To su fiktivne fakture, fiktivni računi i dobro je što ste stavili u okviru člana 4. stav 2. gde ste pomenuli preduzetnike i fizička lica, da je moguće da autoprevoznik napravi papire kako je vozio neku relaciju, a da nije ni bilo vožnje za tu relaciju.

Molim vas da se vratimo na amandman, bar malo.

Gospodine predsedniče da ste bili malo strpljivi videli biste da ovaj primer ima veli značaj, jer direktno...

Gospodine Krasiću, imate svu moju naklonost, skrenuo sam vam pažnju, zato što imate još minut, pa biste se  u okviru tog minuta vratili i da vratim vreme. Izvolite.