PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2005.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

24.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 01:40

OBRAĆANJA

Dragan Živkov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 25 ovog zakona, gde u Glavi tri, Poslovanje banke, Odeljak jedan, provlači se više tačaka i članova ovog zakona koji se odnosi na poslovanje banaka.
Tu se može konstatovati da u svim članovima, kao i u članu 25, NBS sebe stavlja kao glavnog koordinatora u poslovanju svih banaka. U samom članu 25, kod raspodele dobiti, tu se najviše izražava želja NBS da bude glavni organizator i raspodele dobiti kod banaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz opštine Bečej, gde je koncentracija banaka, kako stranih tako i domaćih, u ekspanziji i rastu, u jednoj opštini 15-20 banaka je otvorilo svoje ekspoziture, što ona ne može da podnese i nema tog prostora da svoj kapital ili plasman sredstava može da plasira ili da ubere od privrede, koja je uništena u opštini Bečej. Glavni akcenat svih banaka sada u opštini Bečej je na građanstvu.
S obzirom da su mnogi budžeti i u većini slučajeva građana naše Republike Srbije ugroženi, pa naravno da imaju potrebe da građani dižu kredite, samim tim što banke nude u samim ponudama vrlo primamljive kredite, koji su interesantni za građane, jer nema familije u Republici Srbiji kojoj nije potrebna neka tehnička stvar, ili da digne kredit za renoviranje stana, ili izgradnju kuće, ili da digne kredit za upis dece za dalje školovanje itd, ili za ne daj bože lečenje.
Prema tome, takvi su uslovi gde banke nude kredite i pod tim uslovima građani postaju zarobljenici banaka, a da ne govorimo o privredi ili maloj privredi, gde kada se neki privrednik pojavi u nekoj banci da dobije takav kredit da bi poboljšao svoje poslovanje postaje zarobljenik banke, gde mora tri puta veću svotu da zagarantuje kod banke i da nađe tri ili dva jemca koji će garantovati vraćanje njegovog kredita i on automatski postaje zarobljenik banaka, gde kamate dostižu na godišnjem nivou preko 20%.
Kroz različite forme. Kako? Kada dobije kredit neka radnja ili samostalni zanatlija, ili malo ili srednje preduzeće mora da da taksu, plati proviziju za kredit, a kasnije banke uračunavaju rast cena na malo na mesečnom nivou i to dostiže veliki procenat kamata na godišnjem nivou.
Smatram da moć koju želi ministar i Ministarstvo i NBS da pokažu nad bankama, mislim da bi trebalo tu moć svoju da na drugu stranu pokažu, da smanje kamate, odnosno da daju povoljnije kredite građanstvu, privredi. Tada bi se pokazala prava moć i realno razmišljanje ovog ministarstva, i realno razmišljanje NBS i banaka koje žele da ostvare svoj prihod.
Smatram da su banke koje sada momentalno rade i žive u našoj državi zelenaške banke, iz samog razloga što sam dao na primeru ovakvih kredita i kredita kratkoročnih građanima koji se nude, jednostavno postaju zarobljenici banaka. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo je član koji reguliše raspodelu dobiti. Molim vas da se setite da je kod člana 13, kod osnivačkog akta, tada je bila u vidu druga situacija, bilo obavezno da se propiše način pokrivanja gubitaka, a ništa nije bilo govora o dobiti.
Pošto nisu mogli da se dogovore i nije im dato pravo da se osnivači banke i vlasnici akcija banke dogovore o raspodeli dobiti, onda se naravno primenjuje zakon. Šta su oni propisali u članu 25? Normalno je da, kada se na kraju poslovne godine utvrdi rezultat poslovanja, utvrdi dobit, pošto se izmire sve one zakonske obaveze, svojevrsna rezervisanja, pojačaju rezerve, ono što preostane predstavlja dobit. Akcionari imaju pravo na dividendu srazmerno svom kapitalu u toj banci, a zaposleni imaju pravo na učešće u raspodeli dobiti, jer očigledno je dobit rezultat njihovog angažovanja kao zaposlenih u banci, kao i u svakom privrednom društvu.
Ovde se daju ograničenja u raspodeli dobiti, ali sva ta ograničenja gotovo da ne važe, već važi ono što je napisano u poslednjem stavu. Poslednji stav je stvarno interesantan, on je u kontradiktornosti sa svim onim što je ispred napisano. Vidite, evo jednog ograničenja da evidentiranu dobit, postojeću dobit banka ne može da deli.
Prva situacija; ako svoju likvidnost ne održava u skladu sa propisima NBS. Banka ako ne održava svoju likvidnost u skladu sa propisima NBS podleže sankcijama. Kako može da ostvari dobit kršenjem zakona? Vi priznajete nekome što je kršio propise da je ostvario dobit, a pre toga ste morali da preduzmete niz akcija protiv toga ko ne održava svoju likvidnost.
Druga situacija; ako zbog te raspodele ne bi mogla banka da održi svoju likvidnost u skladu sa propisima NBS. To je situacija ako bi raspodela dividende i učešća zaposlenih u dobiti ugrozilo buduću likvidnost posle raspodele. To znači da oni ne mogu da raspodeljuju više nego što je zakonom propisano. Vi njima ovde ograničavate uopšte učešće, raspodelu, ograničavate i dividende.
Treća situacija; ako banka nije otklonila slabosti i nedostatke koje je naložila NBS u vezi sa nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih događaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha banke. Izvinite, molim vas, ovo je situacija kada se preduzimaju sankcije prema banci. Vi ovako priznajete da umesto da dobije sankcije, da je banka ostvarila uspeh u poslovanju. Ne znam, ovo kao da je pravio neko ko ima neki interes.
Četvrto, nije postupila u skladu sa nalozima za otklanjanje nepravilnosti. Ako banka nije postupila u skladu sa nalozima za otklanjanje nepravilnosti, slede rigoroznije mere, a u završnoj fazi oduzima se dozvola za rad.
Vi sada prelazite preko svega toga i kažete, ali banka je napravila dobit. Ne možete vi da podelite dobit. Ako se ne deli dobit, onda se ona investira u kapital banke.
Vi omogućavate da iz nelegalnog prometa banka poveća svoj kapital, ne znam ko je mogao ovo da piše. Juče smo pričali o zakonu o sprečavanju pranja novca, a imate pranje novca ovde u zakon ubačeno. Sada se razlikuje pranje novca čega nema u zakonu, svi treba da gone i pranje novca koje je legalno. Evo, ovo je legalno pranje novca. Za ovo se ne ide u zatvor, samo zato što je Carević napisao. Ne znam šta vi radite, ko vam piše ove zakone, gde gledate ovo, vi kao da čitate neka mafijaška pravila pa ubacujete u naše zakone.
Peta situacija; NBS to odredi svojom korektivnom merom. Znači, moguće je da je banka legalno poslovala, ostvarila dobit. Nijedan od ova četiri razloga ne postoje, nego je neko u Narodnoj banci, opet ovaj Jelasiti, zaključio da nije vreme da se raspodeli dobit, nego neka dobit ostane.
Navodno, on je zaključio, oni su mnogo u tekućem poslovanju pokrali, pa sada i ovo kao dobit neka ide na povećanje kapitala banke. Stvarno, kao da su mafijaši pisali ovo za sebe.
Onda licima iz stava 1. ovog člana banka ne može isplaćivati, ovo je ono što se odnosi preko godine, od toga nema ništa, jer ovo ste džabe napisali ovde, to je neprimenljivo. I treći stav - ako ukupan iznos isplata iz stava 1, to su dividende i isplate po osnovu učešća zaposlenih u stvaranju dobiti tokom godine, prelazi 10% kapitala ili bilans uspeha banka iskazuje gubitak. Stvarno ovo ne shvatam.
Ako banka iskazuje gubitak, onda nema dobiti. Ovo što je u poslednjem stavu i ovo što je u prvom stavu, to su vatra i voda, ali ni to nije dovoljno njima. Ovde treba neki lekar, pogledajte šta kaže - ili bilans uspeha iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno poslovnoj godini do tog datuma, banka raspodelu ovih isplata može vršiti samo uz prethodno odobrenje NBS, znači, opet guverner.
Banka sa gubitkom, banka u haosu, banka je prevazišla sve ovo, legalizovala sve ove kapitale i može da deli dobit. Teoretski nema dobiti, ne znam šta su radili ovi ljudi. Juče se hvalio neko da vi idete na neke testove tamo, a ko vas to testira tamo, ovaj ne bi prošao na onom testu za zabavište. Ovo su toliko kontradiktorne stvari, ovo je neprimenljivo, čak ni poslednji stav. Ovde je samo primenljiva jedna kovanica - guverner NBS, samo to važi ovde i on se javlja kao alfa i omega za sve ovo.
Ovde su logički problemi, nisu problemi prevoda. Ne znam, moramo ubuduće u Poslovniku da ugradimo neku odredbu o obaveznom pregledu predlagača zakona, jer šta nam predlaže ovo, pogledajte. Da li neko normalan može da shvati šta su napisali? Pa i Vuk Drašković, doduše on u tri rečenice se demantuje, prva i poslednja.
Ovde prvi stav i poslednji stav nemaju blage veze. Razlozi koji su navedeni kao tačke u prvom stavu nemaju blage veze.
Ne znam, verovatno ćemo morati da menjamo Poslovnik i da tražimo dokaz medicinske struke da li je ovo logično, da li ovo ne vređa mentalno zdravlje, pa ukoliko ne vređa mentalno zdravlje da dođe u Skupštinu. U koliko je u suprotnosti sa mentalnim zdravljem, molim vas da neko da recept, odnosno lekarski nalaz, jer ovo ne sme da ulazi u Skupštinu.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Branislav Janković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Branislav Janković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na Predlog zakona o bankama. Amandman podnosim na član 28. pomenutog zakona, sa predlogom da se predloženi član briše.
U obrazloženju tog stava nije bez značaja činjenica da je predlog upućen i uvršten u dnevni red po hitnom postupku sa željom da se, zahvaljujući vremenskoj oskudici, poslanici SRS onemoguće u kvalitetnom podnošenju amandmana, imajući u vidu da bi priliku da obrazlaganje iskoristili da širu javnost upozore i obaveste o namerama ministra Mlađana Dinkića da ozakoni sve zloupotrebe u sferi bankarske politike, kako njegove, tako i zloupotrebe njegovih istomišljenika.
Da bismo uopšte krenuli u analizu člana 28. koji govori o načinu upravljanja rizicima, logično je da se upoznamo sa vrstama rizika, kojima su banke izložene u svom poslovanju, a sadržane su u članu 29. To su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, kamatni devizni rizik i ostali tržišni rizici, rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena i operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacijama i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.
Sada kada smo upoznati sa svim rizicima kojima banka može biti izložena u svom poslovanju, prelazimo na član 28. iz kojeg ću, sa željom da pojasnim svoj amandman, citirati samo prva četiri stava. Inače, član 28. govori o načinima upravljanja rizicima.
"Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Upravljanje rizicima usklađuje se sa veličinom i organizacijom strukture banke, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja. Banka svojim aktivnostima propisuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke."
Vidi se da su to prevelika ovlašćenja i da će posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima, sadržane u stavu 2. predloga ovog člana, osnivati bez jasne zakonske regulative, tim pre što je to u suprotnosti sa članom 36. ovog predloga zakona, u kome se kaže: "Narodna banka Srbije propisuje kriterijume za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima, uključujući i: 1) način izračunavanja pojedinih pokazatelja poslovanja banke u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na te rizike; 2) način, formu i rokove izveštavanja banke o pokazateljima iz tačke 1) ovog stava".
Kao što vidimo, činjenica je da NBS propisuje kriterijume za identifikovanje i merenje, procenu rizika, kao i način, formu i rokove izveštavanja o pokazateljima. Znajući sve ovo i šta reći onda o stavu 4. predloženog člana 28, u kome se kaže: "Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke".
Apsolutno je neprihvatljivo i nepotrebno da banka donosi akte i propise ako je to već uradila NBS i to je svojevrsno mešanje u nadležnosti.
Ako sve ovo imamo na umu, vidi se sva besmisao člana 28. i pokušaj preuzimanja ingerencija NBS od strane poslovnih banaka, sa jasnom namerom da se ozakone nečasne radnje ministra Mlađana Dinkića i nekolicine njegovih istomišljenika. Naravno, vi ćete reći da ste predvideli mere kontrole, ali o tome ko će i na koji način da je sprovodi, govoriću kada taj deo Predloga zakona dođe na dnevni red, pošto imam amandman i u tom segmentu Predloga.
U svakom slučaju, ostaje činjenica da je predloženi zakon loš i poslanici SRS sasvim sigurno neće glasati za njegovo usvajanje. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Pokušaću da objasnim suštinu problema koje imamo danas, a koji su vezani za banke, odnosno za naše finansijsko tržište. Problemi potiču od pre pet-šest godina, kada je tadašnja opozicija i današnja vlast, jer se radi o istom korpusu političkih stranaka, obećala građanima Srbije da će dolaskom na vlast obezbediti bolji životni standard, obezbediti vrlo brzo i hitno ulazak u Evropsku uniju i život građana Srbije po tim evropskim normama i merilima.
Naravno, odmah su krenuli u realizaciju tih obećanja, pa su neposredno posle tih promena u Srbiju došle strane banke. Dobili smo poplavu raznoraznih predstavništava HVB, Raiffisen itd. Naravno, nije bilo mesta za sve banke pa su domaće morale biti ugašene. Sadašnji ministar finansija, tada kao guverner Narodne banke, ugasio je najpre one najveće četiri srpske banke, da bi se stvorio prostor za poslovanje ovih stranih banaka.
Građani Srbije su, naravno, pokušali da iskoriste to prisustvo stranih banaka, da krenu da žive po tim evropskim standardima i merilima, po svetskim standardima, pa su krenuli da uzimaju primamljive kredite, koji su naizgled primamljivi, jer ranije građani Srbije nisu imali šansu da koriste mogućnost kreditiranja za svoje osnovne potrebe.
Nažalost, ono u čemu smo različiti od Evrope i tog zapadnog sveta jesu kamatne stope koje su u Srbiji, iako se radi o bankama koje su prisutne i u evropskim zemljama, te kamatne stope u Srbiji su znatno više nego u tim evropskim zemljama. Iako su tako visoke kamatne stope, građani su potrčali jer ih je standard koji trenutno imaju naterao na to, pa su počeli da uzimaju kredite za osnovne stvari, životne namirnice, tehniku, automobile itd.
Došao je MMF pre neki dan u Srbiju na pregovore sa našim vlastima, pregovore koji su najavljivali uspeh i koji je trebalo da rezultiraju našim bržim ili ekspresnim ulaskom u EU, ali se ispostavilo nešto drugačije. Ispostavilo se da Srbija ne ide tim putem, odnosno da MMF nije zadovoljan onim što se dešava u Srbiji.
Čime to nije zadovoljan? Nije zadovoljan što je veliki broj građana ušao u ove kreditne aranžmane. Nije zadovoljan što je inflacija u Srbiji znatno viša od one koja je projektovana i koja je najavljivana prošle godine.
Šta se dešava? MMF je prekinuo pregovore, sa jasnom porukom da Srbiji preti dužnička kriza, da su građani Srbije prezaduženi, da olako i previše ulaze u ove kreditne aranžmane. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, i Narodna banka sada pokušavaju to da isprave.
Na koji način? Pokušavaju to da isprave tako što će obavezati banke da verovatno odmah posle nove godine, a možda i ranije, podignu kamatne stope. Zamislite, imali smo obećanja da ćemo biti u EU, da ćemo imati standard Evrope i zapadnog sveta, delimično krenuli tim putem, bar što se tiče kredita, sa mnogo višim kamatnim stopama i problem je što su i te kamatne stope niske i one se moraju još povećati, jer građani Srbije nisu sposobni da sve te kredite vrate, a MMF i tom zapadu i toj Evropi je najbitnije da njihove banke, njihova predstavništva koja posluju u Srbiji, budu sigurna, da budu sigurni njihovi ulozi koje ovde ulažu.
Sve što je ova vlast, kažem ova, jer se radi o kontinuitetu od 2000. godine, radila za ovih pet godina jeste upravo bilo usmereno u tom pravcu da se stranim bankama, njihovim predstavništvima u Srbiji obezbedi da mogu po sigurnim uslovima da stiču kapital u Srbiji, da stiču profit i da taj profit uvećavaju na račun građana Srbije i na račun domaćih banaka.
Pre nekoliko dana guverner NBS na jednoj emisiji na TV je izjavio, što sam prvi put čuo, da su bankarske marže u Srbiji daleko najveće u Evropi, da su čak dva puta veće nego u našem okruženju, a višestruko veće nego u zemljama Zapadne Evrope.
Sada jedan apsurd koji mi nije jasan, u stvari jasan je, ali treba građani to da znaju, guverner NBS i Vlada najavljuju da će biti sve banke u Srbiji obavezne da povećaju kamatne stope, da bi se na neki način zaustavila ta tendencija uzimanja kredita. Ali, sa druge strane, guverner i Vlada Srbije ne nalaze za shodno da na neki način ograniče bankarske marže, da smanje vrednost tih bankarskih usluga, da bi svi bankarski poslovi za građane Srbije bili jeftiniji. Nažalost, ovako imamo situaciju da su sve te usluge koje banke pružaju građanima i privredi daleko najskuplje u celoj Evropi.
Prema tome, građani Srbije će i ubuduće svojim sredstvima plaćati ili obezbeđivati kapital stranim bankama koje posluju pod privilegovanim uslovima u Srbiji. I ovaj zakon i dalje zadržava te privilegije koje strana predstavništva imaju u Srbiji.
Naime, ovaj zakon ne propisuje obavezu predstavništvima stranih banaka u Srbiji da imaju kapital u određenom iznosu, koji je propisan za domaće banke. Sve domaće banke moraju u svakom momentu da imaju kapital u vrednosti od 10 miliona evra, a ta obaveza ne stoji za predstavništva stranih banaka u Srbiji. To dovodi naše banke u neravnopravan položaj i polako vodi njihovom gašenju i eliminisanju sa našeg finansijskog tržišta.
Samo kratko da se vratim na četiri najveće banke koje je ministar finansija, a tada guverner, ugasio pre nekoliko godina.
U jednoj diskusiji sam postavio to pitanje i nisam dobio odgovor. Ne znam šta se u međuvremenu desilo.
Prošlo je pune četiri godine otkako su ugašene ove četiri najveće banke. Mnogi građani koji su bili deponenti u tim bankama su imali neke uloge. Prema mojim informacija od pre izvesnog vremena, ne znam šta se desilo u zadnjih nekoliko meseci, da li ima promena, svi građani koji su ostali dužni bankama, koji su imali minus na svojim tekućim računima, dobili su opomene, verovatno od Agencije za sanaciju banaka, da izmire svoje obaveze prema tim bankama.
Mene interesuje, to sam pitanje tada postavio, šta je sa građanima koji su imali uloge, odnosno koji su bili pozitivni na svojim tekućim računima? Da li su njima sredstva vraćena i da li su vraćena sa kamatom ili bez nje? Ograđujem se malo, jer nemam najsvežije informacije, ali je pre nekoliko meseci situacija bila takva da su građani koji su bili u minusima dobili opomene, a onima koji su imali pozitivan saldo na računima nisu tada bila vraćena ta sredstva.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Odgovor na ovo pitanje. Još 2002. godine određena je bila Poštanska štedionica kao isplatna banka za sve građane koji su imali pozitivan saldo na računima kod četiri banke koje su otišle u stečaj, kao i za isplatu neto poverilaca iz oblasti privrede. Ukupno 200 miliona nemačkih maraka u to doba, to je bila 2002. godina, isplaćeno je preko Poštanske štedionice.
Isplate su krenule 14. januara 2002. godine i završene su u roku od nekoliko meseci. Tada je budžet Republike Srbije ukupno 200 miliona maraka prebacio za isplatu svih neto poverilaca ove četiri banke u stečaju, tako da su u celosti svi isplaćeni još u 2002. godini. Što se tiče onih koji su dužni bankama, naravno da oni moraju taj dug da vrate.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.