Pita kolega Albijanić kako replika. Sada ću da vam objasnim. Vi ste ušli u salu i čuli ste da se nešto priča o Jelašiću, odmah ste skočili na izlaganje kolege Markovića. U toku je rasprava o zakonu o bankama, član 30, amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Je l' vam jasno sada?
Znači, nije samo ovo sporno što je tržišna i kupovna vrednost u neverovatnoj disproporciji, nego je problem, gospodine Albijaniću, u tome, a vi ste valjda morali da naučite to za ovih godinu i po dana koja je uloga narodnih poslanika. Dakle, oni ne mogu sa ove skupštinske govornice da odgovaraju za javno izrečenu reč, ocenu političku, stručnu, svake druge vrste, na osnovu podataka kojim raspolažu ili imaju informaciju o nečemu ili imaju određeni politički stav.
Dakle, SRS otkada je u Narodnoj skupštini, a to je od 1991. godine i sve nas je više i više, ima jedan stav kada su u pitanju sumnjivi poslovi, sumnjive prodaje, sumnjive kupovine. U najmanju ruku je nelogično, kolega, da vi kažete da svako ima pravo da podigne kredit kada znate kolika je vaša plata, a kolika je plata guvernera NBS.
Sve da je to tako, 380.000, tržišna vrednost procenjena na 1.300.000 evra. Pojedini novinari, ličnosti iz javnog života su nudili Jelašiću da se trampe sa njim i kažu, ako je to za 380.000 i ako je manja vrednost od toga, a ona je mnogo veća, evo ja ću celu svoju imovinu da mu dam, ali radi se o tome da je u pitanju neverovatan iznos kredita, ako govorite o kreditu i neverovatan iznos rate.
Ako ste se već toliko upinjali da odbranite guvernera, onda lepo izračunajte koliki je to kredit i kolika je rata. Da li je moguće da neko sa svojim primanjima guvernera NBS to plati? Ta rata mora da je 2.000 evra mesečno, ma kakvi dve, tri hiljade evra mesečno, na rok od 25 godina, ili je dobio neki kredit od ovih banaka na 150 ili 2000 godina sa otplatom od pet evra mesečno. To je čista logika.
Pričali smo danima i pre toga, i kada je bila državna korporacija, ovaj zakon o bankama, kolika je prosečna rata za kredit od 50 kvadrata u Beogradu, kolika je cena kvadratnog metra i koliko je to para.
Narodni poslanik sa platom od preko 100.000 dinara dobro će da razmisli da li će da uzme takav kredit i da to otplaćuje.
Ministar Dinkić neka izađe i neka kaže da li je spreman, ako vi kažete da je to tako, možda zna finansijsku konstrukciju svog kolege i prijatelja Jelašića, možda ne zna, da li ste vi ministre spremni da uđete u kreditni aranžman koji može da bude na najduži rok od 25 ili 30 godina za nekretninu od 380.000 evra i sa ratom od 4,35%. Izračunajte na brzinu, evo kolega je matematičar, neka vam pomogne, kolika će rata da vam bude. Koliko vam ministarskih plata treba da pokrijete tu platu? Mi samo o tome govorimo.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 31. Član 31. Predloga zakona propisuje norme koje nemaju nikakve logike da mogu biti delotvorno primenjene u praksi. Mogu imati cilj i svrhu da se ostvare neki interesi pojedinaca.
Kada su u pitanju banke, poznato je, neću ponavljati, poslanici SRS su se pripremili za ovaj zakon, pročitali, protumačili i obrazlažu ga detaljno. Ne bih obrazlagao detaljno ovaj deo člana 31. jer odredbe ove u svakom slučaju ne mogu biti delotvorne za bankarstvo u Republici Srbiji. Poznato je da smo imali banke, a poznato je da je dolaskom DOS-a na vlast ostalo bez posla oko 10.000 zaposlenih u bankama.
Sada imamo takvu situaciju da smo strane mafijaše uselili u poslovne prostore naših banaka pod nepovoljnim uslovima. Imamo sada inflaciju stranih banaka. Na svakom ćošku ćete videti sada firmu strane banke i na engleskom i na francuskom i da ne nabrajam.
Međutim, naša država treba da štiti svoje bankarstvo. Na koji način mi štitimo naše bankarstvo? Ne štitimo ni na koji način, jer smo pružili šansu i priliku stranim mafijašima, koji su došli u našu državu, zaposeli posed i od naših građana izvlače devize. Šta će se desiti jednog dana? Imaćete i takvih koji će uzeti pare kao bajagi na deviznu štednju, pokupiti pare i pobeći, a građani Srbije ostati bez osnovnih sredstava tj. sredstava koja su uložili u te banke.
Evo jedno pitanje vezano za Poštansku štedionicu i ministra Dinkića. Ministar nešto piše, ali jedno pitanje za ministra, ako je raspoložen da sasluša i ako može da da odgovor. Gospodine ministre, desilo se to u toku ove godine, jula u Vršcu. Poštanska štedionica iz Vršca imala je na računu jednog građanina 352 hiljade evra.
Taj građanin se zove Janevski Dimitar, čija je porodica kompletna u inostranstvu radila punih 40 godina i tih 352 hiljade evra uložila u Poštansku štedionicu u Vršcu.
Taj građanin, dakle državljanin Srbije, došao je jula da podigne 17 hiljada evra koliko mu pripada da mu se isplati u ovoj godini, radilo se o staroj deviznoj štednji, nešto manje od milion maraka, to je konvertovano u evre, i 352 hiljade evra je taj građanin posedovao u Poštanskoj štedionici. Poštanska štedionica iz Vršca preknjiži ta sredstva na Alpa-Adria banku u Beogradu pomoću jednog falsifikovanog ugovora koji je zaključen u Mionici, u Opštinskom sudu overen, overen u subotu ili nedelju, dakle uz pomoć banke.
Postavlja se pitanje, a ovo nije jedini slučaj, ako je tajnost uloga zagarantovana, kako je moguće da taj građanin izgubi ova sredstva, a da se nađe neko ko će na reč ili pomoću falsifikovanog ugovora i pomoću falsifikovane lične karte da utvrdi identitet onog ko dolazi da preuzme sredstva, pomoću overenog ugovora. Građanin dođe da podigne sredstva, u Poštanskoj štedionici mu kažu, vi nemate na vašem računu ni žutu banku, a kamoli 352 hiljade evra.
Čovek se obrati Narodnoj banci Srbije, a ona odgovara, kaže, da, to je Poštanska štedionica iz Vršca preknjižila na Hipo Alpe-Adria banku u Beogradu i ovaj čovek je ostao bez sredstava. Šta se dalje događa? Obraća se ovoj banci, a ona kaže da, ali u interesu istrage ne mogu komentarisati koji je taj iz Valjeva koji je pomoću tog ugovora uspeo da iz te banke, iz štedionice i iz banke u Beogradu, podigne sredstva i da nestane.
Gospodine ministre, za očekivati je da država mora biti efikasna, da se moraju primenjivati određene mere blagovremeno. Nažalost, još uvek taj lopov i prevarant i kriminalac, koji je overio ugovor, falsifikova ličnu kartu građanina, podigao sredstva, on živi u Valjevu i još ga nisu uhapsili, uz pomoć banke.
Vi ste ministar koji celokupnu proceduru poznaje, poznaje organizaciju i obavezu banke da čuva poslovnu tajnu. Kako je taj iz Valjeva mogao da dođe do podatka da se u Vršcu, na računu Janevski Dimitra nalazi 352 hiljade evra. Sumnjam u to, imam pravo da sumnjam, a i taj građanin sumnja da mu je pružen podatak iz štedionice i da je na taj način taj otkupljivao akcije iz štedionice, to je problem, tim parama.
Gospodine ministre, ovo nije jedini slučaj. Imate sledeći slučaj za 100.000 evra, na isti način se dogodio u Kuršumliji. Jedna gospođa, 75 godina stara, njena celokupna imovina i njenih predaka stavljena je u Poštansku štedionicu i na identičan način prevaranti su uspeli da uzmu pare. Postavlja se pitanje: da li tu ima saučesnika iz banke, tj. iz štedionice ili nema. Sledeći slučaj je u Somboru, na isti način se događaju te stvari.
Gospodine ministre, stvar je vrlo ozbiljna, postavljam pitanje: da li će Poštanska štedionica isplatiti naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima i po Zakonu o bankarskom poslovanju, hoće li taj građanin moći da vidi svoja sredstva ili neće. On je svoja sredstva poverio Poštanskoj štedionici, a sada pitam vas kao odgovornog ministra, da li će taj građanin moći da naplati sredstva od onoga kod koga je poverio na čuvanje.
Još jedno pitanje, a molio bih vas za odgovor, zašto se penzije u Srbiji nekim penzionerima isplaćuju sa zakašnjenjem i od sedam dana. Najavi se na televiziji, isplata penzija biće sutra, oni koji primaju preko tekućeg računa, a oni koji primaju na ruke kući biće sledećeg dana. Događa se u praksi, možda vi to ne znate, ne mogu da vas okrivim, ali možda vaši znaju, ko je dao nalog da se sredstva penzionera Srbije drže i obrću. Penzioneri kojima pripada penzija i dospeva tog dana, tog dana treba da bude isplaćena. Toliko i hvala vam.

Reč ima ministar finansija.

Što se tiče pitanja za Poštansku štedionicu, očito se radi o pitanju za koje je nadležna policija, ne ministar finansija, jer ukoliko se radi o krivičnom delu ovakve vrste, ukoliko je to tačno, to je posao za policiju, ne za guvernera i ministra finansija.
Taj građanin treba to da prijavi i policija je nadležna i ukoliko se radi o ovako nečemu, ako je to tačno, to je kriminal. Dakle nema veze sa finansijama, to je stvar za sudove i policiju.
Što se tiče penzija, kod penzija ono što je jako važno je da znate kako ide ta tehnika. Tehnika je, pošto dva puta mesečno se isplaćuju penzije, Ministarstvo finansija preko trezora Ministarstva finansija dostavlja onaj iznos sredstava penzionom fondu koji nedostaje, a oni drugi deo prikupljaju od doprinosa koji se naplaćuje. Mi počinjemo nekoliko dana pre zvanične isplate da dostavljamo ta sredstva i na kraju, odjednom sva ta sredstva se nađu na računu penzionog fonda. Penzioni fond u jednom danu dostavi osam ili devet milijardi, zavisi koliko je potrebno za isplatu svih penzija u Srbiji, a onda banke to distribuiraju. Kod nekih banaka to ide daleko brže, a kod nekih sporije. Ne zavisi od države, zavisi i od banaka.
Mi smo imali problema sa Poštanskom štedionicom, ja sam o tome javno govorio pre godinu i po dana, zbog toga smo zajedno sa ljudima iz Pošte pokušali sve da se taj rok maksimalno skrati i u najvećem broju slučajeva smo uspeli. Moguće je da ima još uvek nekih sporadičnih slučajeva da se ta isplata ne završi za dva-tri dana, koliko tehnički mora da prođe. Naravno, kada bi građani uzimali novac preko tekućeg računa, to bi bilo u jednom danu.
Ali, pošto ljudi hoće delom novac u gotovini, onda to traje i zahteva odgovarajuće tehničke napore za poštare koji raznose taj novac u najudaljenija mesta.
Ali, ono što je kontradiktorno, ovo su odgovori na vaša pitanja, to je ovo u vašem prethodnom izlaganju. Kažete - trebalo bi da štitimo domaće bankarstvo, a onda označavate, u ovom slučaju, Poštansku štedionicu koja je domaća banka kao jednu od banaka gde se dešavaju ovi problemi o kojima ste govorili. Mi zaista ne želimo da pravimo razliku između banaka po nacionalnosti, već po tome kako služe građane Srbije. Ako banka dobro služi građane Srbije, ako u njoj rade građani Srbije, to je dobra banka.
Kakve smo mi imali koristi od toga što nismo imali nijednu stranu banku, već je kompletno bankarstvo bilo nacionalno devedesetih godina, kada nismo mogli nikakav kredit tamo da dobijemo, kada nismo mogli platu da podignemo u tim bankama, kada ste mogli da kupite devize samo na ulici preko dilera, kada niste dobijali iz tih banaka štednju, džaba što su to bile navodno nacionalne banke, jer to nisu bile nacionalne banke kada nisu radile u nacionalnom interesu.
Sada imamo bankarstvo koje radi u nacionalnom interesu. Nažalost, vi sami potvrđujete, ako ima nekih problema, nema problema kod onih banaka gde smo izdali nove dozvole za rad, već kod Poštanske štedionice, nažalost, koja je sto posto državna banka. Ponavljam opet, ovo jeste slučaj za policiju, ozbiljan slučaj, i ja ću skrenuti pažnju kolegi Jočiću da pogleda o čemu se ovde radi, ali trebalo bi i sam građanin da se obrati direktno policiji.

Replika, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, nisam imao nameru sada da optužujem policiju. Policija radi svoj posao, ali u ovom slučaju policija nije bila efikasna. On je trebalo da bude uhapšen, a u cilju interesa istrage ne mogu da imenujem lice koje je to počinilo, ali se sumnja, bar oštećeni sumnja da je to učinjeno uz pomoć ljudi iz Štedionice i to nije jedini slučaj.
Drugo, gospodine ministre, postavio sam pitanje, pošto ste vi član Vlade, dakle, pitam, rekli ste da je Štedionica državno vlasništvo, hoće li država tom građaninu, u čiju je štedionicu građanin uložio sredstva, nije li to Dafina i Jezda novi, nadoknaditi štetu, jer ovde je šteta, pogotovu ako je taj izmakao policiji i ne bude uhapšen i ne bude suđen.
Ako je to tačno, gospodine ministre, da je on tim parama kupovao akcije u Poštanskoj štedionici i ako je zbrisao preko granice, sada pitam samo da li će taj građanin moći i hoće li mu država nadoknaditi štetu.
Jer ako ste vi ili ako je neki Janko vlasnik Poštanske štedionice, ako mu vi poverite na čuvanje 352.000 evra i one su nestale jer je sa njima raspolagala, ne uz njegovu saglasnost i uz njegovu volju i pristanak, Poštanska štedionica, hoće li država njemu isplatiti ove devize i nadoknaditi štetu. Na to sam uglavnom orijentisao svoje pitanje.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reče ministar, banke kojima su oni potpisali, rade u skladu, vraćaju, plaćaju i tako dalje. Staru deviznu štednju isplaćuje Nacionalna štedionica.
Gospodinu Bogdanu Stokući, koji je devedesetih godina uložio, maraka u ono vreme, vratio se čovek iz inostranstva, pa mu ta stara devizna štednja zaleđena, pretvorili su mu u tu staru deviznu štednju u akcije, vrednost tih akcija je bila otprilike oko, ako bi se u to vreme računalo da je evro 70 dinara, još evro nije bio, ali da bi izveli računicu, negde oko 13.663 evra. Ako bi po 70 dinara, to bi bilo 956.430 dinara.
Kada je otišao u Nacionalnu štedionicu da podigne, jer je morao da ide na neku operaciju koju je morao da plati čovek, isplatili su mu 295.950 dinara, toliko mu je pokrilo operaciju i čovek posle toga dolazi u Nacionalnu štedionicu da vidi šta još ima i kada može da podigne ostatak, a ostatak je otprilike bio 660.480 dinara. Rekli su mu - vaša kartica je prazna, zatvorena, vaš saldo je nula, vi više nemate ništa u Nacionalnoj štedionici. Toliko o tome da se isplaćuje stara devizna štednja, isplaćuje se otprilike 30%.

Reč ima ministar finansija.