Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 31. Član 31. Predloga zakona propisuje norme koje nemaju nikakve logike da mogu biti delotvorno primenjene u praksi. Mogu imati cilj i svrhu da se ostvare neki interesi pojedinaca.
Kada su u pitanju banke, poznato je, neću ponavljati, poslanici SRS su se pripremili za ovaj zakon, pročitali, protumačili i obrazlažu ga detaljno. Ne bih obrazlagao detaljno ovaj deo člana 31. jer odredbe ove u svakom slučaju ne mogu biti delotvorne za bankarstvo u Republici Srbiji. Poznato je da smo imali banke, a poznato je da je dolaskom DOS-a na vlast ostalo bez posla oko 10.000 zaposlenih u bankama.
Sada imamo takvu situaciju da smo strane mafijaše uselili u poslovne prostore naših banaka pod nepovoljnim uslovima. Imamo sada inflaciju stranih banaka. Na svakom ćošku ćete videti sada firmu strane banke i na engleskom i na francuskom i da ne nabrajam.
Međutim, naša država treba da štiti svoje bankarstvo. Na koji način mi štitimo naše bankarstvo? Ne štitimo ni na koji način, jer smo pružili šansu i priliku stranim mafijašima, koji su došli u našu državu, zaposeli posed i od naših građana izvlače devize. Šta će se desiti jednog dana? Imaćete i takvih koji će uzeti pare kao bajagi na deviznu štednju, pokupiti pare i pobeći, a građani Srbije ostati bez osnovnih sredstava tj. sredstava koja su uložili u te banke.
Evo jedno pitanje vezano za Poštansku štedionicu i ministra Dinkića. Ministar nešto piše, ali jedno pitanje za ministra, ako je raspoložen da sasluša i ako može da da odgovor. Gospodine ministre, desilo se to u toku ove godine, jula u Vršcu. Poštanska štedionica iz Vršca imala je na računu jednog građanina 352 hiljade evra.
Taj građanin se zove Janevski Dimitar, čija je porodica kompletna u inostranstvu radila punih 40 godina i tih 352 hiljade evra uložila u Poštansku štedionicu u Vršcu.
Taj građanin, dakle državljanin Srbije, došao je jula da podigne 17 hiljada evra koliko mu pripada da mu se isplati u ovoj godini, radilo se o staroj deviznoj štednji, nešto manje od milion maraka, to je konvertovano u evre, i 352 hiljade evra je taj građanin posedovao u Poštanskoj štedionici. Poštanska štedionica iz Vršca preknjiži ta sredstva na Alpa-Adria banku u Beogradu pomoću jednog falsifikovanog ugovora koji je zaključen u Mionici, u Opštinskom sudu overen, overen u subotu ili nedelju, dakle uz pomoć banke.
Postavlja se pitanje, a ovo nije jedini slučaj, ako je tajnost uloga zagarantovana, kako je moguće da taj građanin izgubi ova sredstva, a da se nađe neko ko će na reč ili pomoću falsifikovanog ugovora i pomoću falsifikovane lične karte da utvrdi identitet onog ko dolazi da preuzme sredstva, pomoću overenog ugovora. Građanin dođe da podigne sredstva, u Poštanskoj štedionici mu kažu, vi nemate na vašem računu ni žutu banku, a kamoli 352 hiljade evra.
Čovek se obrati Narodnoj banci Srbije, a ona odgovara, kaže, da, to je Poštanska štedionica iz Vršca preknjižila na Hipo Alpe-Adria banku u Beogradu i ovaj čovek je ostao bez sredstava. Šta se dalje događa? Obraća se ovoj banci, a ona kaže da, ali u interesu istrage ne mogu komentarisati koji je taj iz Valjeva koji je pomoću tog ugovora uspeo da iz te banke, iz štedionice i iz banke u Beogradu, podigne sredstva i da nestane.
Gospodine ministre, za očekivati je da država mora biti efikasna, da se moraju primenjivati određene mere blagovremeno. Nažalost, još uvek taj lopov i prevarant i kriminalac, koji je overio ugovor, falsifikova ličnu kartu građanina, podigao sredstva, on živi u Valjevu i još ga nisu uhapsili, uz pomoć banke.
Vi ste ministar koji celokupnu proceduru poznaje, poznaje organizaciju i obavezu banke da čuva poslovnu tajnu. Kako je taj iz Valjeva mogao da dođe do podatka da se u Vršcu, na računu Janevski Dimitra nalazi 352 hiljade evra. Sumnjam u to, imam pravo da sumnjam, a i taj građanin sumnja da mu je pružen podatak iz štedionice i da je na taj način taj otkupljivao akcije iz štedionice, to je problem, tim parama.
Gospodine ministre, ovo nije jedini slučaj. Imate sledeći slučaj za 100.000 evra, na isti način se dogodio u Kuršumliji. Jedna gospođa, 75 godina stara, njena celokupna imovina i njenih predaka stavljena je u Poštansku štedionicu i na identičan način prevaranti su uspeli da uzmu pare. Postavlja se pitanje: da li tu ima saučesnika iz banke, tj. iz štedionice ili nema. Sledeći slučaj je u Somboru, na isti način se događaju te stvari.
Gospodine ministre, stvar je vrlo ozbiljna, postavljam pitanje: da li će Poštanska štedionica isplatiti naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima i po Zakonu o bankarskom poslovanju, hoće li taj građanin moći da vidi svoja sredstva ili neće. On je svoja sredstva poverio Poštanskoj štedionici, a sada pitam vas kao odgovornog ministra, da li će taj građanin moći da naplati sredstva od onoga kod koga je poverio na čuvanje.
Još jedno pitanje, a molio bih vas za odgovor, zašto se penzije u Srbiji nekim penzionerima isplaćuju sa zakašnjenjem i od sedam dana. Najavi se na televiziji, isplata penzija biće sutra, oni koji primaju preko tekućeg računa, a oni koji primaju na ruke kući biće sledećeg dana. Događa se u praksi, možda vi to ne znate, ne mogu da vas okrivim, ali možda vaši znaju, ko je dao nalog da se sredstva penzionera Srbije drže i obrću. Penzioneri kojima pripada penzija i dospeva tog dana, tog dana treba da bude isplaćena. Toliko i hvala vam.