Izvolite, gospodine Markoviću. Upravo i želim da pokažem taj vaš antidemokratski duh. Jednostavno, vi više ne možete da pokušavate da prikrijete ono što vi, u stvari, zaista jeste.
Dakle, nemojte misliti da ćete me uplašiti ili da ste me uplašili vašom opomenom. Gospodine Markoviću, možete da radite šta hoćete. Vi ste se i do sada ponašali kako hoćete. Apsolutno nisam govorio o vašem privatnom životu, niti me vaš privatni život zanima. Šta je vaš posao ili šta nije vaš posao u ovoj skupštini, to se ni na koji način, gospodine Markoviću, ne može reći da se odnosi na vaš privatni život.
Ono što vi radite ovde, pogotovo dok ste na mestu predsedavajućeg, ni na koji način ne može se podvesti pod kategoriju vašeg privatnog života.
Dakle, to što vi ne razumete odredbe ovog poslovnika ili ne želite da ih razumete, to jeste možda vaš problem, ali svakako nije vaš privatni problem dok god sedite na tom mestu na kome sedite.
Druga stvar, nisam izneo primedbu na to da li će neko sedeti ovde da ministru pomaže ili ne. Očigledno je da je ministru potrebna pomoć, i to preko. Gospodine Markoviću, insistirao sam na tome da oni koji su ovde došli da bi pomagali ministru, da onda to i rade. Oni ni na koji način ne smeju da utiču na govornike, a pogotovo ne smeju da urade nešto što oni rade, dakle, da dobacuju i da na taj način ometaju govornike.
Jedno je kada neko od narodnih poslanika ometa govornika. To je nešto što u demokratskom duhu koliko-toliko može da se toleriše, ali kada to uradi ministar, to je već nedopustivo. Kada to uradi neko ko je ovde došao sa ministrom i koji čak ni toliki legitimitet nema, koji čak ni u jednoj varijanti ne može da se obrati sa ove skupštinske govornice, onda to ni u jednoj varijanti ne može da se toleriše.
Ukoliko vi mislite da ćete na taj način bilo koga sprečiti da ovde izađe i da žigoše vaše protivposlovničko i antidemokratsko ponašanje, onda se grdno varate. Ovde mora da postoji neki kontinuitet. To što vi odete da zapalite cigaretu, da popijete kafu ili bilo šta drugo, mene apsolutno ne zanima.
Ukoliko ste došli, nastavili da predsedavate sednicom umesto nekoga od potpredsednika koji vas je zamenjivao, onda ste dužni, gospodine Markoviću, da se obavestite o tome šta se neposredno pre toga dešavalo. Znači, ne može vas opravdati to što nešto ne znate, pa da kažete da ćemo sutra konsultovati stenogram. Izvolite, gospodine Markoviću, pa to uradite odmah, jer će sutra biti previše kasno, kad ova rasprava bude gotova, da sankcionišete ovo ponašanje koje treba da sankcionišete.
(Predsednik: Vreme.)
Da li sam se javio da ukažem na povredu Poslovnika ili ne, naravno da jesam. Da ste me pažljivo slušali, čuli biste da sam nabrojao i članove Poslovnika koji su povređeni, i to ne jedan, nego dva.
(Predsednik: Vreme, drugi put.)
Dakle, sledeći put i sada očekujem da mi prvo odgovorite konkretno vezano za te članove Poslovnika koje sam nabrojao, a onda da ogovorite zašto ste prekršili Poslovnik, pa mi niste odgovorili, a bili ste dužni, u skladu sa Poslovnikom, pa sam morao ponovo da izlazim ovde za govornicu da vas na to podsetim. Hvala.

Hvala vama. Naravno, niste zadovoljni odgovorom, pa će Skupština morati da se izjasni. Zbilja se izvinjavam, stvarno nisam primetio da ste ometeni tokom izlaganja od strane lica koja ste pomenuli i nisam mogao na taj način da reagujem. Svaki sledeći put kada tako nešto primetim, što sam i do sada radio, svakako ću intervenisati u skladu sa Poslovnikom. Još jednom kažem, zbilja ne mogu da odgovaram za postupke predsedavajućih koji nisu bili u sali.
Dakle, budite ljubazni, Skupština će se izjasniti o tome u danu za glasanje.
Na član 32. amandman je podneo poslanik Srđo Komazec.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Komazec.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 32. Predloga zakona o bankama i predlažem da se član 32. briše.
Član 32. Predloga zakona o bankama reguliše kamatni i devizni rizik i druge tržišne rizike, a u Odeljku načina upravljanja rizicima. Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa. Ovaj rizik je praktično nemoguć, jer se svaka banka pre davanja kreditnih sredstava više nego dovoljno obezbedi od svake vrste rizika, kako u pogledu vraćanja kredita, tako i u pogledu visine kamatne stope na kreditna sredstva.
Sve ovo što sam naveo za kamatni rizik važi i za devizni rizik. Ovo moje obrazloženje o besmislenosti ovog člana sadržano je imperativno i u stavu 3. ovog zakona, jer se kaže da je banka obavezna, odnosno dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućava efikasno upravljanje tržišnim rizicima.
Gospodine ministre, teško je objektivno poverovati u iskrenu nameru vaših zakonskih predloga, kada se zna da ste kao samozvani guverner Narodne banke, uz pomoć svih vrsta vatrenog oružja i čarapa na glavi, upali u Narodnu banku i odatle uništili srpsko bankarstvo, koje je godinama izgrađivano i neće se moći oporaviti sve do dolaska na vlast SRS, ali da kažem, zbog naše javnosti, to će se desiti uskoro.
Nadam se da će u danu određenom za glasanje narodni poslanici podržati ovaj moj amandman.
Želim ovom prilikom da postavim i poslaničko pitanje ministru Dinkiću, kao predsednik opštine Stara Pazova. Budući da su odbornici SO Stara Pazova usvojili zaključak još u oktobru prošle godine da se od strane budžetske finansijske inspekcije izvrši kontrola u opštini Stara Pazova, kao i u svim javnim preduzećima čiji je osnivač opština Stara Pazova, do danas to nije učinjeno.
Napominjem da smo i pismeno i usmeno tražili od ministra Dinkića da pošalje budžetsku finansijsku inspekciju. S obzirom da sam član Odbora za finansije Skupštine Srbije, tri puta sam na sednici Odbora insistirao kod ministra Dinkića da pošalje budžetsku finansijsku inspekciju u opštinu Stara Pazova i sva tri puta mi je obećao da će poslati.
Poslednji put mi je tvrdo obećao da će to učiniti najkasnije do februara ove godine. Iz ovoga se može zaključiti koliko je ministar Dinkić čovek od reči, ali isto se može zaključiti da ministar Dinkić na ovaj način prikriva kriminalne radnje vaše lokalne vlasti u opštini Stara Pazova.

Još neko po istom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.

Amandman koji smo podneli na član 32. praktično predstavlja samo jedan u nizu amandmana kojima utičemo na ovo što se naziva upravljanje rizicima, te su neki međunarodni standardi pretočeni u zakonske odredbe.
To je oduvek postojalo. Svaka banka je u svom poslovanju odavno koristila, manje ili više pod ovim terminima ili drugim, vodila računa o svojim rizicima. Nekada je to bilo ozbiljnije, nekada je to bilo neozbiljno, a nekada nije bilo ni potrebno. U ono vreme kada su u ovoj zemlji cirkulisale avalirane menice i kada su se finansijski direktori cenili prema sposobnosti koga imaju u banci da im se avalira menica i tako kreira neki novac za firmu, onda su ovi rizici bili isključeni, jer je uvek iznad toga stajala Narodna banka Jugoslavije, u onom sistemu socijalističkog samoupravnog sistema.
Znači, upravljanje rizicima ili identifikacija i smanjenje rizika, možda je to čak i bolji izraz, oduvek je postojalo u nekom normalnom bankarskom poslovanju, jer banka je papir. Banka je navodno institucija koja, na bazi malo para za koje postoji neko pokriće, svojim poslovanjem emituje veliku količinu papirnatog novca da bi se građani i privreda zaduživali kako bi plaćali kamate i u razlici između aktivne i pozitivne kamatne stope banka ostvarivala neku svoju dobit, a ona poprilično zavisila od toga u kakvom je odnosu banka prema guverneru Narodne banke, sa pozicije kreditnog potencijala svake banke.
Upravljanje ovim rizicima i poslovi da se smanje ti rizici na najmanju moguću meru su standardni posao. Ovde se nešto iz međunarodnih bankarskih standarda ubacuje kao norma, ali sve pod budnim patronatom Narodne banke Srbije, koja u smislu člana 28, poslednji stav, bliže propisuje uslove, način, identifikaciju, merenje i procenu rizika.
Član 32. se odnosi na rizike kamatne i devizne. Kamatni rizik može da nastupi kada dođe do promene kamatne stope, a devizni kada dođe do promene kursa. Sada tu u ovoj zemlji postoji neko iskustvo.
Kakve su posledice? Moj prethodnik je lepo skrenuo pažnju da u ovom novom poslovanju, koje su nametnule strane banke i banke koje nemaju dubioza iz nekog ranijeg perioda, čiji su bilansi očišćeni, onaj može da vodi jednu normalnu bankarsku politiku, koja bi se svela i na ono koliko para toliko muzike, ako hoćeš moraš i da platiš, uz rigorozna sredstva obezbeđenja plaćanja. Stvarno su po definiciji svedeni ti rizici na minimum.
Oni se mogu javiti, ali ukoliko se javljaju, to su rezultat svojevrsne protekcije koja je prisutna kada se neko od osnivača ili njemu zavisnih preduzeća javlja za neki kredit, a nije dao sva sredstva koja se obično traže od drugih, te i ovaj deo je nemoguće da se završi bez Narodne banke Srbije. To mora da znate, jer Narodna banka Srbije vrši kontrolu.
Mi imamo 47 banaka, možda nešto malo više. Većina tih banaka, verovatno njih 40, nema dubioza iz nekog ranijeg perioda, zato što su očišćene i nove su i po kapitalu i po drugim parametrima. Znači, postoji obaveza svake banke da ima svoj organizacioni deo, koji će da prati i da identifikuje te rizike i predlaže mere kako da se smanje ti rizici. Ovo je jedan od razloga zbog čega se ide sa novim zakonom, pošto se ugrađuje nešto iz direktive, kao da je nešto epohalno novo.
Samo bih skrenuo vašu pažnju na član 30, tu je rizik likvidnosti, ali on je dat i kao rizik likvidnosti i rizik solventnosti, jer se ovde na svojevrstan način pravi zamena teze odgovornosti po osnovu imanja imovine ili nemanja imovine i odgovornosti po osnovu toga da li na računu postoje novčana sredstva ili ne postoje novčana sredstva.
Znači, ako je neko smatrao da su odredbe člana 28. do 40. nešto epohalno, moram da vam kažem da to ništa nije epohalno i da je to postojalo i sada, delimično u Zakonu o bankama koji je i dan-danas na snazi, mnogo više u odlukama guvernera NBS i najviše u međunarodnim standardima koji su definisani kao pravila dobrog bankarskog poslovanja, koja su gotovo sve banke primenjivale, jednostavno nisu htele da imaju problema, želele su da se izbore za što bolji bonitet, jer je ovo sastavni deo, odnosno najznačajniji deo boniteta, a svakoj banci je stalo da ima taj bonitet.
Naravno, mi smo podneli ovaj amandman da bi dobili priliku da o ovome kažemo, da predočimo šta se to radi, gde je izlaz iz ove situacije. Bankari su čudo, trgovci duša, da znate, oni kreiraju sve. Mi imamo ovde ove bankare bez duše, do poslednjeg evra ima da izvuku iz ove zemlje i da nas čine zavisnim zahvaljujući ovim ljudima koji se smeškaju, smatraju da su veliki stručnjaci za ovo, a budite sigurni bićete odbačeni od ovih koje protežirate kao izgužvani papir.
Tako su prošli svi koji su mnogo sarađivali sa njima.
Pročitajte malo knjige kako su prošle neke banke u Latinskoj Americi, pročitajte kako su prošli diktatori iz Latinske Amerike koji su bezrezervno imali poverenja u MMF i vidite kako je prošao Čaušesku koji se razdužio sa MMF-om. Samo vi uživajte, radite, nama je stalo da vas izazovemo da što češće izlazite za govornicu, da veličate vaše rezultate, da posle svake vaše diskusije građani poprilično popljuju svoje televizore u znak revolta zato što se ne slažu sa onim što vi pričate, jer to odudara od stvarnosti.
Malo ćemo da vas čačkamo za replike da što očiglednije to bude. Gledaćemo da po svakom članu iskoristimo priliku, a imaćemo još dokumentacije o poslovanju nekih banaka, ovim vezama koje postoje, grupacijama koje su se formirale, koje su zatvorile finansijsko tržište, kako se protežiraju neke banke nezavisno od zakona, koja banka u Ministarstvu finansija ima svoju lobi grupu, koja banka ima svoju lobi grupu u NBS pa je u prilici da pre nekih dobije prave informacije, kojoj banci se sugeriše da se što pre proda, zato što u nekom budućem periodu menjaće se ta politika guvernera NBS prema bankama, pa postoji opasnost da se aktiviraju neke obaveze i kako da se čiste ove banke, kako da se vrati kapital koji je odavde iznet preko firmi registrovanih na aerodromima, na nekim ostrvima, od strane i te kako dobrih i uspešnih ljudi.
Malopre smo čuli za onog Lazarevića, slično vam je i sa Čedom Jovanovićem, sa Vesićem. Vesića niko ne pominje, a da ne pričam koliko bogatstvo ima, naravno, sve legalno stečeno, Kolesar, Janjušević. Doći ćemo i do Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, doći ćemo i do podataka o tome zašto se ne završavaju likvidacije i stečajevi, ko upravlja tim dugom, odnosno tim sredstvima, i to ste menjali prošle godine.
Mi ne smemo ništa od toga da zaboravimo zato što moramo da kažemo građanima da u vreme blagostanja koje je nastupilo od 5. oktobra ti građani nisu u pravu ako imaju utisak da lošije žive. To im poručuju Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić, Miroljub Labus, podsticani iz inostranstva.
Vidite i sami, što gore građanima Srbije, to veće pohvale za ovu vladu. Ova vlada se stalno hvali. Nas hvale iz MMF-a. Naravno da je MMF-u dobro, obezbedili su svoja potraživanja, obezbedili su način kako da izvlače sredstva odavde i njima je dobro. Ova vlada i guverner NBS treba pre svega da dobiju pohvale od građana Republike Srbije. Neka dobiju pohvale od građana RS, pa onda budite zadovoljni. Vi se hvalite time što vas podržava neko iz inostranstva, pogotovo MMF koji je prethodnica uništavanja svih država na kugli zemaljskoj. Izaći ćemo na izbore pa ćemo dobiti svi odgovor da li je tako ili nije tako.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Izvolite, gospodine Dinkiću.

Guverner Narodne banke Srbije, gospodin Radovan Jelašić, čije ste ime toliko puta pominjali sa ove govornice, zamolio me je da sažeto izložim odgovore koji su na nekih 50 strana. Dostavio je sada, evo kurir je doneo.
Naravno, postavio je pitanje kada će Narodna banka Srbije moći da ima legitimnog predstavnika u Skupštini, koji će moći da odgovara na pitanja poslanika, jer Narodna banka ima želju da svoje predstavnike pošalje u klupe ovde i da oni odgovaraju na neka od pitanja koja se postavljaju Vladi. Pretpostavljam da je potrebno da se promeni Ustav da bi se definisala uloga Narodne banke Srbije i nadam se da će ova skupština to što pre učiniti.

Odmah ću odgovoriti. Tražio je guverner da se povodom ovog zakona pojavi i odgovara. Jasno, onog trenutka kada Narodna banka bude predlagač zakona. Pošto je Vlada predlagač, isključivo ovlašćeni predstavnik Vlade može da se obrati Skupštini. Takav je Poslovnik. Onog časa kada bude predlagač, verovatno već sledećom prilikom.

Problem je u sledećem. Narodna banka Srbije ne može biti predlagač bilo kog zakona i tu jeste problem. Sadašnji Ustav Srbije ne daje pravo NBS, za razliku od drugih ustava zemalja gde centralne banke mogu biti predlagači, i prirodno je da recimo zakon o bankama predlaže bilo Ministarstvo finansija, kao što je sada slučaj, bilo centralna banka neke zemlje.
Vi znate da je u bivšoj SFRJ mogla centralna banka da predlaže zakone, isto je mogla i u SRJ, evo sada u Srbiji ne može i to je jedan izuzetak u svetu. Nadam se da će promenom Ustava biti moguće da i NBS može zakonska rešenja koja se odnose na njenu delatnost da predloži.
Naravno, ne znam da li ceo materijal da vam prezentiram, ali sam odabrao najvažnije detalje, s obzirom da ipak guverner ima pravo da odgovori na mnoge od onih stvari koje su ovde postavljene. Mislim da neće trajati više od 50 minuta.
Dakle, što se tiče broja zaposlenih u bankarskom sektoru, to je bilo pitanje koje je postavljeno, 2000. godine ukupno je u bankarskom sektoru Republike Srbije radilo 22.799 lica, da bi se nakon zatvaranja velikih banaka taj broj smanjio u jednom trenutku na minimalnih 14.736 lica. Međutim, već 2003. godine dolazi do rasta broja zaposlenih na 22.319 lica, 2004. godine taj broj se povećava na 23.463 lica, da bi u septembru 2005. godine dostigao rekordnih 24.920 lica. Drugim rečima, danas u bankarskom sektoru Srbije radi 2000 više ljudi, odnosno tačno 2.187 ljudi više nego u 2000. godini.
Što se tiče broja operativnih jedinica u bankarskom sektoru, u 2003. godini svega 1.465 operativnih jedinica, što znači centrala, filijala, ekspozitura je bilo na teritoriji Republike Srbije, 2004. godine taj broj se uvećava na 1.706, da bi u septembru ove godine dostigao 1.788 jedinica.
Ako govorimo o visini nove devizne štednje koja je prikupljena u bankarskom sektoru, bilo je pitanja koliko od toga otpada na kreditne kartice, a koliko toga na novu štednju. Najveći deo otpada na novu štednju. Mogu da vam kažem da je 200 puta povećana sada štednja u odnosu na isti period 2000. godine, kada je bila 20 miliona evra, a poslednji podatak, od 22. novembra ove godine, iznosi tačno dve milijarde 95 miliona 253 hiljade evra, što znači da je ukupno porasla štednja u ovoj godini samo 666 miliona 367 hiljada evra, i to je izuzetan rast u odnosu na prethodni period.
Prosečna dnevna promena u 2005. godini iznosi 2.962 evra, a ukupno za novembar 5.377. Dakle, svakog meseca građani u proseku stave svakog dana 5.400 evra u ovom trenutku. Ovde je dat i sažet prikaz u dolarima, ali ne bih želeo duže da vas zadržavam i prešao bih sada na ono što je guverner zamolio da vam kažem vezano za ukupne kreditne plasmane državi, nedržavnom sektoru i bankama.
Dakle, na dan 31. decembar 2003. godine ukupni kreditni plasmani bankama iznosili su 242 milijarde dinara, da bi na dan 30. septembar ove godine dostigli 479 milijardi 258 hiljada, a to znači da su ukupni krediti u ove dve godine povećani dva puta ukupno.
Što se tiče preduzeća, kako ne bih išao po ovim detaljima koliko je u dinarima, koliko u devizama, a što me je ipak guverner zamolio da vam kažem, preduzeća su imala 136 milijardi dinara odobrenih kredita u 2003. godini, dok sadašnji tok kredita je 238,8 milijardi dinara.
Krediti odobreni stanovništvu povećani su četiri puta, sa 28 milijardi 336 miliona 31. decembra 2003. godine na 102 milijarde 179 miliona, to je stanje 30. septembar 2005. godine. Mislim da bi bilo vrlo zanimljivo da sagledamo i kako izgleda struktura plasmana poslovnih banaka nemonetarnom sektoru, dakle, preduzećima i stanovništvu, recimo, u oktobru ove godine.
Imamo 43 banke koje trenutno rade u Srbiji, a kako bi tačno videli koliko ko doprinosi privrednom razvoju zemlje, evo spiska kako idu plasmani tih banaka: A banka iz Beograda plasirala je milijardu 143 miliona; AIK Banka 15.826; Cepter banka 2.308 (sve ove cifre su u milionima); Atlas banka 4.498,8; Centrobanka 4.800; Kontinental banka 5.976,5; Kredi banka iz Kragujevca 1.345,6; Delta banka 34.495, EFG Evrobanka 5.835; HVB banka 24.179; Hipo Alpe Adria banka 33.874; JU Banka iz Beograda 8.517;
Jugobanka Kosovska Mitrovica 6.248 (ko kaže da nisu banke aktivne na teritoriji Kosova i Metohije); Jumbes banka 1.217; Komercijalna banka 33.246; Kosovsko-metohijska banka iz Dečana, nažalost, samo 79, Kulska banka 6.607; LHB Beograd 3.996; MB Banka Niš 369; Meridian banka 3.829; Metals banka 2.212; Nacionalna štedionica 3.138; Nacionalna banka Grčke 9.191; Niška banka 712; Nova banka 1.050; Novosadska banka 5.046; Panonska banka 6.035; Agrobanka 7.889; Poštanska štedionica 7.947; Privredna banka Pančevo 3.862; Privredna banka Beograd 1.327; Prokredit banka 13.509; Rajfajzen banka 70.122; Sosijete ženeral banka 15.993; Srpska banka iz Beograda 2.353; Univerzal banka 2.484; Vojvođanska banka 15.140; Folks banka 5.224; Čačanska banka 1.750; ukupno 377.121 ove 43 banke u zemlji. Kao što vidite, najveće kredite ima Rajfajzen banka, a iza nje su Komercijalna banka i Delta banka. To su banke koje trenutno u Srbiji najviše sredstava plasiraju u različite svrhe.
Samo još jedna napomena, pošto sam maksimalno ono što je guverner želeo da vam poruči, ne znam kakva je razlika između gospodina Bogdana Stokuće, Dimitra Janevskog koga ste vi spominjali, a odgovarao sam na pitanja o privatnim osobama i gospođe Jorgovanke Tabaković, koju sam ja spomenuo. Ne razumem smisao vaših primedbi. Radi se o privatnim licima. Nisam postavljao pitanja privatnih lica, nego ste vi meni postavljali pitanja o cenjenom gospodinu Stokući i cenjenom gospodinu Dimitru Janevskom. Ne vidim nikakvu razliku između ovih građana.
Takođe, gospođa Jorgovanka Tabaković nije pomenuta vezano za privatni život, već vezano za rad Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer, kao što znate, Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisane stambene kredite mladima do 45 godina starosti i onima koji su zaposleni i mogu da vraćaju te jevtine kredite, jer svega je 0,1% godišnja kamata.
Nažalost, jedan član porodice gospođe Tabaković je konkurisao kod države, za državne kredite, za kredite koji se obezbeđuju iz poreza naših građana, a da nije zadovoljio uslov koji je država propisala, pa je falsifikovao dokument, zbog čega je podneta krivična prijava protiv člana ove porodice. To sam pomenuo u kontekstu, pitao je gospodin kako ćemo pomoći gospodinu Dmitru Janevskom, a rekao sam time će se baviti policija. Kako će se pomoći Bogdanu Stokući, takođe, pitanje je za neke druge nadležne organe.
Ovde sam samo spomenuo iz državnog posla, vezano za ime jedne osobe. Od svih mogućih zahteva, a bilo ih je oko 450, samo u pet slučajeva imali smo kršenje zakona, zbog čega je Nacionalna korporacija bila prinuđena da, u skladu sa uredbom Vlade, podnese krivičnu prijavu protiv onih koji su je kršili.
Neki su rekli da nemaju kuću, nemaju stan, a tražili su subvencionisani kredit od države. Naravno da nisu mogli dobiti.
U ovom slučaju možda da se radi o nešto manjem prekršaju, ali ipak trebalo je čekati da prođe tih šest meseci da se ispune uslovi koje je država propisala, a ne da se falsifikuje potvrda o dužini radnog staža, kao što je to učinjeno u slučaju člana porodice gospođe Jorgovanke Tabaković.

Hvala vam što poštujete dostojanstvo Skupštine i što ste se potrudili da date odgovore na pitanja koja su data. Izvolite, po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović, a potom se po Poslovniku javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, gospodine Šaroviću.