Gospodine Markoviću, zaista sam očekivao da ćete vi opomenuti ministra Dinkića, ne samo zbog toga što ste predsedavajući, nego zbog toga što je iz vaše stranke, pomislio sam da ste i čuli možda nešto od gluposti koje je izgovorio prethodno, pa ste zbog toga sišli da intervenišete. Jasno je malopre bilo da se radi o iznošenju činjenica...
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Vodi računa o rečniku.)
Gospodine Markoviću, meni ministar Dinkić ovde preti, ne znam šta ga je spopalo.

Molim vas, gospodine Šaroviću, javili ste se po Poslovniku, ukažite na povredu člana, a nemojte obraćati pažnju na gimnastiku ruku prisutnih na sednici.

Gospodine Markoviću, zahtevam od vas kao predsedavajućeg da mi obezbedite ovde da govorim. Kao drugo, da obezbedite da se vaši ministri ovde upristoje. Bez obzira šta je njemu na pameti ili šta mu nije na pameti, i bez obzira na to šta sa ove govornice kažem i kako kvalifikujem njegovo izlaganje, naravno da on nema prava da mi preti. Da ne pomislite, naravno, da sam se od toga uplašio, ali onda neka bude dovoljno hrabar pa neka izađe ovde za govornicu, pa to što priča neka kaže tako da svi mogu da čuju.
Bili ste dužni da upozorite gospodina Dinkića da ne iznosi činjenice iz privatnog života drugih lica, pogotovo da to ne čini onako maliciozno, kako je on to radio. Dakle, ovde je iznet niz neistina, uz spomen gospođe Jorgovanke Tabaković, koja nije bila ministarka, ona je bila ministar, a ove vaše su ministarke, radilice, vršalice, borkinje i sve ostalo, a to se odnosi na sve ove koje pripadaju tom vašem tzv. bloku. Gospođa Jorgovanka Tabaković je bila ministar.
Dalje, ukoliko već imate neka saznanja iz svoje službe ili bilo koje druge, red je da to na odgovarajući način saopštite. Takođe, bio bi red da se i vaši saradnici upristoje. Ovo je drugi put da oni ometaju, odnosno da vas bilo ko od govornika upozorava na njihovo ponašanje. Ometaju konstantno sve govornike, smeju se, pričaju, čitaju novine i dobacuju.
Sada zahtevam od vas, gospodine Markoviću, da ovo lice, zaista ne znam niti me zanima kako se zove, udaljite iz sale.
Upozorila vas je i gospođa Pop-Lazić da je isto lice ometalo i nju dok je ona obrazlagala amandman. Sada vas i ja upozoravam da ometa i mene dok ukazujem na ovu povredu Poslovnika.
Dakle, povređen je član 27, povredili ste ga vi, povređen je član 104. Ponavljam još jednom, zahtevam od vas da upozorite ministra da se više ne ponaša onako kako se ponašao i da lice koje uporno ometa govornike, dok se obraćaju svima u sali, udaljite iz sale. Hvala.

Hvala. Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Srđo Komazec.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Malo pristojnog ponašanja. Gospodine Šaroviću, predsednik mora da radi po Poslovniku. Dozvolite mi da završim rečenicu. Ne može niko da dobije reč po Poslovniku dok se ne završi rečenica.
Molim vas, gospodine Komazec, sačekaćete malo, jer se javio po Poslovniku narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Markoviću, ukoliko se već pozivate na Poslovnik i kako vi morate da radite po Poslovniku, onda izvolite pa probajte po njemu i da postupate. Zaista više niti želim, niti mogu da tolerišem takvo vaše ponašanje, niti to više može da se pripiše, eventualno, vašoj neukosti. Vi ste dovoljno dugo predsednik Narodne skupštine, predugo, kako kažu neki, a definitivno i jeste predugo. Mislim da je do sada bilo dovoljno vremena da se upoznate sa odredbama Poslovnika.
Ono što je vaša prva i osnovna dužnost bila, nakon što sam vas upozorio da je povređen Poslovnik, bilo je da mi odgovorite i da mi pružite priliku da se izjasnim da li sam vašim odgovorom zadovoljan ili želim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o tome.
Vi, u dobro poznatom vašem maniru, pokušavate da pređete preko nekih stvari, u nadi da će to nestati. Dakle, ponašate se poput deteta koje kad pokrije rukama oči misli da ga niko ne vidi.
Gospodine Markoviću, očigledno je da se radi o nekoj zarazi koja se širi poslaničkom grupom G17. Evo, sada se očigledno i gospodin Albijanić ponaša potpuno nekontrolisano. Prihvatam, možda je i ta čarapa koju je gospodin Dinkić preuzeo od gospodina Nikolića, pa je umesto na nogu stavio na glavu, možda je sada dao gospodinu Albijaniću.

Upozoravam vas da se ne izražavate o privatnom životu poslanika. To je najstrože zabranjeno.

Gospodine Markoviću, vi niste bili tu u prethodnom toku rasprave. Gospodin Dinkić je sam izjavio da je tu čarapu dobio od Tomislava Nikolića i da je išao ne znam gde zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem.
Isto tako je očigledno da Tomislav Nikolić, ne znajući da ta čarapa neće biti upotrebljena za nogu nego za glavu, izgleda da je on sa pogrešne gomile uzeo tu čarapu, pa su možda zbog toga takvi efekti.

Još jednom vas upozoravam da se ne izražavate o privatnom životu i onome što poslanici privatno nose.
Gospodine Šaroviću, ni na jedan način nisam mogao da pretpostavim, konsultovaćemo stenogram sutra, da ste se vi javili povodom povrede Poslovnika. Shvatio sam da ste se javili po Poslovniku i ukazali ste na čitav niz situacija koje su, mogu da vam verujem na reč, postojale kad nisam sedeo za stolom, pa na taj način nikako nisam mogao ni da reagujem. Ne mogu da vam odgovorim zašto nisam reagovao na nešto kada nisam bio prisutan. Pretpostavljam da to prihvatate. Nema potrebe da dajem objašnjenja.
Ako niste zadovoljni tom vrstom odgovora, onda vam odgovaram sada. Javili ste malopre povodom povrede Poslovnika. Dakle, predsednik nije u mogućnosti kada je odsutan da preuzima odgovornost za vođenje po Poslovniku, jer Poslovnik omogućava da ga u tim poslovima zameni jedan od potpredsednika. Isto tako, predsednik je dužan i da upozna, i upoznao je sa svim prisutnima, a to su oni koji moraju kao predstavnici ministarstva da budu prisutni. O tome je tokom sednice pre podne, poslanici su bili prisutni, više puta je bilo reči, tako da ne znam kako bi drugačije postupio.
Pretpostavljam da niste zadovoljni odgovorom. Izvolite.

Gospodine Markoviću, nema potrebe da vi bilo šta pretpostavljate. Jednostavno, to nije vaš posao. Bolje se bavite onim što zaista jeste vaš posao.

Sada vam izričem prvo upozorenje. Rekao sam da je zabranjeno govoriti, po Poslovniku, o privatnom životu drugih lica - poslanika, te vas molim da ne govorite o mom privatnom životu. Moraću da vam izreknem opomenu.