PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2005.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

24.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 01:40

  • TAGOVI

  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o bankama (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala, nadam se da su svi povezali.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 39. amandman je podneo poslanik Nikola Lalić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.
    ...

    Nikola Lalić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o ovoj kategoriji povezanih lica o kojima je govorio kolega narodni poslanik Momir Marković. Govoriću nešto o drugoj kategoriji povezanih lica, odnosno amandman koji sam podneo u ime SRS na član 39. govori o tome da se zabranjuje odobrenje kredita licima koja su akcionari u bankama u trajanju od godinu dana, odnosno od vremena dobitka dozvole do početka rada.
    Prema ovom članu, ove mere su faktički pogrešne, jer ako gledamo u članu 33. sve je regulisano, dakle, odnos akcionara u bankama, odnosno regulisano je ako su ovde obaveze akcionara regulisane aktom o procentu učešća u kapitalu banke, onda sa druge strane imamo gde se kod odobrenja kredita takođe aktima banke reguliše i taj deo posla.
    Pitanje je da li će se ovde kod odobrenja ovih kredita narušiti ugled banke ili neće. O tome je govorio Marković u onom drugom delu, što sam napomenuo. Smatram da se neće narušiti ovde ugled banke. Čin kojim bi banka dodeliti kredit takođe ne narušava njen ugled ili njeno poslovanje. To se može narušiti nekim drugim vidom kriminala. To je razlog zašto sam podneo da se ovaj član 39. briše.
    Međutim, postavio bih pitanje ministru, danas je izneo jednu stvar koja je po meni nemoguća, a to je da su stabilne banke danas kod nas, i fondovi, i da se penzije više neće čekati u redu kao što su se do sada čekale.
    U Srbiji postoji više načina slanja ljudi u penziju i faktički više načina dodeljivanja rešenja. Negde se za rešenje o penziji čeka 15 dana, a u nekim regijama se čeka i tri-četiri meseca, sa obrazloženjem da onaj ko je podneo zahtev za penziju može da ide na godišnji odmor. Ono što smeta svakom radniku, a i nama poslanicima, jeste da je nemoguće da jedna firma može nekoga da pošalje na godišnji odmor tri, četiri, pet meseci, dok ne dobije rešenje za penziju.
    To znači da mu toliko penzija faktički ova vlada i uskraćuje ako je prinuđen da ide u penziju.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala. Povodom istog amandmana za reč se javila narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, rekli su neke moje kolege još danas u toku dana i neću posebno da objašnjavam ovaj naš način reagovanja po ovom predlogu zakona, odnosno to što smo tražili brisanje svih članova. Rekli smo da smo na taj način pokazali naš odnos prema neozbiljnosti Vlade i predsednika Skupštine prema poslaničkim grupama u ovom parlamentu.
    Čuli ste mnogo konkretnih primedbi na ovaj zakon, ali načelna primedba koja može da se stavi i koja je očigledna u članu 39, kao i u sledećem članu 40, jeste da ovim zakonom Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i ministar Dinkić žele da legalizuju sve ono što se u bankama dešavalo od tzv. demokratskih promena u Srbiji, a to se kaže od demokratske pljačke Srbije, tako vam se i zove jedna od knjiga jednog od vaših prijatelja, dakle poučna knjiga.
    Dakle, sve što se uradilo u bankarskom sistemu želeli ste ovim zakonom da legalizujete. Onda ste došli u jednu pravno apsurdnu situaciju da veliki broj odredbi ovog zakona u stvari morate da primenjujete retroaktivno, a to je naravno, trebalo bi bar pravnici to da znaju, neustavno.
    Mi iz SRS očekujemo, ako vi slučajno donesete ovaj zakon, ako budete imali većinu posle izglasavanja budžeta, za koji je pitanje da li ćete imati skupštinsku većinu, dakle, ako se to i desi, mi očekujemo da Ustavni sud mora da reaguje povodom ovog zakona, bez obzira da li bude imao neku inicijativu i bez obzira na činjenicu da je predsednik Ustavnog suda funkcioner stranke G17 i da je do sada donosio sve odluke u interesu G17.
    Da se setimo još onog vremena kada je Vučetić i njegov Ustavni sud odlučio da mandati pripadaju poslanicima, to je bilo još u vreme kada je G17 ukrao poslanika u Skupštini, a to je bio prvenac u ovom parlamentu, naravno dešavalo se u prošlom sazivu.
    Dakle, očekujemo reakciju Ustavnog suda, a mi iz SRS svakako da ćemo sa svoje strane podneti tu inicijativu, ali u Ustavnom sudu ima naših, Krasiću pomozi mi, pedesetak inicijativa, koje još uvek nisu ni blizu da se stave na dnevni red. Ali, kada govorimo o članu 39, govoriću istovremeno i o članu 40, pošto su zaista povezani, u članu 39. kažete "banka ne može odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana kada je počela da posluje".
    Kada bih uspela da ponovim povezane banke koje je Momir Marković malopre izgovorio, onda bih vas pitala koliko je akcionara tih banaka, pre isteka tog roka od jedne godine, već dobilo te kredite.
    I da je slučajno ministar u pocepanim farmerkama, ali u odelu u ovom parlamentu, onda bismo tražili od njega da nam on objasni koji su to akcionari već uzeli te kredite, a mi tvrdimo da jesu, i na koji način misli ministar finansira i Ministarstvo finansija da primeni ovaj član 39?
    Tek član 40. kaže: "Pravni posao koji banka zaključi suprotno uslovima propisanim članovima od 37. do 39. ovog zakona ništav je". Podsećam, članovi 37. do 39. govore o povezanim licima, odnosno 39. o akcionarima. Kaže se, ako su zaključeni. Dakle, ovaj zakon pretpostavlja da
    je bilo pravnih poslova koji su zaključeni suprotno uslovima iz ovih članova 37, 38. i 39. i onda član 40. kaže da su ti poslovi ništavi.
    Podsećam kolege pravnike pre svega šta znači ništavost ugovora. Istovremeno pitam, na koji način mislite da suspendujete posledice koje proizvedu ovi pravni poslovi koje predviđate u članu 40, a trebalo bi svakako to da se učini?
    Znate li vi koliko je para, suprotno članu 40. a u skladu sa ovim prethodnim članovima, angažovano kroz kredite, kroz povezana lica, povezane banke. Te pare su se ko zna koliko puta obrnule i ko zna u kojoj su karici ovog lanca i na koji način misli neko, ko misli da je u stanju da primeni član 40, da učini da ovi pravni poslovi budu ništavi. Može da kaže da su ništavi, ali ko može da učini da budu ništavi, odnosno da nestanu posledice koje su ti pravni poslovi prouzrokovali, jer je to suština ništavosti nekog pravnog posla.
    Znam da ste vi, odnosno predstavnici Vlade, a pretpostavljam i kolege poslanici koji su čitali ovaj zakon, potpuno svesni ovoga, ali mislite, hajde sada ćemo mi to da napišemo u zakon, pa onda lepo da legalno radimo ono što smo do sada radili nelegalno i ispod žita. Pa kada dođe vrlo brzo nova vlast, posle narednih izbora – mislim da je Zoran Krasić govorio o tome da ćemo ovaj zakon morati da primenjujemo bar šest ili sedam meseci, jer jednostavno neće biti vremena da se tako brzo sve to promeni –onda ćete u tom vremenu vi da lovite u mutnom.
    Zato mi srpski radikali reagujemo i ovim amandmanima, i na ovaj način, i da pokušamo bar da upozorimo Ustavni sud da ovaj zakon, ako bude donet, proglasi neustavnim.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vam najlepše, gospođo Radeta.
    Proverio sam, i mene ste zabrinuli, u Predlogu nije naznačeno da ima stavova sa retroaktivnim dejstvom, niti u izveštaju Zakonodavnog odbora, ali molim još jednom da se proveri, ako ima, o tome bi Skupština morala da se izjasni u danu za glasanje.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Gospodine Markoviću, mislim da koji minut gore-dole ništa ne znači za ovu raspravu.
    Ali, skrenuo bih vam pažnju na nešto opasno što se priprema da se na brzinu progura kroz ovakav predlog zakona.
    Poslanike vlasti, ukoliko ih ima ovde, samo bih upozorio da je termin "povezana lica" definisan članom 2. na strani 2. Predloga zakona, pa ću samo za primer da pročitam jednu od ovih tačaka, ima ih ukupno šest - smatra se da postoje povezana lica ako je nastupio slučaj makar iz jedne od ovih šest situacija.
    To je situacija da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu. Drugi slučaj koji može da se desi, da su pravna i fizička lica povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica. Znači, to je situacija kad nastaju povezana lica.
    Odredbama člana 37. do 39. propisano je šta bi bila zabrana za banku u odnosu na ova povezana lica. Član 37. kaže da ta lica ne mogu imati povoljnije uslove pred bankom, a član 38. govori sveobuhvatno o pravnim poslovima, tako da se kao pravni posao ne shvata samo bankarski posao, uzimanje i davanje kredita, garancija itd, već se kao pravni posao smatra i onaj posao gde banka kupuje nešto što je neophodno za njeno poslovanje i ulazi u dužničko-poverilački odnos povodom nečega što je fizički ili tehnički aspekt troškova poslovanja banke (nabavka papira, nabavka sapuna). To su sve pravni poslovi i oni su pod nekim sektorom ograničenja.
    Kada su u pitanju povezana lica, banka može sa povezanim licem da i takav posao uradi, pod uslovom da je prethodno taj posao odobrio pismeno upravni odbor banke. Ako ne postoji pismeno odobrenje upravnog odbora banke, takav pravni posao je ništav.
    Sada pređimo sa sapuna na mnogo značajnije iznose sredstava, koji se vrlo vešto mogu predstaviti kao trošak poslovanja. To može biti najam autobusa, popravka zgrade, montaža informacionog sistema, to mogu biti marketing usluge, može biti reklama, propaganda, sponzorstvo, donacija. Sve to može biti trošak preko koga se peru pare, gospodine predsedniče. Mi smo pre ovog zakona imali zakon o sprečavanju pranja novca, a ovde imamo legalizovani oblik pranja novca.
    U članu 39. se ukazuje na to da povezano lice ne bi moglo da uzima kredit od banke u roku od jedne godine od dana kada je počelo da posluje. Mi u zakonu nemamo propisano koji je to dan kada banka počinje da posluje, zato što imamo dve preliminarne faze do dozvole za rad, pa onda imamo registraciju, pa verovatno je početak poslovanja neki datum posle registracije kod nadležnog državnog organa.
    Ovo sam sve ispričao jer osnivači banke ulaze u osnivanje banke svojim kapitalom, jer računaju da će putem poslovanja da obezbede na kraju godine dobit i po osnovu dividende da više zarade nego da su te pare, koje su uložili u osnivanje banke, uložili u neku svoju proizvodnju.
    To znači da taj prinos po osnovu dobiti u poslovanju banke za njih predstavlja veći iznos nego neka dobit iz ostalih privrednih delatnosti, recimo, neka bude trgovina ili neka proizvodnja.
    Međutim, imamo i osnivače banaka koji očekuju da, ukoliko osnuju neku banku, po tom osnovu stiču pravo da preko povezanih, i sa bankom povezanim licima, pošto je taj drugi termin posle ovoga, ili preko svojih kćerki-firmi, na neki način se legitimišu i kod banke pod beneficiranim uslovima obezbede jeftina sredstva, koja bi kao obrtna uložili u svoju proizvodnju, pa onda dva puta zaradili: jedanput kao akcionari, a drugi put kao korisnici jeftinih sredstava svoje banke, s tim što se to ne vidi, a to ovaj zakon omogućava da se ne vidi. To ništa nije novo.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Slažete se da nastavimo da govorimo i po sledećem amandmanu, pošto je  povezano, da vas ne bih prekidao.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Znači, ova matematika i ova tehnika je poznata. Gospodin Marković je interesantno opisao kakvo je to sve povezivanje bez lisica na rukama. Druga faza je sa lisicama na rukama. Ovi ljudi, koje je gospodin Marković pomenuo, znaju da bi verovatno svaka normalna vlast računala na italijanski proizvod lisica za ruke, pošto su one najkvalitetnije. To na stranu.
    Gospodine predsedniče, vi biste morali svoj autoritet maksimalno da iskoristite, naravno, ne da ga potrošite, nego da ga iskoristite, jer sve što smo napred kritikovali, ukazivali i pokušali sa nekim argumentima da to dokažemo, nalazi se na kraju ovog zakona.
    Sada bih ovu manjinu od parlamentarne većine zamolio da pročitaju član 135. i član 136. ovog predloga zakona i zamolio bih one iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa i gospodin Stojković, ministar pravde, bi morao na neki način da se uključi, da traži pomoć i profesora Zorana Stojanovića, koji je radio na Krivičnom zakonu - kako je moguće da se propiše krivično delo za pravno lice? To stoji u ovom zakonu.
    U članu 135. reguliše se krivično delo, pa kaže: "Ko se bez dozvole za rad NBS bavi primanjem depozita, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina". Ko se tim poslom bavi - pravno lice koje se predstavlja da je banka, a nije banka.
    U poslednjem stavu se kaže: "Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu". Ovo odgovara formulaciji koja obično prati privredne prestupe i prekršaje, a ne krivična dela. Za krivična dela se govori o fizičkom licu. Vi nas zamajavate ceo dan i pola noći da pričamo o nečemu što ne može da postoji u pravnom poretku Republike Srbije. To je bezobrazluk, gospodine Markoviću. Ovo ne može da prođe u zakonu.
    Slična stvar je sa članom 136, samo što ne tretira primanje depozita, nego tretira davanje kredita i izdavanje platnih kartica, pa se opet priča o pravnom licu kao izvršiocu krivičnog dela. Povezana lica, kako ste ih vi dali, to je organizovana grupa za vršenje zločina.
    Dalje, gospodine predsedniče, član 137. u jednoj od ovih tačaka koje se pozivaju na član 38. stav 2. do 5. propisana je kazna za privredni prestup za pravno lice od 300.000 do 3.000.000 dinara i za odgovorno lice u tom pravnom licu od 50.000 do 200.000 dinara. Ako neko koristi onaj limit od 10% od osnovnog kapitala, to vam je milion evra. Šta je za onoga ko je uzeo milion evra da plati kaznu od 500.000 dinara? Vi nama kažete da je ovo ekspertsko, da je ovo stručno, da je ovo usaglašeno sa Evropom, sa svetom, sa Bin Ladenom, sa Džordžom Bušom, sa Putinom, sa svima.
    Kako vas nije sramota da nas maltretirate cele noći ovde, da bi vam dokazali da niste svesni šta ste napisali. Gospodine predsedniče, molim vas da prekinete ovu sednicu, da o ovom incidentu obavestite predsednika Vlade i da kažete da je guverner Narodne banke podmetnuo ministra ovde i da je on verovatno od muke, kad je video, obukao farmerke.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Svakako ću uvažiti sve sugestije. Hvala vam, gospodine Krasiću.
    Na član 40. amandman je podneo Srboljub Marinković.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Srboljub Marinković. Ostalo je još 11 minuta.
    ...

    Srboljub Marinković

    Na član 40. podneo sam amandman. Taj član glasi: "Pravni posao koji banka zaključi suprotno uslovima propisanim iz člana 37. do 39. ovog zakona ništav je".
    Kao što ste čuli i moji prethodnici su o tome mnogo govorili. Podsetiću samo da je slična situacija, i iz novina ste videli, da je gospodin Jelašić kupio uz pomoć kredita svoju vilu, pa je sada trenutno nemoguće dokazati da li je on dobio taj kredit pod povoljnim uslovima i na koji način.
    Naravno, on je mogao toj banci koja mu je dodelila da da garanciju i dozvolu za rad i da to mi sada trenutno ne možemo da dokažemo, mada ima tu i zaštite od ministra. Što reče kolega, kazne su vrlo male, jer suma kada se uzme od jednog do pet-šest miliona evra, to za korisnike tih kredita su kazne male.
    Ministar Dinkić je u prethodnom izlaganju iznosio činjenice kako su krediti povoljni za građane, što uopšte nije tačno. Činjenica je da trenutno krediti koji se koriste jesu potrošački krediti i oni izazivaju inflaciju.
    Mi ovde u ovim članovima vidimo da pojedina sredstva koja se dobijaju, i građani, radnici, koji uzimaju otpremninu za protekli radni staž, oni koriste svoja sredstva trenutno, i to se ne ulaže u proizvodnju. Stvara se prividan vid rasta standarda, koji ide na štetu države i samih građana.
    Mi smo u situaciji da kažemo da i seljaci koriste te kredite, ne ulažu trenutno u proizvodnju, jer i ova proizvodnja od ove godine stoji. Nije prodata, nije otkupljena. Oni se koriste navodno za kupovinu nekih novih mašina. To će otići sve na kamate, tako da SRS uopšte ne podržava ovaj zakon o bankarstvu, koji je predložen Narodnoj skupštini da se usvoji po hitnom postupku.