Ovo je oduvek postojalo u našem bankarskom sistemu, samo što je sada primenjena nova terminologija, "nije šija nego vrat". Ovo sada što je vrat, to je u Bazelu, navodno, izmišljeno i kodifikovano kao neki međunarodni standard koji se primenjuje u bankarskom poslovanju. Da nije ovog termina, onda bi moralo da postoji u drugim odgovarajućim odredbama koje regulišu plasmane banaka, a tu se propisuju limiti koliko jedno lice može da se zaduži kod banke.
Ovde je sad rečeno obrnutim redom reči, da banka može da ima potraživanje prema jednom licu ili grupi povezanih lica i dat je osnov po kome to potraživanje nastaje, a to je kredit, ulaganje u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi itd. To je do sada bilo, samo je drugačije to formulisano.
Ovde je rečeno da je velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Ako je onaj minimalni, osnovni kapital banke nakon osnivanja 10 miliona evra, 10% može prema jednom licu da se ima potraživanje iz bankarskog poslovanja, milion evra. To je prosto da se izračuna.
Onda je data druga kategorija, gde to može biti 25%, pa onda pojedinačnom licu povezanim sa bankom ne sme preći 5% kapitala, pa onda licima povezanim s bankom do 20% kapitala i poslednji stav ovog člana kaže da NBS propisuje zbir svih velikih izloženosti banke koji ne može biti manji od 400%, niti veći od 800% kapitala banke. Ako krenemo od onog minimalnog kapitala, to je 40 miliona evra, do 80 miliona evra.
Tu dolazimo do prave definicije banke, koja je multiplikator novca, koja formira novac, sa malim potencijalom emituje hartije od vrednosti, odobrava kredite i na taj način, bez pokrića, ulazi u posao, a iz tog posla izvlači kamatu, odnosno izvlači svoju dobit.
Zbog čega SRS prigovara kada je u pitanju ovaj član? Mislim da sada, u postojećem Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama, postoji bolje rešenje. Zašto? Ono je u postojećem zakonu dato kao ograničenje koje obavezuje banku i koje kontroliše NBS kada je u pitanju banka, kontroliše ulaganja, plasmane banke prema jednom licu, grupi lica i licima koja su povezana sa bankom na neki način, a ovde ste ga dali kao neki rizik, a ne kao nešto što je zabrana.
Kad se na to doda i diskreciono pravo guvernera, koji piše govore ovde ministru da brani ovaj zakon, onda samo potvrđujete onu našu osnovnu tezu da je ovaj zakon koji ste naumili mogao mnogo bolje da izgleda ukoliko ima samo dva ili tri člana, u kojima se "carevići" dogovaraju, zatvaraju finansijsko tržište, kontrolišu bankarski sistem, odlučuju ko će da živi, ko će da ode u stečaj, ko će da se likvidira.
Vidite, ono što stoji u obrazloženju - direktiva EU, Bazelski komitet, ovde se kaže, a to je loš prevod, za kontrolu banaka, a on u izvornom tekstu znači za kapital banaka, kao minimalni standard. Vi ste to ovde sve preveli, prema nekoj terminologiji susednih država, kao rizici poslovanja. Promenili ste nešto da bi omogućili guverneru NBS da sprovodi svoju samovolju.
Nema prenosa, pa ako nema prenosa, onda nema ni Skupštine, gospodine predsedniče. To je jedan od osnovnih principa koji važi u radu Narodne skupštine.