Samo trenutak, gospodine Šaroviću, upozoravam vas prema članu 104. stav 3. da ne govorite o privatnom životu drugih lica i molim vas, pošto sam vas upozorio već nekoliko puta, o mom uzbuđenju nemojte govoriti, to vam član 104. stav 3. zabranjuje.

Gospodine Markoviću, evo smeju vam se i predstavnici poslaničkih grupa koje čine vladajuću većinu. Dakle, više zaista neću gubiti vreme, niti živce na to, ali toliko, gospodine Markoviću, evo gospodin Aligrudić se smeje, o vašoj korektnosti.
Moram da vas upozorim, gospodine Markoviću, da kada ste mi odgovarali da li sam bio u pravu ili nisam da ste se poneli krajnje nekorektno. Ni jednog trenutka nisam tvrdio da je između izlaganja gospodina Dinkića i mog izlaganja bilo ko dobio reč, ali sam gospodine Markoviću tvrdio da je reč trebalo da mi date odmah nakon njegovog završenog izlaganja, a nije trebalo prethodno da raspravljate bilo šta sa drugim poslanicima u sali.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, vi ste se i tada pravili da me ne vidite, kao što ste se i malopre pravili da me ne vidite, pa gospodine Markoviću evo da bih bio korektan javiću se ponovo po Poslovniku, jer vi ne želite da mi odbijete vreme koje potrošim na citiranje i ne želite da uvažite činjenicu na povredu više članova Poslovnika, te da bi shodno tome trebalo da dobijem više vremena da iste obrazložim.

Dakle, zbilja nisam u situaciji da izmišljam Poslovnik i da spajam na ovaj način. Još jednom moraću dosledno da primenjujem Poslovnik.
Pošto se poslanik u svom izlaganju pozvao na nekoliko članova, te između ostalog rekao da je predsednik Narodne skupštine prekršio Poslovnik, jer ga je prekinuo na osnovu stava 2. člana 103. koji kaže - niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine je to uradio, ne pozivajući se ni slučajno na član 106, te vam sada izričem opomenu zbog obmanjivanja Narodne skupštine, jer vi niste dobili nijednu opomenu, a rekli ste da sam vas prekidao po članu 106. i onda ste nabrojali da član 106. to ne predviđa. Član 106. uopšte ne govori o prekidanju i upozoravanju, govori o opomeni i uslovima koje treba ispuniti da bi mogao predsednik da izrekne opomenu.
Nema potreba da ponovo citiram, jer poštujem dostojanstvo i znam da svi imate Poslovnike na raspolaganju, znate ih. Dakle, član 106. se odnosi na opomenu. Narodni poslanik Nemanja Šarović do malopre nije dobio nikakvu opomenu, a zbilja još jednom molim, kao i u toku prethodnog govora, da svi međusobno pokažemo samopoštovanje i dostojanstvo. U protivnom, nije moguće samo na osnovu Poslovnika održati korektnost da radimo svoj posao.
Nadam ste da ste ovog puta zadovoljni odgovorom, jer ne želim da kršim Poslovnik, a kao što sam malopre rekao, koji u članu 100. kaže - ako i posle objašnjenja, stav 4, predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.
Još jednom smo rekli, član 104. kaže u stavu 2 - narodni poslanici dužni su da se jedni drugim obraćaju sa uvažavanjem. Uvažavam sposobnost poslanika, kao što to čine gotovo svi poslanici, da na pitanje predsednika Skupštine da li su zadovoljni odgovorom, kažu da ili ne. Ne dobacuju, jer je dobacivanje ometanje nekoga za govornicom kada poslanici dobacuju, a t nisu odgovori iz sale na pitanje predsednika koji želi da ispoštuje Poslovnik.
Dakle, ne mogu da omalovažavam ostale poslanike ili poslanika kome se obraćam, pa da pretpostavim da on nije sposoban da da gestom, ako se slučajno zakašljao, pa ne može da izgovori, ili rečju da potvrdi da prihvata ili ne prihvata.
Takođe, veliki broj poslanika i zahvaljujem im se, na kraju svog izlaganja kaže da unapred neće biti zadovoljan odgovorom i moje je da to uvažim i konstatujem, te na taj način nisam mogao da nešto uvažim, a da pri tom još povredim poslanike. Naravno, izvinjavam se što vas nisam primetio, i zbilja činim sve, a činjenica je i stvarno se izvinjavam, stvarno vas često ne primećujem, izvinite molim vas. Nastojaćemo da to ispravimo.
Ako ste zadovoljni. Niste ili jeste? Dakle, poslanik nije zadovoljan. Ne mogu da kršim Poslovnik, moram po Poslovniku da dam reč gospođi Vjerici Radeti. Izvolite, po Poslovniku.

Po Poslovniku, članovi 101, 104. i 105.
Malopre se ovde javio jedan poslanik u ulozi portparola ustaške televizije B92 i, između ostalog, rekao da ako predstavnici SRS za Mlađana Dinkića kažu da je lopuža, ološ, hohštapler i ostali atributi koji idu uz ime Mlađana Dinkića, nije korektno da članovi te iste SRS apliciraju za kredite za mlade ljude u Srbiji.
Zaista, do malopre nisam znala da se aplicira za kredite kod Mirosinke Dinkić, Mlađanove majke, a mislila sam da se radi o nekim državnim parama, parama nekih banaka. Ovo je bilo neverovatno i prošlo nezapaženo, predsednik nije reagovao po članu 101. a morao je, jer je narodni poslanik izrekao neistine.
Dalje, slušali smo o Mlađanu Dinkiću određene kvalifikacije od Koraća, Velje Ilića, a meni se čini uz to da je Mlađan Dinkić ili mazohista ili je ovde da bi svako veče pred kraj radnog dana napravio neku gužvu da bi narodni poslanici SRS prekinuli da govore o onome šta je na dnevnom redu.
Ceo dan danas se govori o Predlogu zakona o bankama, bez obzira na one naše amandmane koji su naš izraz prema Vladi i naš odnos prema Vladi i njenom ponašanju u odnosu na Narodnu skupštinu. Dakle, isključivo stručno se raspravljalo o Predlogu zakona po amandmanima i onda se odjedanput pojavio Mlađan Dinkić, izlazio, ulazio, dolazio, i onda je u jednom momentu došao, ovde se predstavio kao kurir Radovana Jelašića, počeo da čita nešto što mu je Jelašić dao.
Sada malo da se vratimo na demokratsku pljačku Srbije i vezano za ono što je vaš prijatelj Vlahović ili kako se zove onaj novinar pisao, Đorđević, dobro, a tamo smo mnogo šta pročitali o tim parama koje su navodno nestale na Kipru, pa nam Mlađan Dinkić juče kažu da su te pare sad zaustavljene od strane Al Kaide. Danas je rekao nešto još mnogo gore, da za te pare moramo da pitamo u Haškom tribunalu, jer te pare i pripadaju nekome ko je vezan za Haški tribunal.
Sada tražim od Mlađana Dinkića da nam kaže da li je to Mlađan Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice ili ona prethodna Živkovćeva i Đinđićeva, kada su Amerikanci najavili da neće više da finansiraju Haški tribunal, parama Srbije finansirali Haški tribunal. Da li su možda te pare na ličnom računu Karle del Ponte i da li je na taj način plaćen njen potpis na optužnicu protiv prof. dr Vojislava Šešelja, koju su napisali Đinđić, Čović i Svilanović.
Dakle, tražimo ta objašnjenja od Mlađana Dinkića. Vezano za odlazak u potragu za tim parama, moram da obavestim javnost da je Mlađan Dinkić tražio te pare u pratnji određenih ljudi iz BIA-e.
Takođe, ostalo je nejasno da li je Mlađan Dinkić od strane određenih ljudi iz BIA praćen zato što se u njega nije imalo poverenja, a naravno, pretpostavljam, mi pretpostavljamo da je to u pitanju, ili je u pitanju nešto sa ovim nastavkom o kome je Mlađan Dinkić govorio. Dakle, insistiramo da kažete gde je 360 miliona maraka, da li ste ih dali Karli del Ponte ili ste bez znanja građana Srbije finansirali Haški tribunal. To ste pre podne najavili.

 Hvala najlepše, gospođo Radeta. Pošto gospodin Aligrudić, koji se prvi javio po Poslovniku, trenutno nije u sali, to znači da sledeći koji se javio po Poslovniku, a to je narodni poslanik Nemanja Šarović, ima reč. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Gospodine Markoviću, zaista moram priznati da nisam ni najmanje iznenađen vašim ponašanjem. Ukoliko mislite da ćete me sprečiti da bilo šta kažem sa ove govornice, tako što ćete mi izreći opomenu, onda grešite. Mala je cena, gospodine Markoviću, 3000 dinara da Srbija vidi kakvo je vaše pravo lice. Tu cenu sam zaista spreman da platim. Možete da mi izričite opomene do mile volje.
Ali, gospodine Markoviću, upozoravam vas da ste tom prilikom ponovo prekršili Poslovnik. Za vreme svog izlaganja nisam uvredio nikoga u ovoj sali niti van nje nijednom rečju. To što vi ne možete da izdržite ono što govorim i što vas bole činjenice, to je, gospodine Markoviću, vaš problem i možete sada opet da kažete da iznosim privatne činjenice iz vašeg života ukoliko želite da potpuno ovu skupštinu unizite i da mi izreknete još jednu opomenu. Naravno, ne bunim se.
Kako ne bi ostalo sporno, naravno, nisam obmanuo ovu skupštinu kao što vi kažete, obmanuli ste je vi gospodine Markoviću. Proverite u stenogramu. zbog toga što ste rekli da sam obmanuo Narodnu skupštinu od vas sutra ujutru, toliko vam dajem vremena, očekujem izvinjenje. Rekli ste da sam obmanuo Skupštinu tako što sam rekao da sam opominjan zbog nečega iz člana 106.
Ne, gospodine Markoviću, pročitao sam član 103. i to stav 2. da niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Zatim, rekao da su slučajevi predviđeni ovim poslovnikom pobrojani u članu 106, pa onda pročitao član 106. Dakle, to što ste vi rekli ni jednog trenutka nisam uradio.
Sledeća stvar, ne želim da se obraćam vama, da vama govorim da li sam zadovoljan ili nisam datim odgovorom.
Gospodine Markoviću, ja sam narodni poslanik isto kao i vi i imam jednako pravo kao i vi da se obratim, ne samo svim narodnim poslanicima, nego i javnosti.
Dakle, nemojte misliti da vi imate neko univerzalno pravo da pričate za tom govornicom, koju stalno zloupotrebljavate, šta god vam padne na pamet, i da možete da dajete komentare kakvi vam padnu na pamet.
Ukoliko imate bilo šta da kažete, što nije vezano za samo rukovođenje sednicom, onda izvolite, gospodine Markoviću, imajte dovoljno hrabrosti i morala da se javite za reč, pa da kao i svaki drugi poslanik izađete za ovu govornicu i kažete ono što vam je na umu.
Nemojte više zloupotrebljavati vašu funkciju predsednika Narodne skupštine, komentarisati nedolično ono što nije vaš posao. Dakle, nikada se neću izjašnjavati iz klupe da li sam ili nisam zadovoljan datim objašnjenjem, već ću svoje pravo koje mi Poslovnik Narodne skupštine daje, da izađem za govornicu i da jasno pred svima, da svako može da čuje, kažem da li sam ili nisam zadovoljan odgovorom, uvek iskoristiti.
Tražim da mi odgovorite, da li ste sada poštovali član 27, član 104, član 103. i član 106, jer tvrdim da ništa od ovih tačaka, koje su uslov da bi mi izrekli opomenu, a koje su pobrojane u članu 106, nisam učinio. Da bi to bilo jasno i javnosti, jer znam da vama jeste jasno i da ste ovo iz nekih drugih razloga uradili, a ne zbog toga što ste ubeđeni da sam prekršio Poslovnik, ja ću još jednom, imam pravo na to, citirati Poslovnik, pa neka javnost Srbije prosudi da li ste bili u pravu kada ste mi oteli ovih 3.000 dinara izricanjem opomene.
Član 106. kaže - opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze i ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Gospodine Markoviću, moram još jednu stvar da vam kažem, zaista imam dovoljno živaca, što se vi budete rigoroznije odnosili prema meni i poslaničkoj grupi SRS, to će moja spremnost da vam objašnjavam pravo značenje svih odredbi Poslovnika biti veća. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Dakle, ne bih ni na jedan način da kršim Poslovnik, pa da povređujem narodne poslanike i da govorim bez uvažavanja, te da nešto što su čuli nekoliko puta ponovo čitam.
Ali, svakako član 106. govori o opomeni i u skladu sa njim je opomena izrečena narodnom poslaniku.
A tom prilikom je takođe konstatovano da je u prethodnom izlaganju narodni poslanik tvrdio da ga je predsednik prekidao u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom, a da se to odnosilo na član 106, te je predsednik to demantovao i rekao da je prekidao na osnovu člana 104. izlaganje, jer jedino predsednik može da prekida govornika. Ne bih ni to da vam ponavljam, jer poštujem činjenicu da, nadam se, većina od vas, dobro poznaje Poslovnik.
Dakle, konstatujem da, naravno, nisam povredio čl. 100, 103, 104. i 106. i posebno upozoravam na poslednju alineju prvog stava člana 106, jer ću biti dužan, naravno, po njemu da postupam, da bih obezbedio red na sednici, zbog interesa i dostojanstva svih poslanika, jer ste u prethodnim izlaganjima mogli da čujete da jedan deo poslanika smatra da je narušeno njihovo pravo, na taj način što se predsednik ne pridržava striktno Poslovnika u smislu da prekida govornike tačno u sekund, da produžavate, te naravno moram i o svemu tome da vodim računa, kao i svako ko predsedava sa ovog mesta.
Prema članu 100. stav 4. posle ovog objašnjenja, pitam, a poštujući po članu 104. stav 2. sve narodne poslanike, poštujući njihovo dostojanstvo po članu 1. i njihovu sposobnost da razumeju odgovor na pitanje, da li ste zadovoljni ovim objašnjenjem, gospodine Šaroviću?
Ne čujem potvrdu. Smatram da niste zadovoljni, pa će se Skupština bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.
Zahvaljujem se svima, a sada se po Poslovniku javio narodni poslanik Nemanja Šarović i moram da kažem da, pošto je jasno ukazano na povredu Poslovnika u više slučajeva i predsednik je održavajući red na sednici dao odgovor, moraću da smatram, na osnovu zahteva poslanika koji su izlazili ovde za govornicu, pa i šefa jedne poslaničke grupe, a moram da vodim računa o svima, da je ovo povreda dostojanstva i remećenje reda sednice ukoliko dođe do zloupotrebe i upornog insistiranja da se isti poslanici po istim stavovima javljaju, mada je odgovor dat i samo Skupština ima pravo, jer ne pada na pamet predsedniku da tumači neko odgovore, već će dozvoliti da Skupština odluči o tome u danu za glasanje.
Izvolite, gospodine Šaroviću, po Poslovniku.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću, ali zaista ne znam koji je to član Poslovnika koji vas ovlašćuje da vi pretpostavljate o čemu bih to mogao da govorim.
Dakle, vi ste po mom mišljenju ovim vašim nastupom povredili član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Nigde u Poslovniku, a veoma pažljivo sam ga pročitao nekoliko puta, ne piše da predsednik Narodne skupštine predviđa o čemu bi poslanici mogli da govore kada se jave da ukažu na neku povredu Poslovnika, pa da unapred kažu da će to biti kršenje dostojanstva Narodne skupštine.
Još jedna povreda, gospodine Markoviću, koju ste takođe učinili, a to je, povredili ste član 87. i pogrešno ste obavestili i Narodnu skupštinu i ministra Dinkića kada ste mu rekli da ne postoji mogućnost da se guverner Narodne banke obrati Narodnoj skupštini, jer ta mogućnost postoji samo za onoga ko je predlagač zakona, pa kada to bude Narodna banka, a Narodna banka ne može da bude predlagač zakona, a vi bi trebalo da poznajte ovaj poslovnik, jer ste vi formalno bili predlagač ovog teksta Poslovnika, a vi sada upravo demonstrirate suprotno, odnosno da ne znate njegove odredbe.
Pa sam prinuđen, hteo ne hteo, da vas podučim, pa ću vam pročitati, gospodine Markoviću, član 87. koji kaže - na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Dakle, gospodine Markoviću, ukoliko vam se već obraćao guverner Narodne banke, sa velikom željom da se obrati narodnim poslanicima, i ukoliko je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine, a i dostojanstvo Vlade Republike Srbije, tako što guverner po kuriru šalje ovde kojekakva dokumenta koja se čitaju pred poslanicima u Narodnoj skupštini, onda vi nemate pravo da obmanjujete i javnost, i poslanike i ministra Dinkića da ne postoji mogućnost, u skladu sa Poslovnikom, da se ovde obrati guverner Narodne banke.
Ukoliko, gospodine Markoviću, imate imalo časti, a mislim da je sada očigledno da ste povredili ovu odredbu Poslovnika, onda izvolite pa postupite onako kako ste tvrdili, podnesite lepo ostavku, ukoliko ne, na raspolaganju sam vam, gospodine Markoviću, izvolite, nastavite sa vašim kršenjem Poslovnika.
Stanite rame uz rame sa Natašom Mićić, izreknite mi slobodno još jednu opomenu. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Naravno da član 87. glasi: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove". I ovde su prisutni mnoge koje je predsednik Narodne skupštine pozvao za svaku sednicu.
To su oni koji pripadaju nadležnom ministarstvu, a Vlada u svom dopisu odlučuje ko će biti ovlašćen ispred tog zakona i to ne može da bude guverner Narodne banke. Tako da, i kada je pozvan, guverner Narodne banke, on bi mogao ovde da učestvuje kao pomoćnik ministra koji je pozvan od strane predsednika Skupštine i da sedi, ali nije u mogućnosti da se obrati, pa sam bio dužan da o tome obavestim i ministra.
A postoje naravno i drugi članovi zakona koji to regulišu kada ko može da se obrati. Recimo, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, u članu koji to definiše, kaže se da može da govori samo u slučaju kada je posebnim dopisom Vlade naznačeno da je učestvovao u predlaganju zakona koji je na dnevnom redu, a u svim drugim slučajevima, što se već dešavalo, ovde je na poziv predsednika prisutan sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ali u tim drugim slučajevima ne može da govori.
Nadam ste da ste zadovoljni objašnjenjem? Ne, hvala vam. O tome će se Skupština izjasniti.
Dužan sam pojašnjenje, mislim da je narodni poslanik skrenuo pažnju na član 106, ali to je jasno protumačeno, tako da nećemo dva puta tumačiti.
Pitanje vidovitosti, nije tu u pitanju vidovitost, predsednik po članu 27. mora da rukovodi Skupštinom i u okviru toga daje objašnjenja kako će rukovoditi Skupštinom. I ne bih želeo da vređam narodne poslanike, svi koji su ikada rukovodili znaju da rukovođenje podrazumeva i jasan plan, objašnjenje, poziv na zakon kako ćete raditi, pa sam upozorio sve one koji bi želeli možda da ugroze dostojanstvo Narodne skupštine da ću to sankcionisati. Dakle, to je bila moja obaveza po članu 27.
Izvolite sada, gospodine Šaroviću, po Poslovniku.

Gospodine Markoviću, zaista se krajnje nekorektno opet ponašate prema meni. Dva puta ste mi dali reč, a onda ste rekli, sačekaj još malo. Dakle, gospodine Markoviću, veoma sam strpljiv i čekam dok mi ne date reč, ali kada mi date reč, molim vas da me onda, kao i sve ostale, pustite da se obratim narodnim poslanicima.
Gospodine Markoviću, mislim da ste zaista ovakvim objašnjenjima povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da nema potrebe da vi upozoravate nekoga kako ćete neke koji bi eventualno mogli da povrede dostojanstvo upozoravate da ćete postupiti u skladu sa Poslovnikom. To je, gospodine Markoviću, vaša obaveza i vi tu ne možete da odlučujete hoćete ili nećete. Ne možete prema nekome da postupite, a prema nekome da ne postupite.
Dakle, ono što je utvrđeno imperativnim odredbama ovog poslovnika, vama ne daje za pravo da primenjujete kada vam je to po volji, dakle vi to morate. Ukoliko već, po vašim saznanjima, postoji neko ko bi svojim ponašanjem možda ugrozio rad ove Narodne skupštine, onda je osnovno ono što treba da uradite, mislim da je član 228, da nam pružite obaveštenje o tome jer je to nešto svakako od velike važnosti za naš rad i da imenujete tu osobu.
Dalje, što se samog člana 87. tiče, on kaže, vi ste ga pročitali jedanput, ja jedanput, ali dozvoliću sebi, imam na to poslovničko pravo, da pročitam još jednom: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Dakle, tu se razdvajaju kategorije učesnika u radu sednice Narodne skupštine. Dakle prva je narodni poslanici, druga članovi Vlade, treća predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i četvrta kategorija je druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Ne mora neko da bude guverner Narodne banke da bi ga vi pozvali. Vi možete pozvati bilo koga. Možete pozvati Patrijarha Srpske pravoslavne Crkve, možete pozvati neke druge crkvene velikodostojnike, možete pozvati običnog radnika, bilo koga ako vama padne na pamet da pozovete. On ima pravo, gospodine Markoviću, da učestvuje u raspravi, u radu Narodne skupštine. U radu se učestvuje jedino govorom i jedino izlaskom za ovu govornicu. Ne može se učestvovati u radu Narodne skupštine tako što će neko sedeti na galeriji.
Dakle, gospodine Markoviću, vama Poslovnik daje pravo da pozovete ne samo ove koji su ovlašćeni predlagači ili članove Vlade koji su od Vlade određeni da budu zastupnici pojedinih zakona ili narodne poslanike koji, dakle, sami po sebi i po funkciji koju zauzimaju imaju pravo. Imate normu, blanko normu, na osnovu koje možete bilo koga pozvati da uzme učešća u ovoj sednici.
Tako ste mogli pozvati i guvernera, i bilo koga drugog. Prema tome, gospodine Markoviću, vi ste imali za to poslovničkih mogućnosti. Ali, gospodine Markoviću, ovo Srbija gleda i ovo će ostati zabeleženo. Nemojte misliti da ćete na ovaj način uspeti bilo šta da sprečite.
Bilo je i drugih tu pre vas, gospodine Markoviću. Sedeo je tu i gospodin Maršićanin i mislio je da je silan i da će njegovo vreme večno trajati. Sedela je tu i gospođa Nataša Mićić i bila takođe veoma osiona, ali davno je, gospodine Markoviću, naš narod rekao "ničija nije gorela do zore".