Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o bankama, u kome stoji da ovaj član treba da se briše.
Obrazloženje: Narodne skupštine Republike Srbije ne bi smelo da bude glasačka mašina u funkciji G17 i Vlade Republike Srbije. Predloženi zakon o bankama treba da ozakoni sve zloupotrebe Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, pa iz tih razloga dostavljen je narodnim poslanicima pred sam početak rasprave, da ne bi mogli da prouče zakon i kroz raspravu u Skupštini obaveste javnost o namerama Mlađana Dinkića.
Bez obzira što gospodin ministar nije tu, hteo bih da mu postavim neka pitanja u vezi ovog predloga zakona.
A da bih ga naterao da dođe, reći ću da to što je naoružan, sa čarapama na glavi, ušao u Narodnu banku Jugoslavije, to što je uništio srpsko bankarstvo, što je proneverio novčana sredstva koja je našao na Kipru, što omogućava svojim prijateljima i nalogodavcima da se nenormalno bogate, ne želim da o tome govorim, jer su to narodni poslanici SRS u više navrata pomenuli. Mislim da će na sva ova pitanja gospodin Dinkić morati da odgovara pred istražnim organima i da sve ove njegove radnje okajava u nekom od zatvora Republike Srbije.
Hteo sam da iskoristim priliku da mu postavim dva pitanja: prvo, za njegovog šefa i nalogodavca, jer je on kurir gospodina guvernera Narodne banke Jelašića, i da ga upitam na koji način je uspeo da podigne kredit od 400.000 evra. Da se podsetimo, gospodin guverner Narodne banke Jelašić je kupio vilu za 380.000 evra i pri tome kaže da je taj novac obezbedio tako što je podigao jedan kredit kod neke od banaka.
Ako se podnese zahtev za podizanje kredita od 380.000 evra, banke naplaćuju svoje usluge od jedan do dva posto, plus proviziju od jedan do dva posto, znači za isplatu ove vile potrebno mu je najmanje 400.000 evra. Ako taj kredit, koji je on podigao, otplaćuje na period od 10 godina, sa kamatnom stopom koja tada nije bila tolika, nego mnogo viša, ali pretpostavimo - 8,75, koja sada realno može da se dobije kod takvih kredita, njegova rata bi iznosila 5.039,50 evra. Ako sve to pretvorimo u dinare, to ispada negde oko 450.000 dinara.
Stoga pitam kako je moguće da guverner Narodne banke podigne takav kredita, jer onda mora da prijavi kod te banke da su mu primanja najmanje milion dinara, kao guverneru Narodne banke Republike Srbije.
Ono što zbunjuje građane Republike Srbije je to da je on dobio dvostruko ili trostruko veću cenu za tu vilu, a nije hteo da je proda, što ukazuje na nelogičnost. Nema tog čoveka u Srbiji koji nešto plati 380.000 dinara, a neće da proda za milion ili milion 380.000 dinara, osim našeg guvernera Narodne banke, što ukazuje na to da to nije bila ona prava kupovina i trgovina, nego obična pljačka na račun građana Republike Srbije. To bi bilo prvo pitanje. Nadam se da je ovo gospodin Jelašić čuo i verovatno će u toku ove sednice da mu pošalje odgovor i da će kurir Dinkić da nam to lepo pročita za sat ili dva vremena.
U međuvremenu, imam još jedno pitanje za gospodina Dinkića, to što rasprodaje srpske banke, što uništava srpsko tržište, sudiće mu sud, ali ono što je uradio kada je bio gost u Americi, kao guverner Narodne banke, to ne može sud da mu sudi, ali će mu suditi građani Republike Srbije. Kada je na koledžu držao predavanje, normalno, prvo je to predavanje morao da plati najmanje 10.000 dolara i kada je završio to predavanje, jedan od studenata američkog koledža ga pita: Gospodine Dinkiću, šta vi mislite sa Kosovom i Metohijom?
Gospodin Dinkić je, normalno u svom stilu, odgovorio: Kosovo i Metohiju smo prepustili vama Amerima.
Kakav je to čovek koji može tako da se ponaša i da trguje svetom srpskom zemljom, da trguje, pre svega, mnome, mojom porodicom, mojom decom, mojom imovinom i imovinom 130.000 Srba koji su ostali dole da žive, imovinom 250.000 Srba koji su prognani, ali je njihova imovina i dalje dole, imovinom srpskog naroda koji je kroz vekove pravio i gradio onu kulturnu baštinu kojom se ponosi srpski narod i koja je za ponos celom svetu? On tako olako to prepušta nekom drugom i, uz to, postaje još ministar finansija.
A to njegovo ministarstvo, njegov mandat ministra finansija, najviše će da osete upravo građani, Srbi na Kosovu i Metohiji. Toliko je zavio sve slavine da nijedan jedini dinar ne može da ode ni do jednog građanina. Postoje razne priče da se plasiraju određena sredstva, međutim, od toga nema ništa - ni od humanitarne pomoći, ni od donacija, ni od kredita za razvoj, ni bilo kakvih investicija. On verovatno misli, ali ne može sada da kaže, da mi treba da se obratimo nekom ministru finansija u Americi da bi obezbedili neka sredstva za razvoj i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Nadam se da će ova vlada, sa ovakvim ministrom finansija, da traje jako kratko, a da će posle toga nova vlada uraditi nešto kako bi se obezbedio bolji život Srba na Kosovu i Metohiji, a novi ministar policije i novi ministar pravosuđa pokrenuti postupak da ovaj čovek najzad stane tamo gde mu je mesto, a to je - iza rešetaka. Hvala.

Hvala vama, gospodine Kragoviću.
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Markoviću, mi sada imamo dva velika problema: prvi problem što štuče Mlađan Dinkić; drugi problem - što nemamo fanove iz G17 plus, sve same eksperte. Cela G17 se svela na tri slova. Cenim sve prisutne, ali cenim da gospodin Albijanić nije stvarno stručan za ove stvari. Teško će on mene da shvati i da prenese gospodinu Dinkiću o čemu se radi, gde je pogrešio Jelašić. Vidite kako to prenosno ide - da Albijanić objasni Dinkiću, da ovaj prenese Jelašiću, gde je on pogrešio kod ovog člana Predloga zakona.
Ovaj član ima naslov: "Rizici ulaganja banke" i ima nameru da u formi rizika da neko ograničenje za ulaganja, da se banka ne bi poprilično opustila i nekim ulaganjima uništila svoju osnovnu supstancu koja se definiše kao osnovni kapital i da ne bi uništila ono što se zove - mogući kreditni potencijal za plasiranje i za pravljenje para. Gospodin Albijanić će da objasni gospodinu Dinkiću, a ovaj Jelašiću, da je i pre 1993. godine ovaj problem postojao i svi guverneri Narodne banke Jugoslavije, Narodne banke Srbije kasnije...

Izvinite, gospodine Krasiću, dame i gospodo, molim vas omogućite poslaniku da govori o amandmanu. Budite ljubazni, malo tiše, a vas gospodine Krasiću molim, nema potrebe da pozivamo poslanike da nešto objašnjavaju, kada je ovde nadležni predstavnik Ministarstva, pomoćnik za bankarstvo u Ministarstvu finansija. Prema tome, nema nikakvog razloga, sve će biti zabeleženo i, prema stenogramu, upućeno, nema potrebe da neko drugi objašnjava.
Izvinite što sam vas prekinuo, hvala vam i nastavite.

Ne ljutim se što ste me prekinuli, ali ovaj gospodin koji kažete da je zadužen za bankarstvo, on se nije ni rodio od kada postoji ovaj problem o kome pričam. Ipak malo duže pratim ovu oblast i mogu da vam kažem kako je bilo nekada, da je oduvek bilo nastojanje da se poslovne banke, u ono vreme kada je to bilo tako, kada su se tako zvale te banke, bilo je nastojanje kako da se ograniči investiciona aktivnost tih banaka, da kapital i ona sredstva koja mogu da ulažu ne ulažu u osnovna sredstva i da fiktivno ne duvaju te svoje pozicije da kasnije prilikom revalorizacije u toj revalorizaciji se izgubi osnovna supstanca kapitala banke.
Ozbiljno pričam o problemu koji je nekada bio, taj problem je i danas prisutan. On nije toliko izražen, zato što još uvek ne postoji takav i tako izražen interes ovih banaka iz inostranstva koje su došle da i ovo malo jada pokupe i da nestanu tragom bez repa. Upravo o tome pričam.
Stav 1. kaže da se ulaganja banke u neko lice koje ne pripada tzv. finansijskom sektoru – ako ste već išli na formulaciju finansijski sektor, onda ste morali u članu 2, gde ste dali definicije osnovnih pojmova, da navedete šta podrazumevate pod finansijskim sektorom. Mogu da dam svoje viđenje šta je to finansijski sektor. U tom sektoru se nalaze brokerske kuće, berza, osiguravajuća društva itd, ali ovo ste morali na neki način da definišete, da se tačno i precizno vidi na koje to lice mislite unutar ove grupacije.
Ovde je dato kao ograničenje da ulaganje banke ne sme preći 10% kapitala banke. Ako je minimalni kapital 10 miliona evra, to ulaganje po jednom licu van ovog finansijskog sektora može biti do milion evra. Ulaganje, ovako kako ste ga dali na početku rečenice, može da asocira na sve oblike ulaganja.
U stavu 2. vi kažete da ukupna ulaganja jedne banke prema svim licima koja ne pripadaju finansijskom sektoru, i ovde potencirate ono što je problem, i u osnovna sredstva banke ne sme preći 60% kapitala banke; 60% osnovnog iznosa kapitala banke je šest miliona evra.
Treći stav - ulaganjem iz stava ovog člana nije obuhvaćeno sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci. To su već aktivnosti na tržištu, gde je moguće da se kupi hartija od vrednosti i u nekom roku proda, izvuče supstanca sa prinosom i to je već poslovanje.
Tome mesto nije u ovom članu. To je prva i osnovna primedba na izgled ovog člana.
Drugo, ako idete sa ograničenjem u stavu 2. da ulaganja u osnovna sredstva i ukupna ulaganja u sva lica koja ne pripadaju tom finansijskom sektoru može maksimalno da iznosi, odnosno ne sme preći 60%, onda vas upozoravam da to nije osnovna intencija modernog bankarstva. Moderno bankarstvo se zasniva na sigurnosti ulaganja i na velikom obrtu.
Ako vi na ovaj način planirate ovo i imate banku koja ima slab kreditni potencijal, a doći ćemo u tu situaciju zbog ove konkurencije koja se javlja kod banaka, vi ovo možete da izbegnete samo ukoliko dolazi novac iz inostranstva da se opere u ovim bankama, očisti i vrati na neko drugo mesto. Zato imate različite bilanse, različito stanje i različite mogućnosti ovih formalno-pravno istih banaka koje su došle iz inostranstva. To je prava istina i to je problem ovog člana.
Vi ste sve okrenuli upravo polazeći od vaše polazne inicijative koja otprilike glasi - na silu ćemo da izglasamo ovaj zakon, ovlastićemo Jelašića da radi šta god hoće, znamo da za nekoliko meseci više nećemo biti vlast, odnosno verovatno malo duže ukoliko u ponedeljak prođe ovaj zakon o budžetu, posle vas više ne interesuje nijedan zakon.
A kada dođe neka nova vlast da bi sve to ispravila, verovatno minimum od šest do devet meseci je potreban period posle konstituisanja neke nove normalne vlade. U tom periodu ćete još neke prljavije stvari da uradite i ne bi me iznenadilo, u slučaju promene vlasti, da se značajan broj ovih proforme stranih banaka povuče sa našeg tržišta.
Koliko ćete biti u mogućnosti da obezbedite sigurnost građana koji su tamo bili ulagači, štediše, platne kartice i druge stvari. Izražavam sumnju da će postojati politička spremnost kod odlazeće vlasti da zaštiti interese građana. Na ovaj način ne želim da kažem građanima - nemojte da štedite, nemojte da ulažete, nego samo upozoravam, ni manje ni više nego na isti način kao što je Jelašić upozorio javnost povodom kamatne politike pojedinih banaka na našem tržištu, kada je otvoreno građanima rekao da sami preuzimaju rizik, jer NBS ne stoji iza inicijativa i akcija nekih banaka na tržištu u Srbiji.
Znam da je ovo vampirsko vreme, pošto ove sednice volite da održavate kada hoćete da promuvate nešto, ali valjda postoji dovoljno čiste svesti i savesti da shvatite ozbiljnost ovog problema koji može da nastane, a na bazi nekog iskustva, ne smem da budem naivan, nisam nikakav prorok i ranije sam najavljivao šta će se desiti i nikada me niste demantovali. Razlika je u onome što sam najavio 15 do mesec dana. Znači, budite sigurni da će ovo biti baš ovako kako sam vam predočio.

Hvala vam, gospodine Krasiću, na ozbiljnosti u pristupu temi. Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospodine predsedniče, da izbacite ministra napolje koji je došao u farmerkama u Narodnu skupštinu.
Mi smo usvojili na sednici Administrativnog odbora kodeks, pravilnik o ponašanju, po kojem je poslanicima zabranjeno da nipodaštavaju Narodnu skupštinu i ponižavaju narodne poslanike. Nek ide kući neka se presvuče i to odmah neka ide kući zato što ovakvo maltretiranje i pokušaj ponižavanja građana Srbije, da u ovaj visoki dom ulazi u farmerkama i džemperiću, niko ne može da dozvoli.

Gospodine Vučiću, vratiću vam vreme, a pre toga moram da kažem, na moju veliku žalost, kodeks o kome govorite i koji je predložen Administrativnom odboru, na moju veliku žalost, kao i onaj drugi pravilnik koji sam predložio, nije usvojen. Nastavak sednice je u ponedeljak da bi to moglo da se reguliše.
Ali, zbog dostojanstva Narodne skupštine, svakako ću zamoliti, jer zna se kako se odgovorni ljudi ponašaju u ovako visokom domu, zamoliću ministra da, i pored svog dostojanstva, Skupštine i hitnog dolaska na zahtev predsednika parlamenta, mada po Poslovniku, kao što znate, nije neophodno da bude prisutan ministar, već predstavnik koji je određen, i to po članu 194, 195, 196. i 197, svakako molim gospodina Dinkića da, zbog uobičajenog ponašanja i oblačenja, mada to ne podleže ni jednom kodeksu, molim vas da naprosto promenite garderobu u narednih sat vremena. Gvala vam, najlepše.
Izvolite, gospodine Vučiću.

Imam predlog, pošto je gospodin Albijanić menjao odelo, da mu on da njegovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim, malo smo se nasmejali, a ovo nije za šalu. Dakle, mi možemo da se šalimo i sa gospodinom Albijanićem i sa ostalim poslanicima, ali je on pristojno odeven, kao što gospodin Mlađan Dinkić nije pristojno odeven, samo tražim da se upristoji i ništa drugo. Da li će on to da uradi odmah ili ne, meni je važno da građani Srbije znaju da je ministar u farmerkama došao pred narodne poslanike i pred građane Srbije, neka to znaju građani Srbije.

Molim vas, ne dobacujte dok poslanik govori, budite ljubazni. Nastavite, gospodine Vučiću.