Zahvaljujem se, gospodine Markoviću, ali bih vas isto tako molio da me više ne prekidate.
Druga stvar koju bih želeo da vam kažem je da vam se zaista zahvalim na takvom radu i načinu zakazivanja sednice i dostavljanja materijala i nemojte pogrešno da shvatite da smo mi eventualno ljuti na vas što ste nam ostavili tako malo vremena, misleći da nećemo stići da se pripremimo za diskusiju, jer je nas to, kao što vidite, upravo dodatno motivisalo.
Da smo imali više vremena, možda ne bismo toliko pažnje ni obratili na ovaj zakon, pa bi svakako i podneli manje amandmana. Ovako smo na svaki član zakona podneli po jedan amandman i to nam omogućuje da građanima Srbije direktno objasnimo pogubnost svakog ovog člana pojedinačno i kompletnog zakona koji vi želite da donesete.
Meni je zaista žao što je gospodin Dinkić ponovo napustio ovu skupštinsku salu. Dosta smo toga danas negativnog imali prilike da doživimo od njega, od dobacivanja, preko kucanja poruka preko mobilnog telefona, crtanja čiča Gliša i ne znam šta više ministar Dinkić nije radio. Ovo je samo bila kruna njegovog ponašanja i odnosa ne prema bilo kojoj poslaničkoj grupi, već pre svega prema vladajućoj većini koja ga je izabrala i parlamentu uopšte.
Ali, što se tiče amandmana gospodina Krasića, odnosno amandmana na član 36, to je ujedno poslednji amandman koji se odnosi na ovu glavu i to su amandmani od amandmana na član 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35. i 36, koji su svi međusobno povezani, kao što su i amandmani SRS. Oni govore o rizicima i ne može se zaista oteti utisku da su ovde i ministar Dinkić i guverner Jelašić, samim tim i Vlada Republike Srbije pokušali da se malo više umeša u nešto što ne bi trebalo da se meša i pokušali su neke stvari da regulišu do tančina, koje bi trebalo ipak da prepuste samim bankama, poslovnim bankama, bankama koje bi trebalo da budu same sposobne da opstaju i da se bore na tržištu.
Praktično ste vi sve ovde vrste rizika pobrojali. Jedino niste ubrojali rizik gospodina Dinkića, ne znam pod koji bi se faktor on mogao podvesti, i da li su velike četiri srpske banke koje su ugašene samovoljom gospodina Dinkića, mogle bilo kako u svom poslovanju da očekuju da će im se desiti faktor Dinkić da to uračunaju, pa eventualno nešto da preduzmu, kako ne bi došlo do sloma srpske privrede i otpuštanja oko 25 hiljada ljudi.
Ovo je takođe neposredno povezano i sa članom 35, ali isto tako sa članom 33, koji govori o izloženosti banke prema povezanom licu i to je jedan zaista veliki nonsens. Ko se malo više udubio u ovo i ova kvaziograničenja koja su data, videćemo da se u stvari ne radi o ograničenjima, jer vi prvo kažete da velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica iznosi 10 posto, zatim da izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25 posto.
Dalje kažete da izloženost prema jednom povezanom licu sa bankom ne sme preći pet posto kapitala banke, što je po meni nedopustiva diskriminacija, jer ukoliko se kreditni uslovi daju za sve, onda je nebitno da li je neko povezan sa bankom, pogotovo kada se imaju uslovi povezanosti koje ste vi postavili toliko široko da praktično nema preduzeća u Srbiji koje neće biti povezano sa nekom bankom.
Ako je banka u Savremenoj administraciji kupila papir, onda vi možete lako da povežete da je Savremena administracija u povezanom odnosu sa bankom, pa samim tim sve dobavljače Savremene administracije ćete dalje povezati i tako unedogled.
Na ovaj ili sličan način vi možete povezati svako preduzeće u Srbiji, pa je onda dalje potpuno nepojmljivo kada dođemo do šestog stava, odnosno prvo petog, gde kaže da ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa bankom ne sme preći 20 posto kapitala banke. Onda ide nešto što mislim i Mlađan Dinkić, sa sve čarapom na glavi, ne može da objasni, a to je da Narodna banka Srbije propisuje zbir svih velikih izloženosti banke, koji ne može biti manji od 400 procenata, niti veći od 800 procenata kapitala banke.
Znači, vi sa jedne strane ograničavate izloženost banke za jedno preduzeće, a onda kažete da ukupna izloženost, ukupan zbir svih velikih izloženosti banke ne sme biti manji od 400 procenata. Vi na taj način praktično hoćete da kažete da banke moraju da daju kredite licima sa velikom izloženošću rizika prema banci.
Dakle, banke htele ne htele, poslovne banke, moraju nekako da nakupe subjekte koji imaju već veliku izloženost i da nalaze nove, dok god ne budu ukupno imali zbir velikih izloženosti veći od 400 posto kapitala banke. Da li neko, ne znam šta treba da bude, mislim da ne treba da bude ekonomista, dovoljno je da je pri zdravoj pameti, može da na ovaj način teroriše banke i da ih prisiljava da svoja sredstva plasiraju kod onih kod kojih već postoji velika izloženost.
Vi u istoj glavi potpuno suprotna pravila propisujete. Da li je moguće ovde, ne znam da li se radi o nekoj tehničkoj grešci, da li se radi o grešci prilikom prekucavanja, prilikom prevoda sa nekog stranog jezika? Dakle, prihvatam i da Mlađan Dinkić, kada se vrati u tim novim pantalonama, mada pošto mu je guverner Narodne banke po kuriru i neke papire slao, možda je mogao jedne pristojne pantalone da pošalje, ali vas molim kao predsedavajućeg da prenesete ovo pitanje, pa da nam lepo Mlađan Dinkić odgovori šta je on hteo ovom odredbom.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nadam se da će ministar da se vrati kad se upristoji. Niste u pravu, shvatio sam da ste pokušali da nađete izlaz za sebe i da kažete - ne sme da izađe za govornicu, a sme tobože da bude u poslaničkim grupama nepristojno odeven. Ne bi smeo da bude ovde uopšte, ali pošto razumem razlike u stranačkoj hijerarhiji, razumeo sam da niste mogli drugačije da reagujete.
Što se tiče člana 37...

Molim vas, bez dobacivanja, da se poslanik obrati, nije dužan da, naravno, zna podatke tog tipa. Budite ljubazni, gospodine Vučiću, vratiću vam vreme. Molim vas, bez dobacivanja. Izvolite, gospodine Vučiću.

Gospodine Markoviću, nemojte vi meni da dobacujete, zato što dobro znam kakve su vam funkcije i dobro znam kakav je rejting unutar stranke svakog od vas, ali ne moram o tome naročito da govorim. Ne tražim od vas da mi objašnjavate to i da dobacujete dok govorim. Ne morate da prekidate bilo koga, sam ću zamoliti svakoga od onih koji su nestrpljivi ili koji pričaju, koji me ometaju, da to ne čine. Molim vas da me više ne štitite u toku mog izlaganja.
Što se tiče člana 37, u njemu se kaže da banka u svom poslovanju ne može licu, povezano sa bankom, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana sa tom bankom. Takva vrsta zakonske norme postojala je i do sada. Zašto nije primenjivana? Zašto su povezana lica bila apsolutno povlašćena? Zašto su mogla da rade šta hoće?
Kako je moguće da nekoliko lica, vezanih za "Evroaksis banku", nekadašnju "Veksim banku" i Nacionalnu štedionicu, uz podršku Mlađana Dinkića, uz podršku Vlade Srbije, pljačkaju šta stignu, koliko stignu državne imovine, a da za to nema nikakvog odgovora? Da li je moguće da niko u Srbiji još nije pružio odgovor na ono što predstavljaju najveće afere u našoj državi? Da li je moguće da niko više ne pita za zdravlje Vuka Hamovića, osim što s vremena na vreme, kada ne znate više šta da kažete, izmislite priču - dali pare radikalima, pa zato ćute? Pošto razumem da ne znate šta ćete da izmislite i šta da kažete, onda se služite i takvim neverovatnim lažima.
Kada govorimo o tome, zanimljivo je da u našoj zemlji nijedna afera nije isterana do kraja. Zašto? Zato što, ne znam da li znate podatak, otkad smo uveli izmenama i dopunama Krivičnog zakonika krivično delo protiv korupcije, na godišnjem nivou cele Republike imamo tri procesuirana slučaja; nijedan nije završen pravosnažnom presudom. Ako neko hoće da mi kaže da u Srbiji nije bilo uopšte korupcije u prethodne tri godine, onda mislim da će se građani prilično slatko nasmejati.
Sa druge strane, u svim drugim aferama, kada je reč, vlast ih proizvodi, kako je Albijanić nazivao - afera milenijuma, ili pancir afera, šta je bilo na kraju? Jedan poručnik, jedan kapetan završili su u pritvoru, gonili jednog biznismena, a ministri, predsednici Saveta ministara, ministri finansija, predsednici vlada - ni krivi, ni dužni. Imamo satelit - dug od 45 miliona evra i niko ne zna gde smo se, kako, kada i zašto zadužili. Za vašu informaciju, tim satelitom, jedino u šta nemam uvid, to je ono zašto nam je bio potreban. Nemamo uvid u BiH i Kosovo i Metohiju; slika nam stiže sa 24 sata zakašnjenja.
Dakle, o toj vrsti bezobrazluka i neodgovornosti prema svojoj državi prosto ne mogu da govorim. Šta će nam snimak Norveške, da gledamo kako je "Tromso" pobedio "Zvezdu", ili da gledamo iz Grčke kako se sunčaju na ostrvima itd. Kakve to veze ima sa našim narodom i sa našom zemljom?
Ono što nam je potrebno da imamo odmah, sve snimke, sve što se zbiva u BiH, da možemo da pomognemo i zaštitimo naš narod, da imamo sve obaveštaje podatke, da to možemo da imamo na Kosovu i Metohiji, e to nemamo, a pare dajemo. Građani Srbije, ni krivi, ni dužni, moraće da plate ogroman novac ili ćemo da ulazimo u sukobe sa velikom svetskom silom, kao što je Izrael, a pretpostavljam da to niko ne želi.
Šta je rešeno po tom pitanju? Nije rešeno ništa. Šta je rešeno po pitanju "Evroaksis banke"? Ništa. Šta je rešeno po pitanju Nacionalne štedionice? Ništa. Zašto? Pošto mene često pitaju, gospodine predsedniče, kažu - ti si vodio onaj anketni odbor povodom električne energije i finansijsko-bankarskog poslovanja, povezanih sa tim slučajem, onda kažem - sve što sam mogao i sve što smo mogli mi u SRS smo uradili, ali mi se čini da neki nisu imali razumevanja za to, pa su nas, na pomalo perfidan način, preglasali, izmišljajući da se jedan član Nove Srbije saglasio sa njihovim stavom, na prevaran način izglasali to 3:2.
Interesuje me, gospodine predsedniče, zašto taj izveštaj i dalje nije na sednici Narodne skupštine Republike Srbije? Morao je da bude još pre godinu dana. Zašto Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji nije na dnevnom redu? Podneo sam lično pre godinu i po dana to. Zašto na dnevnom redu nema Predloga zakona o planiranju i izgradnji? Zašto nema svega onoga što mislimo da je užasno važno za građane, a za vas to nije važno?
Da bi građani Srbije shvatili, sada je prošla ponoć 15 minuta, mi sada u sali imamo 25-30 poslanika SRS i tačno sedam poslanika koji nisu u SRS, plus Predrag Marković - osmi. Izvinjavam se gospodinu Markoviću, tačno osam poslanika vladajuće koalicije mimo SRS. Šta svima ostalima se spava?
Ostale ne interesuju zakoni koji treba da se usvajaju u Narodnoj skupštini, umorili su se, ili možda nisu podigli dnevnicu danas. Zato nisu hteli baš da se muče i ostaju do kasno. Danas živimo u društvu u kome povezana lica, u kome bande, mafija radi šta hoće, upravlja ovom zemljom na način na koji hoće, kupuje gde koga, kad i kako stigne. Dovoljno je da odnesu u jednom ili dva koverta, bilo u neki Vladin organ ili instituciju, bilo pojedincima.
Dakle, ako budemo nastavili da trpimo takvu vrstu najteže moguće korupcije i najgoreg mogućeg kriminala, u kome će ljudi da se bore samo za mrvu vlasti, pa će svaki opštinski službenik ili gradski službenik, koji se dočepa prilike da odlučuje o nečijem zemljištu, da odlučuje o nečijem građevinskom objektu, da živi dobro zato što će da uzme hiljadu, dve, tri ili pet, a ostali deo našeg naroda, oni ljudi koji rade za strugom, oni koji rade na njivi, koji rade u toj istoj opštini a nisu u poziciji da bilo šta uzmu, ili oni koji jesu u poziciji a nisu lopovi i neće da uzmu ništa, oni će jedva da preživljavaju.
Zato je za nas užasno važno da ovakvu vrstu mafije, da tu vrstu povezanih lica koja funkcionišu u najznačajnijim bankama kod nas, koji funkcionišu u najmoćnijim firmama danas u Srbiji, da to zaustavimo.
Danas u našoj zemlji imamo toliko biznismena, koji imaju više novca nego pojedine države na prostoru bivše Jugoslavije, a zemlja nam je najsiromašnija, a imamo gotovo najniži dohodak po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Imamo najniži bruto društveni proizvod na godišnjem nivou, ali zato imamo deset njih koji su bogatiji od pojedinih država.
Sada mi recite da to nije istina i da država tu nešto ne može da uradi. Ako ne može drugačije, neka to država napravi na način na koji je to uradio Vladimir Putin. Neka pozove nekoga, Romana Abramoviča, a mi ih imamo ovde, hvala bogu, koliko hoćete. Neka ga pozove, pa neka kaže - sada ćeš da izgradiš ovo, sada ćeš da uradiš ono, i to je državno, zato što si od ove države i od kože ovog naroda sve to napravio; neko ko će da ima dovoljno hrabrosti i sposobnosti.
A ne Vojislav Koštunica, pravi fand rejzing (fund raising) za Kosovo, treba da se skupi novac za našu pokrajinu, da vidimo kako od tog novca da lobiramo, kako da utičemo i kako da menjamo stavove tzv. međunarodne zajednice. Nemojte da nam se dogodi to da na to izvanrednoj večeri, izuzetno značajnoj za našu zemlju, mi skupimo 80.000 evra. Ne bi one barabe onolike, bilo je tu i poštenog sveta, a i mnogo mafijaša, a onolike barabe ne bih pustio bez 800.000 da uđu unutra, jer su ovu državu pokrali za stotine miliona evra.
Oni došli, dali po pet hiljada evra i još se hvale svuda kako su mnogo izdvojili za Kosovo i Metohiju.
To su ti, povezana lica i po bankama, i po svim drugim firmama i preduzećima, i niko im ništa ne može zato što oni mogu sve, zato što mogu da kupe bilo koga, mogu i da ubiju koga hoće, mogu da urade šta hoće, a najveći problem će svima vama u državi i dalje da bude SRS.
Ne postoji način kojim bi se to objasnilo, ne postoji razlog zbog kojeg to može da se objasni. Znate zašto se to dešava? To se dešava samo zato što ne znaju šta da rade sa srpskim radikalima. Pet godina nismo na vlasti, pet godina im se ni u šta ne mešamo, osim što kao opoziciona politička stranka kritikujemo. Tih pet godina oni i dalje napadaju samo radikale, sa izmišljenim stanovima, sa izmišljenim ubistvima, sa ne znam ni sam čime.
Doneo sam sutrašnje "Novosti" samo da vidite koliko hohštapleraj ljudski, koliko bezobrazluk nema granice. Vas poslanike vlasti sam mnoge pitao, poslanike skupštinske većine, da li ste gledali juče emisiju u kojoj je gost bio Tomislav Nikolić. Skoro svi ste rekli da je to užas i da to nikada niste videli, da nikada takvu vrstu bezobrazluka, laži, falsifikata bezobzirnih niste videli.
Taj novinar se usudio da kaže u sutrašnjim novinama - to je samo moje pravo na pitanje, to je samo njegovo pravo na pitanje, nešto potpuno normalno. Kaže - ako ih štiti imunitet, možda i novinare zakon treba da zaštiti kod postavljanja pitanja. Znam da u ovoj zemlji mnogi društveno-politički radnici, koji sebe nazivaju novinarima, a to nisu i to se pokazalo po tome što imate danas više novinara ambasadora, i to polupismenih, koji nijedan jezik ne govore.
Gde ste ih Anđeliću sve smestili? Da li je istina ovo što pričam? Od Havane do Manile, nema gde nema nekog od tih polupismenih, koji ni jedan jezik na kugli zemaljskoj ne umeju da govore, čak ni srpski kako valja i kako treba. Građani Srbije ih plaćaju odavde, da bi se oni ponašali bezobrazno, bezobzirno i da bi govorili kako imaju pravo da kažu - znate, imamo indicije, pa smo proveravali telefonom i ustanovili da se vodi na ime Tomislav Nikolić. Pitam vas: šta biste vi radili?
Možda nekim ljudima danas u Srbiji to ne izgleda naročito značajno, ali posle one priče o ubistvima u Antinu, gde je tobož Toma Nikolić ubijao nekog, pa se ne zna više ni koga, ni kada, niti je jedno ime napravljeno, a kamoli neki dokaz iznet, rekli smo da će se to nastaviti, znali smo da će sa time da nastave. Šta je sledeće? Kažu - nismo mi rekli, rekao je neko drugi. Šta je sledeće? Šta će sutra da bude?
Vi onda govorite o profesionalizmu, o objektivnosti. Vidim da vas je sramota, znate i sami da sam u pravu, znate i sami da vam govorim istinu. Šta sutra hoćete, da mi kažemo ljudima da idemo u medijsku šetnju. Ko da zadrži te ljude? Šta će da urade? Kako da im kažete - smete samo jajima da gađate. Ne smemo da organizujemo protest zato što se plašimo šta bi ljudi sve napravili, koliki je bes u narodu zbog takvih.
To su oni isti koji su opravdavali linč Dragoljuba Milanovića, oni isti koji su govorili - ih, kud ga nisu ubili i to bi zaslužio. To su ti društveno-politički radnici, koji su sebi dali za pravo da sole pamet svakome i da se ponašaju - mi smo mnogo pametni, pa ćemo mi da vam kažemo, a vi ne smete da nam odgovorite. Ma je li, čuj ne smemo da odgovorimo, ti si mnogo hrabar, vi ste mnogo hrabri svi i pametni.
Došlo je vreme da se menjaju stvari u Srbiji, istina će morati da ispliva na videlo i ona polako isplivava. Vi koji ih podržavate, i u lopovluku i u kriminalu, i u tome kako će državnu imovinu da otimaju budzašto, vi koji podržavate takve stavove samo razmišljajte o tome.
A mi vam uvek kažemo: mi smo vam najbolja opozicija, mi smo ljudi koji volimo na pristojan način da se obračunavamo sa našim političkim protivnicima, ovde u parlamentu, ne motkama, ne sekirama, ne puškama, kao što ste vi radili, nego ovde u Narodnoj skupštini, bez naroda, jer ne treba narod da se bije i nijedna glava srpska ili bilo čija ne treba da strada zbog naših fotelja. Ali vas upozoravamo, ako mislite da batina ima samo jedan kraj, grdno ste se prevarili.
Nastavi li se to na takav način niko neće moći da spreči ne samo naše članove i simpatizere, već građane Srbije da uzmu pravdu u svoje ruke. Onda razmišljajte gde će ko i kako i na koji način da završi. Ovo vam unapred kažem, nije nikakva pretnja, jer ćemo sve učiniti da se završe u institucijama sistema stvari, ali gledajte da vodite računa vi iz vlasti koji takvo ponašanje podstičete, kako i na koji način neko može da odgovori, jer sutra može neko vas da optuži da ste nekoga ubili večeras, a da vi sa tim nemate nikakve veze. Kako biste se osećali? Da kaže da je to bilo samo pitanje, a vi kažete - ne, nisam nikog ubio. Neka onda cela Srbija razmišlja jeste li ili niste.
Za nas je danas u našoj zemlji najvažnije da pokušamo da racionalno razgovaramo, da pokušamo da smirimo strasti i da pokušamo da se dogovaramo oko Kosova i Metohije. Očigledno je da nekima iz vlasti ne pada na pamet, oni razmišljaju o tome kako da preskoče cenzus, oni razmišljaju kako da spuste rejting srpskim radikalima.
Nećemo vam to dozvoliti. Nije nam teško da se i u ovim posleponoćnim satima borimo za istinu, za svoje birače i za građane Srbije. To ćemo nastaviti. Razmislite dobro zašto sve te laži i obmane ne pomažu da se vaš rejting poveća, a naš smanji. Naprotiv, naš rejting je iz dana u dan sve veći, čak i zbog tih laži biće sve viši i uveren sam da građani Srbije takvu vrstu hajki i kampanja i takvog kriminalnog odnosa prema nekome ko to apsolutno ne zaslužuje umeju da kazne.

Hvala vama, gospodine Vučiću.
Posebno vam hvala što ste skrenuli pažnju svima da iznošenje neistina zbilja će se svima obiti o glavu, a i meni ste skrenuli pažnju na činjenicu da je moguće da deo poslanika prati iz prostorija i da je to možda gest prema predsedniku koji je vratio Zakonodavnom odboru odluku da se svi amandmani koji glase "briše se", a podneti su na sve članove jednog zakona, odbace i da se o njima ne diskutuje.
I dalje čvrsto stojim na stanovištu da mora da se raspravlja o svim amandmanima i zbog toga sam naterao Odbor da promeni ovu odluku, i sada možemo da diskutujemo, i naravno možemo da se međusobno konsultujemo oko toga da bismo radili svoj posao.
Još jednom vas molim da takođe iskoristite svoj uticaj, vi kao i ostali poslanici, i na ostale poslanike, da privrženost ovakvom demokratskom, isključivo po zakonu, ponašanju pokažemo i tako što ćemo podržavati gestove ljudi koji sa svojih pozicija odmah reaguju kada se iznose takve laži, a ne da njih dodatno u institucijama ponižavamo dok rade svoj posao. Zbog toga dajem konsultacije pet minuta da to zajednički potvrdimo. Imajte razumevanja, nastavljamo za pet minuta.
(Posle pauze – 00,40.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam da li želi još neka poslanička grupa o amandmanu gospodina Krstina na član 37; ne. Hvala.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Bore Kutić podneo je amandman na ovaj zakon. Pokušaću na primerima da objasnim u stvari da svi ovi članovi nisu dobri i da ne pripadaju ovom zakonu, mada možemo povezati i ovaj član 37. sa ovim poslovanjem s povezanim licima. Mi iz SRS znamo ko je s kim povezan i mi to svakodnevno govorimo za skupštinskom govornicom ko je s kim povezan, tako da nam ne treba ovaj član. Zato smo, između ostalog, stavili da se ovaj član, kao i svi drugi, brišu, iz onih dobro poznatih razloga.
Kada govorimo o operativnom riziku i poslovanju sa povezanim licima i zabrani davanja kredita akcionarima, pravni poslovi s povezanim licima, sve to je obuhvaćeno sa jednom istinom ili neistinom. Koliko verovati ovoj vladi i resornom ministarstvu. Zašto to govorim? Kako mi da verujemo i kako da veruju građani Srbije? Žao mi je što je ovo doba noći, što se verovatno ne gleda onako kako bi trebalo, a najbolje vreme za govore.
Vidite, kako da verujem ministarstvu i kako građani Srbije da veruju. Projektovana inflacija za ovu godinu jeste bila onako kako je to ministarstvo iznelo u javnost da će biti ispod dvocifrenog broja, a ona je već sada negde oko 18%, a do kraja godine biće i 20%.
To je na jednoj strani i to je stvarno istina. Cela Srbija zna da je konkretno ministar Dinkić pričao, kada smo razmatrali budžet za ovu godinu, da će sigurno inflacija biti devet i nešto posto. Cela Srbija zna da to nije tačno.
Žao mi je što sada ministar nije ovde, jer je na Odboru za finansije, jer sam i sam govorio po pitanju neverice u ono što je projektovano. U toj Evropi, u koju ova vlada stremi da ide po svaku cenu, ponavljam po svaku cenu, znamo ako inflacija pređe 1% od onog što je projektovano i ministar i guverner i kompletna vlada bi dali ostavku. Kod nas je prešla ne 1% nego 100%. Ministar i dalje sedi zajedno sa ovom vladom i naravno da narod nema poverenja u ovo ministarstvo, kao i u ovu vladu.
Danas sam dobio, gospodin Vučić je rekao da nas građani Srbije svakodnevno zovu, pa i danas stižu dopisi i telefonski pozivi, a upravo na to nepoverenje. Nepoverenje građana u ovu vladu, pa zato se obraćaju nama, poslaničkoj grupi SRS. Konkretno, iz opštine sam Apatin, ali do mene je došla jedna neverica i jedan zahtev oštećenih poljoprivrednih proizvođača opštine Plandište. Ono je adresirano na Narodnu skupštinu i na poslaničku grupu SRS.
Zahtev se odnosi na isplatu štete od poplava pretrpljenih u opštini Plandište u 2005. godini. U opštini Plandište, koju je zadesila poplava u ovoj godini, Komisija za procenu pretrpljene štete, formirana od predstavnika Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade, opštine Plandište i svake mesne zajednica, sačinila je spisak poljoprivrednih proizvođača koji su pretrpeli štetu i ta nadoknada je bila direktno uplaćivana na namenske račune proizvođača. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije dobio sredstva za pretrpljenu štetu iz nepoznatih razloga.
Oni su se obraćali Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i, gle čuda, to je opet resor koji pripada G17 plus. Neverica ovih ljudi u Vladu, a ostalo im je samo da nama veruju. Kada već govorimo o ovoj temi i o tim bankama, mogli bi da pričamo zaista ne celu noć, nego i celu nedelju, dan i noć, kao što i radimo.
Strane banke, a opet, kažem, žalim što ministar nije ovde, jesu donele kapital u Srbiju, ali ga, dame i gospodo narodni poslanici, plasiraju građanima Srbije po papreno visokoj ceni ili kako bi naš narod rekao, pozajmljuju ali deru. To je istina. Činjenica je i sledeća, za godinu i po dana strani bankari su kod nas plasirali preko 60 milijardi dinara, po podacima koje mi iz SRS imamo. Svaki zajam obezbeđen je deviznom klauzulom na jednoj strani, a na drugoj kamate dostižu čak i do 19% na kredite građana.
Obrazloženje je da je veliki rizik ulagati u ovo trusno područje kao što je Srbija.
Mi iz SRS tvrdimo da su u stvari oni našli zemlju Srbiju i raj u njoj za sticanje ekstraprofita za kratko vreme. Narod, građani Srbije, pa i privrednici dugo nisu bili u prilici da uopšte dođu do kredita. Znamo svi da su i privreda i građani gladni tih kredita, a to je u stvari jedan mamac. Mnogi dižu kredite, znaju da su nepovoljni i jednostavno da bi preživeli i da bi se prehranili i da bi kupili zimnicu, ogrev i da bi iškolovali decu, primorani su.
Jedan zaključak bi mogli da izvedemo, nije teško ga izvesti, da je to u stvari sve omogućeno planski, a znamo ko je to omogućio. Strane banke nigde u svojoj Evropi ne mogu da ostvare takav profit kao kod nas. Imamo situaciju, a i znamo da te banke koje su došle na naše tržište ne mogu da ostvare takav profit ni u zemljama u okruženju, a što je interesantan podatak, a takođe su siromašne, takođe su u tranziciji ili su siromašnije od naše zemlje.
Da je ministar tu, znam šta bih odgovorio; kako su strane banke donele kapital i oživele kredite. Ali, dame i gospodo, novac po tim kamatnim stopama, najvećim u čitavoj regiji, a to su zvanični podaci koje ja ovde iznosim. Veoma je interesantan podatak, vezan za bankare koje posluju na našem tržištu, da su se uglavnom banke sa većinskim stranim vlasništvom protivile iskazivanju efektivne kamate, kamatne stope, odnosno da prevedem, ukupne cene kredita, i pored upozorenja da to moraju da čine na transparentan način, pošto to pravo važi i u drugim zemljama i one su obavezne u svojim zemljama to da iznose. One to izbegavaju i ne snose nikakvu posledicu. Neko je jednom prilikom, iz Ministarstva finansija, mislim da je čak guverner, izneo to u javnost.
Strane banke, po nekim podacima do kojih smo došli za ovo kratko vreme kada je ovaj zakon došao do ove rasprave, moraju da ulažu više sredstava u kapital svojih banaka kod nas radi sigurnosti zbog poslovanja i to je logično. Ukoliko te banke hoće da vode politiku, a ne da se kreću oko onog minimalnog cenzusa od deset miliona.
Banke sa većinskim stranim vlasništvom uglavnom plasiraju novac zadužujući se u svojim matičnim bankama i naravno da je u zadnje vreme potražnja za kreditima sve veća, ali je primećeno njihovo aktivno angažovanje na našem tržištu, kako bi dali što više kredita po tim nepovoljnim uslovima.
Kada analiziramo činjenično stanje i uspešnost poslovanja tih banaka na našem srpskom tržištu, zaista dolazimo do poražavajućih podataka. Recimo, neću da imenujem koja je to banka, ali banka koja je 2003. godine ostvarila neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan rezultat za prvu godinu poslovanja. Bilansna suma je na kraju 2003. godine bila jedanaest puta, a pred kraj prošle godine čak 32 puta veća nego na kraju 2000. godine.
Ta ista banka je prošle godine udvostručila svoj kapital i povećala ga za skoro 50 miliona evra. Pitamo se, čijih para.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izgleda da nam je ostalo samo da se građanima obraćamo, jer iz poslaničke većine sede samo četvorica zajedno sa predsednikom i mislim da je interesantno da to građani čuju. Mi ćemo to ponavljati.
Zaista je bilo iluzorno očekivati da će dolazak stranih banaka automatski dovesti do pada kamatnih stopa. U to su nas ubeđivali tzv. eksperti. Setimo se toga kada govorimo o ovom zakonu, jer moramo spomenuti i kamatne marže. Prisetimo se kraja 2002. godine, one su bile ekstremno visoke, iznosile su 16,70% procentnih poena, da bi već sledeće godine bile smanjene na 12,70%. Dakle, prošla godina 11,67%. Poredimo se sa Hrvatskom, često se za ovom govornicom poredimo sa zemljama u okruženju, tamo je prošle godine iznosila 7,5% procentnih poena.
Dame i gospodo poslanici, u zemljama evrozone ovaj iznos je maksimalno 0,85%. Sve ovo pokazuje da su strane banke nakon ulaska na naše tržište iskoristile dvostruku povoljnost u ostvarivanju ekstraprofita: kroz nametanje niske kamate na depozite, na jednoj strani, i visoke kamatne stope na zajmove ili kredite, kako hoćete, kako narod bolje razume.
Na kraju da završim, sve ovo što sam ispričao, sve je to u uslovima ogromne tražnje za kreditima građana Srbije, a i privrede. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Škrbiću.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, molim vas da računate, brojite koji je poslanik ispred vas, pošto je za predsednika inače glasala i pozicija i opozicija.

Uvek iskoristim taman onoliko vremena koliko je ostalo poslaničkoj grupi za taj amandman. Hteo bih samo građanima Srbije i poslanicima da objasnim ovaj termin - povezana lica.
Dame i gospodo narodni poslanici, povezana lica, to vam dođe ovako: Mirković, direktor ekspoziture Jugobanke u Moskvi, poveže se sa Hamovićem, direktorom ekspoziture, odnosno predstavništva Energoprojekta u Londonu, naravno i ovo predstavništvo u Londonu i u Moskvi opljačkaju, i povežu se i naprave Evroaksis banku.
Naravno, Drakulić koji je opljačkao Geneksovo predstavništvo u Londonu nije bio povezan ovde, on će biti povezan malo kasnije, a onda dođe buldožer revolucija, ministar skine čarapu sa glave i onda sa ovim povezanim licima prenese depozit NBJ u Evroaksis banku, pa onda ta povezana lica se povežu, pa naprave Nacionalnu štedionicu i onda to dođe ovako sve povezano. Onda kada su tako povezano prodali Grku, onda su mu prodali onih 7,5 hiljada kvadrata poslovnog prostora, koje je ta povezana grupa uzela iz ZOP-a.
Hamović, sada ona druga povezanost, povezao se sa Drakulićem, pa su napravili Ist point odnosno Ju point, pa su preko toga išli, naravno, depozit iz Evroaksis banke, srpskih para, sve je to išlo preko Ist pointa, da se kupi valjaonica u Sevojnu, da se kupi Klas i da se tako otkupe još neke stvari. To je ta povezanost koju nam je donela buldožer revolucija. Zbog toga ima ovde u nekoliko članova ta uzročno-posledična veza, i kada malo razmaknete tu vezu, razvučete, a ono vise kao one lutke na koncu svi ovi o kojima sam maločas pričao.