Hvala vam, gospodine Šaroviću.
Prvo, član 228, na koji ste se pozvali, omogućava da se ovo što ste upravo sada citirali nađe i u nekoj knjizi, jer član 228. glasi: "Narodnom poslaniku se za rad u Narodnoj skupštini omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije. Narodni poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje, za rad i za sastanke sa građanima, u skladu sa propisima o unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini". Verovatno je bilo pitanje dekoncentracije, pretpostavljam da svakako nije taj član.
Ali, kada je u pitanju rasprava, ne želim da kršim Poslovnik, jer to poslanici ne bi dozvolili. Molim vas, jedno je prisustvo sednici, a jedno je rasprava. Rasprava je regulisana potpuno drugim članom, članom 93. i govori o tome kako se po otvaranju pretresa prvo prezentuju, kojim redosledom dobijaju reč. Predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta dobija reč kada je zatraži i u odnosu na to sam i odgovorio gospodinu Dinkiću. Da je predlagač akta guverner, on bi mogao da učestvuje u radu.
Inače, posle toga dolazite do stava 2. gde se nabraja ko može da dobije reč, te kaže: "Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ima ista prava kao i članovi Vlade, ali samo kada Narodna skupština pretresa predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo, o čemu Vlada posebno obaveštava Narodnu skupštinu". To je ono na šta sam skrenuo pažnju kada sam dao obaveštenje ministru i kada sam podsećao, za one koji su smetnuli s uma kako je regulisano pitanje mogućnosti obraćanja.
Nije moguće i znam da ste svi zadovoljni što je to tako, jer je moguće održavati red na sednici, nije moguće da oni koje je predsednik pozvao da prisustvuju sednici, da oni mogu i da se obraćaju. To je regulisano drugim članom i nadam se da je u pitanju zabuna, i da ste zadovoljni pojašnjenjem. Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Koprivica, imate reč.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o bankama. Radi se o jednom izuzetno lošem zakonskom projektu na koji SRS ima velikih primedbi. Naime, ovaj zakon je, pre svega, protivustavan, protivan najvišem aktu naše zemlje, a istovremeno je u suprotnosti sa mnogim drugim sistemskim zakonima, kao što su Zakon o privrednim društvima i Zakon o opštem upravnom postupku, kao i Zakon o izvršnom postupku.
Mnogi članovi ovog zakona su neprecizni, nejasni, a rekao bih i neprimenjivi.
Praktično, ako usvojite ovaj zakon, garantujem da će taj zakon biti van pravnog sistema zemlje. Jedna od osnovnih primedbi SRS, ako se usvoji ovaj nakaradni zakon, biće da banke neće biti ravnopravne.
Dakle, kao i moje ostale kolege i koleginice iz SRS, podneo sam amandman, ali ovog puta na član 33. Predloga zakona, tako što sam predložio da se ovaj član briše. Naime, ovaj član govori o rizicima izloženosti banke. Isti član, kao i mnogi drugi, konfuzan je, neprecizan, nejasan i neprimenjiv, pa iz tih razloga sam predložio njegovo brisanje.
Narodna skupština, kao najveći organ i kao visoki dom, ne bi smela da bude glasačka mašina vrlo loših zakona koje podnosi predlagač. Postavlja se jedno logično pitanje - zašto ste vi, gospodo iz Ministarstva, podneli ovaj predlog zakona jedno dva-tri sata pred raspravu? Najverovatnije zbog toga što se plašite kritike, prvenstveno SRS i njenih poslanika, da oni ne bi imali vremena da se pripreme za ovaj zakon.
Međutim, kao što vidite, poslanici SRS veoma konstruktivno govore o ovom zakonu. Gospodo narodni poslanici i vi što vladate, ovo su glasovi razuma i vi treba da ih uvažite. Ovi vaši zakoni, njih 70%, to vam kažem kao pravnik, već se ne primenjuju, a to govori i praksa mnogih sudova i Vrhovnog suda Srbije. Dakle, preko 80% zakona koje ste doneli nisu primenjivi.
Verujte mi, ovi vaši nalogodavci iz Brisela, koji vam diktiraju ove zakone, pitaće vas, ako vas već nisu pitali, gospodine predsedniče, zašto ih ne primenjujete. Upravo mi srpski radikali uporno upozoravamo na to, i to više puta, i to baš dobronamerno, ne baš onako kako vi to mislite da radi SRS.

Gospodine Koprivica, zašto se ne primenjuju, da li je traženo da se odmah odgovori? Nije.
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.

Ovo je oduvek postojalo u našem bankarskom sistemu, samo što je sada primenjena nova terminologija, "nije šija nego vrat". Ovo sada što je vrat, to je u Bazelu, navodno, izmišljeno i kodifikovano kao neki međunarodni standard koji se primenjuje u bankarskom poslovanju. Da nije ovog termina, onda bi moralo da postoji u drugim odgovarajućim odredbama koje regulišu plasmane banaka, a tu se propisuju limiti koliko jedno lice može da se zaduži kod banke.
Ovde je sad rečeno obrnutim redom reči, da banka može da ima potraživanje prema jednom licu ili grupi povezanih lica i dat je osnov po kome to potraživanje nastaje, a to je kredit, ulaganje u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi itd. To je do sada bilo, samo je drugačije to formulisano.
Ovde je rečeno da je velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Ako je onaj minimalni, osnovni kapital banke nakon osnivanja 10 miliona evra, 10% može prema jednom licu da se ima potraživanje iz bankarskog poslovanja, milion evra. To je prosto da se izračuna.
Onda je data druga kategorija, gde to može biti 25%, pa onda pojedinačnom licu povezanim sa bankom ne sme preći 5% kapitala, pa onda licima povezanim s bankom do 20% kapitala i poslednji stav ovog člana kaže da NBS propisuje zbir svih velikih izloženosti banke koji ne može biti manji od 400%, niti veći od 800% kapitala banke. Ako krenemo od onog minimalnog kapitala, to je 40 miliona evra, do 80 miliona evra.
Tu dolazimo do prave definicije banke, koja je multiplikator novca, koja formira novac, sa malim potencijalom emituje hartije od vrednosti, odobrava kredite i na taj način, bez pokrića, ulazi u posao, a iz tog posla izvlači kamatu, odnosno izvlači svoju dobit.
Zbog čega SRS prigovara kada je u pitanju ovaj član? Mislim da sada, u postojećem Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama, postoji bolje rešenje. Zašto? Ono je u postojećem zakonu dato kao ograničenje koje obavezuje banku i koje kontroliše NBS kada je u pitanju banka, kontroliše ulaganja, plasmane banke prema jednom licu, grupi lica i licima koja su povezana sa bankom na neki način, a ovde ste ga dali kao neki rizik, a ne kao nešto što je zabrana.
Kad se na to doda i diskreciono pravo guvernera, koji piše govore ovde ministru da brani ovaj zakon, onda samo potvrđujete onu našu osnovnu tezu da je ovaj zakon koji ste naumili mogao mnogo bolje da izgleda ukoliko ima samo dva ili tri člana, u kojima se "carevići" dogovaraju, zatvaraju finansijsko tržište, kontrolišu bankarski sistem, odlučuju ko će da živi, ko će da ode u stečaj, ko će da se likvidira.
Vidite, ono što stoji u obrazloženju - direktiva EU, Bazelski komitet, ovde se kaže, a to je loš prevod, za kontrolu banaka, a on u izvornom tekstu znači za kapital banaka, kao minimalni standard. Vi ste to ovde sve preveli, prema nekoj terminologiji susednih država, kao rizici poslovanja. Promenili ste nešto da bi omogućili guverneru NBS da sprovodi svoju samovolju.
Nema prenosa, pa ako nema prenosa, onda nema ni Skupštine, gospodine predsedniče. To je jedan od osnovnih principa koji važi u radu Narodne skupštine.

Hvala vam, gospodine Krasiću.
Obavešten sam da postoji direktan prenos na jednom kanalu od 21,00 do 22,30 i u odnosu na to je dat nalog da se pripremi odloženi prenos.
Jer ne bih želeo da povredim dostojanstvo Narodne skupštine i da sada poslanici prekidaju svoju raspravu, u trenutku kada su, upravo posle čitavog dana rasprave, na redu dalji argumenti. Nije korektno. Naravno, javnost rada će biti obezbeđena, nije prvi put, koliko sam puta reagovao, po članu 173. stav 1. i 2. Zahvaljujem.
Imamo još dva minuta za ovaj amandman za poslaničku grupu SRS. Da li će vam to biti dovoljno, gospodine Šaroviću? Narodni poslanik Nemanja Šarović, povodom istog amandmana.

Gospodine Markoviću, zaista vi...
(Zoran Krasić, sa mesta: Koji član?)

Javnost rada je regulisana, hvala vam gospodine Šaroviću što imate razumevanje za poslanika Krasića. Nije smešno, ovo je vrlo korektno.
Član 173. govori o javnosti rada kaže - sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne. Sednice Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti zatvorene za javnost itd. To je pitanje o kojem bi se izjasnili da su zatvorene, međutim, ova sednica se snima i biće emitovana. Znate kako ide odloženi prenos. Mogu da povučem svoj nalog, pa da damo pauzu dok se uspostave uslovi za direktan prenos.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ne, nego da nastavimo sutra u 10.)
Izvolite, gospodine Šaroviću.

Gospodine Markoviću, ne radi se o razumevanju za gospodina Krasića, nego o razumevanju za vas. Moram primetiti da vi ponovo postupate nekorektno prema meni. Ovoga puta ste mi tri puta dali reč, a zatim i onemogućavali da se obratim narodnim poslanicima. Valjda mislite da ćete mi poremetiti koncentraciju na taj način ili nešto drugo, ali vas uveravam da nećete.
Gospodine Markoviću, institucija odloženog prenosa nas podseća na ono kada su socijalisti svojevremeno, za vreme direktnog prenosa kada su nastupali govornici koji njima nisu bili po volji, komentarima tamo iz boksa RTS-a pokušavali to da pokriju i sakriju od naroda. Možete vi u dva ili u tri ujutru pustiti ovo negde drugde, ali se zna šta je direktan prenos.
Takođe, gospodine Markoviću, moram da vas upozorim da postoji tu još jedan problem. U ovoj skupštini postoji još jedno pravilo, koje vi sada kršite, a na koje ću vas upozoriti, a to je da obavezno raspravi prisustvuje ovlašćeni predstavnik Vlade, što je u ovom slučaju gospodin Dinkić, a u ovom trenutku raspravi ne prisustvuje niko. Te vas molim da ne računate ovo vreme koje sam sada potrošio, kao što ne bi trebalo da računate vreme koje je gospodin Krasić potrošio, niti gospodin Koprivica, jer je krajnje nekorektno da ovde ministar prisustvuje kada se obraćaju neki poslanici, da ne prisustvuje kada su drugi, da on procenjuje šta je važno, šta nije važno.
Ovde nas je vređao, govorio je o stvarima koje nisu na dnevnom redu, trošio vreme, i naše, i skupštinsko, i vreme građana Srbije, a sada mu se valjda prispavalo pa je otišao negde drugde. Gospodine Markoviću, zahtevam od vas da, dok se ne obezbedi prisustvo gospodina Dinkića, date pauzu.

Hvala, gospodine Šaroviću. Sugestiju ću vašu prihvatiti, gospodine Krasiću, svakako. Dakle, dajem pauzu dok se ne stvore tehnički uslovi za direktan prenos, mada Poslovnik ne govori ni o kakvom direktnom prenosu već samo o javnosti rada, ali upravo zahvaljujući onome što sam malopre čuo, a to je da predsednik skupštine u ranijem periodu, stvarno nisam to pratio, imao je običaj da prekida sednicu kada govore poslanici koji mu nisu po volji. Sada zbilja možda malo zloupotrebljavam, ali pošto govore poslanici koji su meni po volji, omogućio bih da to bude u direktnom prenosu. Dakle, pauza do 10,35 časova.
(Zoran Krasić, sa mesta: Znači, sutra u 10,35.)
Molim vas, gospodine Krasiću, u pravu ste, vi ste prvi govornik.
Dakle, kao što pokazujem na ovaj časovnik i malopre, 10,35 po ovom časovniku, odnosno 22,35 po računanju vremena.
Samo obaveštenje za poslanike koji prate prenos preko internog kanala. Početak nastavka sednice se pomera za 22,50, jer će tek tad biti stvoreni uslovi za prenos.
(Posle pauze – 23,00)

Nastavljamo rad pošto su se stekli tehnički uslovi za prenos.
Završili smo raspravu o amandmanu na član 33. jedne poslaničke grupe. Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Kragoviću.