Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zaista bih želela da se vratimo na temu, jer član 56. govori o listi čekanja. Hteli mi to da priznamo ili ne, ovo je zaista prvi put da jedan zakon o zdravstvenom osiguranju registruje pojam liste čekanja, a inače, u realnom životu mi to imamo godinama unazad.
Ne znam zašto bismo za svaku novinu razmišljali o tome da to jeste izvor korupcije. Ja to tako ne doživljavam, nikada nisam doživljavala i ne želim na taj način da razmišljam, jer valjda treba da verujemo u naše zdravstvene radnike, u zdravstvene saradnike i da verujemo da će zaista najiskrenije da leče ljude, po svojoj savesti i dužnosti, jer valjda su se opredelili za taj poziv zato što su humani. Samo tako hoću da verujem.
Pre svega, u zakonu se kaže da i te liste čekanja može da bude, ali i ne mora da je bude. Hajde uzmimo da je bude. Želim da vam kažem primer da je bilo. Radim 30 godina u Zdravstvenom centru Kikinda. Postoji jedan deo u kliničko-biohemijskoj laboratoriji gde su reagensi jako skupi. Uvek je postojao jedan deo pacijenata koji su mogli apsolutno besplatno da dobiju sve usluge u laboratoriji i jedan deo gde je ljudima koji su želeli da saznaju svoje nalaze, a lekar pri tom smatra da medicinska indikacija nije neophodna, ako nisu želeli da čekaju listu čekanja, naplaćena usluga kao neka vrsta vanstandarda, samo u jednom slučaju, a to kada je bio u pitanju hormonalni status štitne žlezde.
Naravno, svako kome je bilo neophodno, bilo da je zadržan u bolnici, bilo da je potrebno uraditi neku urgentnu hiruršku intervenciju, bez obzira na onaj broj, neki bonus besplatnih usluga koje smo određivali, dobijao je besplatnu uslugu i niko, hvala bogu, nije imao nikakvih posledica, što znači da su lekari tačno procenili kome je urgentno, a kome nije urgentno.
Rekla bih da lista čekanja koja bude jeste odgovornost lekara. Nemojmo se bojati odgovornosti lekara. Dobro je što ćemo ovih dana da usvojimo zakon o lekarskim komorama, pa da vidimo zaista da li ovo može da bude predmet korupcije. Ne može. Ne želim da verujem, ježim se od ovih svakodnevnih naslova u našim novinama - ko je uzeo 150 evra, ko je uzeo ovoliko evra.
Čak i za ono što nas je, nažalost, svakodnevica naterala, da će pacijenti - osiguranici po usvajanju ovog zakona morati nešto da uplaćuju, ako se poznaju putevi novca, nema mesta korupciji. Ako se sve to uplaćuje na blagajnama u zdravstvenim ustanovama ili tamo gde bude određeno, nema mesta korupciji. Onda, i ako je bilo, zaista mi je iskreno žao zbog toga, da je neko od pacijenata uzimao i stavljao u svoj džep, verujte mi, pacijenti kažu neka znaju kolika je cena, biće plaćeno. Ova država mora da brine za sve one koji iz bilo kojih razloga nemaju mogućnosti da se leče, kao u slučajevima koje je malopre kolega naveo. Ima svako od nas još mnogo takvih slučajeva.
Dakle, uvek sam, kao predstavnik SPS-a, bila i biću i za humanost i za solidarnost. To je jedino što me je opredelilo da se bavim ovim pozivom i tako želim da verujem da su i sve ostale kolege.