Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Ovaj član je dosta problematičan u ovom zakonu. Imate odredbe koje se predlažu, između ostalog u stavu 1: "Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti komore.
Stav 2: "Komora je dužna da obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, nadležne pravosudne organe i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova komore pred nadležnim organima komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo."
Molim vas, da li komora treba da se pretvori u istražni centar, da proganja zdravstvene radnike? Molim vas, odredbe člana 226, 227. i 228. Zakonika o krivičnom postupku su predvidele određena ovlašćenja organa unutrašnjih poslova kada je u pitanju otkrivanje, rasvetljavanje i prijavljivanje krivičnih dela.
Ovako ispada sada da će i u disciplinskom postupku i u postupku oduzimanja licence imati pravo, po ovome predlogu zakona, organi unutrašnjih poslova, odnosno operativci policije da učestvuju u postupku, da pregledaju spise, da traže obaveštenja i na taj način da se krši Ustav.
Ustav predviđa tačno, a pored Ustava sistemski zakon, tj. Zakon o krivičnom postupku regulisao je nadležnosti pravosudnih organa i organa unutrašnjih poslova, tj. organa policije. Molim vas, neprimereno je sada da policija vršlja po disciplinskim postupcima koji se vode protiv zdravstvenih radnika, jer nema pravo, nema ovlašćenje.
Po Zakonu o krivičnom postupku svaki građanin je dužan da prijavi krivično delo koje se goni po dužnosti. Dakle, krivično delo, ukoliko postoji, tada su nadležni organi iz zdravstva, i dužni su da to delo prijave nadležnom državnom tužiocu. Tu se završava procedura i tu je taj pravac kretanja.
Ovako definicija da se traže obaveštenja, da su svi dužni da u javnosti daju takve informacije... Šta ćete da radite u konkretnom slučaju ako utvrdite da je neko primio mito?
Novinar dođe i kaže – molim vas, tražimo obaveštenje, je li to tačno, i neko se nađe i kaže – jeste, taj i taj je primio mito; novinar piše sutra u novinama, članak se objavljuje, a istraga još uvek nije krenula.
U interesu istrage ne može se na ovakav način davati obaveštenje sve dotle dok ne bude pravosnažna sudska odluka u javnosti u interesu istrage, u interesu zaštite prava građana, ne može se baratati sa nekim podacima koji mogu da naruše osnovna ljudska prava i povrede čast i ugled jednog građanina.
Zbog toga smatram da je predlagač zakona morao da ovaj član preformuliše, ali ni u kom slučaju da ne zadire u ustavna prava naših građana.
Šta će policija sada da učestvuje i zašto policiju obaveštavati o kome je postupak za oduzimanje licence, kakve veze ima policija sa tim? Ja razumem da ministarstvo zdravlja prati rad komore i da u tom slučaju dobija povratne informacije o utvrđenom činjeničnom stanju ako je došlo do povrede statuta komore ili povrede zakona.
Kada je u pitanju ona odredba člana 7. i 8, molim vas, ko će profesorima davati licence?
Na primer, mi imamo u SRS redovnog profesora dr Poskuricu koji druge edukuje, a i drugi lekari i specijalisti tih nivoa stručnosti kao eksperti edukuju druge i daju licence, a ko će sada tim ekspertima i akademskim zvanjima tog nivoa davati i odobravati ili oduzimati licence.
Dakle, nešto što apsolutno nema logike.
Zbog toga smatramo da je ovaj član 35. veoma problematičan, podaci se ne mogu davati, podatke ne mogu da prikupljaju na ovakav način organi koji nisu u okviru zdravstvenih organa i zbog toga je ovaj amandman Srpske radikalne stranke.
Ja sam vam rekao, mi imamo ovde deset ili dvanaest doktora medicine, imamo mnogo doktora u članstvu, ali ja sam se sa profesorom doktorom Poskuricom, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta, dugo konsultovao oko svih odredaba ovog zakona.
Mogu vam reći da mi je dao brojna tumačenja i nelogičnosti i zbog toga je Predlog ovog zakona problematičan.
Mislim da ministar uviđa da se ovde nalazi u kontradikciji veliki broj članova međusobno. Da su Predlog ovog zakona radili eksperti SRS, verujte, bio bi daleko kraći, ali bi definicije bile logične i pravne, ne bi se mešao u nadležnost drugih organa, ne bi predviđao norme koje vređaju i povređuju Ustav.
Dakle, treba ipak gledati, jer nisu ni zdravstveni radnici takvi kako ih treba kroz ovaj zakon posmatrati i prema njima preduzimati neke drastične, drakonske mere, jer ovo je nelogično.
Vama je ukazano, gospodine ministre, da postoji Krivični zakonik, da je prethodni krivični zakon predviđao korupciju u deset organa, u pravosuđu, zdravstvu, prosveti i da ne nabrajam.
Videlo se u praksi da od toga nema ništa. Ne vredi donositi hiljadu zakona ako oni nisu delotvorni i primenljivi.
Mi imamo praksu, u poslednjih par godina donosi se veliki broj zakona i ti zakoni, ne prođe ni mesec dana, dva ili tri, Vlada traži izmene i dopune.
Zato vam je doktor Blažić danas ukazao da je Zakon o komorama, koji je donet 1994. godine, trebalo samo izmeniti i dopuniti, poboljšati taj tekst, a ne prepisivati članove i na taj način kazati – donosimo zakon. Nije dovoljno doneti zakon, bitno je da se donese dobar zakon, kao što je to bio Krivični zakonik, za koji su glasali srpski radikali.
Mogu da vam kažem, glasali su, jer su to odredbe koje su pisali srpski radikali još 2000. godine.

Još neko po ovom amandmanu? Izvinite, upoređujemo samo neke podatke, da li su tačni. Ništa više.
Na član 36. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragoslav Milković.
Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Vlada prihvata amandman, sa ispravkom, pa konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman ne prihvati. Hvala.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Poskurica.

Zahvaljujem. Naravno da bih učestvovao u ovoj očitoj potrebi da što brže okončamo rad, ali naravno da pri tome izađemo, i odmorimo sami sebe, ali ne da činimo ustupke MMF-u i Dinkiću.
Na uštrb naroda svašta su spremni da rade, pa eto tako i danonoćno da zasedamo ovde, kao da je vanredno stanje.
Šta smo hteli amandmanom na član 43 – da ipak ograničimo nadležnost sudova prvog i drugog, kako to zovete, prvog i drugog stepena, te da se onima koji se nađu okrivljeni pred tim sudom komore, za koji ne znamo ni kakav će biti, verovatno će akt komore doneti, koliko će tu biti pravnika, hoće li tu biti samo lekari, hoće li biti dominantno privatni lekari, hoće li biti interesni lobi, hoće li biti ovi, hoće li biti farmaceutske kuće, delegirati u sudovima za farmakologe, u komori farmakološkoj itd.
Ma, tu ima mnogo nejasnoća. Ovo je sve deklarativno, uopšteno, ali dobro. Šta hoćemo da kažemo? Nećemo treću i četvrtu tačku u kojima se kažnjava okrivljeni pred ovim sudom, dakle lekar, u ovom konkretnom slučaju, govorimo o njima, a primenljivo je na sve, da ne obavlja određene poslove ili sve poslove iz zdravstvene delatnosti.
Zašto to mislimo? Mnogo je razloga zašto je to tako. Prvo, dovoljno je da bude kažnjen opomenuti, jer do sada toga nije bilo, a pravu, realnu efektivnu kaznu izriču sudovi u postupku krivičnog, ako je učinio krivično delo. I to smo naravno elaborirali, pravni stručnjaci, ne bih ja o tome.
Drugo, kada malo pogledamo pažljivije prethodni član, ko to podnosi komori zahtev da se preispita nečiji rad, osim nesrećnih građana koji verovatno više ne mogu ni da idu u miliciju, jer lekari koji se bave mitom i kriminalom imaju sve veze u policiji, inspektorima, sudijama. To je sve pokriveno.
Ne bi se to tek tako lako uzimalo, bez obzira koliko je to procentualno i brojčano. Mnogo toga ima i to je dobro pokriveno. I, verovatno je ovo jedna od nada građanima da će moći tu da potraže.
E, sad druga instanca koja to provodi, ne vidi se, iz zakona se naravno ne vidi, ili možda nisam uspeo ovo sve ispodvlačeno, vidite pažljivo sam čitao.
To je kada se u tom postupku mirenja, kada se utvrdi nečija, ali opet verovatno građanskom inicijativom pokrenuta odgovornost, pa se u postupku izmirenja ili kako već to zovete posredovanje, medijacija verovatno, u postupku medijacije utvrdi ili se dogovore, nagode, ili se utvrdi u toku toga da dogovor i nagodba nisu dovoljni nego se mora ići i na sud.
E, sada, ko to još treći pokreće? Da li neko ko vrši nadzor, imaju li to nadzornika? Pazite, u nekim drugim rešenjima, o tome ćemo možda sutra govoriti o zdravstvenoj zaštiti, baš komora predlaže listu nadzornika i ministar usvaja, samo neke može da skine. Ne meša se ministar u nadzornike.
Videćemo kako će to sutra predložiti, ne sećam se tačno. Kada ste o licencama dali pravo za sticanje licenci, to će koliko se sećam podzakonskim aktom 196, 94, koji su članovi koji to rešavaju sutra...
Videćemo kako će se to rešavati i ko će stvarati kriterijume, šta će to biti dovoljno za licencu.
Dakle, mnogo ima nejasnih stvari, a vrlo je jasno da se nekom može uzeti pravo na obavljanje dela delatnosti. Vrlo diskutabilno. Šta ćete, recimo, ljudi imaju dve specijalizacije, subspecijalizacije. Šta će biti sa lekarima koji rade na fakultetu, kojima je matičnost u odeljenju da bi radili klinički predmet?
I, sada vi uzmete, recimo, hajde nefrologu, pardon, uzmete meni, nemoguće iz razloga koje vi navodite kada uzmete licencu, ali teorijski uzmite da je to sada meni da uzmete. Kao da neću raditi kardiologiju, neću raditi nefrologiju, neću raditi sa studentima.
Ako je neki asistent, kako će biti asistent, ako mu uzmete profesionalnu delatnost, on ne može biti asistent, jer je klinički predmet.
Na državnom fakultetu nema razloga da ga kazne, mada i na fakultetu ima, po ovom Vuksanovićevom zakonu, etički, jer svuda imate etičke odbore. Svuda ste to smislili.
Što više etičkih odbora, veća pljačka. Tu je stvar očigledna. I manje efikasnosti, naravno.
Tako da etike je manje, a vidimo da će to onda biti problem kako sa tim ljudima. Sada on mora da ide, znači ako to ima jednom godišnje, šalje fakultet mišljenje o radu komore, da li se onda to podrazumeva?
Kao što nadzornik utvrdi stručnu, eksternu, spoljnu kontrolu, pa onda šalje direktoru, šalje komori, šalje ministru, šalje svima.
To će biti tužibabe neke, to će biti čudo. Šta se napravi od jednog elegantnog pokušaja da stvarno komora bude zaštitnik, ali da komora, ako već hoće da ima nadležnosti, onda da ima kako to imate zakon, rešenje. Evo, pogledajte Hrvatsku.
Kada stvarno ima u svojoj ruci, ima i nož i pogaču. Onda radi li radi. Ali, ne može malo Ministarstvo, malo komora, sa svih strana vas čeka, vreba iz svakog ćoška.
Negde nadležan ministar, negde sudovi, negde će opet komora da vas zakači. Nekako, jedan nesrećan galimatijas rešenja koja ste ovde ponudili, a jedno od takvih je i to da ćete uzimati, naravno, pravo na ovu zabranu rada.
Znam ja da u tom hrvatskom stoji čak i doživotna zabrana rada. Oni su otišli dalje, ali su zaista predali od ministarstva svu nadležnost komori.
Onda znamo, ne plašimo se više ni ministra ni njegovih postavljenika u liku i imenu direktora, nego znamo - komora nam je ta koja nam sudi o svemu.
Znamo da na komoru mislimo drugačije, komora nas tamo i štiti, pa uplaćuje našim porodicama, pa nama pred sudovima, pa donosi kodeks o visini cene, pa kodeks o visini plate, pa kodeks o specijalizaciji, subspecijalizaciji.
Pa, hiljadu stvari tamo komora radi.
Onda kažete, pa takva komora i vredi, za nju se zalagati. Ovo je nešto in between, pola vino, pola voda, to ste napravili. Ovo vam nije nešto naročito.

Hvala vam. Nemojte dobacivati. Izvinjavam se. Podrška, u stvari. Hvala vam.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Momčilov.

Poštovane kolege i koleginice, na satu stoji 19 sati i pet minuta. Mi smo seli u ove klupe u 10,00 sati. Mali je broj nas koji smo još ostali i izdržali ovo.
Ono što sam kazao na samom početku, ova seansa i čitav ovaj paket, ovako i mi upakovani sa tim paketom ličimo na ono što se vidi u "Maratoncima koji trče počasni krug" od Mihića.
Sada već menjam mišljenje i sve mi ovo liči na ono što se može videti u kultnom filu "Konje ubijaju, zar ne". Videli ste, film znate. Ovi stariji znaju, mlađi ne znaju. Za mlađe kažem - maraton je ples, da li je tako, i ko izdrži duže.
Sada, nažalost, nije moguće praviti stopostotnu poredbu sa ovim filmom. Nema partnera.
Srpski radikali pričaju. Odjeka nema sa suprotne strane, da se čuje, da se čuju mišljenja. Hteli smo da razmenjujemo mišljenja. Suština skupštinske debate je da se kroz raspravu...
Skupština ne može da radi sa tri, četiri člana koji sede u sali i da vodi raspravu. Skupština je kolektivni organ, ne eksperata, nego predstavnika naroda, koji, eto, tom svojom masovnošću nadoknađuju svoj prividni hendikep da nisu možda najbolje verzirani za sve probleme.
Cilj je da se dođe do izbalansiranog, najboljeg rešenja, da se saseku ekstremi i da se, da li je tako, na korist naroda dođe do nečeg najboljeg.
Zašto sve ovo pričam?
Pričam zbog toga što ćemo mi odustati od daljih amandmana, poslanici Srpske radikalne stranke, u interesu ljudi koji opslužuju sve nas, koji imaju dušu, koji nemaju razloga valjanih da ovde sede, da budu maltretirani od nas poslanika i od ovog visokog doma.
Mi ne treba da sebe na osnovu ovakvih kampanja pretvaramo u mučenike, to nije jednostavno u redu. Ja sam podvukao u više navrata, nije ratno stanje ni elementarna nepogoda, ne mora se ovako raditi. Ko je ovo upakovao njemu služi na čast, a građani Srbije mislim da su shvatili o čemu se radi.
Na samom kraju samo par reči da kažemo zašto zameramo sve ovo što zameramo. Kada se govori o kaznama i restrikcijama, ovde imate 10 članova, a poglavlje osam je tako lepo razrađeno da će vam se posegnuti i u džep, da će vam uzeti 20% od plate. Mi mislimo, šta će vam ljudi te kazne?
Isto tako, krajnje smo protiv toga da vi sada lekaru... Pazite koji rafinman se tu koristi, uzećemo licencu za određene poslove i ja kao lekar mogu da uzimam anamnezu, ali ne mogu da pregledam. Ima i gorih stvari u našoj praksi.
Imate u našim ustanovama, gde specijalisti rade poslove administrativnih službenika tri meseca i da to ne smeta nikome; ljudi koji su dugo školovani budu od direktora, koji su se osilili i koji se kabadahijski ponašaju, stavljeni u komisije, jer stalno dolaze inspekcije od ministarstva, a onda se spusti trojka lekara specijalista da po istorijama bolesti kopa.
Teška degradacija. Ljudi ćute, jer se boje da ne izgube mesto i položaj. To je realnost.
Tu takav rafinman, pa ide sledeća kazna. Kaže se – ne, određene poslove ti nećemo dati, ali sada ćemo ti dati uz staraoca da radiš, da ti potpuno zabranimo da budeš samostalan. Ne možemo se nikada složiti sa ovim, smatramo da to nije u redu.
U jednom časopisu neka doktorka kaže – imam 30 hiljada platu u domu zdravlja; uzmite joj sada 20% od ličnog dohotka i to oročite na šest meseci ili koliko to oročavate, od čega će da živi ta doktorka? Kako mislite da ona kvalitetno leči? Znate vi koje su cene, gospodine ministre? Zašto ovo?
Napišite opomenu, hajde objavite je i u novinama, stavite na oglasnu tablu, da pravimo stub srama. Vratimo se na Hamurabijev zakonik. Lekari su odavno sankcionisani u istoriji i plaćali su i glavom neuspehe lečenja. Da li nam to danas treba? Da li je to ta civilizovana Evropa kuda nas vi vodite? Nisam sasvim siguran.
Ono što nam dalje smeta je nadzor nad radom komore. Kažete da je to nezavisno telo. Onda kažete da nadzor nad zakonitošću rada i akata komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Taman posla. Što niste slušali ove pravnike?
Ako je komora nezavisna, onda nadzor nad zakonitošću rada vrše službe Ministarstva finansija, organi Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave. Otkud sada vi tu?
Kažete – komora je dužna da ministru nadležnom za poslove zdravlja podnese godišnji izveštaj o radu i finansijskom poslovanju do kraja februara tekuće godine. Kako je nezavisna kada je dužna? Pa vi dajete odobrenje na statut. Kako je nezavisna, gospodine ministre?
Ja znam i za novogovor, da reči koje koristite koristite sa suprotnim značenjem, ali taj novogovor, to je ordelijanstvo. Mi srpski radikali ne želimo da ga prihvatimo.
Hoćemo da reči imaju svoje značenje pravo, puno i razumljivo.
Ono što je usputna primedba je da je u ovim prelaznim i završnim odredbama dat način kako će se konstituisati komora. Mislimo da je komoru imao pravo da konstituiše medicinski fakultet, ili medicinski fakulteti, i Srpsko lekarsko društvo.
Srpsko lekarsko društvo ima i autoritet i legitimitet, najveći.
Možemo ga osporavati. Mnogi pričaju da Srpsko lekarsko društvo nije dobro radilo i da ne radi dobro, ali to nije tačno. To se lako može dokazati da je suprotno istini; ali da je tačno da je posle 2000. godine ono dodatno degradirano, to se takođe lako može dokazati.
Takvo Srpsko lekarsko društvo, ta starina, najbolja koju imamo i koja nas je do sada reprezentovala, zaslužilo je da bude pokretač nečega, i osnivač, što bi trebalo da štiti interese lekara.
Znači, opet alma mater svih medicinskih fakulteta u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, Medicinski fakultet u Beogradu, pa ja kažem u zajednici sa ostalim medicinskim fakultetima u Srbiji, trebalo je da bude suosnivač ovoga, jer znanje je moć.
Tu luču su pronosile ove dve institucije, a Ministarstvo zdravlja nije bilo neophodno da se pojavljuje u ovakvoj ulozi. No, to je jedno mišljenje i jedan stav. Slažem se da mogu i suprotna mišljenja da postoje.
Pošto imam 15 minuta vremena, hajmo da sumiramo stvari. SRS neće glasati za ovakav predlog zakona. SRS smatra da je dodatan atak učinjen na privatnu praksu ovim rešenjima, stavljanjem u neravnopravan položaj privatnih lekara, stavljanjem pod obavezno u jednu ovakvu komoru.
Smatramo da je slovački primer primeren i u redu.
Nismo se sigurno mogli složiti oko svih stvari o kojima smo pričali, ali smatramo da je prenaglašena represivna uloga ove komore i stav da će ona biti regulator nekog dobrog rada i brana stručnim i etičkim greškama nije dobar.
Struka će napredovati jedino ukoliko imamo dobre reformske zakone i ukoliko imamo kontinuiranu edukaciju koja će biti omogućena na pravi način. Nikakve zabrane, licence, posezanje za malim ličnim dohocima lekara neće do toga dovesti.
Prema tome, ovo nije dobar zakon. Ako ga usvojite, videćemo kako će sve to funkcionisati. Bojim se da ćete ga vi i usvojiti, ali taj zakon nije u interesu lekarske profesije.
On ne štiti lekarsku profesiju, ne štiti čak ni građane. On će generisati nezadovoljstvo dodatno, frustriranost lekarske profesije, jer morate voditi računa da ne živimo u blagostanju.
Ovo je društvo gde se jako teško živi, a bogami, lekari i ostali zdravstveni radnici krvavo zarađuju i dan-danas svoj hleb i plaćaju svojim zdravljem i životima ovo stanje kakvo je u zemlji i svoj napor da obezbede našem narodu preživljavanje.
Budite toga svesni, a ukoliko nećete mi tu stvarno ništa ne možemo. Srpski radikali napuštaju dalju skupštinsku debatu, besmislena je, bespredmetna je, umorni smo svi, a ponajviše nam je žao tehničkih službi. Hvala.

Gospodine Momčilov, pošto je vrlo važno da konstatujemo ne ono što ste rekli, ne povlačite vi u ime SRS ostale amandmane, važno je zbog službe, već gospodin Momčilov, zbog zapisnika, obaveštava da poslanička grupa na amandmane koje su podneli poslanici članovi te grupe neće diskutovati po ovom zakonu, govorimo samo o ovom zakonu, do kraja današnje rasprave o pojedinostima.
Dakle, mogu sa govornice da se izgovore mnoge stvari, ne mora precizno. Sa ovog mesta ne mogu, jer onda to utiče, znate i sami, posledice, gospođa Radeta će reći...
Istovremeno, da ne bi bilo zabune, kao što sam juče upozorio ministra, a danas vas nisam prekinuo, kao ni njega juče, molim vas, moramo da branimo dostojanstvo Skupštine. Kako ne bi pomislio neko slučajno, nisu svi naše dobi, film "Konje ubijaju, zar ne" ne govori o konjima. To je prvo, samo da pojasnimo.
Drugo, nije istina da poslanici ovde nekoga maltretiraju, nego oni koriste svoje pravo, te na taj način branim dostojanstvo svih poslanika koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Oni brane svoje pravo, a nadam se da vas nije toliko ostalo, nego da vas ima više, pa budite ljubazni, govorimo o nečemu što je važno.
Svi poslanici, da ne bi neko i u javnosti pogrešno shvatio, imaju pravo da na Poslovnikom predviđen način govore o amandmanima, da još jednom iz svog koncepta ili iz svog uverenja ili iz svog stranačkog interesa, a to je potpuno njihovo pravo, probaju da jedan amandman još jednom objasne javnosti, dakle i to da ljudi znaju.
Naravno, svoj koncept na različite načine predstavljali su kroz te amandmane na odborima, u javnoj raspravi, ovo su sve ljudi koji su ugledni i u javnom životu, na različite načine, ali sada još jednom žele da predstave javnosti, jer ih je javnost birala.
Naravno, pravo je takođe onih koji se ne slažu da na te argumente odgovaraju po prvi ili po deseti put ili da ne odgovore, dakle, iz svog koncepta. Svako bira svoje i na osnovu toga jeste Narodna skupština. Stručna služba nije maltretirana, nego radi da bi omogućila to pravo narodnih poslanika.
Činjenica je da zbog toga što ova skupština toliko zakona donosi, kao što je rekao gospodin Jojić, vrlo je malo onih koji su izmene i dopune, a najviše u poslednjih 20 godina sistemskih zakona procentualno, koji ne zažive odmah, pa će zato ova skupština da kontroliše, nadamo se ne ova, saziv, svejedno, koliko će se ti zakoni sprovoditi.
Stručna služba je 800% uvećala svoj rad i mi im se na tome zahvaljujemo. Nisu, naravno, imali toliko povećanje plata, kao što ni poslanici nisu imali, kao što ni lekari nemaju, a to ste više puta rekli. To je zato što živimo u takvim vremenima. Niko nikoga ne maltretira.
Stručna služba zna i zadovoljna je što zajedno sa poslanicima učestvuje u pokušaju da se zakoni više puta pretresu, pojasne građanima, a na kraju usvoje onako kako neka većina odluči. Na osnovu toga, zakoni počnu da deluju.
Stručnoj službi se zahvaljujem. Svi vodimo računa o njima, te je moguće, takođe, da će umesto završne reči, kada završimo raspravu o ostalim amandmanima, moguće je da će ministar dati završnu reč sutra ujutru kada služba bude odmorna ili će iskoristiti na neki drugi način, videćemo. U svakom slučaju, svi mi poštujemo stručnu službu i poslanike.
Nastavljamo raspravu o pojedinostima. Ovo isto moram da pročitam i tamo gde su poslanici rekli da neće diskutovati i da bude jasno.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Dunjić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Skupština AP Vojvodine podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 57. doda novi član 58.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi sada da da završnu reč?
Izvolite.
Molim vas, zbog poslanika koji možda neće biti u prilici da čuju iz svojih prostorija, samo još jednom pojašnjenje, kada se zaključi posle izlaganja pretres, ono što smo najavljivali danas svi, a računajući i poslanike – zbog važnosti zakona, na osnovu člana 85. stav 4. Poslovnika, određujem nastavak rada raspravom u pojedinostima 9. tačke dnevnog reda sutra, u nedelju, u 10,00 časova. Hvala vam svima na odgovornosti.
Sada, završna reč ministra Milosavljevića. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, čitav dan smo razmatrali dva važna zakona, ali želim zapravo da vam kažem da je rano jutros jednom mladom pacijentu koji je lečen u Kliničkom centru Srbije zbog teške bolesti jetre presađena jetra u VMA. To je druga transplantacija jetre u ova dva dana.
Donator je bio pacijent koji je bio u moždanoj smrti u Novom Sadu. Tim je izvršio eksplantaciju jetre i preneo u VMA i u trećoj vrhunskoj ustanovi urađena je transplantacija.
To je još jedan dobar primer pravog načina organizovanja vrhunskog rada u zdravstvu Srbije.
Mislim da možemo svi biti zadovoljni time što ozbiljna i ogromna aktivnost koju je Ministarstvo zdravlja povelo početkom ove godine, zahvaljujući pre svega nacionalnom koordinatoru za transplantaciju organa prof. dr Božini Radeviću i timu u VMA, ali i svim kolegama u vrhunskim ustanovama, počinje program transplantacije organa da oživljava na pravi način u Srbiji.
Sada ću zamoliti predsednika da mi kaže da li je moguće da završnu reč o ova dva zakona dam sutra, na početku sednice, pošto sam mislio da poslanici imaju više snage i energije.
Nisam umoran, ali nije loše da čuje i veći broj odgovore na pitanja koja su postavljena.

Gospodine Milosavljeviću, kako ne bi pogrešno zazvučalo, poslanici, kao što vidite, a raspravi nije neophodno da prisustvuje veći broj poslanika, nego samo oni koji žele da učestvuju po toj tački, a kada se glasa, odlučuje se apsolutnom većinom, te u odnosu na to, kao što ste čuli malopre, vrlo su spremni da učestvuju u radu.
S druge strane, shvatio sam šta ste me pitali. Vi kažete, pošto želite da doprinesete efikasnom radu Skupštine, pa ste pažljivo i strpljivo slušali čitav niz pitanja koja su postavljana danas i beležili ih, ne želite da budete u situaciji da sada, kada želite na to kratko i efikasno da odgovorite, da trenutno nisu poslanici koji su postavljali pitanja tu.
Upravo zbog poštovanja tih poslanika mogu da vam posavetujem nešto što je poslovnički moguće.
Ne možete da date ujutru završnu reč, ali možete, jer predstavnik predlagača kada god se javi može da govori, pa vrlo je korektno sa vaše strane da se ujutru, kada god vi želite, javite i poslanicima koji su predahnuli, orni su za rad dalje, u njihovom prisustvu odgovorite na pitanja. To bi bilo stvarno korektno i poštujem tu vašu korektnost.
Naime, pošto je odluka po Poslovniku da se danas radi do završetka rasprave, a završna reč spada u taj završetak, onda bih vas u tom slučaju, ako se na to opredelite, zamolio da ujutru na početku iskoristite svoje poslovničko pravo i odgovorite poslanicima koji su danas postavljali pitanja, jer su vrlo zainteresovani da čuju odgovor da biste im onda dali korektno odgovor.
Sada, umesto završne reči, eventualno se samo zahvalite zbog važnosti ovih zakona, pa onda nastavljamo ujutru u 10,00 časova. To je moj savet. Hvala vam.

Hvala lepo na objašnjavanju. U svakom slučaju, u primedbama koje su danas mogle da se čuju bilo je mnogo kontradikcija u definiciji zakona o Crvenom krstu Srbije, od toga da nije važan zakon, do toga da je zakon veoma važan.
Pošto je postavljen čitav niz pitanja na koja imam nameru direktno da odgovorim, onda bih zadržao to pravo da sutra neke stvari ponovim.
Pomenuta je osnovna škola i namerna nepreciznost u zakonu, kao i niz drugih stvari. Mislim da je najbolje da to pravo da pojasnim kroz odgovore na pitanja iskoristim sutra.
Što se zakona o komorama zdravstvenih radnika tiče, uveren sam da posle ove rasprave ima razloga da se čak razmišlja o tome da će mnogo veći broj poslanika glasati za ovaj zakon, nego što to izgleda po odnosu koalicije koja je na vlasti i opozicije, zbog toga što je ipak moglo da se shvati i čuje da postoji jedna nit koja je povezivala medicinsku profesiju u ovoj sali.
Uveren sam da će posle odgovora na pitanja, koje ću takođe uputiti najvećim delom sutra, i atmosfera u sali biti drugačija. Hvala vam.