Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. predviđa se u tački 3) oduzimanje odobrenja za samostalan rad. Pitam ko je ovlastio predlagača i na koji način će se to oduzeti nekome pravo na rad, ako se u članu 35. Ustava Republike Srbije jemči sloboda rada.
Osim toga, u obrazloženju koje dajete vi zaista priznajete i kažete: "U članu 7. predloženi su poslovi koje komora obavlja kao javna ovlašćenja, odnosno kao poverene poslove.
U odnosu na dosadašnja zakonska rešenja ovi poslovi predstavljaju značajnu novinu, s obzirom da je komori dato kao jedno izuzetno važno ovlašćenje – davanje, obnavljanje ili oduzimanje odobrenja za samostalan rad."
Pitam ko to daje takva ovlašćenja? Ko je vama dao takvo ovlašćenje? Ako je to u Ustavu predviđeno, smatram da se mora održati, i predlagač i oni koji su pripremali zakon treba da imaju u vidu u prvom redu Ustav Srbije.

Hvala, gospodine Jojiću, ali mi smo ovim završili ispred vaše poslaničke grupe raspravu o amandmanu 8. Izvolite, gospodine Iliću.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je rasprava o komorama počela uglavnom sa aspekata vezanih za poslove komore. To je najvažnija rasprava vezana za ovaj zakon.
Inače, uložio sam amandman na član 7. koji uređuje te poverene poslove komore i predlagao da i postupak propisivanja elemenata za davanje, oduzimanje licence i tako dalje, sve ove važne kriterijume, treba sama komora da uređuje.
Međutim, s obzirom da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti to regulisao na drugačiji način, a i vezano za rešenje da ovim zakonom počinje apsolutno jedan novi pravni entitet da funkcioniše u našoj praksi, a to je komora, i u skladu sa tim je i utvrđeno da se ovim zakonom poslovi komore ipak na jedan način ograničavaju, ne onako kako je u mnogim drugim zemljama, a ja ovde držim statut komore lekara iz jedne zemlje u susedstvu i koja je nešto u tranziciji krenula dalje, znači, objašnjeno je da početak rada komora treba da bude ovakav kakav je zamišljen, zbog toga što treba prvo da steknemo neka iskustva vezana za funkcionisanje ove komore, a da onda ta ovlašćenja širimo. Mislim da ćemo to sigurno uraditi.
U skladu sa tim sam povukao ovaj moj amandman i jedan drugi koji je za njega vezan, znači da kriterijume oko same licence utvrđuje komora. Za sada će to raditi Ministarstvo, i to se odnosi na ostale poslove komore.
U ruci držim taj statut – neću navoditi koja je zemlja u pitanju, ali iskustvo te zemlje biće nam dragoceno – gde se, na primer, u ostalim poslovima komore navodi 35 elemenata, za razliku od 15 koliko ih ima ovde. Komora počinje da radi i mi tu imamo jednu prednost. Ja potpuno razumem Ministarstvo. Očekujemo prve rezultate i u skladu sa tim će komora i menjati svoja ovlašćenja.
Što se tiče ovog amandmana, amandman se odnosi na ostale poslove komore, pa ja u vezi sa tim i govorim. Amandman je na član 8, koji govori o ostalim poslovima komore. DSS za njega neće glasati, kao ni za ovaj na član 7.
Ono što hoću da kažem i što mislim da bi trebalo da razumemo, i gledaoci, a naročito kolege, na pravilan način – čini mi se da se dosta olako govori o nečemu što zaista nema veze sa poslovima komore. To je krivična odgovornost lekara. Danas su govornici pominjali te elemente koji su regulisani Krivičnim zakonom. Potpuno jasno, da kažemo, postoji pet krivičnih dela, a to su: neukazivanje lekarske pomoći, nesavesno lečenje, odavanje lekarske tajne, lažno veštačenje i izdavanje lažnog lekarskog uverenja. Za takva krivična dela lekari idu u zatvor.
Ako je neko u neposrednoj opasnosti i traži lekarsku pomoć, lekar odbije da mu da pomoć, dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, lekar će ići u zatvor. Ako nesavesno leči, primenio je očigledno nepodobno sredstvo, ne primenjuje higijenske mere ili nesavesno postupa, pa usled toga dođe do pogoršanja zdravlja, on će ići u zatvor.
Ako izda lažno lekarsko uverenje ići će u zatvor; ako lažno veštači ići će u zatvor, i ako oda lekarsku tajnu, ono što sazna u toku dijagnostičkog i terapeutskog postupka, sem ako ga te tajne ne oslobodi sud ili samo lice koje je lečeno, ili je to opšti zdravstveni interes, on će ići u zatvor. Ovde ne govorimo o tome.
Praksa je pokazala, ne treba da se ovaj zakon shvati kao zakon koji treba na neki način da utiče na lekare i da oni imaju stalno neku strepnju u svom svakodnevnom radu. Apsolutno suprotno. Ova komora i zastupa ono što članovi komore žele - da budu zaštićeni u tim elementima svog rada, a ne samo da ih na neki način kontroliše.
Kontrola mora da postoji, i to ne krivična kontrola koja već godinama postoji u našem zakonodavstvu. Praksa je pokazala da ta krivična dela nisu tako često otkrivana iz raznoraznih razloga. U jednoj analizi od pre 15 godina se govorilo da su odštete za oštećenja zdravlja koja nastanu u zdravstvenom sistemu toliko male u ovoj zemlji da su manje od nekih prikupljenih sredstava kada su u pitanju saobraćajni prekršaji. Prema tome, to je nešto sasvim drugo.
Pitanje je da li ne treba, nama ne treba jedan drakonski krivični zakon koji će uticati na taj način. Očekujemo da se ta dela i ne dešavaju, ali ona postoje, ona su zakonom definisana i lekari će, odnosno svi zdravstveni radnici, dolaziti pod udar ovih zakonskih članova. Mi očekujemo da ovaj sistem kontroliše svakodnevni rad lekara u zdravstvenom sistemu, i privatnom i državnom, da se na taj način poboljša kvalitet rada. Znači, ne da se preti zatvorom, nego da se prosto preti mogućnošću oduzimanja licence, pa zašto ne i nekim elementima koji mogu da proisteknu iz odluka sudova časti. To je mnogo manje opasno i mnogo manje preti lekarima, ako smem tako da kažem, nego što je zatvorska sankcija. Nama ne trebaju lekari u zatvorima, nama trebaju lekari koji rade svakog dana sve bolje i mi imamo izuzetno dobre lekare i kvalitetne medicinske centre u kojima se lekari školuju i, naravno, sistemom edukacije treba podstaći te lekare da dobro rade.
Ove pojave o kojima govorimo, korupcija, zaista ih ne bih vezivao za zdravstveni sistem. To je problem društva i on se mora rešavati. Ako se u zdravstvenom sistemu pojavljuju u većem procentu nego na drugim mestima, onda treba prosto primeniti zakon i tu nema nikakvog spora. Ako je neko uradio neko krivično delo mora da ide u zatvor. Ako je to korupcija, onda je korupcija, nevezano za zdravstveni sistem, i ako su ovi elementi krivične odgovornosti tu su zatvorske sankcije. Očekujem da se to dešava sasvim retko, ali pri tom za svakodnevni rad lekara koji nije obuhvaćen ovim krivičnim delima zaista mora da postoji neka kontrola i zaista neka odgovornost, potreba da se ljudi edukuju i da kvalitetno rade.
Ponavljam, o tome sam govorio u uvodnoj reči, nama ne treba dodatna birokratizacija sistema i ne očekujem da sistem izdavanja licenci i sistem funkcionisanja komore bude birokratizovan, onda ovo nema smisla, niti očekujem dodatne troškove.
Lekari imaju male plate, da kažemo nešto što je svakodnevna činjenica, lekari obavljaju svoje poslove ako rade korektno na korist građana i ne treba da imaju dodatne troškove.
To treba da budu minimalni troškovi i to nije svrha ovog zakona, bar ja to tako shvatam, ali jedna kontrola kroz etički kodeks, kroz sudove časti, pa i kroz oduzimanje licenci mora da postoji i to će dodatno stimulisati lekare. Sistem je veliki i u njemu sigurno ima grešaka, a procenat grešaka će se smanjivati ako se na pravilan način primenjuju elementi ovog zakona. Očekujem da ovlašćenja komore u budućnosti budu veća i takvo je obećanje Ministarstva.
(Narodni poslanik Paja Momčilov traži repliku na izlaganje narodnog poslanika Gorana Ilića)

Na izlaganje gospodina Ilića? Nije korektno. Samo trenutak, najavili smo da ćemo dati pauzu, ali samo da pojasnimo da nema razloga.
Niko ne može da uskraćuje poslaniku pravo da zastupa svoj stav, ali za slučaj da prilikom zastupanja svog stava on uradi nešto od sledećih stvari, a to je: ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ništa se od toga nije dogodilo. Postoji drugo, kada ima pravo predsednik poslaničke grupe, ali svakako odluku u ovom slučaju donosi predsednik Narodne skupštine i to je jedini osnov za repliku.
Pošto nema osnova za repliku, a rekli smo da ćemo imati pauzu pet minuta, posle toga nastavljamo.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad. Gospodine Momčilov, vi ste tražili repliku, reče mi predsednik Marković. Dobro, hvala vam najlepše.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, pre nego što krenem da obrazlažem amandman koji sam podnela na član 8. predloženog zakona, moram da konstatujem da uz sve eventualne nedostatke koje poseduje ovaj predlog zakona o lekarskim komorama, o čemu su ovde govorili opravdano ili neopravdano narodni poslanici, veoma je važno da u što kraćem roku ovaj zakon počne da se primenjuje, jer je jako važno da se formiraju te lekarske komore i da počnu da rade.
Praksa i primeri u sprovođenju ovog zakona veoma brzo će pokazati koji su nedostaci samog predloženog zakona i to se, naravno, kroz izmene i dopune kasnije može popraviti, ali još jednom naglašavam, velika je stvar da konačno dobijemo lekarske komore i da one počnu da rade.
Vlada je usvojila neke naše ključne amandmane koje je SDP podnela na predloženi zakon o lekarskim komorama, neke nije, i ja ću ovom prilikom da obrazložim zbog čega smatram da je važno da ti naši amandmani budu usvojeni.
Dakle, na član 8, koji definiše ostale poslove komore, pored člana 7. koji definiše poverene poslove, podnela sam amandman, i to na tačku 8). Član glasi: "Pored poslova iz člana 7. ovog zakona, komora obavlja i sledeće poslove", pa u tački 8) kaže "daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja". Ja bih tu nastavila rečenicu i rekla: "i učestvuje u javnoj raspravi u postupku pripreme zakona koje u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja predlaže Vlada."
Zašto sam predložila da se doda u tački 8) ovaj deo? Zbog toga što je shodno članu 77. Zakona o državnoj upravi propisano da su ministarstva i posebne organizacije dužne da, u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, organizuju javnu raspravu, što se bliže uređuje Poslovnikom Vlade.
Našim amandmanom je zbog toga predloženo da komora pored mogućnosti davanja inicijative bude i učesnik u javnoj raspravi u pripremi zakona koje predlaže Vlada.
U odgovoru Vlade zašto odbija ovaj amandman kaže se da se amandman ne prihvata, između ostalog, zato što bi posebno izdvajanje, a na osnovu predloženog amandmana, za učestvovanje u javnoj raspravi povodom donošenja zakona samo za komore zdravstvenih radnika, predstavljalo diskriminaciju u odnosu na sve napred navedene subjekte. Kaže se da je i bez predloženog amandmana pravo komora zdravstvenih radnika da, na osnovu Zakona o državnoj upravi, učestvuju u organizovanoj i sprovedenoj javnoj raspravi povodom pripreme zakona, kako iz oblasti zdravstva, tako i iz drugih oblasti.
Međutim, smatram da bi bilo dobro da se to ovde navede, ne samo da se podrazumeva, zbog toga što u Poslovniku o radu Vlade lepo stoji u članu 40. da program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi određuje nadležni odbor Vlade, i to na predlog predlagača. Znači, čisto sumnjam da se javna rasprava organizuje tako što se objavi da će biti javna rasprava, a onda ko god želi da uzme učešće, kako je to ovde definisano; članom 40. Poslovnika tačno se kaže da sam nadležni odbor Vlade raspisuje program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi.
Zbog toga bi bilo jako važno da se izričito kaže u članu 8, kao što sam predložila ovim amandmanom, da komora, osim toga što daje inicijativu za donošenje propisa, kako to stoji u zakonu, i učestvuje u javnoj raspravi u postupku pripreme zakona iz oblasti zdravstvene zaštite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio za repliku, jer bih ipak uštedeo na vremenu. Znam da je teško raditi, da su ovo nenormalni uslovi i budući da smo većina nas lekari, ne treba posebno vama to objašnjavati. Mislim da je čak i auditorijumu, našem građanstvu jasno da se radi u nenormalnim uslovima, pod velikim psihičkim opterećenjem i da mi nismo ni u ratnom stanju, da nas nije ni neka elementarna nepogoda snašla, pa moramo ovako da radimo i da je to sramota za jednu uređenu zemlju koja hoće da ide u Evropu, koja hoće da slobodom mišljenja, govora dođe do najboljih rešenja u ovom visokom domu.
Moj uvaženi kolega Ilić je, samo sa par rečenica da se osvrnem na njegovo izlaganje, rekao da ne treba da pretimo Krivičnim zakonom. Mi nismo ni pretili, mi samo kažemo šta postoji i kolega je još proširio šta sve kači lekare kada oni mogu krivično odgovarati. To nije sporno. Mi samo tvrdimo da ova komora ne treba da sudi lekarima za profesionalne greške. Kažemo, može za etičke i treba da sudi za etičke, ne treba nam sud, to je ono što smo mi kazali.
Ali, interesantna je jedna stvar. Nedavno je ovde u Skupštini, u ovom visokom domu, održan jedan sastanak u subotu, baš na današnji dan, pre par nedelja, gde se čuo stav resora Demokratske stranke Srbije koja kaže da je njihov stav da treba vratiti zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama. Tu je bila velika rasprava. Ja sam citirao i zapisnik i sajtove, na kojima to može da se pročita, ne mogu da se setim imena kolege koji je ispred resora nastupio, neki od kolega su ovde bili prisutni. I sada, jedna interesantna stvar, odjednom je sve to prihvatljivo, niti se šta izmenilo u tim zakonima; prvo resor vraća, a sada resor pozdravlja, čak i zdušno brani. Nemamo ništa protiv, jer to je pravo naših kolega, ali i to bolje osvetljava čitavu ovu situaciju.
Znate, kada vi kažete "zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije", šta to znači? To je deklaracija, prazna reč. Kako? Na koji način? To nas interesuje.
Kod koga, od koga? Gde su naši interesi povređeni? Pa, sigurno mogu da budu dvosmerno povređeni, od strane pacijenata, da se žale na nas, da li je tako, da ovo, ono. Da li mi imamo prava da odbijemo da lečimo pacijente i u kojim situacijama? Gde to piše? Tu nam treba zaštita.
Da li mi možemo da odbijemo da lečimo nekoga, pod kojim uslovima? Znači, ako bi se to propisalo, pa to bi već bio neki vid zaštite, konkretan.
Ovako, prazna fraza, koja ništa ne znači. I, molim vas, ovde jasno piše da sudovi časti za profesionalne dužnosti i odgovornosti i izricanja mere za te potvrde. Znači, ono što smo mi govorili, mi smo govorili jasno, mi smatramo da ovakva rešenja nisu dobra.
Sada prelazim na sam član 9. Uvaženi kolega Krasić, koji je juče u jednom briljantnom izlaganju pokušao da objasni i zakonodavcu i nama ovde suštinu problema sa kojima se susreo zakon o zdravstvenom osiguranju, dao je amandman i on kaže da član 9. treba brisati. To je u skladu sa našim dosadašnjim stavom.
Šta govori član 9? "Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenim radnicima, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita." I onda sledeći stav, koji je za nas dodatno loše rešenje: "Direktor komore donosi rešenje o izdavanju, obnavljanju ili oduzimanju licence".
E, sada pazi: imaš kadiju, kadija ti sudi (to je taj sud njihov, časti, recimo), ali onda ima i direktor koji donosi rešenje o izdavanju. Šta će komori direktor, prvo je pitanje. Hajde, ako nećemo termin "predsednik", o tome ćemo kazati možda kasnije nekoliko reči, da se zove, onda bi to trebalo da bude neki sekretar, izvršni neki organ. Ovde se postavlja neki nov inokosni organ, direktor.
Šta će komori direktor? To nam je prvo pitanje. Ko će da bude taj direktor? Nije to jasno. Znači, još jedna instanca od koje zavisi nečija sudbina, još neko dodatni može da se igra, da li je tako, sudbinom lekara.
Neko će kazati - pa, dobro, kritikujete, osporavate. Mi bismo, vidite... Ali, ne možemo mi da pišemo vama zakon, mi vam samo ukazujemo na slabosti i rupe u tom zakonu. Šta bismo mi stavili u taj član 9?
Lepo bismo kazali da donosi kriterijume i propise o kontinuiranoj edukaciji, u zajednici sa Ministarstvom zdravlja i sa Srpskim lekarskim društvom.
Hajde sad, ako hoćemo da idemo i dalje, čak da uzmemo i to, mada je to nepotrebno, da ostvaruje kontrolu ispunjenosti ovih kriterijuma i propisanih uslova za kontinuiranu edukaciju. Mogli bismo i to da prihvatimo.
Zašto smatramo da to nije potrebno? To uređene zemlje lako regulišu.
Samo vi kažite, ako ste već dali monopolski položaj jednom osiguravajućem zavodu za obavezno zdravstveno osiguranje, klauzulu da neće da sklapa ugovore sa ljudima koji nemaju dokaze o kontinuiranoj edukaciji.
Manite te vaše licence. Samo to uvedete i vi ste rešili problem. Samo propišete šta je uslov, kredit sate i takođe je rešen problem. Ali, u zajednici sa Srpskim lekarskim društvom, u zajednici sa vama iz Ministarstva zdravlja, nemamo ništa protiv da vi budete i prvi u tom trijumviratu koji bi doneo uslove koje mora da ispuni lekar, toliko kongresa da obiđe, toliko radova da uradi. Zna se šta tu već spada.
To bi nam bilo prihvatljivo, ali da vam nešto kažem, najbolja licenca je koliko imaš pacijenata. Možete vi na ovakav jedan veštački način, administrativni, birokratski, centralizovani donositi ovo. Život i praksa će biti najbolja licenca za sve nas.
Znači, to je intencija, to je suština, nije rušenje, nije sprdanje sa vama, nego rešenja koja postoje u Evropi, u Nemačkoj, u Švajcarskoj itd. Ako ste već uzeli taj anglosaksonski model licence, kakav poznaje Amerika, e onda je to locirano u njihovim udruženjima. Udruženje ginekologa daje licencu Americi. Znači, struka tu može da govori.
Kao što vidim ovde, dali ste komori da ona odlučuje o zvanju primarijusa. Ne, to je stručno zvanje, najviše stručno zvanje. Koje stručno udruženje? Srpsko lekarsko društvo, i do sada je radilo taj posao. Naravno, vi ste izdavali rešenje, a Srpsko lekarsko društvo treba da bude to koje će brinuti o zvanju primarijusa, jer to nije akademska titula nego je to stručna titula.
Eto, tako vam stoje stvari, draga gospodo. Stvarno moram da vam kažem da je gospodin Krasić iz najboljih namera predložio ovaj amandman. Znam da ga vi usvojiti nećete. Šta možemo. Čudi me samo da neki koji su tvrdili da treba vratiti zakone sada naglo od toga odustaju.

Hvala. Da li još neko želi reč? Da. Replika. Narodni poslanik... Oprostite, recite ime samo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kratka replika.  Jasno sam govorio, više puta je bilo obeležje početka rasprave o ovom zakonu – da li ovaj zakon dodatno kažnjava lekare za nešto što ne rade kako treba? Da, ali ne u onom smislu kako to Krivični zakon definiše.
Znači, ja sam tako shvatio ovaj zakon i tako je shvatila moja poslanička grupa, ove odredbe ovog zakona treba da onemoguće one najgore stvari koje u zdravstvenom sistemu mogu, ne daj bože, da se dese. Govorio sam malopre o tome, ako dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja ili čak smrti pacijenta usled nesavesnog lečenja, neukazivanja lekarske pomoći itd.
Znači, ovo što ovaj zakon predviđa, to je oduzimanje licenci, to je sud časti i utvrđivanje profesionalne dužnosti, odgovornosti članova komore itd; pa to je regulisanje rada lekara, lošeg rada lekara, sankcionisanje.
Odnosno, ne sankcionisanje, nego kazna za loš rad lekara koja još nije dobila te razmere da postigne krivičnu odgovornost. Znači, ovo bi trebalo da onemogući krivičnu odgovornost.
Hteo sam da prosto kolegama pošaljem poruku da se ne plaše da će ovaj zakon biti neki skup drakonskih mera koji će nas onemogućiti da radimo svoj posao kako treba, svakog dana. I u tom smislu sam diskutovao.
Što se tiče ovlašćenja, apsolutno mislim da su ovlašćenja ograničena. To je objašnjivo, zbog toga što zakon tek počinje svoju funkciju u ovom našem zdravstvenom sistemu i to će se menjati.
Licence – da, u nekim zemljama, kao što su Nemačka i Švajcarska, postoje, ali u većini zemalja u susedstvu postoje. Da li su idealno rešenje? Videćemo.
Znači, ne skupe licence, ne birokratizovani, komplikovani način, otuđeni način izdavanja, nego onaj način, a to same komore organizuju, a to su organizacije koje čine zdravstveni radnici. Tu lekarsku komoru čine lekari, a ne čine je neki činovnici države koji bi trebalo sada da štite interese države tako što će, ne znam, kažnjavati lekare ili dodatno opterećivati njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Pri tom, naravno, ovi dodatni poslovi su da zastupa i štiti profesionalni interes članova, da se stara o ugledu članova itd. Videćemo da li je to samo deklarativno. Na nama je da se to na pravilan način primeni u praksi.
Kažem, objašnjivo je da su ta relativno uska ovlašćenja za početak nužna. Očekujem da budu šira. Ova je komora, lekarska na primer, sačinjena od lekara; i njeno rukovodstvo je sačinjeno od lekara. Pa, valjda ćemo mi o sebi brinuti na najbolji mogući način. Ako to tako ne bude, onda zakon moramo da menjamo.
Meni se čini da on predstavlja dobru osnovu da na jedan dodatni način uredimo sistem, da ga ne komplikujemo, nego da ga upravo pojednostavimo, ali da efekti tog zakona budu efikasnost i kvalitet; da bolje lečimo ljude i da štitimo interese članova komore.
Pa, sve komore upravo i nastaju da bi štitile svoje članove, jer ih čine ti ljudi koji taj posao rade. Valjda ćemo mi reći sutra, kao komora – nama su plate male, u javnoj potrošnji za zdravstvo je odvojeno toliko, ali može još malo, neće dodatno ugroziti budžet, ali će poboljšati kvalitet, na primer. I neke druge stvari – ne radimo u dobrim uslovima, ne radimo podjednako u dobrim uslovima.
Valjda je lakše komori, kao sistemu, koja ima puno svojih organa, a koje čine ljudi koji taj posao rade, da o tome brine na pravilniji način nego neko ko je, ne znam, postavljen od države da to čini. Naravno, praksa će pokazati da li je zakon dobar.
Što se tiče dileme da li je neka poslanička grupa, koja čini mi se ovde nije imenovana, zakone podržala ili nije, to će da se vidi u danu za glasanje.
Što se tiče moje poslaničke grupe, mi imamo kritike na zakone, govorili smo o tome da se u nekim elementima preoprezno krenulo u reforme, na primer da su ovlašćenja komore dosta uska, ali smo jasno rekli da je ovo početak promena i da predstavlja dobru osnovu za promene. Na nama je da te promene teku na najbolji mogući način.