Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio za repliku, jer bih ipak uštedeo na vremenu. Znam da je teško raditi, da su ovo nenormalni uslovi i budući da smo većina nas lekari, ne treba posebno vama to objašnjavati. Mislim da je čak i auditorijumu, našem građanstvu jasno da se radi u nenormalnim uslovima, pod velikim psihičkim opterećenjem i da mi nismo ni u ratnom stanju, da nas nije ni neka elementarna nepogoda snašla, pa moramo ovako da radimo i da je to sramota za jednu uređenu zemlju koja hoće da ide u Evropu, koja hoće da slobodom mišljenja, govora dođe do najboljih rešenja u ovom visokom domu.
Moj uvaženi kolega Ilić je, samo sa par rečenica da se osvrnem na njegovo izlaganje, rekao da ne treba da pretimo Krivičnim zakonom. Mi nismo ni pretili, mi samo kažemo šta postoji i kolega je još proširio šta sve kači lekare kada oni mogu krivično odgovarati. To nije sporno. Mi samo tvrdimo da ova komora ne treba da sudi lekarima za profesionalne greške. Kažemo, može za etičke i treba da sudi za etičke, ne treba nam sud, to je ono što smo mi kazali.
Ali, interesantna je jedna stvar. Nedavno je ovde u Skupštini, u ovom visokom domu, održan jedan sastanak u subotu, baš na današnji dan, pre par nedelja, gde se čuo stav resora Demokratske stranke Srbije koja kaže da je njihov stav da treba vratiti zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama. Tu je bila velika rasprava. Ja sam citirao i zapisnik i sajtove, na kojima to može da se pročita, ne mogu da se setim imena kolege koji je ispred resora nastupio, neki od kolega su ovde bili prisutni. I sada, jedna interesantna stvar, odjednom je sve to prihvatljivo, niti se šta izmenilo u tim zakonima; prvo resor vraća, a sada resor pozdravlja, čak i zdušno brani. Nemamo ništa protiv, jer to je pravo naših kolega, ali i to bolje osvetljava čitavu ovu situaciju.
Znate, kada vi kažete "zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije", šta to znači? To je deklaracija, prazna reč. Kako? Na koji način? To nas interesuje.
Kod koga, od koga? Gde su naši interesi povređeni? Pa, sigurno mogu da budu dvosmerno povređeni, od strane pacijenata, da se žale na nas, da li je tako, da ovo, ono. Da li mi imamo prava da odbijemo da lečimo pacijente i u kojim situacijama? Gde to piše? Tu nam treba zaštita.
Da li mi možemo da odbijemo da lečimo nekoga, pod kojim uslovima? Znači, ako bi se to propisalo, pa to bi već bio neki vid zaštite, konkretan.
Ovako, prazna fraza, koja ništa ne znači. I, molim vas, ovde jasno piše da sudovi časti za profesionalne dužnosti i odgovornosti i izricanja mere za te potvrde. Znači, ono što smo mi govorili, mi smo govorili jasno, mi smatramo da ovakva rešenja nisu dobra.
Sada prelazim na sam član 9. Uvaženi kolega Krasić, koji je juče u jednom briljantnom izlaganju pokušao da objasni i zakonodavcu i nama ovde suštinu problema sa kojima se susreo zakon o zdravstvenom osiguranju, dao je amandman i on kaže da član 9. treba brisati. To je u skladu sa našim dosadašnjim stavom.
Šta govori član 9? "Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenim radnicima, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita." I onda sledeći stav, koji je za nas dodatno loše rešenje: "Direktor komore donosi rešenje o izdavanju, obnavljanju ili oduzimanju licence".
E, sada pazi: imaš kadiju, kadija ti sudi (to je taj sud njihov, časti, recimo), ali onda ima i direktor koji donosi rešenje o izdavanju. Šta će komori direktor, prvo je pitanje. Hajde, ako nećemo termin "predsednik", o tome ćemo kazati možda kasnije nekoliko reči, da se zove, onda bi to trebalo da bude neki sekretar, izvršni neki organ. Ovde se postavlja neki nov inokosni organ, direktor.
Šta će komori direktor? To nam je prvo pitanje. Ko će da bude taj direktor? Nije to jasno. Znači, još jedna instanca od koje zavisi nečija sudbina, još neko dodatni može da se igra, da li je tako, sudbinom lekara.
Neko će kazati - pa, dobro, kritikujete, osporavate. Mi bismo, vidite... Ali, ne možemo mi da pišemo vama zakon, mi vam samo ukazujemo na slabosti i rupe u tom zakonu. Šta bismo mi stavili u taj član 9?
Lepo bismo kazali da donosi kriterijume i propise o kontinuiranoj edukaciji, u zajednici sa Ministarstvom zdravlja i sa Srpskim lekarskim društvom.
Hajde sad, ako hoćemo da idemo i dalje, čak da uzmemo i to, mada je to nepotrebno, da ostvaruje kontrolu ispunjenosti ovih kriterijuma i propisanih uslova za kontinuiranu edukaciju. Mogli bismo i to da prihvatimo.
Zašto smatramo da to nije potrebno? To uređene zemlje lako regulišu.
Samo vi kažite, ako ste već dali monopolski položaj jednom osiguravajućem zavodu za obavezno zdravstveno osiguranje, klauzulu da neće da sklapa ugovore sa ljudima koji nemaju dokaze o kontinuiranoj edukaciji.
Manite te vaše licence. Samo to uvedete i vi ste rešili problem. Samo propišete šta je uslov, kredit sate i takođe je rešen problem. Ali, u zajednici sa Srpskim lekarskim društvom, u zajednici sa vama iz Ministarstva zdravlja, nemamo ništa protiv da vi budete i prvi u tom trijumviratu koji bi doneo uslove koje mora da ispuni lekar, toliko kongresa da obiđe, toliko radova da uradi. Zna se šta tu već spada.
To bi nam bilo prihvatljivo, ali da vam nešto kažem, najbolja licenca je koliko imaš pacijenata. Možete vi na ovakav jedan veštački način, administrativni, birokratski, centralizovani donositi ovo. Život i praksa će biti najbolja licenca za sve nas.
Znači, to je intencija, to je suština, nije rušenje, nije sprdanje sa vama, nego rešenja koja postoje u Evropi, u Nemačkoj, u Švajcarskoj itd. Ako ste već uzeli taj anglosaksonski model licence, kakav poznaje Amerika, e onda je to locirano u njihovim udruženjima. Udruženje ginekologa daje licencu Americi. Znači, struka tu može da govori.
Kao što vidim ovde, dali ste komori da ona odlučuje o zvanju primarijusa. Ne, to je stručno zvanje, najviše stručno zvanje. Koje stručno udruženje? Srpsko lekarsko društvo, i do sada je radilo taj posao. Naravno, vi ste izdavali rešenje, a Srpsko lekarsko društvo treba da bude to koje će brinuti o zvanju primarijusa, jer to nije akademska titula nego je to stručna titula.
Eto, tako vam stoje stvari, draga gospodo. Stvarno moram da vam kažem da je gospodin Krasić iz najboljih namera predložio ovaj amandman. Znam da ga vi usvojiti nećete. Šta možemo. Čudi me samo da neki koji su tvrdili da treba vratiti zakone sada naglo od toga odustaju.