Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, najblaže rečeno, ja sam šokirana posle svih ovih reči koje sam čula o najkvalitetnijoj i jedinoj pravoj humanitarnoj organizaciji, a to je Crveni krst Srbije sa svim svojim ograncima, od pokrajinskog odbora preko opštinskih organizacija Crvenog krsta.
Javila sam se po ovom amandmanu da kažem da ovde dolazi do sukoba dva totalno različita koncepta i da zbog toga poslanička grupa SPS ne može glasati ni za jedan amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka. Ja razumem i njihov stav i njihovu politiku, jer su oni u odnosu na svoj stav propratili celinu zakona i to prosto jedno iz drugoga proizilazi.
Ovde se predlaže, dakle, koleginice Radeta, da se praktično brišu javna ovlašćenja koja su predviđena članom 6, a ja ću kasnije govoriti po sledećem amandmanu nešto više o tome. Apsolutno bih se složila da je Crveni krst Srbije ovako kako je Vlada dala u obrazloženju... Zarad javnosti, želim još jednom da pročitam razlog za odbijanje ovog amandmana – da je Crveni krst Srbije stručno osposobljen i ima izgrađene kapacitete za obavljanje javnih ovlašćenja na efikasan i ekonomičniji način od državnih organa, koji bi za to morali da formiraju posebne organe i tela, da ih materijalno osposobljavaju i da organizuju posebnu edukaciju za njih.
Ja zaista zameram i mislim da možda do svih ovih amandmana i ovakve priče ne bi došlo da nije došlo do spojene rasprave i da je Predlog zakona o Crvenom krstu bio ovde na dnevnom redu u maju i junu, kada smo ga i dobili, jer očigledno, ovo je tema koja apsolutno zaslužuje dužnu pažnju svih nas i građana Srbije koji su se i te kako u zadnjih ne 10, ne 15, sto godina susretali sa ovom organizacijom i apsolutno niko nikada ne može reći da Crveni krst nije bio prvi na mestu gde je trebalo.
Neću se vraćati unazad mnogo, ali nije na odmet reći – i za vreme ratnih dejstava i za vreme dočekivanja izbeglica prvi koji su bili na punktovima, koji su zbrinjavali izbeglice, prvi koji su kasnije brinuli o raseljenim licima sa Kosova i Metohije jesu ne profesionalci zaposleni u osnovnim organizacijama Crvenog krsta, gospodo draga, nego volonteri i po tome je to najsnažnija pravična organizacija koju ova zemlja ima.
Znate, vlast je vlast, ali čast je čast. Vlast je politika, a čast su svi volonteri i profesionalci koji rade u organizaciji Crvenog krsta. Kada kažem politika, ja neću da kažem da ona ne može da bude časna, ali ovo su stvari koje ne treba da budu politički obojene, gospodo draga. Molim vas, mi vređamo svakoga onoga koji svakodnevno kuca na vrata opštinske organizacije. Evo samo jednog primera: poslednja dešavanja u Vojvodini. Ovde smo se svi jako uzbudili, učinili sve što smo mogli da se pomogne i, hvala Bogu, ovih dana smo videli da se to i realizuje, kada su u pitanju sve ove poplave koje su se dešavale u srednjem Banatu, u Jaši Tomiću, Međi; naravno, i Srpska radikalna stranka je tu dala svoj doprinos.
Ko je bio prvi ko je pružio pomoć? Ko je bio prvi ko je reagovao na tu situaciju? Verujte mi, pokrajinska organizacija Crvenog krsta sa svim svojim opštinskim organizacijama i sa njihovim volonterima. Tek dan posle Izvršno veće Vojvodine je tražilo pomoć kako i šta da se uradi da se pomogne ovim područjima ugroženim poplavama.
Gospodo draga, kada se taj narod okretao, idite, pitajte ih, razgovarajte, kada nisu imali šta da pojedu, opštinska organizacija Crvenog krsta Kikinde, i ja sam zbog toga ponosna, došla je i već je donela kamione hleba.
Pitajte da li je istina ovo o čemu govorim. Pitajte da li je istina kada je bio zadnji zemljotres, gde je epicentar bio u Mionici, ko je prvi ko je izašao i ko je pomogao tim ljudima. Pitajte šta se to dešavalo za vreme rata. Pitajte da li bismo mogli ovako tešku ekonomsku, socijalnu situaciju da preživimo da nije bilo organizacije Crvenog krsta koja funkcioniše tako kako funkcioniše. To je jedina organizacija koja je u svakom trenutku sposobna da pozove armiju od hiljade i hiljade ljudi da zaista pomogne unesrećenim ljudima.
Zaista ne mogu da prihvatim, jer sam tako doživela, da se ovde na bilo koji način u negativnom kontekstu govori o ovim ljudima. Znate, mi svi možemo nekoga da volimo, ne volimo, pojedince da poštujemo ili ne. U svakom žitu ima kukolja i ako postoje oni koji su se ogrešili, a rade profesionalno u bilo kojoj organizaciji Crvenog krsta, bože moj, tu su izvršni i sudski organi pa neka o tome donesu odluku. Ali, generalizovati da ćemo sutra čitati u novinama da je došlo do zloupotrebe zato što organizacija Crvenog krsta ima javna ovlašćenja po ovim poslovima, to apsolutno nije tačno.
Ovo je jedan mali, ali značajan zakon. Ovo je zakon za kojim vapiju sve opštinske organizacije, pokrajinska organizacija i Crveni krst Srbije i svi oni građani koji zaista bez ovih organizacija ne mogu da žive. Mislim da je ovo jedan od retkih zakona koji bi zaslužio da se sa što manje priče i sa što manje komentara usvoji, ako mislimo na dobrobit svih onih koji su upravo na granici ili bolje da kažem ispod granice socijalnog bitisanja. Zahvaljujem.