Da li se još neko javlja za reč? Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Samo kratka intervencija koja odgovara na nekoliko pitanja koja su pokrenuta u prethodnim izlaganjima. Iz dokumenta Svetske zdravstvene organizacije - Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu, svi ciljevi iz te strategije Svetske zdravstvene organizacije nalaze se u dokumentu koji se zove "Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu", sa akcionim planom do 2015. godine, koji jeste dokument Ministarstva zdravlja koji je usvojen i na tadašnjem vladinom savetu za zdravstvo i na skupštinskom Odboru za zdravlje i porodicu u prethodnom mandatu. Dakle, strateška dokumenta vezana za politiku i strategiju i te kako postoje.
Društvena briga je širi pojam, to ne bih dalje elaborirao, mislim da sam dovoljno već o tome govorio, ali društvena briga podrazumeva zapravo partnerstvo, u najboljem smislu te reči, koje okuplja i Vladu i nevladine organizacije, i pojedince i poslodavce. Prema tome, obrazloženje koje se tiče društvene brige ne bih dalje širio.
Prihvaćeno je, naravno, u amandmanima sve što je bilo celishodno i svrsishodno, ukupno od svih amandmana na ovaj zakon jedna petina do jedne četvrtine je prihvaćena. Uopšte nisam pravio analizu koji je amandman iz koje poslaničke grupe došao i naravno da to uopšte nije bio razlog. Razlog za odbijanje nečega je suštinski, a ne bilo kakav formalni.
Pominjano je povremeno poverljivo i dobrovoljno testiranje, sa dozom nerazumevanja tog pojma i ja ne bih dalje objašnjavao. Testiranje na HIV mora da bude poverljivo i dobrovoljno zaista, i to su vrlo ozbiljne kategorije.
Ima stvari koje se nikada u zdravstvenom sistemu ne decentralizuju, kao što je analiza i praćenje zdravstvenog stanja stanovništva, kao što su planovi i programi, planiranje i razvoj kadrova, a ono drugo je podložno decentralizaciji, međutim, pre toga pažljivoj proceni i promišljanju.
Ne bih ulazio u povremene tvrdnje koje nikako ne stoje. Bila je čak izgovorena i rečenica da u Institutu za onkologiju nema ničega. To će bolje prosuditi kolege koje verovatno slušaju, gledaju ili će videti prenetu poruku da li zaista nema ničeg u onkološkim centrima u Srbiji.
Kontinuiranost zdravstvene zaštite – u jednom momentu komentarisana su načela. Svakako da mora u ovakvom zakonu da bude načelo funkcionalne povezanosti, načelo stalnog unapređivanja kvaliteta i to jeste značajna novost.
Porodična medicina kao pojam nikada nije bila nikakav uslov EU, a ovde je povremeno izgovarana i takva rečenica. Konačno, EU što se tiče organizacije zdravstvenih sistema ne postavlja nikakve uslove. Postoje direktive koje treba da budu inkorporirane i one jesu u svim ovim zakonima onda kada su bile neophodne. Čak se terminološki u poslednje vreme stalno govori - porodična medicina ili opšta medicina sa institucijom izabranog lekara.
Izbor doktora i ustanove, ustanova i privatna praksa – treba još jednom razjasniti tu dilemu, jer se povremeno vidi nerazumevanje. Zdravstvena ustanova radi, između ostalog, i saglasno Zakonu o javnim službama. Zdravstvena ustanova može da bude osnovana i od strane pravnog i fizičkog lica. Jedan od poslanika je ovde rekao da li on može da otvori porodilište. Može specijalnu bolnicu za ginekologiju i akušerstvo, koja ima i porodilište.
Zašto uopšte privatna praksa definisana kao nešto posebno? Zbog toga što ona jeste posebna, jer se ona osniva ličnim radom nezaposlenog lekara ili penzionisanog, uz saglasnost komore, i on taj posao obavlja kao lični rad privatnog preduzetnika i na njega se primenjuje ovaj zakon i Zakon o privatnom preduzetništvu; na ustanove Zakon o javnim službama.
Prema tome, uslovi su jedinstveni, bez obzira na strukturu vlasništva. Može se reći ne jedinstveni, nego potpuno identični, od prvog do poslednjeg slova. Zašto uslovi nisu napisani u zakonu? Zato što podzakonski akt koji reguliše uslove u ovom trenutku ima 100 stranica. Zakon o državnoj upravi koji je upravo Skupština nedavno usvojila sasvim jasno daje ovlašćenja ministru i Ministarstvu da donese akte i pravilnike koji služe za implementiranje i za primenu ovog zakona.
U jednom trenutku izgovorena je rečenica iz koje se vidi da je potrebno razjasniti da je pružanje hitne pomoći građanima obaveza svakog zdravstvenog radnika, gde god se on našao, ali obavljanje delatnosti hitne, urgentne medicine je nešto drugo i spada u onaj red delatnosti za koje država procenjuje da je od javnog interesa da budu organizovane samo u ustanovama koje su u državnom vlasništvu.
Ponavljam, nema suštinske diskriminacije privatne prakse. Privatna praksa po definiciji je oblik koji se osniva ličnim radom nezaposlenog lekara ili penzionisanog, uz saglasnost komore, i on je obavlja kao privatni preduzetnik. To je razlika. A zdravstvena ustanova ima identične uslove, bez obzira kakva je struktura vlasništva.

Narodni poslanik Paja Momčilov.

Gospodin ministar je odgovorio na neke naše primedbe i to je dobro, ali verovatno vreme i zamor čine svoje. Ono što smo mi govorili nije ovo što vi odgovarate. Bio sam jasan kada sam rekao da je predavač želeo uvođenje porodične medicine, kako preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. O tome sam pričao. Potpuno je jasno.
Nemojte mi klimati glavom, prekinite sa tim, ponašajte se pristojno. Zamenik ministra ili pomoćnik ministra ili sluškinja ministra, ne znam kako da nazovem, klima glavom i kaže – ne znaš. Dobro, i ako ne znam meni je to dozvoljeno, ja sam poslanik. Vi ste ekspert, kako vas nije sramota to da izjavljujete iz te klupe. Meni je to dozvoljeno, nije vama dozvoljeno.
Neka gospodin ministar, on je ovlašćeni predstavnik Vlade, nemojte se trpati gde vam mesto nije, on zastupa Vladu. Vrlo je nekorektno, vi rušite protokol. Ako vam on ne dozvoli da kažete ne smete da govorite. Vi niste ministar. Ne cenite instituciju ministra. Vi njegovu poziciju rušite. Kako vas nije sramota? Kada vam on dozvoli smete da govorite, a da dobacujete, da pravite ovde pijacu i ulicu, to je skandalozno. Kako vas nije sramota?
Bože moj, vi ste profesor medicinskog fakulteta. Ja vama nikada ne bih dobacivao na takav način, uvek bih vas saslušao i to sebi ne bih dozvolio. To što vi kažete - ne znaš, kažu vaše kolege možda za vas isto pa ja to ne govorim, neću da kažem.
Urazumite se malo, upristojite se, malo bar građanskog poštovanja i kulture pokažite. Vi ste na jednoj visokoj funkciji, nemojte ja da vam držim takve pridike.
Da uzmete dokument Evropska definicija porodične medicine iz 2002. godine, i sada ćete kazati - ne znaš, to ste mogli primeniti, po nama, zato što je UNICEF ovde preduzeo istraživanje, možda sa vama ili sa nekim iz "Batuta", i izjasnili su se građani, 70% njih je bilo za porodičnog lekara.
Nama je potpuno jasno, gospođo Simić, da Evropska unija ne propisuje šta se mora, ona daje direktive. Ne bi pristale ozbiljne zemlje države članice, jedna Francuska, Nemačka da neko propiše šta moraju da rade.
Nama je potpuno jasno da Svetska zdravstvena organizacija kaže da nema idealnog modela i da svako mora sebi naći. Nemojte te stvari da nama spočitavate da mi ne znamo.
Vi, gospodine ministre, molim vas dignite malo nivo svojih izlaganja. Znamo da nema idealnog modela i da moramo naći svoj. Nemojte da idete na taj prizeman nivo omalovažavanja. Mi konkretne stvari navodimo, navodimo konkretan dokument i onda neko klima glavom, ne znam. To nije u redu.

Naravno, molim svakog ko učestvuje u radu ovog parlamenta da se shodno svojoj poziciji ponaša. Saradnici da savetuju ministra, narodni poslanici da se obraćaju ministru i poslanicima, tako da se svi nađu na svom mestu.
U cilju obavljanja konsultacija, da se ne bismo dalje oko ovoga raspravljali, dajem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad. Gospodine Markoviću, znam da se javljate za repliku, ali da li možete da sačekate da ja pročitam nešto.
Imajući u vidu da smo pre ove pauze tj. na početku popodnevnog rada konstatovali ostavke narodnih poslanika, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeni su vam izveštaji Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Miroslavi Gušić i Marku Kronji, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Miroslavi Gušić i Marku Kronji.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Izvolite, gospodine Markoviću, sada imate reč, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od osnovnih obaveza, jedna od prvih obaveza predsedavajućeg ili predsednika je da čuva dostojanstvo ovog svetlog doma, ovog visokog doma, da čuva dostojanstvo narodnih poslanika.
Međutim, u poslednje vreme, u poslednjih nekoliko meseci, došlo je do prakse da ministri izlaze ovde i da drže političke govore, a ministar je tu samo da odgovori na neka pitanja poslanika, ministar je tu da razjasni neke nedoumice koje poslanici imaju u razmatranju zakonskih projekata pre nego što ih usvoje. Pogotovu ne sme da se dozvoli da pomoćno osoblje ministra, bez obzira ko su i šta su, kako su, dobacuje narodnim poslanicima koji izađu ovde i nešto govore.
Sledeći put kada se tako nešto desi poslanici SRS će tražiti od predsedavajućeg da sve te zamenike pomoćnika ili činovnike iz ministarstva predsedavajući udalji i omogući normalan rad Skupštine. Neverovatno da pored ministra, koji je tu i koji treba da odgovori poslaniku, dobacuju, klimaju glavom, klibere se, dakle, neki činovnici koji su došli iz ministarstva. Poslanici Srpske radikalne stranke to više neće trpeti.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.
Da li još neko ima želju da govori po članu 58? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka reč u zakonu je bitna. Naravno, ima ona čuvena rečenica Staljinova – u Sibir, ne na smrt. Malopre smo pričali, čini mi se, ne znam koji beše član na poglavlje pet, pa smo pričali, pacijent i onda naravno građanin. To se sada ovde... i smatrao sam da je normalan taj termin - građanin. Taj termin - pacijent, već ovde u članu 62. kaže "pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima". Pruži hitnu medicinsku pomoć svim pacijentima, jer to je uobičajeni termin. Ovo čisto ovako da navedem da oni ljudi koji su pravili ovaj zakon nisu baš precizno izmerili svaku reč, pa se negde pominje građanin, a negde se pominje pacijent. Ja sam za to da se pominje pacijent svuda.
Nije to bila suština mojih amandmana. Suština mog amandmana jeste, pod broj jedan ovde kaže – privatna praksa je dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima. Ovim amandmanom koji sam ja podneo želeo sam da na neki način zaštitim privatnu praksu i da kažemo da treba da glasi – pruži hitnu medicinsku pomoć shodno svojim mogućnostima u skladu sa strukom.
Zašto? Zato što postoje medicinske prakse različitih profila, a naravno, postoje i različite situacije kada se neko obraća za hitnu medicinsku pomoć, pa se postavlja osnovno pitanje: ako kod jednog stomatologa koji ima praksu dođe neko sa kardiološkim problemima, da li je stručan i da li je njegova privatna praksa opremljena da stručno i adekvatno može pacijentu, ili kako je ovde navedeno - građaninu, pruži hitnu medicinsku pomoć. Mislim da ne može, da može da pruži samo pomoć shodno svojim mogućnostima, a mogućnost je i znanje i, naravno, u skladu sa strukom.
Ovo iz razloga što će se u praksi desiti da, upravo kako sam naveo, kardiološki pacijent dođe u privatnu praksu kod lekara, da ovaj nije stručan da mu pruži pomoć, da izgubi dovoljno vremena i da ga to košta života. Naravno, iz toga onda proizilaze druge komplikacije da će neko da vam kaže da ste vi zadržali pacijenta određeno vreme, a da je to vreme bilo dovoljno da je, da se javio adekvatnoj zdravstvenoj službi, imao šanse da preživi.
Drugi deo amandmana odnosi se na tačku 5) koja kaže da privatna praksa treba da istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda račun za pružene zdravstvene usluge. Naravno, složio bih se apsolutno sa ovom tačkom 5) kako stoji u zakonu, kada bi tu obavezu imalo, naravno, i društveno zdravstvo ili zdravstvene ustanove.
Smatram da upravo to da istakne cenovnik zdravstvenih usluga prvenstveno mora važiti za društveno zdravstvo, jer je to od mnogo većeg interesa za pacijente, a na neki način kod privatnika mi to izgleda više na kasapnicu nego na privatnu praksu.
Izdavanje računa, pošto zdravstvene ustanove ne podležu izdavanju i kucanju fiskalnih računa, apsolutno smatram normalnim, na zahtev pacijenta.
Treći deo zbog kojeg sam uložio amandman ovde u zakonu kaže – organizuje, odnosno obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom. Mislim da će ovo stvoriti strašan problem privatnoj praksi, a smatram to vrlo ozbiljnom tačkom i da je neophodno da se reguliše način odlaganja medicinskog otpada.
Ako to bude obaveza svake privatne prakse to će znatno poskupeti otvaranje privatne prakse i onemogućiti mnogim mladim ljudima i onim ljudima koji imaju želje da se organizuju i otvore privatnu praksu. Naravno, smatram da se taj medicinski otpad sada neadekvatno odlaže. Treba na zakonit način odlagati, jer to stvara dosta problema, da ne objašnjavam ovde.
Smatrao sam da bi uništavanje medicinskog otpada, kao obaveza koja bi se nametnula svakoj privatnoj praksi pojedinačno, bio veliki izdatak za privatnu praksu. Zato sam predložio da se ova tačka 7) promeni i da glasi – organizuje, odnosno obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada, zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom koja mora obezbediti odlaganje i uništavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom.
Zašto? Zato što se odmah u članu 63. navodi – privatna praksa mora (da ne čitam sve) obezbediti stalno dostupan sanitetski prevoz, zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom koja može obezbediti sanitetski prevoz. Onda kaže da i neke druge dijagnostičke metode privatna praksa mora imati upravo zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom.
Smatram da svaka zdravstvena ustanova poseduje mogućnosti za prikupljanje i uništavanje medicinskog otpada i da će u budućnosti, ako želimo da uđemo u EU, morati na savremen način da prikuplja, odlaže i prerađuje medicinski otpad. Sklapanje ugovora privatnih praksi sa državnom ustanovom za odlaganje i preradu medicinskog otpada samo bi koristilo društvu, a samim tim i doprinelo da bi društveni sektor, koji bi to radio i za privatni sektor, mogao sebi da obezbedi dodatna finansijska sredstva, a da bi tim i prihvatanjem ovih amandmana sve ovo bilo regulisano.
Ne vidim ni jedan jedini razlog da se ovaj amandman ne prihvati, jer sve što je rečeno ovde apsolutno je rečeno dobronamerno, a naravno sve u želji da se pospeši privatna praksa i privatno preduzetništvo, što je cilj i intencija ove države, a naravno i budućnost.
Naravno, da to otvaranje tih privatnih praksi bude na neki način moguće i onim ljudima koji nemaju velika sredstva, a žele da kroz tu privatnu praksu izdržavaju sebe i svoju porodicu.
Želim da kažem, ovaj prvi član, a malopre je ministar rekao, kaže – privatna praksa je dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć. U članu 56, što sam rekao da je u koliziji, kaže se da privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći. Tako piše: hitne medicinske pomoći i hitna medicinska pomoć.
Razumeo bih da je ovde napisano "iz hitne, urgentne medicine", što je već nešto kompleksnije, pa da kaže – privatna praksa ne može obavljati delatnost iz hitne i urgentne medicine. To bi za mene bilo u redu i to bi za mene bila razlika. Mi znamo šta je prva pomoć, šta je hitna pomoć, a pogotovo to treba da znaju lekari. Prvu pomoć pruža svaki čovek ili građanin, a pogotovo oni koji imaju vozačku dozvolu, jer to je sastavni deo obuke za dobijanje vozačke dozvole. To je prva pomoć. Hitnu pomoć, opet, edukovani ljudi, lekari i apsolutno čitam kako je napisano, pa to tako i tumačim.
To bi bila suština izmene ovog člana 62. za koji apsolutno mislim, ako bi se ovi amandmani prihvatili, samo bismo na neki način regulisali bliže neke stvari da ne dolazi do stručnih grešaka, olakšala bi se mogućnost otvaranja ordinacija i regulisanje odlaganja medicinskog otpada. Mislim, možda grešim, ne smem biti sto posto siguran, da minimalno oko 30 hiljada evra košta neka mini komora za odlaganje i preradu medicinskog otpada, što apsolutno mislim da će opteretiti sve privatne ordinacije i da će mnogima onemogućiti da se bave tom delatnošću.

Zahvaljujem se, gospodine Vučićeviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Nadam se ne, da je dovoljno razjašnjen.
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radoslav Jović i Nikola Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radoslav Jović i Nikola Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za zdravlje i porodicu je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.