Hvala vam, gospodine predsedniče. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, ja sam na trenutak napustio salu i to baš u momentu kada me predsedavajući gospodin Mihailović prozvao i pročitao moj amandman. S obzirom da je još uvek rasprava na istom članu, hoću da iskoristim priliku da vas obavestim da povlačim amandman koji sam podneo na član 11. ovog zakona.
Naime, ovim članom su utvrđene kategorije građana, odnosno kategorije stanovništva koje su obuhvaćene zdravstvenom zaštitom. Tražio sam da se taj spisak proširi tako što će zdravstvenom zaštitom biti obuhvaćeni monasi i monahinje. Ministar i Vlada su prihvatili moj amandman, ali je bilo neophodno u njemu izvršiti jednu pravnu redakciju.
Iz tog razloga je Vlada dala svoj amandman kojim je ovo pravno precizirano. Moj predlog je suštinski prihvaćen. Zbog toga ja ovaj svoj amandman povlačim, a zahvaljujem se i gospodinu ministru i Vladi što su imali razumevanja za moj predlog i što će moj predlog postati sastavni deo ovog zakona. Hvala još jednom.

Hvala vam, gospodine Tomaševiću. Hvala vam i na toleranciji da to niste saopštili unapred, pa ste omogućili da se iznesu stavovi o ovom amandmanu.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije bilo potrebe da predsednik Skupštine malopre ovde u ulozi, kao nekog mirovnjaka, predstavlja ovde Marti Ahtisarija u Skupštini, da govori o nekom pomirenju, o nekakvoj toleranciji. Jednostavno, mi srpski radikali danas nastavljamo ono što smo juče započeli. Raspravljamo o veoma važnim segmentima društvenog života. Raspravljamo o predlozima Vlade Republike Srbije, koji su posle naših istupa juče, a verovatno će tako biti i danas, nažalost, poprilično uplašili građane Srbije.
Uplašili su ih zbog toga što je svaka vaša tzv. reforma udarac više za građane Srbije, počev od smanjenja, pa ukidanja penzija, preko ukidanja socijalnog osiguranja u određenim segmentima, a danas imamo zdravstveno osiguranje; to je nešto što je zaista zabrinjavajuće i što plaši građane Srbije.
Naši jučerašnji komentari i diskusije izazvali su pozitivne reakcije i stručne javnosti i građana Srbije. Zbog tih reakcija svakako postoji nervoza u ovom parlamentu, ali ne u redovima Srpske radikalne stranke. Mi nemamo razloga da budemo nervozni i vi dobro znate da mi prihvatamo, odnosno da radimo ako treba i 24 časa neprekidno. I, nikada ne pokazujemo da nam je to dosadno, ni da nam je to teško, jer mi radimo svoj posao upravo onako kako obećavamo građanima Srbije u nekoj izbornoj kampanji. Tako se i ponašamo i tako ćemo da radimo i dalje.
Kada sam juče, ministre, govorila o slučaju Zemunske bolnice, sećate se i onog pregleda u privatnoj ordinaciji od strane lekara Zemunske bolnice, do viđenja ministre, čula sam juče u komšiluku kada sam se vratila još jednu informaciju.
Kaže jedna moja komšinica: "Dobro si ono rekla. Jeste tačno, ali slične stvari se dešavaju i u Domu zdravlja u Šilerovoj ulici u Zemunu." Odnosno u Domu zdravlja, Šilerova u Zemunu. Kaže, tamo oftalmološki pregled dece vrši jedna doktorka i konstatuje šta je u pitanju, ali kaže – ne mogu ja to ovde sve do kraja da vam kažem, nemamo mi ovde određene instrumente za definitivno uspostavljanje dijagnoze, nego vi treba da odete u Vrtlarsku ulicu, to vam je preko puta parka, velikog zemunskog parka.
Tamo vi odete sa detetom koje ste doveli na pregled, sačekate 15 minuta, koliko je potrebno toj gospođi da dođe iz ulice Rade Končara do Vrtlarske u Zemunu, i ta ista žena, ta doktorka završi pregled, uspostavi konačnu dijagnozu. Dakle, bez ikakvih dodatnih instrumenata, jer je sve već uradila u domu zdravlja sa instrumentima i ostalim uređajima i opremom koju su u domu zdravlja kupili još srpski radikali 1998. godine i 1999. godine, kada smo opremali i opremili dom zdravlja u Šilerovoj, tako da je jedan od najopremljenijih domova zdravlja u Beogradu.
Za tu gospođu doktorku iz doma zdravlja kažu njene kolege da niko sa njom ne sme da se zameri, zato što je u dobrim odnosima sa ministrom zdravlja. Ovo ne tvrdim, tako kažu, a evo sve elemente sam vam dala, proverite, vidite o čemu se radi.
Još jedan deo naše jučerašnje diskusije je privukao pažnju javnosti. Takođe su me ljudi jutros pitali – da li je moguće ono što smo juče čuli, što vi radikali pričate, da li je moguće da mi za svoje pare ne možemo da koristimo lekarske usluge onako kako mi hoćemo i da ne možemo da biramo lekare? Kažem građanima – da, takav zakon vam predviđa ministar Tomica Milosavljević, takav zakon će verovatno usvojiti skupštinska većina.
Znači, za svoje pare možete da birate frizera, krojača, obućara, sve za svoje pare možete da birate, ali za svoje pare ne možete da birate lekara, nego dobijate lekara kojeg vam tamo izvuku iz šešira.
Da li vi možete sa njim da uspostavite određeni kontakt, da li ćete vi na taj način otići od lekara koji vas godinama prati, to više nikoga nije briga, kao što uopšte nije briga Vladu Republike Srbije za zdravlje građana, za život građana, za standard građana uopšte, i to iz dana u dan pokazujete, iz zakona u zakon.
U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 14. Predloga ovog zakona, tako što sam tražila da brišete, da menjate ovaj rogobatni naslov, koji valjda niko živi ne razume. Ovaj naslov mi je dokaz, ministre, da vi niste pročitali zakon, ono što sam vam malopre rekla. Prosto ne mogu da verujem da ovo ne biste primetili, vi ste pismen, obrazovan čovek, da bi vam promaklo da naslov iznad člana bude – Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca. Šta li to znači, da li to neko razume?
Zašto ovako komplikovana formulacija kada je moglo jednostavno da se kaže upravo ovako kako sam amandmanom predložila – obaveze poslodavca. Pošto se radi o zakonu o zdravstvenoj zaštiti, onda je potpuno normalno da se naslov – obaveze poslodavca odnosi na obaveze u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi volite tako, pošto imate jedan problem u vašim službama, ne samo vašeg ministarstva, nego u svim službama, ministarstvima. Naravno, ništa loše neću da kažem za ljude zaposlene u ministarstvu, jer je za rad ministarstva odgovoran isključivo ministar, ali šta vi radite? Vi ovde imate tri saradnice.
Jednoj ste rekli – evo vam zakon iz Hrvatske, iz Slovenije, iz Bosne i Hercegovine i svaka sa svog aspekta da napravi nekakav predlog; ono što ste vi danas objašnjavali, kako se dolazi do predloga zakona, sada vam ja objašnjavam kako vi dolazite do predloga zakon. Onda normalno one žene, svaka pročita taj zakon koji ste im vi zadali i onda se iz tih zakona napravi jedan konglomerat, iz tih tri, četiri, pet zakona, zavisi koliko zakona konsultujete i onda imamo tekst koji je pre svega potpuno nerazumljiv.
Onda imamo zakone koji imaju više stotina članova i više stotina strana, kao da je to najbitnije, kao da ovo ne može da se uradi u mnogo manje članova, ali jasnih, konciznih, preciznih, koji su jasni svakome ko pročita zakon.
Slušate to od mene svaki put kada izađem za govornicu i slušaćete i dalje, i vi i svi ministri. Ja sam pravnik i želim da kao pravnik komentarišem i ovaj i ostale predloge zakona. Onaj stručni deo govore kolege profesori doktori koji zaista to znaju. Dakle, neprihvatljivo je da vi ovakvim nekakvim novogovorom "ulepšavate" tekst zakona, a to apsolutno ništa ne znači, samo pravi zabunu. Nepreciznost je karakteristika svih vaših zakona, nepreciznost, uopštenost, nešto što mi ne možemo da prihvatimo.
Kada sam juče o nekom amandmanu govorila rekla sam da vam ne zameram što ste rekli da je odgovor zbog čega ne prihvatate jedan od mojih amandmana isti kao neki prethodni odgovor, jer se radilo o sličnim amandmanima, ali danas vam jako zameram, ministre, što kažete da se amandman koji sam ja podnela ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koji su podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na član 14. Predloga zakona.
Ja zaista nemam nikakvih dodirnih tačaka, niti moj amandman sa amandmanima ovo dvoje kolega. Ako ste čitali amandman Mehe Omerovića i Ljiljane Nestorović i moj amandman, onda je trebalo da primetite da uopšte nisu isti razlozi zbog čega smo amandmanski intervenisali, oni onako kako jesu, a mi iz SRS ovako kako smo intervenisali. Čak nije ni isti tekst amandmana.
Nemojte da potcenjujete inteligenciju ni narodnih poslanika ni građana Srbije. Valjda ste se uverili da mi mnogo dobro radimo ovaj posao, da čitamo svaku reč i ono između redova, što vi mislite da ne može da se pročita. Nemojte više na ovaj način da se igrate sa nama. Uozbiljite se, ministre, jer to je najmanje što možete da pružite kada ste u ovom parlamentu.
Ja ne insistiram, niti baš nešto preterano očekujem da ćete da prihvatite neke naše amandmane. Jednim delom to nećete da uradite zato što je vama neprihvatljivo, to je neki koncept u vašim glavama, da nešto što predlažu srpski radikali može da se uklopi u ono što vi radite. S druge strane, jasno je da imate svoj koncept, koji je potpuno drugačiji od koncepta i prilaza rešenju ovog problema koji ima SRS.
Naravno, tu nemamo nikakve dileme, ni problema. Mi to razumemo, ali nemojte vi da se ponašate kao da mislite da mi to ne razumemo, pa onda kažete da o članu 14. isto mislimo moj uvaženi kolega Meho Omerović i ja. Naravno da ne mislimo isto i pretpostavljam da ćete to sada da čujete kada kolega Meho Omerović bude obrazlagao svoj amandman. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, sklonite ovaj rogobatni naslov i stavite bar normalan naslov, makar imali nenormalan zakon.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Omeroviću. Korektnosti radi, prihvataju se često, ne u istom, i amandmani svih stranaka koje odgovorno učestvuju u radu parlamenta. Imali smo primere juče. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je koleginica Vjerica Radeta, uvek ću se boriti za različito mišljenje i to je suština demokratije i parlamentarizma.
Suština amandmana koji smo koleginica Ljiljana Nestorović i ja u ime SDP podneli je u tome da se naslov iznad člana 15. koji glasi: "Društvena briga za zdravlje na nivou pojedinca" promeni i da glasi: "Briga za zdravlje čoveka i građanina". Prema tome, to je naš predlog amandmana i pokušaću bukvalno da nastavim obrazlaganje za ovaj amandman koji ima veze i sa onim što smo podneli na neke prethodne članove.
Naime, Vlada Republike Srbije u svom odgovoru i na prošli naš amandman koji se tiče terminologije i zamene društvene za državnu i u ovom amandmanu daje veoma interesantne, čak kada je ovaj član 15. u pitanju veoma problematične, odgovore, odnosno obrazloženja. Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je isti podnet u suprotnosti sa članom 145. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije kojim je uređeno da podnosilac amandmana ne može da podnese više amandmana na isti član predloga zakona, a što je u konkretnom slučaju učinjeno".
Molim vas da mi odgovorite gde vi ovde vidite dva amandmana na član 15. ili na naslov iznad člana 15. i ja ću onda da vam čestitam na iskrenosti i na tačnosti u vašem obrazloženju. Ne postoje dva amandmana na član 15. na koji smo koleginica Ljiljana Nestorović i ja dali svoj amandman. Postoji samo jedan jedini naš amandman, a to je ovaj kojim tražimo da se promeni podnaslov, odnosno naslov iznad člana 15.
U Prosvetnoj enciklopediji koja je izašla davne 1978. godine, dakle u vreme samoupravljanja, naći ćete na nekoliko stranica određenje raznih pojmova na kojima je počivalo tadanje ustavno uređenje SFRJ, kao što su: društveni dogovori, društveni nadzor, društveni ugovor, društveni proizvod i naravno društveno samoupravljanje, koje je bilo osnov društveno-političkog sistema, a zasnovano na vlasti radničke klase i radnih ljudi. Mislim da je sasvim jasno šta hoću da kažem, ako neko hoće da razume.
Imali smo jedan sistem koji je bio zasnovan na koncepciji društvenog, gde ništa nije bilo pojedinačno, pa čak ni državno. Ne želim sa ove vremenske distance da kritikujem takav koncept kada svi znamo da on nije mogao da opstane i da je sve faktički propalo, jer su i privreda i ekonomija uništene i danas živimo u kapitalizmu, hteo to neko da prizna ili ne, u pravnoj državi koju pokušavamo da izgradimo, u kojoj su građani nosioci vlasti i vlasnici. Tako je moralo da bude.
Ponavljam, važeći Ustav, sa svim svojim slabostima, ali to je jedini i važeći Ustav države Srbije, iz 1990. godine nema nijednu odredbu o društvenom uređenju. Samo se na jednom mestu pominje društvena briga o deci.
Ovih dana gledamo dokle je dovela ta društvena briga o deci – do velikog broja zlostavljane dece, uništavanja dece, dece bez orijentacije, loših službi socijalnog rada, koje nisu u stanju da se nose sa problemima dece.
Država preko svojih institucija mora da uzme stvar u svoje ruke, umesto društva koje suštinski ne znači ništa.
U odgovoru Vlade takođe nam je rečeno da je u uporednom pravu uobičajeno da se koriste ovi termini kada je u pitanju društveno zdravlje.
Mislim da to naprosto nije tačno. Nemoguće je da se u tradicionalno kapitalističkim zemljama pominje društvena briga za zdravlje, pa ni u zemljama koje su pre nas u tranziciji to uradile.
Gledali smo Zakon o zdravstvenoj zaštiti Crne Gore, koji je usvojen 3. juna 2004. godine, gde oni kažu: "Zdravstvena zaštita predstavlja skup mjera i aktivnosti na očuvanju i unapređenju zdravlja, sprečavanju i suzbijanju bolesti," itd, "zdravlja građana Republike", "građanin ima pravo, građanin je dužan" itd. Dakle, nigde ni na jednom mestu nemamo društvenu brigu o zdravlju na kome počiva društvena zaštita.
Na samom kraju ne bih želeo da se stekne utisak da poričem postojanje društva, ali društvom i problemima društva se bave sociologija, filozofija, istorija i neke druge nauke.
Zakone donosi država, dakle, državu predstavljamo preko građana mi kao poslanici Republike Srbije, a ne društvo, i te dve stvari se danas više uopšte ne smeju mešati. One nemaju jedna sa drugom na neki način veze kada je u pitanju donošenje zakona i formulacije koje bi trebalo da proisteknu iz ovoga što smo pokušali kroz amandmane.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 15. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre sat i po vremena prigovorio je gospodin ministar kolegi Milkoviću da on ne čita zakone. Trebalo je, gospodine ministre, da pročitate ova obrazloženja koja je neko u vaše ime napisao, odnosno u ime Vlade, i dao poslanicima.
Identična je situacija kod mog amandmana, gde sam intervenisala u ime SRS, braneći pre svega naš stav da je takav način kategorisanja, kao što je ovde slučaj u članu 15. gde je naslov - Društvena briga za zdravlje na nivou pojedinca, nešto što je prevaziđeno.
To je ne samo naš principijelni stav, nego naša intencija kod eventualne promene važećeg Ustava, te i još neke druge kategorije iz onog realsoc perioda su zadržane u mnogobrojnim zakonima, u nekoj terminologiji.
Možda je to nešto ili neko vreme od pre devedesetih godina u kome ste bili pa se niste uklopili sa svojim načinom razmišljanja u ovaj period višestranačja, u nešto modernije, ali jedan kolega je doneo kako su to uradili oni od kojih ste uglavnom prepisali zakon, a tiče se hrvatske ustaške vlasti. Skoro sve ste prepisali, samo što oni kažu društvena skrb na ustaškom novogovoru i umesto član kažu članak, a sve drugo je skoro identično i u mnogim poglavljima se tako ponavlja.
Mi smo smatrali da treba da vam ispravimo i da to bude pitkije, ne ovako rogobatno, primerenije našem jeziku i novim načinima koji su sada primenjivi i da se lepo napiše da je to obaveza pojedinca. Jeste obaveza pojedinca, kao što vi kažete, tu se koncepcijski uopšte ne razilazimo u ovom članu 15, da se u granicama svojih znanja i mogućnosti uključuje u društvenu brigu za zdravlje, kao i da povređenom ili bolesnom u hitnom slučaju pruži prvu pomoć i omogući mu dostupnost do hitne medicinske službe.
U stavu 2. kaže se da je dužan da čuva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, životnu i radnu sredinu, da je dužan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u međunarodnom saobraćaju protiv određenih zaraznih bolesti utvrđenih zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, kao i da snosi troškove vakcinacije nastale u postupku sprovođenja te mere.
Ovo nije u slučaju, gospodine ministre, kada se radi o nekom unapred utvrđenom turističkom putovanju po ugovoru zato što mi imamo Zakon o turizmu i ugovor o putovanju koji kaže da kada je lice koje se prijavilo za određenu destinaciju osigurano i kada plaća to osiguranje u međunarodnom saobraćaju apsolutno ima pravo na sve troškove koji mu se eventualno dese u nekoj zemlji gde se, ne daj bože, širi neka epidemija ili neka zaraza.
Dakle, to smo sada raščistili. Ne možete ništa da nam prigovorite, da kažete da vam čisto eto samo da bismo vas mučili trljamo nos sa amandmanima. Nije tačno. Koncepcijski se ništa ovde ne menja, samo mislimo da je ovo prevaziđen način i kategorija koja ne treba da opstane ni u pravnom prometu. To je naš principijelni stav i mislimo da je to mnogo bolje rešenje.
Kada se već ovde govori o obavezi pojedinca, kako smo to želeli da kažemo, iskoristiću priliku da potenciram ono što smatram da je veoma važno. Iako nisam lekar, kao ni mnoge kolege narodni poslanici SRS, veoma temeljno sam se spremila za ovu sednicu i ovaj zakon i pročitala sam sve ovo.
To je strateški plan za "Torlak"; pročitala sam ovaj plan i projekat za Institut "Torlak" do 2010. godine od korica do korica, sa nečim što sam apostrofirala i potencirala i imam nameru da vas pitam.
Dakle, aktuelizovano je ovih dana, juče je u jutarnjem dnevniku napravljen prilog o tome, putem izveštača koji je išao od jedne do druge apoteke, iz više gradova, da uopšte nema vakcina za grip, sada kada je već na pragu zima i kada će epidemija da se širi. Deset hiljada vakcina je, po informacijama koje je dobio taj novinar, urađeno u Institutu "Torlak" za ovu godinu, iako su mogućnosti mnogo veće.
Moram da vas podsetim da je ovaj institut neprekidno radio za vreme onih nezapamćenih ekonomskih i svih drugih sankcija koje su bile sprovedene nad našom zemljom i našim narodom gotovo čitavu deceniju.
Kao što su kolege, pre svega doktor Paja Momčilov i ostali lekari iz SRS, više puta rekle, opšte je poznata činjenica da je centrifuga u tom institutu, koji je međunarodno visokog renomea, stara 50 godina. Činjenica da je u ovoj strategiji, ovoj studiji, koju sam čitala i do koje sam došla, urađen kompletan plan i projekat što se tiče finansijske konstrukcije kako bi se ne samo oporavio "Torlak", nego i mogao da konkuriše i svetskim poznatim kućama, kao što je "Aventis", koje su poznate u proizvodnji vakcina i čije ćemo najverovatnije i ove godine morati da uvozimo; da ne govorim o skandalu koji se nedavno desio, da je umesto vakcine bila obična voda i da su građani ogorčeni zbog toga.
Znate, kada je već potencirano to da u budućnosti građani, pacijenti neće moći da izaberu svog lekara, stavite se u položaj običnih ljudi, jer vi ste lekar, vi ste ministar, i kako to sada utiče na opšte psihičko stanje ljudi, jer je činjenica da su zaplašeni i da za svoju decu i stari i nemoćni neće moći ove godine da obezbede vakcinu protiv gripa. Da li je to normalno u jednoj državi, za koju vi kažete da je dobila mnoge druge projekte, koje su dobile samo neke zemlje.
Opet moram da se vratim, gospodine ministre, na ono što ste spominjali za skoro 60.000 trudnica u našoj zemlji, kako ste vi rekli, diskreciono, a vi ste rekli veoma poverljiv projekat njihovog testiranja na HIV virus. Pravo da vam kažem, nikakve poverljivosti tu nema. Lekari, doduše ginekolozi, koji su mi se javljali, dok ste vi to govorili, iz Kragujevca i koji su renomirani i poznati u toj oblasti čude se jednoj takvoj vašoj izjavi. Dakle, pre svega, svaka trudnica mora da da krv na analizu kada počne da vodi trudnoću i kada dođe kod svog lekara, tako da tu nema ništa tajno i poverljivo.
Sa druge strane, u pitanju je, kako oni kažu, jedan ogroman novčani (naravno u evrima) iznos projekta kojim rukovodi izvesni lekar Spasa Anđelić i Mirosinka Dinkić. Neko je ovde rekao – nemojte da spominjete nečiju majku. Nije ona nečija majka.
Ona jeste majka ministra finansija i vašeg stranačkog kolege, ali ona je javna ličnost, neko ko se javno eksponira i ona je u ovaj projekat uključena zajedno sa Spasom Anđelićem.
Inače, rekli su mi da je čovek sve moguće režime prošao, od Brozovog komunizma, preko svih disidenata, ili kako ih već uzimate, 8. sednice, da je došao na kraju do toga da ove 2005. godine rukovodi tim projektom koji nije ništa drugo nego sistem za pranje para.
Kako to ide u toj hijerarhiji? On je na vrhu, zajedno sa Mirosinkom Dinkić, i tako se rade svi projekti, tako se uzimaju ogromne pare; dakle, da li je u pitanju nefrologija, ginekologija, da li je u pitanju hirurgija...
Ja ne znam zaista, gospodine ministre, šta je sa vama, ako ste nervozni, izvolite, izađite malo da se smirite, popijte kafu, sokić, neka vas neko izvede, nemojte na takav način da reagujete, govorim o ozbiljnim stvarima. Ovo su ozbiljne primedbe.
Dakle, to dolazi do toga da volonteri ili puki volonteri koji su na kraju tog lanca dobiju ručak ili su tu zbog toga što će da popiju sok i kafu, neko za predavanje 50 ili 100 evra, a oni koji su na vrhu ogromne pare za nešto što vi zovete kapitalnim projektom.
Da se ne biste na takav način time hvalili, a vaše kolege, pre svega ginekolozi koji su zgranuti zbog toga što ste tako nešto, kao što oni kažu, izvalili sa skupštinske govornice, kao i svi drugi, a pre svega ja, koja sam sve ovo proučila i trudila se da shvatim u čemu je suština, postavljam vam sada, što su postavili i nosioci te analize, to ključno pitanje – da li je za državu, po vašem mišljenju, u ovakvoj konstelaciji i u odnosu budžetskih stavki normalno da se o "Torlaku" uopšte ne vodi računa i da je on pušten niz vodu, kada je u pitanju neki projekat i finansijska projekcija od 20 miliona evra?
Poređenja radi, da vam kažem da je to iznos koji je manji od iznosa predviđenog za Agenciju za promociju izvoza. Kada je ustanovljavana Agencija za promociju izvoza i kada je određen taj iznos sredstava, koji je otprilike 20 miliona evra, mi smo postavili pitanje šta je to država Srbija u ovom trenutku spremna da proizvede kada je sve uništeno, od poljoprivrede, preko svih onih mogućih zdravih privrednih grana.
Vi sa druge strane imate spreman projekat, ljude i ustanovu koja je svetski poznata, renomirana i gde je potrebno da se finansijskom injekcijom ubaci 20 miliona evra, koja bi ne samo mogla da proizvede, a da zaštiti interes svakog građanina i da brine o njemu kada je u pitanju obična vakcina za grip, nego i da izvozi, da parira ovim malopre spomenutim svetskim kompanijama.
To je ono o čemu vi treba da razmišljate i da se za to zalažete kao ministar, i kada se projektuje budžet i na sednicama Vlade, jer je nemoguće da nam date neko drugačije obrazloženje zašto je "Torlak" danas u ovakvoj situaciji kada je u svim ovim budžetskim stavkama ovako za pet sekundi moguće da se pronađe gde se sve troše pare i da se skupi tih 20 miliona evra sa kojima bi se ova renomirana ustanova podigla na najviši mogući nivo i pružila, pre svega, nama građanima Srbije jedan vid sigurnosti, a mogla da parira i da izvozi sve to što proizvede na evropsko i svetsko tržište.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Ispred poslanika SRS kolega Branislav Blažić je podneo amandman i predložio da se naslov iznad člana 16. i član 16. brišu. To je kratak član. Naslov glasi – Plan razvoja zdravstvene zaštite, pa onda član 16. kaže ovako: "Radi obezbeđivanja i sprovođenja društvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skupština Republike Srbije donosi plan razvoja zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: plan razvoja)."
Već sam ranije govorio, mi smo vam predložili ovako, ako vi hoćete da iole sledite nešto što je savremeni put u zdravstvenoj zaštiti; ovo vam je jedna stara komunistička centralistička mera, nepotrebna mera. To je bilo u komunizmu i neko ne može od toga da se izleči i misli da je to dobro. To je dobro za nekoga ko neće da decentralizuje, nego hoće da centralizuje. Dakle, tu mislim na državu i na zdravstvenu zaštitu.
Da ne bude prazna reč i da radikali samo izbacuju parole, samo razgrađuju, šta je predlog? Lepo smo vam predložili, kao visokom funkcioneru Svetske zdravstvene organizacije... Samo hoću da kažem da je sedamdesetih godina 39 ljudi sa ovih terena bilo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji; bili su visoki funkcioneri, četvoro je bilo predsednika komiteta u to vreme, četvoro je bilo u inostranstvu predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, a najveći broj je bio iz ove zemlje.
Znači, mi smo nekad bili i te kako jaki u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pored toga što smo i osnivači te organizacije, a koliko znam Andrija Štampar je bio predsedavajući te konstitutivne konferencije. Znači, bilo je nekada boljih vremena, kada smo bili daleko cenjeniji u toj organizaciji, kada su naši stručnjaci i te kako bili na ceni. Sada smo spali na to da nam kojeko dolazi iz sveta, nekompetentni stručnjaci, i da nam kroji rešenja.
Ako smatrate da je vaš uspeh da ste se oduprli time što ste jednu ovakvu normu ugradili, komunističku, pa kažete, sada mi ravnopravno razgovaramo i izborili smo se za ovo, niste postigli uspeh. To je onda Pirova pobeda vaša. To samo govorim hipotetički, naravno, a sve je moguće da nije i nećete mi sigurno odgovarati, nadam se da razumete šta govorim.
Šta mi zagovaramo? Ako smo član Svetske zdravstvene organizacije, postoje programi koje donosi SZO, koje treba da sledimo, da prilagodimo to što je svetski zadatak i trend našim uslovima i da, pričao sam, donosimo zdravstvenu politiku u ovom parlamentu koja će biti obavezujuća tada za sve poslaničke grupe, koja će biti obavezujuća za Vladu i vaše ministarstvo, gde ćete razrađivati strategiju, pa ćete onda davati zakone. I, naravno, na kraju krajeva, iz tih zakona i te politike i strategije proizaći će i programi. Ti programi treba da budu nosilac, zamajac razvoja naše zdravstvene struke, a nikako centralističko, komunističko, etatističko planiranje, kako ga vi zamišljate.
To je bila samo naša namera. Mi vam dajemo takav predlog i znamo – usvojiti ga nećete. Svaka čast, ne vama, nego poslaničkoj većini koja će za ovo glasati. Svaka čast Vladi Srbije koja donosi na ovakav način ovakve zakone. Mislim da građani Srbije već uviđaju, i lekarska struka je to uvidela u najvećem broju slučajeva, da ovo nisu dobri zakoni. Poruke koje dobijamo neprekidno govore o tome, od visokih funkcionera čak zdravstvene struke imamo takve informacije, bombardovani smo time. Shvatiće i građani. Ako ovo sve usvojite na ovakav način, kada posledice dođu, onda će biti malo kasno, onda će građani i te kako videti šta se sve danas ovde pričalo i šta se nama u stvari događa. Hvala.

Hvala, gospodine Momčilov. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.