Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad. Dozvolite mi da saopštim jednu informaciju o ostavkama narodnih poslanika Sovranija Čonjagića i Vesne Lalić-Dragović.
Primili ste ostavke Sovranija Čonjagića i Vesne Lalić-Dragović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnim poslanicima Sovraniju Čonjagiću i Vesni Lalić-Dragović, danom podnošenja ostavki.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodne skupštine, na predlog Administrativnog odbora, konstatujem da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima Sovraniju Čonjagiću i Vesni Lalić-Dragović, izabranim sa izborne liste G17 plus - Miroljub Labus.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za šta je zadužena Izborna komisija.
Nastavljamo dalje rad, samo da ja završim ovaj operativni deo.
Da li se još neko javlja povodom člana 29? (Ne.)
Na naslov glave VII i član 44. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Dunjić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Hvala, gospodine Anđelkoviću, dobrodošli i vi u naš parlament. Niste bili tu pre podne, evo sada ste stigli...

Gospodine Momčilov, gde sam ja bio pre podne to je moja stvar. Ako već hoćete da znate, bio sam na skupu bivših omladinskih funkcionera, 500 funkcionera, u Brzeću i bilo mi je zadovoljstvo da budem sa tim mladim ljudima. Dakle, juče po podne i danas, tako da se nisam odmarao, ako ste to hteli da kažete.

Nisam ni u kom slučaju, nego samo kažem da uvek postoje neki prioriteti i ovo što ste vi sada izabrali kao prioritet, to je za mene sasvim u redu i ja to pozdravljam, to je za mene u redu, opet kažem, jer omladina je naša budućnost. Prema tome, lepo je što ste tamo bili.
Sad se vraćamo na rad, na amandman koji smo uložili ispred SRS, dakle, narodni poslanik Milomir Dunjić je predložio da se naslov glave sedam i član 44. brišu.
Da vidite kako glasi taj član 44: "Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili život drugih lica ili imovinu, može ga uputiti na bolničko lečenje, a nadležni doktor medicine odgovarajuće stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolničko lečenje bez pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu konzilijum stacionirane zdravstvene ustanove odluči da li će se bolesnik zadržati na bolničkom lečenju."
Obrazloženje zašto predlažemo da se ovaj član briše je – ako je tačan navod u zadnjem stavu, pa kaže: "Način i postupak, kao i organizacija i uslovi lečenja duševno bolesnih lica, odnosno smeštaj ovih lica u stacionarne zdravstvene ustanove, urediće se posebnim zakonom", znači, ako će se urediti posebnim zakonom, onda nije potrebno stavljati to ovde.
Šta je meni odgovoreno, odnosno gospodinu Dunjiću? Odgovoreno je, sada ću da vam pročitam: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 44. Predloga zakona propisano da će se upućivanje u psihijatrijsku ustanovu bliže urediti posebnim zakonom. Ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman, do donošenja posebnog zakona za ovu oblast postojala bi pravna praznina na osnovu čega se pacijenti upućuju u psihijatrijske ustanove, a što bi stvaralo mogućnosti za zloupotrebe u ovoj oblasti, odnosno narušavanje osnovnih ljudskih prava lica obolelih od duševnih bolesti."
Vidite kakav je odgovor, po svaku cenu moraš naći način da odbiješ ono što ti neko sugeriše, a poziva se na neku logiku. Šta bi ovo značilo?
Dakle, ako ne bismo sada ovo usvojili ovog momenta, onda će psihijatrijski bolesnici lutati gradom i ugrožavati bezbednost, kako svoju, tako i građana Srbije. Zar do sada nema zakona i zar ne postoji sistem prijema i zbrinjavanja psihijatrijskih bolesnika? Zar je do sada ovo kod nas bantutistan, šta je ovo, gde mi živimo, nemojte praviti od Srbije neuređenu zemlju i nemojte karikirati zdravstveni sistem naše zemlje.
Ti pacijenti se i do sada na jedan normalan i primeren način hospitalizuju i leče u našim bolnicama. Drugi je problem, daleko veći, što te bolnice nemaju dovoljno materijalnih sredstava i naša društvena briga prema tim, na neki način hendikepiranim, građanima nije možda na zadovoljavajućem nivou, kao što i naš stav, kao sredine, prema njima nije uvek na zadovoljavajućem nivou, pa su oni često dosta izopšteni iz naše zajednice.
Samo još dve ili tri stvari želim da kažem. Ovde smo izbegli da radimo pet sati u kontinuitetu. Čuli smo da se negde krečilo, a ja sam pitao da li se kreči u zgradi. Ne kreči se. Bila je priča da kuhinja nešto nije u redu. Kuhinja je u perfektnom redu. Ono što se sada događa i radi sa ovom galamom, to je takođe jedan vid pritiska i upravo stvaranja one atmosfere koja treba da dokaže kako je srpski parlament jedna neozbiljna institucija i da se po svaku cenu našim građanima ogadi ova institucija.
Naravno, ovakav žagor i nereagovanje predsedavajućeg po Poslovniku da umiri salu ima istu funkciju, da se obezvredi ono što se govori ovde u jednoj nelegalnoj, sada mogu da kažem potpuno haotičnoj situaciji. Mi tu ne možemo ništa, mi ćemo jednostavno i dalje braniti ove naše stavove. Samo toliko povodom ovog člana.

Zahvaljujem se, gospodine Momčilov. Ne znam kako ste zaključili da je nelegalna situacija. Koliko vidim, ima u sali, nikada veći broj poslanika nije bio. Dakle, ni u redovnim danima nije bilo ovoliko poslanika. Čim ja predsedavam puna je sala.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo sam amandman na član 45. U našem amandmanu predlažemo da se u stavu 1. tačka 1) menja i da glasi – zdravstvene ustanove u državnom i privatnom vlasništvu. Smatramo da je ova definicija pravilnija i sveobuhvatnija.
U tački 2) predlažemo da se izvrši izmena – zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama, kao i druga lica koja se profesionalno bave zdravstvenom delatnošću. Takođe, predlažemo da se u stavu 2. briše odredba koja je u Predlogu zakona predložena.
Razlika između zdravstvenih ustanova se može praviti samo na osnovu prava vlasništva, po mišljenju SRS. Nerazumljivo je da privatna praksa može imati samo određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Smatramo da ovde treba intervenisati u ovom članu kako je predloženo našim amandmanom. Inspekcijski organi u Ministarstvu zdravlja spadaju u zdravstvenu delatnost. Utoliko SRS predlaže da se izvrše izmene u ovom članu i predlažemo da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Jojiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetu i Evropi se pod reformom podrazumevaju suštinske promene u ciljevima zdravstvene politike kao i institucijama zdravstvenog sistema, u skladu sa tim promenama. Dokument o zdravstvenoj politici u svim zemljama donosi najviši zakonodavni organ, a u našem slučaju Narodna skupština Republike Srbije, a u skladu sa tim dokumentom predlažu se strategija, zakoni i programi.
Narodna skupština Republike Srbije nije imala priliku da raspravlja o zdravstvenoj politici, donese dokument za određeni vremenski period koji bi bio osnov za reformu zdravstvenog sistema i zakone koji se sada predlažu. Kao zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije bili smo dužni da donesemo dokument o ciljevima i merama zdravstvene zaštite, zdravstvene politike, u skladu sa dokumentom SZO "Zdravlje za sve u 21. veku", ali to je izostalo.
Ako se ovo ima u vidu, postavlja se pitanje koja zdravstvena politika je poslužila za izradu zakonskih propisa; bez ovakvih primera i bez jasno definisanih ciljeva, kao i stavova definisanih od strane najvišeg zakonodavnog organa, nisu se mogle izbeći brojne nepreciznosti, nejasnoće, kao i druge slabosti.
Amandman koji sam podneo u ime SRS na član 46. govori o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, vrsti, uslovima za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova.
U članu 46. stoji da zdravstvenu ustanovu mogu osnovati republika, AP, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini, ako zakonom nije drugačije određeno. Taksativno je nabrojano, od doma zdravlja, pa pod tačkom 9) klinički centar.
Amandmanom SRS je definisano da se u članu 46. u stavu 2. tačka 5) menja i da glasi – zavod za zaštitu zdravlja, kao i da se briše tačka 8), a to je kliničko-bolnički centar.
Tradicionalni i najprimereniji naziv, u duhu Batuta, treba u svakom slučaju zadržati. Nema logike da se i dalje zadržavaju kliničko-bolnički centri.
Nije jasno zbog čega se tradicionalni naziv zavoda za zaštitu zdravlja menja u "zavod za javno zdravlje". Termin public health je postojao još u 19. veku, ali ni Vladan Đorđević ni Batut nisu ga prevodili kao javno, već kao narodno zdravlje. Čak je i Andrija Štampar osnovao školu narodnog zdravlja.
Institucija koja se bavi narodnim zdravljem, a naročito u domenu uticaja socijalno-ekonomskih faktora na zdravlje, kao i u kreiranju zdravstvene politike, a pre svega kada je u pitanju delokrug rada ove ustanove, sasvim je u redu.
U svakom slučaju, ime mu ne treba menjati, jer nije tačno da su sve zemlje u okruženju prihvatile ovo, samo je Hrvatska to uradila. Ako već hoćete da menjate ime, neka bude makar zavod za narodno zdravlje.
U obrazloženju Vlade stoji da je promena naziva zavoda za zaštitu zdravlja na novi naziv koji se upotrebljava u Predlogu zakona – zavod za javno zdravlje usklađena sa novom delatnošću ove vrste zdravstvenih ustanova, koja prevazilazi dosadašnje poslove koje je obavljao zavod za zaštitu zdravlja.
Mislim da nije adekvatno obrazloženje; tu stoji da se novi naziv ove vrste zdravstvenih ustanova usklađuje sa razvojem nauke u ovoj oblasti, kao i sa uporednim pravnim sredstvima najrazvijenijih evropskih zemalja. Malopre sam demantovao da to stoji.
Moram da primetim da je danas ministar malo aktivniji nego juče, a verovatno i na moj apel. Danas ću pokušati još jednom da apelujem da makar jedan amandman SRS usvoji.
I, ako ceni mišljenje Odbora za zdravlje podsetiću ga ako ne zna, mada nije bio na tom odboru, pretpostavljam da su savetnici preneli informaciju da je na tom odboru šest članova Odbora glasalo za, a četiri protiv.
Doduše, vidim da neki od tih članova koji su glasali protiv više nisu narodni poslanici.
Ako uvažavate mišljenje Odbora za zdravlje, a ja vam odgovorno tvrdim da su i predstavnici drugih stranaka koje predstavljaju poziciju, iz Nove Srbije, DSS, takođe glasali za ovaj amandman, i ako pokažete, kao čovek iz struke i kao čovek koji se više puta zalagao za humanost, da umete da cenite rad poslanika SRS i da date doprinos i da izglasate neke od amandmana SRS, neću više da izlazim za govornicu i da pričam, da pokažem prema vama da nije cilj da pričamo i da vas kritikujemo.
Imao bih dosta da pričam, pre svega o Domu zdravlja Stari grad, gde ste smenili upravne i nadzorne odbore samo zbog toga što direktor nije bio po vašoj volji, odnosno zbog toga što direktor nije uvažavao ono što upravni i nadzorni odbor radi potpuno, a imam ovoliku dokumentaciju. Vi ste malopre u mom pravcu pogledali i rekli da imam veliku dokumentaciju.
Mogu zaista da vam dostavim, a garantujem da kilogram dokumentacije imam iz Doma zdravlja Stari grad, znači u centru Beograda, pa do toga da je, recimo, rukovodstvo Zdravstvenog centra Leskovac zaposlilo 42 radnika iz nemedicinske delatnosti, a onog trenutka kada su došli na vlast danonoćno su upoznavali radnike plakatima koje su lepili na zidove bolnice i u kojima je pisalo - nema nijedno slobodno radno mesto. Imajući u vidu ovakvo ponašanje rukovodstva, postavlja se pitanje kome su ta obaveštenja bila upućena, iz kojih razloga i iz čijih interesa, a verovatno doktorima.
Znači, kažem da više neću da se javljam, ali ako je Odbor prihvatio ovaj amandman – obrazložio sam, suštinski vam ništa zakon ne menja, jer vaše primedbe su da vam suštinski menjamo zakon – mislim da treba da pokažete dobru volju. Unapred hvala.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Pošto niste razumeli moju intervenciju, intervenisao sam zbog buke, a ne zbog broja ljudi. Umorili ste se svojim aktivnostima, pa me niste razumeli.
(Predsedavajući: Razumeo sam vas, ali kad je puna sala onda ne može da bude baš mirno. Vidite kako je sad mirno i tiho.)
Znači, poželjno je da bude galama kad je puna sala i onda je to vašar, kolega.
Idemo na ovaj naš član, treba malo da se razbudimo i razmrdamo svi. I ta vaša duhovitost dobro dođe. Ono što zameramo apsolutno, to je izmena termina public health. Moj kolega je ukazao jasno da je taj termin postojao u Engleskoj u 19. veku i da su naši učitelji koje smo spominjali, Batut i svi, to prevodili sa "narodno zdravlje". To apsolutno jezički može da se sledi i dokazuje kako jeste.
Ovo je definicija termina za planiranje, organizaciju i upravljanje i rukovođenje zdravstvenim sistemom, jednog od bivših službenika Svetske zdravstvene organizacije. Lepo tamo piše - zdravlje naroda, i kaže ovako: "Termin javno zdravlje se odomaćio kod nas u poslednje vreme i zamenio termin narodno zdravlje, koji je bio dugo u upotrebi. Predlažemo da se vratimo terminu zdravlje naroda ili narodno zdravlje, koji više odgovara našem jeziku."
Veliki broj ljudi iz socijalne medicine smatra isto. Oni su nas zamolili da ne propustimo da ovo kažemo. Gospodin ministar je izašao za govornicu... I, ovde su lepo pobrojane razne definicije, šta znači javno zdravstvo, razne konferencije iz 1956. godine, kako je to definisano, pa Vinslouova definicija. Ovde imate i kako engleski komitet definiše public health, pa imate i ono što je izveštaj iz Saitame, sa javnog zdravstvenog samita u Japanu, koji je održan 1991. godine, gde se uvodi termin novog javnog zdravstva i gde se proširuje ono što bi zdravstvo trebalo da obuhvata, da ja sad to sve ne govorim, da ne zamaram sve vas.
Pored svega toga, trebalo bi da ostane i dalje ovaj termin "narodno zdravlje", jer on u duhu našeg jezika najbolje objašnjava ono što je ovaj termin obuhvatio. I zavod, kao što predlaže moj kolega Cvetanović, treba da zadrži i to ime. Zavod za varstvo u Sloveniji se ne zove zavod za javno zdravlje. Mašu mi glavom da se zove drugačije. Kako se zove u Ljubljani zavod za zdravlje? Da li je varstvo "javno"? Pitao sam Slovence, kažu da to nije javno. Pitaćemo još, možda su mene obmanuli.
Zašto vi bežite i zašto rušite jedan dobar termin koji opisuje pravu stvar, vi ćete to objasniti stručnoj javnosti. Mi vam predlažemo da to ne činite, da ne razgrađujete sistem. Niste vi pametniji od Batuta i od onog našeg prvog utemeljivača koji je ovde pominjan. Mislim da je apsolutno potrebno da prihvatite ovaj amandman.
No, vremena se menjaju. Sada je odnos snaga ovakav u ovom parlamentu, daće Bog, za godinu dana ćemo promeniti. Usvojite i to, mi ćemo sigurno vratiti na ono što je normalno, primereno našem jeziku i narodnom duhu.