Dame i gospodo, bez želje da ulazim u nekakvu polemiku, primetio sam veliku razliku između onoga što je govorio gospodin Mašić iz Srpske radikalne stranke i onoga što je govorio gospodin Krasić. Ne znam u čemu je stvar.
Da pređemo na ovo što želim da kažem. Enciklopedija i rečnik Srpske akademije nauka su zaista veliki poduhvati i konačno je dobro da je Vlada odlučila da na sistematski način finansira ta dva velika projekta. Neko je spomenuo da smo imali enciklopediju Stanoja Stanojevića, koja je objavljena između dva rata. To je jedna veoma dobra, veoma cenjena enciklopedija. Imali smo posle rata enciklopediju "Prosvete", koja jeste bila ideološki obojena, to je tačno.
Onda su tražili, kada je izašlo drugo izdanje, ko želi da vrati prvo izdanje, dobiće onda ovo drugo. Razume se, nisam hteo da vratim prvo, nego sam uzeo i drugo, pa onda upoređivao. Onda su mnoge, naročito političke ličnosti, koje su bile u prvom izdanju, sasvim drugačije prikazali ili izostavili. Prema tome, nije tačno da nemamo nikakvog iskustva u radu na enciklopedijama. Ne treba zanemariti enciklopediju koju je radio Miroslav Krleža. Tu ima mnogo toga što se odnosi na stvari koje su se dešavale u Srbiji, na srpski narod itd.
Zaista je velika potreba da se napravi Srpska enciklopedija. Samo da vas podsetim - šta je značila u svoje vreme francuska enciklopedija, koju su radili Volter, Dalamber, Didro, koliko je ta knjiga uticala na razvoj nauke i kulture. Da ne govorim dalje, važno je da se ovaj posao završi.
Što se tiče srpskog jezika Akademije nauka, to je posao koji traje decenijama. Konačno se Vlada odlučila da podrži finansijski taj veliki projekat, od ogromnog značaja.
Da se vratim naučnoistraživačkom radu. Što se tiče mojih primedbi, neću o njima da govorim, to ću izneti na odboru, koji je u 14,00 časova. Izneću to kada budemo razgovarali u užem krugu - samo članovi odbora.
Hteo bih sada da kažem jednu sasvim generalnu stvar. Gospodin ministar zna to, imao sam prilike ranije to da govorim na jednoj sednici odbora. Govorio sam o tome i kada je bio Zakon o visokom školstvu i ranije o univerzitetu, više puta, pošto sam ovde dugo poslanik. Naime, radi se o tome da moramo da se opredelimo kao država šta ćemo mi da finansiramo u domenu nauke. Mi smo mala zemlja, relativno siromašna, i ne možemo da finansiramo sve naučne oblasti, jer nemamo mogućnosti, a možda i naučnog potencijala. Ali, moramo da odaberemo izvesne oblasti u kojima ne smemo da zaostajemo, one druge da pratimo, da smo informisani, a samo u nekima da dajemo, ako možemo, naše sopstvene priloge svetskoj nauci.
Mi imamo mnogo instituta i duboko sam ubeđen da se može izvršiti tu jedna određena racionalizacija, da se neki instituti udruže, da neki nestanu, nisu ni potrebni itd. Država mora da se opredeli da oformi pet ili manje nacionalnih instituta koje će finansirati iz budžeta. Tamo će biti naši najbolji stručnjaci i oni ne treba da razmišljaju kako će da zarade svoje plate.
Verovatno da tu dolazi u obzir jedan jak geološki institut, sada ih ima dva; treba to objediniti. Zatim, jedan jak ekonomski institut, koji bi radio za potrebe Vlade pre svega, a i za privredu, koji bi bio kadrovski vrlo jak ekonomski institut. Pošto imamo veliku tradiciju, potreban je jedan istorijski institut, a ne više instituta za savremenu istoriju, za klasičnu istoriju, radnički pokret itd; dakle, jedan jak institut, sa nekoliko odeljenja koja će tamo da funkcionišu. Možda još neki institut.
Ali, tih nekoliko instituta, koji bi bili takvi da okupljaju najbolje ljude, najsposobniji kadar, oni treba da budu stvarno finansijski iz budžeta podržani, da ne moraju da razmišljaju o svojim platama. Ostali instituti neka idu na tržište.
O čemu se radi? Da spomenem samo jednu oblast, npr. fiziku. Imamo Institut u Vinči, gde se dobar deo bavi fizikom.
Imamo Fizički fakultet, koji se isključivo bavi fizikom. Imamo na svakom tehničkom fakultetu katedre za fiziku, gde se ljudi bave fizikom. Imamo Institut za fiziku u Zemunu. Da li je Srbiji sve to potrebno i da li Srbija sve to može da finansira?
U kakvoj se situaciji nalazi ministar ili Ministarstvo? To nešto para što dobije iz budžeta, to nikada nije dovoljno, podeli svima pomalo, svi tavore, a nigde ne mogu da se obave prava, teška, moderna, savremena i napredna naučna istraživanja.
Podsetiću vas da je raniji predsednik Akademije nauka, Pavle Savić, jednom prilikom izjavio: "U poslednjih 20 godina u našoj zemlji nije učinjeno nikakvo značajno otkriće u fizici." Sada bismo rekli - u poslednjih 30-40 godina ili posle Drugog svetskog rata. Da li imamo značajna naučna otkrića u drugim prirodnim naukama - biologiji, hemiji itd? Tu moramo ozbiljno da se zamislimo.
Malopre sam rekao, ne možemo svuda da napravimo veliki prodor u svetskoj nauci, ali moramo da odaberemo nekoliko naučnih oblasti gde možemo to da uradimo, ako pravilno kanališemo sredstva i ako dobro odaberemo ljude koji mogu to da rade. Pri tome, moramo da vodimo posebno brigu o mladim, talentovanim ljudima. Imao sam prilike da kažem - više se ne ceni bogatstvo jedne zemlje po tome koliko ima prirodnih resursa, ruda, ovoga ili onoga, nego po tome koliko ima talentovanih fizičara, matematičara, pesnika, lekara itd. Po tome se ceni bogatstvo jedne zemlje u moderno vreme.
Ne smemo da zanemarimo, to je ono što želim ponovo da naglasim, već moramo da finansiramo fundamentalna istraživanja u nekim oblastima, gde to možemo, ali da ne tražimo od njih da kroz godinu dana nađu primenu u privredi. Ponovo ću citirati, to sam činio više puta, kada je engleski matematičar Džordž Bul stvarao svoju matematičku logiku ili logiku iskaza, ili ono što se zove Bulova algebra, on je u jednom radu napisao doslovce ovo: "Ne znam da li će od ovoga biti kakve koristi, ali se nadam da neće biti štete". Posle više od 100 godina ta Bulova algebra našla je fantastične primene; ne bismo imali kompjutere bez te algebre, programske jezike, kibernetiku itd. Tu je sve našla primenu Bulova algebra, stvorena pre više od 100 godina, a počela se primenjivati pre više od 40 godina, kada je počela računarska tehnika itd.
Prema tome, vrlo često istraživači rade u fundamentalnim naukama, pa će doći primena, ali nešto kasnije. Ne možemo od tih ljudi da tražimo rezultat odmah, da bismo sutra unapredili neku našu proizvodnju. Time će se baviti drugi, to su istraživanja druge vrste itd. Ali, ne smemo da zanemarimo ta tzv. fundamentalna istraživanja, bar u nekim oblastima, gde možemo da budemo jednaki sa ostalim svetom.
Inače, što se tiče samih zakona, neću da ih hvalim, nema potrebe, podržavam ih, moderno su koncipirani, to je fakat, prate se svetski trendovi, tu nemam nikakav prigovor. Danas u 14,00 časova izneću dva-tri prigovora na odboru.
To je ono što sam hteo da kažem. Ne treba se plašiti. Kada sam govorio o viskom školstvu bila je ista priča - racionalizacija visokog školstva. Konačno treba jedna vlada, hoće li to stići ova ne znam, videćemo, da ozbiljno uđe u racionalizaciju naučnih instituta.
Kada govorim o racionalizaciji, ne govorim da samo treba ukidati. Ne, ako postoji naučna oblast koja nije zastupljena ni u jednom našem institutu, ili na nekom fakultetu, a vrlo je važna, otvorićemo novi institut ako treba.
Dakle, ne treba gledati racionalizaciju samo kao ukidanje, nego treba shvatiti tako da ćemo moći da osnivamo i nove naučne ustanove, ako neke naučne oblasti kod nas nisu uopšte zastupljene.
Ali, ono što je višak ili što može da se sjedini, da bude sjedinjeno. Uostalom, što se tiče tog broja instituta i kako oni rade, gospodin Popović je dobro s tim upoznat, sećam se kada smo razgovarali jednom na odboru, kada je kazao da postoje dva instituta iz istih oblasti, a vrata jedna pored drugih. Srbija sve to ne može da finansira, niti treba da finansira. Ali, to je veliki posao, radi se o ljudima.
Ne govori se o tome prvi put, nisam ja taj koji prvi put govori o racionalizaciji instituta. Još pre više godina jedan profesor, neću da mu pominjem ime, već je pokojni, naš inače poznati matematičar, bio je direktor jednog instituta, kada se govorilo o reformi instituta u Srbiji, on je rekao: "Lako ćemo sa institutima, ali šta ćemo sa direktorima." Ova vlada ne sme tome da podlegne. Mi treba da brinemo o institutima, a sa direktorima ćemo lako da izađemo na kraj. Hvala lepo.