Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi danas, moram da priznam, za razliku od nekoliko dana unazad, raspravljamo u jednoj mirnoj atmosferi, tolerantnoj.
Nije to samo zato što je tema o kojoj govorimo dovoljno ozbiljna i prihvatljiva za ovakav način, za intonaciju razgovora i sa opozicione strane, nego mislim i da personalno rešenje koja ovde predstavlja ministar, zaista čovek sa kojim se može dogovoriti, raditi, i to je nešto što je mogući model, tako bi trebalo da funkcioniše kompletna Vlada.
Na stranu komplimentiranje ministru, mislim da zakon koji je podneo apsolutno nije onako u detaljima kako bi SRS želela da ga vidi, kako ima ona svoju vizuru ovog zakona, ali to je zakon koji čini jedan kontinuitet u odnosu na pređašnji, odnosno pokušava da ispravi od onoga što nije valjalo i daje nekakve vizure za budućnost.
Nećemo se u svemu tome mi složiti, ali sigurno hoćemo u jednom, da delujući po starom zakonu, kako smo do sada regulisali naučnoistraživačku delatnost, sećamo se da je Domazet u priličnoj meri upropastio mnoge institute, zavio u crno, postavio nejasne odrednice zbog kojih se mnogi nalaze u poziciju u kojoj se nalaze instituti i tek sadašnja rešenja ovog zakona će utoliko bolje, ukoliko se bude više amandmana usvojilo, da regulišu, da učvrste njihovu poziciju, da stvorimo jedno normalno tržište, jedan normalan ambijent kruženja izmene znanja i konkurenciju znanja, kako je to neko skladno rekao.
Način na koji se predloženim zakonom o istraživačkoj delatnosti – pre svega o njemu govorim i na njega mislim, budući da o tome da treba da idemo i sa rečnikom, enciklopedijom nema dileme i, naravno, od toga da ćemo formirati institucije koje će podržavati izvršenje ovog zakona kroz četvrti zakonski projekat koga nisam pomenuo, to sasvim stoji – osnovni koncept kako je u zakonu zamišljeno, mislimo da neće moći do kraja da proprati tok novca.
Osim ako se ne bi na poseban način stavio akcenat na delatnost matičnih odbora, budući da imaju stvarne nadležnosti u neprekidnom pristupu i kontaktu sa onim koji su nosioci projekta, sa ocenom validnosti projekta, sa ocenom validnosti istraživača.
Nadamo se da kriterijume koje budu propisali, koje im Nacionalni savet bude predložio da će biti takvi, da će moći srazmerno ozbiljnosti situacije i težine za ovo vreme da se stvore zaista zadovoljavajući kriterijumi i da niko ne bude oštećen, ali da ne bude takvih lažnih naučnih zvanja, koji ne mogu sebi da potkrepe objektivnost onoga čime se kandidat i institucija koja konkuriše za projekat do tada bavila.
Mislimo da što se tiče strategije i to generalno što se tiče koncepta, kada govorimo o zakonu i donošenju strategije, delim mišljenje sa poslaničkom grupom koja je do sada iznosila stav o tome, da je jednako kao i strategije ostalih segmenata ovog društva trebalo da usvaja parlament, ali ovo nije ni prva ni poslednja koju donosi praktično ministarstvo, odnosno Vlada, jer ipak ide iz ministarstva na Vladu.
Mi nemamo strategiju u obrazovanju, nemamo strategiju ni u zdravstvu. Videli smo da nam ministarstva donose svoje zakone.
Ovo je jedan od primera gde doneti zakoni mogu da umanje, osujete značaj i stav nad sprovođenjem i ovog zakona, mislim naravno za one koji to do kraja nisu razumeli, na Vuksanovićev zakon o visokom obrazovanju, o prosveti, koji je zaista dao dosta loših rešenja i sada po inerciji ovaj zakon mora dosta toga da preuzme.
Ne može se sada izvan toga ići, jer one su u neku ruku granične, ali vrlo isprepletene delatnosti, naučnoistraživačka i obrazovna, i teško da je to moguće odvojiti.
Ovaj zakon nema intenciju da odvoji, i to je dobro, i nema potrebe praviti dva kanala o jednoj istoj priči.
Ali, kada je reč o ovom telu, koje je i u ranijem zakonu i u ovom, budući kao globalni politički ambijent stvari donosi globalne i strateške odluke, a to je Nacionalni savet, predloženo je da Nacionalni savet imenuje Vlada i u ovlašćenjima koja su u tom savetu data kao veoma važna, a to je pre svega donošenje osnovnog programa za strateški razvoj koji se sadrži u samoj strategiji.
Kod donošenja tog osnovnog programa i opštih interesa koje on treba da prestavlja u strategiji, ključnog segmenta te strategije, za koju smo rekli da mislimo da je možda predugo 10 godina, i ne samo po pitanju odnosa političkih snaga, ne bi ni trebalo toliko od toga da zavisi, naučno istraživanje, naučni instituti, političke snage.
To je nekakvo interciono ponašanje u nauci koja ide naviše.
Ako je već tako, moguće je da je dugo, budući da ne znamo šta će biti sa našom privredom, kojoj su masa privremenih istraživačkih projekata namenjena za privredni razvoj.
Kada smo u upitu šta će od svega ostati naše i koliko će, kao što su neki prethodnici govorili od toga što ostane naše biti zainteresovana naša istraživačka naučna delatnost, stručna da krene sa projektima i da oživi, popravi, inovira, pitanje koliko će to neko, ako nam sve to budu stranci gazde i dozvoliti ili ubaciti nekog drugog.
Najgora varijanta je da oni konkurišu za naše projekte i da rade na našem terenu. Ali, dobro, pretpostavljam da ima mehanizama kojim ćemo se štititi i od toga, a osobito što su opet neki govorili da se kroz različite institucije i kroz različite organizacije ne ugnezde nevladine organizacije i da počnu da nose novac za neko drugo uređenje, za nekakav drugi društveni odnos, druge koncepcije, pre svega iz oblasti drugih društvenih ili humanitarnih nauka, gde ništa nije nemoguće.
Budući da, kao što vidimo iz Predloga zakona, ništa nije nemoguće, pa i da naučnoistraživačke organizacije mogu osnivati čak i lokalna samouprava, pojedinac, fizičko lice, ako ima dovoljno para, da bude i potpomognut spolja, samo da osnuje, pa da našim parama, poreskih obveznika, ne daj bože, truje javnost, rasrbljava i radi sve ono što ne očekujemo od njih da rade i što su na delu pokazali da rade.
Kod jednog od članova, gde smo hteli da intervenišemo, predložili smo ministru izvesne intervencije u tom stilu, a to je kod donošenja tog programa od opšteg interesa, gde po Predlogu zakona ministar očekuje da mu nacionalni savet, kao krunsko telo, pomogne u tome i donese strategiju, i u jednom delu je predviđeno da ako oni to ne urade da to ministar uradi sam.
Prvo, mi mislimo da ministar, kakav god da je, kakve god kompetentne saradnike da ima, nije baš u stanju da to uradi sam. A drugo, zašto bi tolerisao tom izabranom nacionalnom savetu da ne radi svoj posao. Čak smo amandmanski tražili da se od Vlade traži da imenuje novo telo. Kod nadležnosti, bar što se tiče programa od opšteg interesa za Republiku Srbiju, tu su projekti osnovnih istraživanja.
Može ministar, može još mnogo toga, ali kod programe naučnoistraživačkog rada SANU i Matice srpske besmisleno je, kada već ima svoje članove u tom savetu, da im ministar kroji politiku i program. On da bi to uradio i ma ko iz Ministarstva mora da ode kod tih ljudi i da se sa njima čuje i da radi, a mi onda izaberemo glomazno telo, i da ga otkinemo od birokratizma, i da mu damo prerogative, kako god da je, po našem mišljenju, formirano, na način na koji bismo mi radili drugačije. Ali, neka ti ljudi nešto i rade, i bilo bi od koristi da rade, a to je prvi zadatak koji moraju ozbiljno da urade, a sve drugo se odvija po šablonskom prenosu na niža ovlašćenja.
Prema tome, zaista bi trebalo ministru dati zakonsku mogućnost da predloži smenu tih ljudi i da se imenuje novo telo od onih ljudi koji žele da rade.
Uvođenje reda i u toj oblasti ne bi naročito bilo od velikog problema. Nacionalni savet treba da da i druge važne odluke, predlaže ministru strategiju i da ministar tu strategiju iznosi na Vladu, dakle, kompletnu strategiju i program istraživanja od posebnog značaja.
Tako da je to telo kome su date prilične nadležnosti i da ne bude čisto političko telo, a ranije čini mi se da se i tako zvalo u ovom zakonu, imalo je neku političku odrednicu. Prema tome, mislimo da ono treba da radi i da u tom radu se spreči često samovolja ministra i mogućnost da on sam donosi predloge, ma koliko bio kompetentan, nemoguće je da u svim segmentima koji se tiču ovako ozbiljne delatnosti može da uradi sam.
Odbor za akreditaciju mislimo da bi trebalo da uvede reda i poretka u institucije i naučnoistraživačke organizacije, da ih postavi na pravo mesto. Kriterijumi moraju da se usaglase i posle ovog zakona mi nećemo moći da utičemo odavde sa govornice na kriterijume. Verujemo da će za to institucija nacionalnog saveta biti dovoljna.
Nešto bih još želeo da kažem oko rada matičnih odbora. Mislim da će oni po konceptu zakona biti glavni nosioci i glavni i odgovorni urednici zbivanja na terenu naučnoistraživačke delatnosti. Dakle, kroz njihove ruke bi trebalo da prolaze projekti i da se vrši njihova ocena, procena elaborata, opravdanosti. Da se na višoj instanci, kada se projekti podnose ministru, odnosno savetu, vrši nekakva ekvilibracija, ne apsolutna ravnoteža između naučnih polja i disciplina, gde će ko konkurisati.
Naravno da mnoge stavke iz konkursa za projekat mora aplikant da priloži, ali mislimo da će se vršiti racionalno i trebalo bi da se iskoristi prilika da se to jednom stavi u red i da ne postoje nauke i naučna polja ili oblasti koje se favorizovano iz budžetskih sredstava razvijaju, prave i realizuju svoje ideje, bez konačnog i opipljivog doprinosa i na domaćem i internacionalnom planu. Mislim da nekim stvarima te vrste treba stati u kraj.
Znam iskustva iz one Ivkovićeve komisije, gde su zaista svakakvi projekti prolazili, svakakva procena i impakt faktora, a to je bilo krajnje prizemljeno i mnogo se govorilo tada i o uticaju sankcija i ovoga i onoga. Mislim da sada treba uzeti u obzir i vreme kroz koje smo prošli, ali treba uozbiljiti i izoštriti kriterijume.
Jedna opaska, bay the way, koju sam primetio, a to se odnosi na mogućnost slobode saopštavanja, objavljivanja i predstavljanja naučnih rezultata. Ovaj zakon će opet biti naslonjen na deo zakona koji smo netom imali sa prethodnim ministrom u žestokoj raspravi, gde on zabranjuje interpretaciju, smatrajući reklamiranjem slobodnih naučnih rezultata ako oni nisu objavljeni na stručnim skupovima.
To ne znači da ovde sloboda objavljivanja podrazumeva i medijsko prikazivanje rezultata, to je član 7. Ako se uzme recimo da neko na televiziji objavi rezultat nekog instituta za medicinske nauke, pa će to ispasti reklamiranje tog instituta po onom zakonu.
Mislim da ovde kako je dato, da je to bolje rešenje nego ono koje imamo u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Tamo je to stavljeno, ne daj bože, da čovek koji odradi nešto na svom institutu, i ako to pokaže javnosti, on dolazi u koliziju sa zakonom.
Ovde to nije tako i verujem da je to jedno od rešenja koje je prevazišlo problem, pa makar i što se tiče instituta koji se bave time, a i naravno visokoškolskih ustanova koje mogu biti uključene na različite načine u rad naučnoistraživačkih organizacija tipa instituta.
Kada je reč o finansiranju razumljivo je to projektno finansiranje, ono posebni projekti i programi i tu moguće treba biti oprezan kod odobravanja sredstava za takve, a osobito za ona polja, one segmente koji se tiču tzv. civilizacijskih dostignuća, internacionalnih studija itd, gde se radi o jako malo sredstava.
A čuo sam gore na Odboru da smo ranije imali veću kvotu bruto društvenog proizvoda koja je išla u naučnoistraživačku delatnost. Sada je to malo i moramo racionalno ići sa upotrebom finansijskih sredstava.
Verujem da će ministar sam svojim personalnim dignitetom, jednako kao institucije koje mu budu u tome budu pomagale, pokušati da to dovede u kontrolisane tokove.

Hvala, gospodine Poskurica.
Reč ima narodni poslanik Ivan Živadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, posle svih burnih rasprava koje smo imali poslednjih desetak dana rada, i vikendom i noću, napokon smo ovaj brod doterali do nekih mirnijih voda.
To su zakoni o inovacionoj delatnosti, o naučnoistraživačkoj delatnosti, i dva zakona oko kojih verovatno niko ne može da kaže da je protiv, a to su zakoni o rečniku SANU i zakon o enciklopediji.
Zakon o inovacionoj delatnosti bi trebalo da uradi nešto o čemu su svi pričali zadnjih dvadesetak godina. Srbiji je potreban razvoj. Nema razvoja u jednoj zemlji bez razvoja inovacija. Ono što mi, kao jedna siromašna zemlja, a moramo da priznamo da smo siromašna, nismo do sada mogli da pratimo, a to je da ulažemo više novca u inovativni deo, gde bi se taj novac vratio kroz neke proizvode u našu zemlju.
Ovaj zakon predviđa izjednačavanje privatnog i javnog sektora.
Znači, ljudi koji se bave privatno ovom delatnošću neće biti diskvalifikovani i ovim zakonom postojeća infrastruktura se neće uništavati, kao što neki ovde imaju običaj da kažu, već će se postojeća infrastruktura održati i doći će do razvoja.
Šta je bitno što ovaj zakon donosi? Videli ste i sami da smo zadnjih petnaestak godina imali veliki odliv visokostručnog kadra. Praktično u 90% slučajeva to su bili ljudi koji su s početka 90-tih pa do današnjih dana odlazili iz ove zemlje. Zakon o inovacionoj delatnosti će omogućiti zapošljavanje visokostručnog kadra i ono što u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija, do sada nije baš bilo transparentno i nije bilo mogućno, ovaj zakon će omogućiti konkurenciju.
Kod nas je do sada bio veliki jaz između nauke i privrede. Ljudi na institutima i fakultetima su bili prilično inertni, nezainteresovani za proizvodne procese, bavili su se teoretskim oblastima, a to mogu slobodno da kažem jer sam hemičar. Radio sam u privredi, a radio sam i u jednoj naučnoistraživačkoj instituciji.
Znam da su na fakultetima ljudi bili prilično inertni, ali je ta inertnost bila još veća u privredi, jer su se ljudi plašili da krenu u neke nove projekte, pa tako u svakoj fabrici u Srbiji imate neki odsek za razvoj, gde su neki kadrovi "izlizani", upotrebljeni ili politički nepodobni mogli da se "spakuju".
Mi smo popularno takve kancelarije zvali Fordov ofis, jer je Ford imao običaj da svoje islužene inženjere spakuje u jednu kancelariju gde ne bi ništa radili, a dobijali bi platu kao da rade puno radno vreme i da imaju kompletne inovacije, ali ti ljudi bi kasnije zbog potpune nemotivisanosti, ne novčane nego zbog toga što takvim ljudima treba podstrek da stalno prave nešto novo, napuštali firmu i odlazili dalje.
Zakon predviđa formiranje registra inovacione delatnosti za korisnike sredstava sa preciznim kriterijumima i predviđa da se inovaciona delatnost finansira do 50%.
Naravno, za ovo je potrebno formirati jedan fond koji će se baviti ovom oblašću i u koji će u prvoj godini iz budžeta Srbije doći 987 miliona dinara. Naravno, ta sredstva će se povećavati u narednim godinama i očekujemo da će dati dobre rezultate.
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti naravno da se nadovezuje na zakon iz 1993. godine. Ne možemo tu da pravimo neke bitne rezove, ali će poboljšati kontrolu nad tim naučnoistraživačkim institucijama. Formiraće se naučni savet i uvesti akreditacija tih institucija.
Instituti će se organizovati u Zajednicu instituta Srbije, a ovaj zakon je savremen, tranzicioni i daje mogućnost da se do 49% instituta privatizuje, naravno uz saglasnost Vlade.
Srpska enciklopedija i rečnik Srpske akademija nauka i umetnosti, svi ste svesni da su to kapitalna dela koja su dugo godina čekala. Čuli smo u izlaganjima mojih prethodnika da se svi ovde pozivaju na neke enciklopedije, ali ću vas podsetiti da je još Vuk Karadžić Srpski riječnik početkom 19. veka izdao uz mnogo problema u porodici, uz mnogo problema za nalaženje sredstava. Nije imao mnogo razumevanja kod tadašnje političke elite u Srbiji, ali i sami znate da su taj rečnik studirali i Gete, i mnogi evropski naučnici tog vremena. Praktično, taj rečnik je otvorio vrata Srbiji, tada vazalskoj zemlji, a kasnije nezavisnoj zemlji.
Ovi projekti će otvoriti vrata Srbiji, ne na onaj način na koji je to uradio Vukov rječnik, već na jedan sasvim novi način. Mnogi su zaboravili plemenitost ovog naroda, mnogo su zaboravili bogatstvo našeg jezika, bogatstvo naše književnosti, ali nadam se, kada se ovi projekti budu završili, da ćemo imati mogućnost da se svetu predstavimo u jednom novom ruhu.
Neko od prethodnih kolega je napomenuo da postoje problemi nepoštovanja ćirilice. Ja ga podržavam. U članu 12. zakona o srpskoj enciklopediji piše da će enciklopedija biti napisana srpskim jezikom i to ćirilicom. To je doprinos ljudi koji će raditi na ovom projektu za očuvanje srpskog jezika i ćirilice.
Kao što znate, ova enciklopedija će verovatno izaći 2015. godine. Jedva čekam da se to desi. Nju će pratiti rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti, koji nije samo od značaja za Srbe, srpsku državu, već i za šire područje Balkana gde se ovim jezikom govori, kako god ga neki nazivali.
Do sada je Srpska akademija nauka i umetnosti stigla do slova "O", a nadam se da će posle ovog zakona ovaj proces ići znatno brže. Naravno, u ovom poslu neće učestvovati neki kvazidoktori nauka i akademici nekih ruskih, ukrajinskih i ne znam kakvih akademija, tipa Mira Marković, Dragomir Karić, Bogoljub Karić, ali se nadam da će u srpskoj enciklopediji pod slovom K pisati - Karić Bogoljub, već 10 godina na robiji zbog falsifikovanja, pronevere, krađe i da će iza tog imena biti, vidi pod T, gde piše - Tadić, zajedno su radili, pokušali da sruše Vladu Srbije 2005. godine, ali nisu uspeli. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a posle njega narodni poslanik Goran Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz resornog ministarstva, meni je taman ostalo toliko vremena da ukratko iskritikujemo jedan tekst Predloga zakona i to zakona o inovacionoj delatnosti. U toj oblasti sam radio, dosta poznajem to i neću da kritikujem ono što ne znam.
"Pod inovacijom, u smislu ovog zakona, smatra se novi proizvod, proces, tehnologija itd."
Po meni, tu nedostaju pojmovi, pronalazak, tehničko unapređenje, korisna ideja, a kasnije ću objasniti šta to znači i zbog čega mislim da bi ti pojmovi trebalo da budu u tom članu 3. Znači, pronalazak, tehničko unapređenje, korisna ideja.
U članu 4. kaže se: "U obavljanju inovacione delatnosti, kao i korišćenju podsticajnih mera, privatni i javni sektor su ravnopravni".
Mislim da bi u terminološkom kontekstu doslednosti radi trebalo da bude "pravna i fizička lica" jer to već u članu 11. stav 4. pominjete.
Radi terminološke doslednosti moglo je da stoji "pravna i fizička lica", ne bi ništa smetalo.
U delu ko su subjekti koji se bave inovacionom delatnošću nedostaje majstor, a objasniću vam pojam majstora. To je radnik iz proizvodnje.
U bogatom iskustvu, najveći broj inovacija su radili ljudi koji se neposrednim poslom bave u nekom procesu rada bilo koje vrste, na određenoj mašini, pa smisle neku inovaciju, poprave, uštede u potrošnji materijala, povećaju produktivnost na toj mašini, povećaju dohodak, smanje troškove.
To je značajna inovacija gde su se kasnije u postupku pokazali rezultati, gde su ljudi zahvaljujući toj inovaciji ostvarenih rezultata rada u procesu proizvodnje, ostvarili velike uštede, podneli zahtev da im se to prizna, da im se eventualno materijalno verifikuje.
Često su vođeni i dugi sporovi da se naplati rad koji je opredmećen na osnovu te inovacije, pronalaska, tehničkog unapređenja itd. U tom smislu ću kasnije objasniti na šta mislim. Nisam majstor da napravim bure, al'' sam majstor, kako ide u narodnoj pesmi.
Mislim da u članu 13. ova podela na visoke i srednje nije baš srećno urađena. Još jedna kratka primedba, ne insistiram na tome, ali mislim da je loš prevod "poslovno-tehnički inkubator". Pojam inkubator u nekim drugim oblastima vezuje se za nešto drugo.
Moglo se možda naći neko bolje rešenje, ne insistiram, ali za moj pojam to nije baš dobro. Šta se smatra u članu 22, gde se kaže da inkubator "okuplja u svom sastavu najmanje tri člana", u smislu ovog zakona šta se smatra članom te društvene institucije koju pravite kao sistem, tu ne sporim ništa.
Šta je ono što bih hteo da pokažem iz mog bogatog iskustva iz prakse, baveći se ovim, recimo 80-tih godina prošlog veka, u jednom velikom sistemu, kao što je RTB Bor.
RTB Bor tada je imao preko 40 velikih radnih organizacija, sa osnovnim ili bez osnovnih organizacija, sa velikim brojem zaposlenih, gde je prerađivao preko 500.000 tona koncentrata bakra, što domaćeg, što uvezenog.
Pravio je proizvodnju od preko 120.000 tona bakra, preko 10.000 kilograma zlata, preko 120.000 kilograma srebra, selena itd, gde je imao u svom sastavu taj rudarski deo proizvodnje, hemijsku industriju, kao "Prahovo", kao "Zorka", gde je imao prerađivačku industriju "Sevojno", fabriku cevi, fabrike bakarne žice. Jedan veli sistem.
Reći ću vam zašto to govorim. Mi smo hteli da naučimo naše direktore tih velikih sistema, da organizujemo inovacije znanja, pa u jednom velikom hotelu na Borskom jezeru, u jednoj sali koja je otprilike ovolika i veća, angažujemo vama svima poznate profesore na određene teme, pa u oblasti upravljanja i rukovođenja, između ostalog pojavila se i ova tema inovacije, doprinosi tehničkog unapređenja.
Razvila se žustra rasprava i vama poznati i cenjeni profesori, i meni i vama, Stjepan Han, javi se za reč, bio je problem tehničkog unapređenja, pronalazaka, mogu li nešto da kažem. Predsedavajući jedva dočeka da čuje uvaženog profesora i on počinje ovako. Parafraziram, setićete se svi onog gradiva iz srednje škole, Arhimed, stara Grčka, izašao je, eureka, pronašao sam, i u to vreme u staroj Grčkoj kaže - kada god se nešto pronađe oni zakolju vola da proslave to, pa ako je mali pronalazak, malog vola, ako je veliki pronalazak, velikog vola. Od tada volovi ne vole pronalaske. To sam ispričao da ne bi neko ušao u polemiku šta je pronalazak, a šta ne, da ne bi došlo do neprijatne situacije.
Brzo se završava rasprava, svi smo shvatili šta je tema, zaključilo nas nekoliko, veliki broj rukovodilaca u tom delu, shvatili smo šta je inovacija, značaj te inovacije, niko se tome nije protivio. Bio je problem zapravo da li treba priznati nekom majstoru, inženjeru, inovaciju, ako je on to otkrio tokom rada. Mislilo se da je plata bila dovoljna da čovek zaradi, pa ako nešto izmisli revolucionarno, značajno, da mu je to dovoljno što je on dobio platu i ne mora ništa van toga da dobije.
To je bilo pogrešno, nije dalo stimulans tim mladim ljudima da razmišljaju, da unaprede proces rada, tehnološki proces da poboljšaju, ako ništa drugo uslove rada, zaštitu na radu, da postignu bolji kvalitet, da urade u smislu smanjenja troškova, smanjenja materijala ili funkcionalnosti proizvoda. Sve je to inovacija i mislim da vam nedostaje malo, ne vidi se taj pojedinac, a moglo bi, jer se svodi sve na institucije.
Sada pod pojmom inovacije, ono što smo mi napisali, zato sam doneo jedan skroman pravilnik o inovacijama koji je tada važio na nivou radne organizacije, osnovnih organizacija, da li su proizvodne ili stručne službe itd. Onako, kratko ću, imam još par minuta.
Pod "pronalaskom" se smatra novostvoreno tehničko-tehnološko rešenje kojim se rešava konkretan problem.
Smatra se da je pronalazak nastupio ili stvoren u toj osnovnoj organizaciji itd. Posle isteka toga, možda je čovek radio, pa je otišao, pa je podneo zahtev da je nešto smislio, izmislio, pa traži da se naplati. Napustio preduzeće, pa je onda bio problem spora oko toga itd. To smo onda u tom smislu definisali.
Pojam "tehniko unapređenje". Tehničkim unapređenjem smatra se svaka racionalizacija rada, koja nastaje primenom poznatih tehničkih sredstava, tehnoloških postupaka u svim fazama procesa rada kojima se postiže, pa onda kaže - povećanje dohotka, povećanje proizvodnosti rada, poboljšanje kvaliteta, poboljšanje tehničke kontrole proizvoda, poboljšanje zaštitite na radu, životne sredine itd.
Pojam - korisnik predloga. Korisnik predloga smatra se svako racionalno i primenjeno rešenje u cilju poboljšanja postupaka, pa da li je u pitanju proizvodnja, održavanje sredstava rada, povećanje produktivnosti mašine, da li je smanjenje utroška materijala itd.
Dalje smo razrađivali to podnošenje, kada se dođe do korisne ideje, predloga, da se to kvalifikuje, odredili smo način podnošenja predloga za unapređenje proces rada, postupak podnošenja rešenja i obrada predloga, pa organi koji razmatraju i odlučuju o priznavanju prava na predlog unapređenja itd. Govorili smo o utvrđivanju efekata nagradnog. Morali smo ako je neko podneo zahtev, dokazuje da je on to ugradio u procesu rada, postigao određene efekte, uštede, povećao proizvodnost ili produktivnost, materijalizovao to kroz ostvarenje dohotka, koji je deo njemu pripadajući, zato što je čovek radeći u tom poslu nešto uradio.
U cilju unapređenja inovacione delatnosti, poboljšanja, stimulisanja što većeg broja ljudi da se tim poslom bavi i da bude nagrađeno za taj rad, pored svih tih teškoća, sujete, zlobe, nezadovoljstva, nepoznavanja ili nedobronamernosti, mi smo pored tih opštih, posebnih, zajedničkih odredaba, napisali - i obavljanje stručnih poslova od zajedničkog interesa.
Majstor koji ima dobru ideju, otkrije nešto, a nije u stanju da to tehnički obradi, u smislu da podnese zahtev, da ga nacrta, skicira, onda smo mu odredili službu koja će da mu pomogne da tu ideju predstavi na najbolji način, da je tehnički opremi, da nacrta ako treba, pa smo onda u tom smislu čak osnovali i aktiv, koji smo zvali Aktiv pronalazača u tom preduzeću, koji se bavio tim poslovima, pomagao inovatorima da podnesu zahtev, borio se da ostvare svoja prava, pomagao im da učestvuju na izložbama radničkog stvaralaštva u to vreme itd.
Sve u svemu, mislim da je kratak zakon, pa je kratka i kritika, ali imalo bi možda prostora i mesta da posvetite tom majstoru, tom neposrednom izvršiocu, nezavisno da li je hemijska industrija, rudarstvo, metalurgija, tekstilna, industrija piva, mleka itd.
U svakom procesu gde se koriste određene tehnologije, određeni postupci, određena sredstva rada, uvek se može naći, uraditi određena inovacija da se to poboljša.
U tom smislu mislim da je manjkavost ovog predloga i voleo bih da se to uredi, iz razloga što će kasnije opet neka preduzeća, koja su u tom poslu, posvetiti dovoljno pažnje, na osnovu tog zakona bolje urediti svoje pravilnike, lakše regulisati i na taj način nesporazume oko poslodavca i inovatora u toj fabrici otkloniti, jer će biti moguće pozvati se na određenu odredbu zakona gde se to precizira bolje, lakše je ostvariti, a na taj način i stimulisati inovaciju, odnosno inovativnu delatnost na pronalasku tehničkog unapređenja, dobre ideje itd. Ako je moja kritika pomogla nešto, zahvaljujem se, to je na osnovu mog skromnog iskustva iz prakse.

Reč ima narodni poslanik Goran Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Davidović.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o ovim zakonima sa jednog apsolutnog opšteg političkog aspekta u kontekstu svakodnevnih političkih događanja i na taj način da pošaljem poruku građanima kakvim se važnim poslom danas bavi Vlada, naročito ovo ministarstvo koje je dobilo toliko pohvala. Ono važi za jedno od najboljih ministarstava u ovoj vladi.
Da li se zakoni koji se danas odnose na nauku, naučnu oblast, zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, inovacionoj delatnosti i zakon o srpskom rečniku i srpskoj enciklopediji, bave nekim apstraktnim oblastima naše svakodnevne stvarnosti. Kada se to pogleda sa jednog pravno-formalističkog aspekta može tako da izgleda, ali apsolutno je suština suprotna. Nauka nije apstraktni pojam, nauka je deo našeg svakodnevnog života i upravo ovi zakoni dovode nauku u središte našeg interesovanja, sa suštinskom namerom da nauka postane osnov poboljšanja života u ovoj zemlji
Razvoj, privredni, ekonomski i svaki drugi, pa iz toga naravno da proistekne i poboljšanje životnog standarda naših građana, što je otprilike svakodnevna tema danas, nije moguć bez razvijene nauke. Dobar je primer Irska.
Irska je godinama ulagala u svoje obrazovanje i nauku i to se ovih godina pokazuje kao ključan argument, motiv, dokaz da je to osnov osnova najbržeg privrednog razvoja trenutno u Evropi. Kada ovi zakoni budu počeli svoju primenu, to je osnova da se još bržem privrednom razvoju danas nadamo i mi, i za to zaista postoje suštinske osnove.
Da li je nauka roba? Ne u pravnom smislu te reči, ali nauka je osnov za stvaranje vrednosti.
Nauka omogućava da se opšti privredni razvoj uspostavi kao ključni element našeg društvenog života, iz čega naravno proističe i stabilnost države, iz čega proističe i politička stabilnost, iz čega proističe i snaga Srbije, Srbije i Crne Gore, naravno na evropskoj političkoj sceni.
Ovi zakoni uređuju na jedan sasvim moderan, u Evropi i svetu priznat, način ove naučne oblasti. U ovom zakonu definišu se novi instituti, kao što je nacionalni savet, odbor za akreditaciju, komisija za sticanje naučnih zvanja, zajednica instituta, nova uloga ministarstva i, naročito ono što je ministar naglasio, matični naučni odbori, kojima se prenosi najveći broj ovlašćenja i koji će biti nosioci te naučne misli, jer su to ljudi koji se nekom naučnom oblašću bave i nju najbolje poznaju.
Pri čemu Ministarstvo ostavljaju kao jedan tehnokratski centar koji pravi koordinaciju, ali će briga o nauci biti spuštena na nivo matičnih naučnih odbora, čiji će članovi biti ljudi koji se nekom oblašću bave. Npr. iz medicine, pošto sam lekar, vrlo dobro znam kada o medicini brinu lekari, koji imaju naučna zvanja, potvrde u svom naučnom radu, da je to najbolji način da se ova oblast uredi.
Ono što je posebno dobro to je što se na jedan vrlo sistematičan način uređuje oblast finansiranja. Znamo da nauke bez novca nema i to je uslov da se novac kasnije vraća i mislim da je nepodeljena saglasnost da je ovaj zakon to uredio na pravilan način. Ono što je rečeno da je projekcija, da se elementi koji su usvojeni kao evropski standardi, to je izdvajanje oko 1% iz budžeta, pri čemu bi 2% išlo iz privrede i da bi se to na dugoročnom nivou moglo svakako opredmetiti kao jedan ubrzani razvoj nauke.
Što se tiče zakona o inovacionoj delatnosti, takođe veoma značajan element koji se odnosi na finansiranje, a saglasan je i analogan ovome što sam rekao vezano za naučnoistraživačku delatnost, to je da će se deo novca vraćati istraživačima. To je opet uslov da se u jednoj interakciji razvoja, sa jedne strane, stvaranja novih vrednosti, stvaranja finansijskog efekta, taj finansijski element unese u ulaganje i u jednu i drugu oblast koje ovi zakoni regulišu, a to je uslov da imamo modernu i efikasnu nauku.
Naravno, naglasio bih da je to prosto u potpunom saglasju sa trendom politike ove vlade, a to je pridruživanje Evropskoj uniji, naravno sada proces asocijacije i stabilizacije. Prihvatanje tih evropskih standarda apsolutno ove zakone čini evropskim, modernim zakonima.
Kada govorimo o tome evropskom aspektu u pogledu ova dva zakona, to je rečnik srpskog jezika i zakon o srpskoj enciklopediji, naglasio bih jedan značajan politički stav.
Nacionalna i naučna misao svakako mogu zajedno i to nije nikakav problem. Ako bi se to na zlonameran način tumačilo stvarala bi se neka nepovoljna atmosfera.
Ovde želim da naglasim da nacionalna i naučna ideja apsolutno su u saglasju i zato što su Evropa i svet multikulturalni i očekuju od nas da mi proučimo naš jezik i svakako da stvorimo našu enciklopediju, da bi to bio deo evropske baštine, kao što su i sve vrednosti srpskog i drugih naroda koji žive sa nama, deo evropske baštine.
Znači, Evropa nije akulturalna, Evropa nije jedna nova instant kultura, Evropa je skup, mnoštvo nacionalnih kultura i naravno u tom smislu svakako da su zakon o srpskom rečniku i srpskoj enciklopediji apsolutno bili neophodni.
Rimljani su govorili, narodu treba hleba i igara, a Demokratska stranka Srbije kaže, srpskom narodu i svim drugim narodima koji žive sa nama je potrebna nauka kao hleb, jer bez nauke nema normalnog i dobrog života, pa nema ni hleba.

Reč ima narodni poslanik Goran Davidović, poslednji prijavljeni na listama.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povezanost društvenog razvoja i znanja posebno je uočljiva u poslednjim decenijama dvadesetog veka.
Uspešna budućnost danas se vezuje za društvo znanja, odnosno društvo koje obeležava kultura znanja i ekonomija znanja. Kada kažem ekonomija znanja mislim na proizvodnju novog znanja i takmičenja na globalnom tržištu znanja. Taj se trend zavisnosti o znanju, njegovom unapređivanju i širenju, i prihvatanju ubrzava i postaje ključna tačka budućnosti. Nauka, kao područje u kome se stvara novo znanje, jeste centralni pokretač razvoja, delatnost koja omogućuje zadovoljavanje društvenih potreba, naročito onih u području rada i opšteg kvaliteta života.
Znanje i prateća tehnološka rešenja danas su fundamentalni resurs na kome počiva društveno blagostanje. Rast blagostanja, drugim rečima, zasniva se na ljudima, na naučnicima, koji stvaraju i primenjuju novo znanje i prenose ga na buduće generacije. Stvarajući nove proizvode, procese i usluge, naučna delatnost podstiče zapošljavanje i razvoj zemlje. Činjenica da je većina novih radnih mesta danas vezana uz visoki sektor tehnologija, raspršila je nekadašnji strah da će naučni razvoj i nove tehnologije dovesti do ukidanja radnih mesta.
Izgradnja kreativnog društva inovacione privrede u Srbiji, u skladu sa novom razvojnom i tehnološkom paradigmom Evrope, predstavlja veliki razvojni izazov i imperativ.
Srpska nacija je ušla u proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, za šta je svakako zaslužna ova vlada, a srpske firme treba da uđu u mreže koje formiraju evropske firme.
To je najbolji način da se skrati put u Evropsku uniju, pronađu evropske tržišne niše sa proizvodima i usluga, u kojima je značajan sadržaj visokokvalifikovanog rada odnosno znanja, da se prestruktuira srpska privreda i ojača njen razvojni potencijal.
To podrazumeva da se prihvati evropski razvojni obrazac, koga karakteriše diverzifikacija ponude putem tehnoloških inovacija, diverzifikacija i individualizacija tražnje, različitost potrošnje, intelektualizacija proizvodnih procesa i sadržaja proizvoda i usluga.
Cilj zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti je da reformiše mrežu naučnoistraživačkih organizacija, pojača ulogu naučne javnosti a smanji ulogu Ministarstva.
Zakonom o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti konačno će biti stvoren institucionalni okvir za trajni rad na ovom bitnom nacionalnom dokumentu, a usvajanjem zakona o srpskoj enciklopediji stvaramo zakonski okvir za formiranje jedne vrste leksikografskog zavoda, tela koje bi se u narednih deset godina bavilo izradom deset tomova srpske enciklopedije.
Na ovaj način stvaramo organizacionu infrastrukturu koja omogućava stvaranje uslova za razvoj inovativnog društva, u kome globalno kompetentne naučne, istraživačke i razvojne aktivnosti, kroz produkciju svetski priznatih rezultata, postižu vidljive rezultate primenjene u lokalnom i regionalnom razvoju, a samim tim i čitave države.
Srbija, kao evropska zemlja koja teži da dostigne srednji i visok nivo dohotka, treba da efektuira strategiju konkurentnosti koja je bazirana na inovacijama. Prihvatanje nove koncepcije stvaranja i održavanja konkurentskih prednosti na bazi naučnog znanja i tehnološkog razvoja od svih aktera razvoja omogućuje da se u proizvodnoj strukturi privrede Srbije razviju istraživački i tehnološki intenzivne proizvodnje i usluge.
Primenom takve razvojne koncepcije Srbije ona bi prevazišla dosadašnji koncept konkurentnosti zasnovan na korišćenju komparativnih prednosti u jeftinom i manje kvalifikovanom radu, prirodnim resursima i geografskom položaju. Povećanje konkurentnosti realnog i finansijskog sektora privrede Srbije i kompetentnosti javnog sektora predstavlja osnovu nacionalnog prosperiteta, za šta nam je svakako potrebno znanje koje proističe iz srpske nauke, za šta nam okvir daju i današnji zakoni.
Zakonom o inovacionoj delatnosti smo uvažili svetske standarde koji prate ovu oblasti radi podsticanja inovacione delatnosti.
Evidencijom u registru inovacione delatnosti prepoznajemo i evidentiramo kadrovski i infrastrukturni potencijal, evidenciju projekata i ostvarenih rezultata. Tako, pored prostornog rasporeda ovog potencijala, sprečavamo i dupliranje kapaciteta i projekata, što je najvažnije omogućava se lako praćenje stepena napretka u ovoj oblasti.
Na ovaj način upoznajemo javnost da te delatnosti neće biti ekskluzivno pravo instituta i fakulteta, njima će moći da se bave pravna lica, javna i privatna, uz ispunjenje određenih uslova. Ovim zakonom se posebno definišu organizacije za bavljenje inovacionim delatnostima, kao što su: razvojno-proizvodni, istraživačko-razvojni i inovacioni centri.
Tako se stvaraju uslovi da se pojedinci sa potrebnim kvalifikacijama i programima udružuju u manje organizacione celine koje im omogućavaju naučni, istraživačko-razvojni i inovacioni rad. Ovaj način organizovanja daje šansu pojedincima, privrednim društvima, regionima i lokalnim samoupravama da formiraju sopstvene organizacione forme koje će obavljati naučnoistraživačku, razvojnu i inovacionu delatnost. Time smo postigli dvostruki efekat: omogućili smo disperziju naučnog, istraživačkog, inovacionog potencijala na čitavoj teritoriji zemlje, a s druge strane to znanje primenjuje se u cilju povećanja produktivnosti i konkurentnosti.
Kroz razvojno-proizvodne centre, istraživačko-razvojne centre i inovacione centre dobrim delom odgovaramo na izazove koje pred nas postavlja vreme. Osnovni ciljevi koje na ovaj način postižemo su organizovano i trajno prikupljanje dostupnih znanja, zatim organizovano stvaranje novih znanja, povećanje sposobnosti apsorpcije znanja, unapređenje komunikacijske infrastrukture radi delotvornijeg pristupa znanju i njegove razmene i pronalaženje delotvornih organizacionih modela u primeni stečenog znanja.
Strateški dokumenti razvijenih zemalja ističu važnost nauke i obrazovanja na svim nivoima i osnovne poruke koje možemo da izvedemo i koje proističu iz njih su sledeće: da razradimo nastavne programe koji podstiču ovladavanje temeljnim kategorijama prirodnih i društvenih nauka; da povećamo kvalitet, fleksibilnost i delotvornost visokog školstva; da unapredimo mobilnost visokoobrazovanih mladih ljudi, naročito u odnosu nauka-država; da osiguramo pomoć za zapošljavanje nakon doktorata; da strukturno reformisane osnovne, poslediplomske i doktorske studije organizujemo tako da povećamo efektivnost studiranja i obrazovanja, ali naravno u korist nauke; da informišemo i edukujemo javnost kako bi shvatili korist i važnost znanja i nauke; i, naravno, da povećamo transparentnost i društveni uticaj naučnog rada.
Mislim da su srpska nauka i obrazovanje u stanju da odgovore ovim potrebama i da resorno ministarstvo – čiji ministar i danas sedi ovde, a koji zaista i profesionalno i lično potvrđuje sve ovo što sam danas rekao – u saradnji sa drugim ministarstvima, uspešno mogu da realizuju neophodne reforme, kako bismo konkurentnost i razvoj nauke, a pre svega znanje, postavili kao polugu evropske perspektive Srbije. Hvala.

Hvala vama, gospodine Davidoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo na reč? (Ne.)
Da li želi reč ministar? (Da.) Izvolite, gospodine Popoviću.