Izvolite, gospodine Obradoviću, pa narodni poslanik Ivan Radić. Odustala su dva poslanika, pa mora za i protiv dok ima. Izvolite.

Hvala, gospodine Markoviću. Želeo bih da ponovim nekoliko stavova SPS i nešto što jutros nisam uspeo da kažem. Do prave eksplozije korupcije došlo je u Srbiji posle 2000. godine, jer je tada DOS, uporedo sa rušenjem institucija, stvarao pravni ram sa rupama koje su obilato korišćene za enormno bogaćenje pojedinaca.
Najveća korupcija je bila u toku procesa privatizacije. Nažalost, tada je enormno društveno bogatstvo preliveno, stotine hiljada ljudi su ne samo ostali bez posla, nego ono što su stvarale generacije ljudi je preko noći postalo svojina pojedinca. DOS-ova vlast je, inače, po preporuci finansijskog kapitala i velikih kompanija privatizaciju proglasila uslovom bez koga nije moguće privredni i svaki drugi napredak. Za kratko vreme privatna svojina je postala dominantna, a rezultati privređivanja su bili više nego poražavajući.
Ovde ću pomenuti samo dva slučaja koji sami po sebi dovoljno govore šta je rađeno. Cementare u Srbiji; verovali ili ne, sve cementare u Srbiji su prodate za 139 miliona dolara, dok je za samo jednu cementaru 1998. godine, zamislite u ono vreme sankcija, tada bilo ponuđeno 140 miliona dolara. Realno je pretpostaviti da je razlika u ceni, a ovamo je 139 za tri, a bilo 140 za jednu, da je ta velika razlika u ceni otišla u džepove pojedinaca.
Postoji potreba da još jedanput se pomene privatizacija "Sartida". Slučaj "Sartida" je do sada najveći skandal procesa privatizacije u našoj zemlji. Naime, s obzirom da je Ekonomski institut procenio vrednost "Sartida" na 57 miliona dolara i još dva, da kažem, zavisna društva na milion i 800 hiljada dolara, to samo po sebi dovoljno govori, a on je prodat za 21,3 miliona dolara.
Savet za korupciju tvrdi da je dogovor ministra Vlahovića sa privilegovanim kupcem, jer o njemu je reč, u koji je sve vreme bio uključen premijer i koji je dobio potvrdu cele Vlade i Republičkog sekretarijata, izveden na štetu države tj. svih građana ove zemlje. Zamislite, kada se jedan takav kombinat bez konkursa proda za 21,3 miliona dolara, kolika je razlika od utvrđene cene. Da je bila mogućnost da se još neko pojavi, a bilo je zainteresovanih strana, pitanje je koliko bi ta cena još porasla.
Druga strana te priče je da je kupac oslobođen plaćanja zaostalih dugova. Iznos nije pominjan, a pominjano je u javnosti da cifra iznosi 1,7 milijardi dolara. Ljudi, da li možete shvatiti kolika je to razlika, čak da tih 1,7 milijardi dolara uopšte nije tačna, čak da je polovina te sume, trećina te sume, to su fantastične pare i logično je pretpostaviti da su te pare završile u privatnim džepovima.
Iz izveštaja Saveta se vidi da je ceo državni vrh tadašnje Srbije bio upleten u to i da je vodio tu akciju. Čovek mora logično sebi da postavi pitanje - zašto je "Sartid" prodat za tako male pare. Da li je to bilo namirenje obaveza dugova iz godina pre, kada su pare obilato deljene da bi se srušili socijalisti, ili je u pitanju lični posao, čega ima u korupciji.
U svakom slučaju, ovaj primer "Sartida" sam po sebi najbolje oslikava šta je sve urađeno u Srbiji u toku privatizacije. Mislim da ovaj pojedinačan podatak koji sam izneo, uz podatak da je 1000 preduzeća prodato za milijardu evra, a jutro sam napravio grešku pa sam pomenuo dve milijarde, pa su me kolege ispravile, za milijardu evra hiljadu preduzeća - to znači da je Srbija opljačkana.
Dobro je da se ova strategija donese, ali ona će ostati samo prazno slovo na papiru, ako sutra, posle usvajanja ovog dokumenta, ne pristupimo njegovoj operacionalizaciji, jer korupciji moramo stati na put.

Hvala vama. Narodni poslanik Ivan Radić, zatim Goran Davidović, zatim Paja Momčilov, jer su još dva poslanika odustala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je široko rasprostranjena u većini oblasti javnog života u Srbiji. Najviše pogođene oblasti uključuju carinu, javne nabavke, finansiranje političkih stranaka, te tužilaštvo i pravosuđe.
Proces privatizacije je posebno žarište tzv. velike korupcije, koja je poslužila kao osnovni mehanizam za preraspodelu nacionalnog bogatstva pod kontrolu nekoliko moćnih pojedinaca, pripadnika političko-finansijske oligarhije.
Privatizacija se obavlja u izuzetno netransparentnim uslovima, sa veoma slabim ili nikakvim pristupom javnosti informacijama i dokumentima koji su u posedu Agencije za privatizaciju. Ovakva praksa vođenja procesa privatizacije rezultirala je velikim brojem javnih afera, sa ozbiljnim optužbama za korupciju i organizovani kriminal.
Dok je pažnja javnosti uglavnom usmerena na korupciju visokih državnih funkcionera i ministara, za obične građane korupcija izgleda najviše zastupljena u poslovanju sa carinom, u zdravstvu, policiji, a o korupciji u lokalnim organima da i ne govorimo.
Bez obzira šta je Vlada u dosadašnjem toku preduzela, što je preduzela određene aktivnosti na usvajanju nekih antikorupcijskih zakona, kao što je Zakon o javnim nabavkama, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, te Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, čini se da su u velikoj meri izostali efekti njihove primene.
Registrovan je veoma mali broj istraga protiv sadašnjih i bivših funkcionera zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije, a broj izrečenih optužujućih sudskih presuda je zanemarljiv. U ovim retkim sudskim procesima uočen je veliki problem sa nalazima veštaka, koji su pod velikim korupcijskim pritiskom.
Ovo je samo posledica uverenja da se sudstvo smatra visokokorumpiranim, kako od strane domaćeg javnog mnjenja, tako i od strane inostranih posmatrača.
Drugi veliki problem leži u činjenici da parlament ne funkcioniše kao efikasan antikorupcijski mehanizam. Parlament ne kontroliše efikasno javne finansije, niti inicira antikorupcijsko zakonodavstvo. To i ne čudi, s obzirom da se srećemo sa činjenicom da parlamentarna većina, odnosno vladajuće stranke ne dozvoljavaju ni po koju cenu otvaranje rasprave o poverenju Vladi, ne otvaraju raspravu o poverenju bilo kom ministru, ili raspravu o pokretanju opoziva protiv predsednika Srbije Borisa Tadića.
Samo da podsetim da smo se pre više od godinu dana susreli sa činjenicom da je Anketni odbor, koji je ova skupština formirala, koji je imao za zadatak da utvrdi činjenicu i okolnosti u vezi poslovanja Elektroprivrede Srbije, tzv. afera Hamović i Lazarević, čiji je predsednik bio gospodin Aleksandar Vučić, gde je nedvosmisleno utvrđeno da je država Srbija od tog posla imala ogromnu štetu - došli smo u situaciju da je većina, koju su činili poslanici vladajuće koalicije na tom odboru, usvojila izveštaj po kojem je sve bilo čisto.
Sama situacija u državi i nezainteresovanost vlasti da se sa ovim problemom suoči posebno pogoduje poreskoj korupciji. Postojanje sivog i crnog tržišta, raširene krijumčarske mreže i aktivnih organizovanih kriminalnih grupa istovremeno je učinilo borbu sa korupcijom još težom. Dakle, sa suzbijanjem kriminala suzbija se i korupcija, a ja ću vam samo izneti neke od procena međunarodnih odnosno svetskih organizacija, koje su zaista zastrašujuće.
Recimo, procena MMF je da tzv. bruto kriminalni proizvod u svetu iznosi više od 500 milijardi godišnje, a po procenama Ujedinjenih nacija više od 80% navedenog iznosa ostvareno je trgovinom narkoticima. Imao sam nameru da nešto više kažem o jednoj vrsti kriminala, koji je naročito opasan za državu i društvo, to je tzv. pranje novca, ali s obzirom na vreme koje ističe poslaničkoj grupi SRS, a ima još prijavljenih poslanika, taj deo ću preskočiti.
Ostaje mi samo da kažem da su slabe države, što je nesumnjivo Srbija danas, pogodne da budu paravan za organizovani kriminal. Pranje novca u nekoj zemlji vodi ka sve većoj kriminalizaciji društva. Oni stiču bogatstvo i moć, pokušavajući da preuzmu kontrolu celokupnog finansijskog i privrednog sistema. Dobro znate koja je to politička stranka koja danas kompletni finansijski sistem u Srbiji drži.
Takođe, oni žele da steknu određenu političku moć, da postanu uzorni građani, ne birajući sredstva, kao što je danas slučaj sa nesretnim Bogoljubom Karićem, za kojeg sam uveren da nikada neće imati političku moć i da se nikada u Srbiji neće pitati za nešto bitno.
Takve zemlje u kojima ova vrsta kriminala prevlada nemaju problema sa kriminalom, jer ne mogu da ga kontrolišu, pošto kriminalne organizacije kontrolišu državu. Nažalost, ovo o čemu sam pričao suviše mi liči na stvarnost u Srbiji i uzaludni su pokušaji Vlade Republike Srbije, koja je već pokazala da nije sposobna ili da nije u dovoljnoj meri sposobna da se izbori sa korupcijom.
Lepo je ono što ste napisali u razlozima za donošenje ove odluke o nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, to je tačno. Borba protiv korupcije je organizovan i dugotrajan proces, koji mora predstavljati društveni prioritet, kao i postizanje nivoa antikorupcijske kulture u Srbiji, u skladu sa međunarodnim standardima, ali mi je odavno postalo jasno, a i građanima Srbije, da korupciju i kriminal u Srbiji može suzbiti samo vlada u kojoj odlučujuću reč bude vodila SRS. Hvala.

Hvala, gospodine Radiću. Narodni poslanik Goran Davidović, pa narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite, gospodine Davidoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, prema Rečniku "Matice srpske", mito u srpskom jeziku označava novac ili neku drugu vrednost, vrednu stvar kao dar, nagradu kojom se neko pridobija da udovolji davaočevoj želji.
Postoje starije reči od reči mito, kao što su diškrecija, koja označava mito, podmićivanje, a reč korupcija se kod nas počela da koristi znatno kasnije. Srpska narodna tradicija o mitu i podmićivanju ima prilično fleksibilan stav i fleksibilno mišljenje, ali je potpuno svesna njihovog egzistiranja, kao i činjenice da se ove pojave teško mogu iskoreniti.
O osobi koja prima mito u narodnoj tradiciji vlada negativno mišljenje. Osuda narodnog mnjenja je mnogo teža prema onome ko primi mito nego prema onome ko ga daje. Vlada uverenje da primalac mita čini to iz čiste pohlepe, a ne iz neke životne potrebe, pa je time i osuda veća.
Takođe se veruje da on koristi svoj položaj, vlast i moć da bi sebi prigrabio ono što mu ne pripada, odnosno što mu i nije potrebno. Osuda je pogotovo velika u slučajevima kada je osoba do određenog položaja došlo nečasnim sredstvima.
O onome ko daje mito mišljenja su podeljena i formiraju se od slučaja do slučaja. Ukoliko davaocu mita to jedini način da reši neki svoj legitimni zahtev, onda je stvar skoro tradicionalne sredine donekle neosuđujući. Narodna tradicija prećutno odobrava, ima ponekad razumevanje za pojedinca koji podmićivanjem ubrzava dobijanje neke odluke ili rešenja.
Ovakva vrsta davanja i primanja mita je na ovom području prisutna vekovima i svakako da je teško iskoreniti, jer je praktično postala deo svakodnevnih pojava. Činjenica da vlast mora primereno da kazni onoga ko prima mito, ali i onoga ko ga daje, nekako je ostala po strani.
Mislim da smo prvi put, na jedan planski i sistematičan način, donošenjem jedne ovakve vrste platforme, u prilici da ozvaničimo nešto što je, u svakom slučaju, potrebno da se reši, a veliki je problem u Srbiji.
Koliko god nekakva vrsta mita izgledala bezazlena ili bezopasna, ona je stvaranjem opšte prihvaćenosti i neosuđivanjem ili jednostavno mirenjem sa sudbinom, u svojoj suštini, opasna, zbog stvaranja klime da su neki oblici podmićivanja manje opasni od drugih. Na taj način stvara se navika da se svaki posao lakše završava ako se, citiram, "stvar podmaže".
Znači, činjenica je da, prema procenama, u našem društvu svakako da postoji korupcija i jedna od procena je, na osnovu indeksa korupcije koju je radio "Transparents internešnel", recimo, iza naše zemlje po ovim istraživanjima nalazi se Makedonija, Ukrajina, Albanija, Rusija, Azerbejdžan, a ispred nas su Bugarska, Turska, Hrvatska, Rumunija.
Mislim da jedan od načina da se na ovakvoj jednoj listi naša zemlja nađe svakako na nekom znatno boljem mestu je usvajanje jednog od ovakvih dokumenata.
Podsetiću vas da je 9. decembar međunarodni dan borbe protiv korupcije. Mislim da će doprinos ove skupštine i svih nas u Skupštini, glasanjem za jedan ovakav dokument, biti opšti doprinos da se do 9. decembra usvoji jedan dokument na predlog resornog ministra i, naravno, Vlade.
Iskoristiću priliku da kažem nešto više o korupciji koja je vezana za zdravstvo. U zdravstvu je potrebno primeniti niz mera, srodnih onima u drugim oblastima državne uprave i društvenog života, ali naravno i neke koje su specifične za zdravstvenu zaštitu.
Pored pooštravanja kaznenih mera da bi se smanjio obim korupcije u zdravstvu, neophodne su i reforme sistema zdravstvenog osiguranja i sistema zdravstvene zaštite. Mi smo bili u prilici da se ovih dana izjašnjavamo o tim zakonima, kako bi bio promenjen i karakter delatnosti u pravcu konkurencije.
Naravno, da bi zdravstvo moglo da funkcioniše na nesmetan način, potrebno je do neke mere smanjiti samu ulogu države i podstaći konkurenciju. Neophodno je čak ustanoviti konkurenciju između zdravstvenih ustanova, i to ne samo između privatnog i državnog sektora, već između samih državnih ustanova. Promenom načina plaćanja, adekvatnim platama u zdravstvenim ustanovama bili bi podstaknuti da rade što bolje, ispravnije i na taj način bi mogli da proteramo korupciju.
Tako se stvaraju uslovi da zaposleni u zdravstvu budu motivisani na kvalitetniji, samim tim i ekonomski isplativiji rad. Njihove zarade ne bi bile fiksne, nego bi mogle da zavise, recimo, od stručnosti i kvaliteta rada. Lekar je taj koji mora da da podršku pacijentu, da leči u skladu sa medicinskom doktrinom, da pokaže brigu za tok lečenja, a pacijent mora da veruje lekaru. Time se u potpunosti uspostavlja etička relacija između lekara i pacijenta.
Naravno, nije svako sposoban da odgovori zahtevima koje praktikovanje medicine nameće. Zato je neophodno da se, kao jedan od osnovnih kriterijuma, između ostalog, za prijeme na fakultete medicine ili stomatologije, kao i učenika srednjih škola, ustanovi, pored naravno onih psihičkih sposobnosti, čvrsta moralna struktura, spremnost na odricanje i posvećenost poslu.
Donošenje etičkih kodeksa kojima će još jednom biti potvrđeno šta zdravstveni radnik mora da čini, a šta ni pod kojim uslovima ne sme da čini, bez prethodne selekcije onih koji medicinu praktikuju, neće dati ozbiljnije rezultate u borbi, ne samo protiv korupcije, već i protiv, naravno, nestručnog lečenja.
Iskoristiću priliku da podsetim da jedan ovakav dokument, koji će, nadam se, ova skupština usvojiti, za koji očekujem podršku od poslanika, sadrži u sebi sve ono što su relevantni dokumenti, i kada je u pitanju Evropa, EU, Savet Evrope, savetovali i predlagali. Između ostalog, i jedan od prvih dokumenata, kojim smo mi, kao država, bili uključeni u jednu takvu inicijativu je potpisivanje Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
Tako da korupcija i druge protivpravne kriminalne aktivnosti su veoma štetne za stabilnost svih demokratskih institucija, narušavaju vladavinu zakona, krše osnovna prava i slobode garantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i druge međunarodne priznate standarde i podrivaju veru i poverenje građana u poštenje i objektivnost državne administracije.
S druge strane, remete klimu, nepovoljno utiču na domaće i strane investicije i predstavljaju rasipanje ekonomskih sredstava i otežavaju ekonomski razvoj. Zbog toga, svakako, ugrožavaju razvoj društva.
Ove prioritetne mere za borbu protiv korupcije su obuhvaćene ovim planom preduzimanja efektivnih mera na osnovu postojećih relevantnih međunarodnih akata, naročito akata Saveta Evrope, Evropske zajednice, Organizacije za evropsku saradnju i razvoj UN i snaga za preduzimanje finansijskih akcija protiv pranja novca.
Zatim, promovisanje dobre vladavine preko pravnih, strukturalnih reformi i reformi rukovodstva, kako bi se unapredila očiglednost u radu i odgovornost državne administracije putem razvoja institucionalnih kapaciteta i uspostavljanja visokih standarda za moral državnih zvaničnika u obavljanju državnog posla, jačanje zakonodavstva i promovisanje vladavine prava obezbeđivanjem efektnog odvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i nezavisnosti istražnih i sudskih organa, kao i unapređenje istražnih kapaciteta.
Promovisanje očiglednosti i poštenja u poslovnim aktivnostima putem, između ostalog, efektivne primene zakona o prihvatanju ili nuđenju mita, stvaranja otvorenih i jasnih uslova za domaće i strane investicije, utvrđivanja kolektivne odgovornosti i međunarodno priznatih knjigovodstvenih standarda.
Promovisanje aktivnog građanskog društva davanjem prava građanskom društvu i nezavisnim medijima da podstaknu društvenu aktivnost i ostvare političku angažovanost, stvaranjem modela poštenja u poslovnim transakcijama i opšte kulture življenja u skladu sa zakonima.
Razmatranje strategije učestvovanja i proaktivnih strategija može da poboljša napore u borbi protiv korupcije svih slojeva društva. Jedinstvo u stvaranju partnerstva između državnog, privatnog i između Vlade i građanskog društva je presudno u razvoju i podržavanju reformskih mera i praćenja aktivnosti u borbi protiv korupcije.
Priznanje da međunarodne organizacije, vlade izvan i unutar regiona i poslovne zajednice mogu da obezbede, takođe, potrebnu podršku u izradi ovakvih dokumenata i naravno da daju podršku Vladi da svi zajedno donesu ovakve mere i zakone.
Saznanje da će donatorske organizacije biti u prilici verovatno u nekoj meri da pruže jednu vrstu ovakve tehničke pomoći, ali ono što je sigurno da je do sada ova vlada, kroz sve one zakone, prisutni ministar ovde, svojim ličnim angažovanjem i angažovanjem njegovog ministarstva, može to sam da potvrdi, pri kraju da zaokruži set zakona koji su neophodni da bi mogla na pravi način ova platforma da zaživi u praksi u nekoj budućnosti, da se krene što pre sa njenom implementacijom, s obzirom da se to od nas očekuje.
Na kraju, želim da kažem da putem korupcije grupe i pojedinci stiču nezakonitu korist. Čitave generacije se lišavaju budućnosti i stvara se plodno tle za društvene sukobe i klimu nepoverenja, tako da je donošenje jednog ovakvog dokumenta, u stvari, poziv svima nama da se uključimo u borbi protiv korupcije, kako bismo svi imali čime da se pohvalimo kada dođe sledeći međunarodni dan za borbu protiv korupcije, da do sledeće godine svakako bude vidan napredak, a u to ne sumnjam kada je u pitanju ova vlada. Mislim da ćemo zaista biti u prilici da za godinu dana imamo znatno bolje mesto nego što je to do sada imala naša zemlja. Hvala.

Hvala vam, gospodine Davidoviću.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov i on je poslednji prijavljeni govornik. Izvolite, gospodine Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, stigosmo nekako i do kraja ove rasprave. Ispred SRS pokušaću da iznesem stav mojih stranačkih kolega o ovom važnom problemu, a probaću sa jednog posebnog stanovišta, sa stanovišta lekara.
Verovatno ima dovoljno razloga, jer danas kad se priča o korupciji u Srbiji, onda se ističe da je zdravstvo jedan od najkorumpiranijih delova našeg društva. Mnogi to i dokazuju, na manje i više ubedljiv način. Samo da vas podsetim, imamo čitav niz istraživanja, recimo, Transparent internešenel, Prokarment asesment (Procurement Assessment-Služba za procenu) Svetske banke je rekla, dokument, da je zdravstvo epicentar korupcije, pa Marten bord internešenel, da su građani rekli da je zdravstvo kod nas nakorumpiranije, pa Medija galup internešnel istraživanje.
Od svih tih studija najozbiljnija se čini ona Međunarodne lige za ljudska prava, dokument 416. To je grupa autora sa Sorbone, koji su prezentovali ovaj dokument pred Komitetom UN u Ženevi, aprila ili maja meseca. Naslov tog dokumenta je - Diskriminacija i korupcija, propusti u zdravstvenom sistemu Srbije. Zaključak je da se krše ljudska prava siromašnih roma, izbeglica i raseljenih lica.
Možda šlag na tu tortu je stavila gospođa Junger, ovde predstavnica Svetske banke, koja je kazala da u Srbiji na mito u zdravstvu odlazi između 2 i 4% procenata bruto nacionalnog dohotka, što prevedeno na jezik brojki znači od 40 do 80 milijardi dinara godišnje. Kako je ona do toga došla i njena institucija ne znam, ali situacija je takva.
Mi sada pričamo o korupciji i govorimo o nekom dokumentu - odluka o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Čuli smo definiciju, čuli smo ciljeve, strategiju i čuli smo jednu, po meni, apstraktnu priču o vrlo konkretnim pojavnim oblicima koji već dugi niz godina predstavljaju problem ove zemlje i ovog naroda.
Gospodin Krasić je u svom izuzetno nadahnutom i lepom izlaganju rekao stav srpskih radikala. Mi mislimo da je trebalo povesti akciju, a ne priču o budućim akcijama. Narodu je jasno da, kad govorimo o korupciji, radi se o vrsti krađe i lopovluka, gde se koristi nečiji položaj. Ko je na položaju? Pa, prvenstveno funkcioneri i oni koji sačinjavaju institucije vlasti, sve tri vlasti i javni sektor. To je suština korupcije. Meni se čini logično da je trebalo poći upravo od glave i tu zavoditi red i tu dati akcioni program.
Samo ću da kažem nekoliko reči u ime nas lekara. Šta se nama dogodilo? Imali smo sankcije 10 godina, onda smo imali rat i imali smo, kao rezultat toga, ovo što imamo danas, a to je danas već jedna predokupacija ili okupacija zemlje. Da ne govorim sad kako i zašto. Neko će se složiti, neko neće, ne mora.
Šta se nama lekarima dogodilo? Suočili smo se u jednom trenutku sa izuzetno niskim ličnim dohocima. Setite se i sami, ako niste zamenili svoju platu isto veče za marke, onda ste ujutru mogli da kupite samo kilogram šećera. Jednostavno, lekari, kao i ostali radni ljudi ove zemlje, morali su da budu uključeni nasilno u koruptivne radnje, da bi preživeli. Tako je društvo funkcionisalo u tom periodu i nikome vi ne možete da zamerite što je tada i uzeo nešto što mu je bilo dato i ponuđeno.
Postojala je ona đavolska varijanta kad je neko tražio. To je sigurno za svaku osudu i tada bilo, a uvek će i ostati. Mi tu pričamo o jednom lopovluku. Narod to raspoznaje. Tu ne treba neka velika nauka i teorija. Da li je to džeparenje, da li je to drumsko razbojništvo, da li su to tenderi, to je sasvim svejedno. Od toga ne treba praviti nauku, i ne treba praviti pompu i ne treba praviti ovakve obećavajuće dokumente. Treba akcija.
Ono što hoću da kažem, neko je od prethodnih govornika rekao da se sad nešto radi, uhapsili smo nekoliko lekara. Mi lekari smo zgroženi nad tim što nam vlast i mediji danas rade. Ako je tačno ovo što sam rekao da je glavna i velika korupcija tenderska, što pišu i novine, kod nabavki lekova, opreme u zdravstvu, zašto uzmete onog nesrećnika koji je uspeo da ukrade ispod kokoške jaje i da pravite od toga serijske napise u štampi. Velika je to sramota za ovaj režim, za ove medije koji su na neki način dirigovani.
Gledajte te medije. Raspravljali smo tri dana ovde o setu sistemskih zakona iz zdravstva. Ni reči u medijima. Dirigovano, suprimovano. Zato se pišu ovakvi naslovi - uhapšena doktorka, uzela 150 evra. To je jedno satanizovanje profesije i ljudi. To je van pameti, to je sramota.
Da je Vlada sama centar korupcije čuli smo i u ovoj raspravi, sasvim slučajno, pre neki dan.
Na pitanje gospodina Jovanovića ko je predsednik tenderske komisije za rekonstrukciju bolnice u Užicu, gde je uloženo 3,8 miliona dolara, dobili smo odgovor od ministra da je on predsednik svih tenderskih komisija za nabavku opreme u zdravstvu Srbije. On predsednik, on predlaže, a ko odlučuje - Ministarstvo zdravlja.
Gospodine ministre, vi ste član te vlade, kako vi kao pravnik dozvoljavate da se krši Zakon o sukobu interesa? Da vam ne čitam član 6. koji kaže u stavu 2. tačka 5) "funkcioneru je zabranjeno da utiče na dobijanje poslova javnih nabavki". Ne ni negativno, ne ni pozitivno, to ste vi napisali i mi smo ovde usvajali, a vi u toj istoj vladi dozvoljavate jednu stravičnu mogućnost za korupciju. Znate li šta meni kažu lekari - šta to znači, u prevodu, sva provizija njemu. Postoji meka provizija. Neka je meka provizija, to je 3%. O tvrdoj neću da govorim, kažu da postoji i ta tvrda.
Još jedan ću primer da istaknem i da završim. U istoj toj vladi vi ste u avgustu doneli što je van zakona i van pameti - Odluku o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza. Uveli ste novu tarifnu oznaku, neću čitati, veliki je broj, otpadni farmaceutski proizvodi. Vi ste dozvolili uvoz u ovu zemlju otpadnog farmaceutskog proizvoda.
Na osnovu Berlinske konvencije zabranjen je uvoz otpadnih farmaceutskih proizvoda. Na osnovu našeg Krivičnog zakona, član 266. koji ima nadnaslov - Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materijala.
Koji ima motiv vaša Vlada da dozvoli skladištenje – mimo međunarodnih konvencija i naših pozitivnih zakonskih propisa, zakona koje ste vi predlagali i mi usvajali, treba znati i to da mi uopšte nemamo kapacitete za prerađivanje tog otpada – koji je motiv da dozvoli da se ovde skladišti najopasniji farmaceutski otpad, koji je vrlo široka kategorija i može svašta podrazumevati. Koji, nego korupcija i mito. Nemojte mi kazati da je prvi motiv želja da se ubije srpski narod. Mogu i to da pomislim.
Krenite od Vlade. Doneli smo Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 199. je direktno koruptivni. Neću objašnjavati, jer sam prekardašio vreme. Da ste krenuli od Vlade da češljate, bilo bi mnogo bolje. Pustite jadne lekare, namučene, nemojte sa njima da se sprdačite, nemojte da ih izlažete ruglu. Sramota je. Ima milion drugih krivih, pa i među lekarima. Šampioni korupcije među lekarima se znaju koji su. To je direktorska kamarila ministra.

Hvala vam na razumevanju za moju toleranciju. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a nema ni prisutnih koji nisu iskoristili svoje vreme kao predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa, izvolite gospodine Stojkoviću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam pažljivo pratio današnju raspravu  u Skupštini i na određen način mogu da izrazim svoje zadovoljstvo.
S jedne strane zaista bilo je one naše prevelike ljubavi za strančarenjem, za preterivanjem i niz drugih stvari, ali to mogu da razumem, reč je o političkoj borbi i mi Srbi znamo to da radimo izgleda na svoj način. Ali, kada sve to zanemarite, kada odstranite sve netačnosti, ima nekoliko stvari koje mene čine zadovoljnim.
S jedne strane, svi smo konstatovali da je korupcija problem sa kojim se suočava ovo društvo. Sa druge strane, u svim diskusijama rečeno je da treba da se uradi nešto da se korupcija svede na tu razumnu meru, neki su rekli da se eliminiše.
Pošto delimo to mišljenje mislim da onda, gledajući samu strategiju, neću govoriti o netačnim interpretacijama, jer kada strategija govori o mogućim centrima gde može da se javi korupcija itd, onda oni kažu - to je stanje. Reč je samo o značajna dva elementa, mogućnost da se javi korupcija i interes. Nabrojano je gde ima mogućnosti.
U skladu sa tim date su i preporuke. Mislim da posle ove diskusije mogu da bar sebi da kažem da postoji politička volja svih u ovom parlamentu da se obračunamo sa korupcijom kao trajnom pojavom koja ugrožava ovo društvo.
Ako je to tako, ne vidim razloga da se ova strategija ne usvoji. Ona prestavlja preporuke, a u tački 2. govori nešto drugo što bi direktno bilo suprotno nekim izlaganjima. Obavezuje Vladu da ona realizuje to. I trećom tačkom, da ovo telo osnuje nezavisno antikorupcijsko telo, koje prati sve ostale koji treba da urade i ostvare svoje obaveze u skladu sa akcionim programima.
Da ne bi bilo zablude, jer se ovde čula priča da treba početi od glave, problem korupcije je od glave do dole. Postoji mogućnost da se javi svuda i postoji mogućnost kod svih nosilaca funkcija. Stalno se prećutkuje da imate i onaj peti sektor, pa kaže lokalna samouprava itd. Vi ste učesnici u lokalnoj samoupravi. Znači, nema spora da može da se pojavi u svim sferama.
Ovde je svako išao vezujući se za svoju profesiju, ali nema spora da u svakoj profesiji gde se pojavljuje mogućnost korupcije ona može da se pojavi. Mi moramo zaista trajno i sistemski to da rešimo. Sa ovim telom i ovim obavezama mi dobijamo nešto što se trajno ponavlja.
To vodi onom drugom elementu, kada imate krajnju kontrolu, znate gde može da se pojavi i to se kontroliše, preduzimaju se mere, vi povećavate rizik onome ko bi se spremio da uradi to, a sa druge strane interes je mnogo manji, gleda se rizik koji može da ga dočeka. U tom smislu se radi o tom drugom elementu.
Zato predlažem da mi zaista u ovom parlamentu usvojimo po meni jednoglasno ovu strategiju, iz jednog bitnog razloga. Njeno neusvajanje pre šest dana bio je razlog što smo se našli na ovom mestu, a nismo deset mesta niže, jer je stajalo da je ona pre Skupštine na usvajanju, a da nije usvojena. Par zemalja koje su je usvojile našle su se ispred nas. Iz tih razloga mislim da treba da pokažemo da postoji politička volja i ona jeste osnovni uslov da bi se uopšte realizovala valjana borba protiv korupcije.
Shvatio sam da ovde nema spora po tom pitanju i očekujem da strategija bude izglasana. Ne mogu da verujem da će neko glasati protiv, a politička volja postoji da se obračunamo protiv korupcije. Sa druge strane, nameće se direktno obaveza samoj Vladi da realizuje to, uz praćenje ovog parlamenta.
Moram da vam kažem da, znajući šta je država, imam posebno poštovanje prema parlamentu, iz jednog vrlo jasnog razloga. Parlament odražava volju građana. Parlament ima jedini demokratski legitimitet izvorni, svake četiri godine ide na izbore i dobija ga od građana. Smatram da baš zbog toga ovaj parlament treba da pokaže političku volju da se obračunamo sa ovim zlom i na određeni način zaštitimo i državu i građane.
Iz tih razloga, gledajući ovo što se danas čulo u parlamentu, očekujem da ova strategija bude prihvaćena, a nemojte biti u sumnji da će biti realizovana Evo, moje Ministarstvo kao prvo, kao koordinator, uradilo je već akcioni program za primenu ove strategije. Normalno, ako bude usvojena u ovom obliku, ako ne moraćemo da tražimo neko drugo rešenje. Ubeđen sam da će biti usvojena.