Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poslovnik, član 27. stav 1. alineja 3. Evo, skoro da nisam ni morala, s obzirom da sam imala nameru da predložim, gospodine predsedavajući, da primitivac i baraba, koji je uz to kriminalac i lopuža, ne sme da sedi u ovoj sali. Dobro da je izašao, spasao vas je od intervencije po Poslovniku.
To što je rekao Mlađan Dinkić da mu je mirna savest, očigledno je, ako ne može da čuje ono što mu narodni poslanici kažu, naravno, mi srpski radikali govorimo istinu, a što nekoga istina boli...
Smejte se, smejte se, nećete dugo, to jeste problem sa kojim morate vi sami da se nosite.
To da je Mlađan Dinkić u Narodnu banku upao sa čarapom na glavi, možete da demantujete koliko god hoćete. Dobro znate da postoje fotografije, da postoje snimci, da postoje svedoci, da postoji krivična prijava. Sve znate i znate da to tako jeste.
(Vladimir Homan, sa mesta: Gde si ti bila?)
Ti si bio iza njega, samo si tako jadan, sićušan, slabašan, pa nisi viđen, nisu te uhvatili u kadar. Ako misliš da ćeš me zbuniti, gorko si se zeznuo.
Dakle, najbolju karakteristiku o Mlađanu Dinkiću, pored ovoga što mi srpski radikali govorimo, a mi govorimo da je lopuža, da je kriminalac, da je na najgrublji način opljačkao Narodnu banku, da će jednoga dana, a to će biti vrlo brzo, sigurno i garantovano odgovarati pred nadležnim organima, da će otići na dugu robiju, to ukoliko ne bude otišao u ustanovu koju mu preporučuju Velja Ilić i Žarko Korać.

Meni ostaje još jednom da zamolim sve ove koji diskutuju ovde, i predstavnike građana i predstavnike vlasti, da vode računa o rečniku, o srpskom rečniku, a ne srpskohrvatskom, pošto smo promenili zakon. Kad pročitamo rečnik, videćemo da li su sve zapisane u rečniku. Molim da vi koji prisustvujete ovde vodite računa šta ćete da kažete. Nemojte od mene da procenjujem ko će koju reč sledeću da kaže.
(Zoran Krasić, sa mesta: Imam predlog po Poslovniku.)
Ne može, gospodine Krasiću. Ne morate da predlažete ništa, da saslušamo ministra Lalovića. Mislim da je to najpametnije.
(Zoran Krasić, sa mesta: Niste mi dali reč po Poslovniku?)
Vi ste to prihvatili. Ima vremena.
Izvolite, gospodine Laloviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim da vas ukratko upoznam sa predlogom izmena dva zakona koji su podneti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Prvi zakon o kome ću nešto reći jeste Predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti. Hoću da vas upoznam zašto sada predlažemo izmenu tog zakona. Usput da vam kažem da smo nedavno na Vladi Republike Srbije usvojili jedan dokument - Strategiju reforme sistema socijalne zaštite u Srbiji koji, kao rezultat sprovođenja te strategije na Vladi, treba da da jedan celovit zakon reformisanog sistema socijalne zaštite u Srbiji za jedno dve-tri godine. U tom periodu ćemo, sprovodeći tu strategiju, proveriti pojedina rešenja i ideje iz te strategije i na kraju izaći sa jednim celovitim reformisanim sistemom socijalne zaštite i sa jednim u celini novim zakonom.
Razlog zašto ovako brzo i hitno predlažemo izmene ovog zakona jeste potreba i želja da bitno popravimo materijalni položaj civilnih invalida, i to onih stopostotnih invalida. Naime, ono što smo zatekli, što je u sistemu i što traje najmanje 50 godina, jeste jedan neobičan odnos između primanja u oblasti boračko-invalidske zaštite i primanja tzv. civilnih invalida. Radi se o velikim razlikama. Jedna od tih razlika je bila prisutna ili jeste prisutna kod prava na ostvarivanje tuđe nege i pomoći.
Naime, kada se radi o ostvarivanju prava na tuđu negu i pomoć, sada imamo u sistemu sledeće rešenje - da oni koji to pravo ostvaruju na tuđu negu i pomoć prema propisima o socijalnoj zaštiti imaju jedan iznos tog primanja, a oni koji ostvaruju to pravo preko penzijsko-invalidskog fonda imaju drugi iznos tog primanja. Vrlo neobično. Postoji treći nivo tog primanja, a to je u sektoru boračko-invalidske zaštite.
Znači, radi se u suštini o istom problemu, o ljudima koji su 100% invalidi, a imaju nekoliko različitih nivoa ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć. Prvi korak koji zbog toga činimo, to je predlog ovih izmena koje imate pred sobom, jeste da prvo izjednačimo kada se radi o civilnim invalidima, 100% invalidima, da izjednačimo iznos onog prava koje ostvaruju po osnovu tuđe nege i pomoći.
To će praktično značiti da usvajanjem ovog zakona mi odlučujemo da se ta primanja po osnovu tuđe nege i pomoći povećaju od 60% do 160% za tu grupaciju civilnih invalida, dakle stopostotnih invalida. To je suštinski predlog izmena u ovom zakonu koji se nalazi pred vama.
Primena tog zakona, odnosno tog rešenja iz zakona prema predlogu treba da počne 1. jula naredne godine. Mi ćemo najverovatnije ići sa jednim amandmanom kada je u pitanju usklađivanje i određivanje tog iznosa, pošto je prvobitna ideja bila da počne 1. januara, pa bi onda osnovica za izračunavanje tog iznosa bila prosečna zarada iz 2005. godine, međutim, pošto će početi primena od 1. jula 2006. godine, onda ćemo ići sa jednom promenom da osnovica bude prosečna zarada u prvih pet meseci 2006. godine, da u tom smislu ne bi bili oštećeni za toliko ovi o kojima govorimo.
Koja će to biti veličina? To će biti veličina 0,7 od prosečne zarade iz prethodne godine. Može se izračunati koliko je to. Da znamo o čemu govorimo, sada su ti iznosi tuđe nege i pomoći, zavisno po kom osnovu to koriste, negde između 2.000 i 4.000, otprilike na tom nivou. Usvajanjem ovog zakona mi ćemo ih dovesti u situaciju, te invalide, tu grupaciju, da će njihovo primanje po osnovu tuđe nege i pomoći biti realno oko 12.000 dinara. Zato govorim da je povećanje od 60% do 160%, zavisno po kom osnovu se to radi.
Naravno da ovo o čemu govorim, ove izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, jeste jedna protivpožarna mera.
Želimo odmah da pomognemo tim ljudima, a kao što sam rekao, u narednom periodu kroz reformu sistema socijalne zaštite koji će se sprovoditi nekoliko godina, mi ćemo naravno ići prema tome da u najvećoj mogućoj meri izjednačimo, koliko je moguće, položaj u boračkoj invalidskoj zaštiti i civilnoj. Naravno, to nikada nije moguće do kraja, ali očekujem da ćemo u tom periodu bitno poboljšati i druge stvari.
Druga važna stvar kada govorimo o izmenama ovog zakona jeste rešenje prema kojem ukidamo određena ograničenja kada se radi o broju dece koja mogu u hraniteljskoj porodici da budu prihvaćena. Sada imamo rešenje koje taj broj ograničava. Mi sada to ograničenje ukidamo, jer se u praksi pokazalo da jednostavno nije pametno, nije mudro, jednostavno zato što postoje porodice i ljudi koji su spremni i veći broj dece da prime u hraniteljstvo i zašto bi mi na silu boga, silom zakona, ograničavali to, kada postoji čitav mehanizam koji u stvari vodi računa o tome ko može biti hranitelj.
Dakle, jednostavno nije bilo logično to rešenje i koristimo ovu izmenu zakona da i taj problem otklonimo. To je suština izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, a kao što sam rekao osnovni razlog je da bitno poboljšamo položaj civilnih stopostotnih invalida.
Drugi predlog zakona koji se nalazi pred vama jeste predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici. Koji su motivi i razlozi izmena tog zakona, a prvo bih rekao šta u njemu zapravo menjamo. Vi znate da svojevremeno, kada je usvojen Zakon o finansijskoj podršci porodici, u suštini ideja je bila da država preduzme mere koje može da preduzme da se u Srbiji preokrene proces bele kuge koji je zahvatio najveći deo Srbije. To je možda po mom mišljenju dugoročno i najveći zapravo problem Srbije.
Sve ovo što radimo ovde, pričamo u ovoj skupštini, u svakoj narednoj skupštini, može biti petorazredna i nebitna stvar ukoliko se nastavi ovaj trend bele kuge u Srbiji, koji na kraju može, nažalost, prirodnim procesom da reši i problem nezaposlenosti i sve druge probleme, jer neće biti naroda.
Hoću da kažem da nažalost mapa Srbije, kada govorimo o beloj kugi, ima samo dve lokacije gde nemamo belu kugu. Jedna je jug Srbije, Bujanovac, Preševo, Medveđa, druga lokacija gde nemamo belu kugu jeste zapravo Raška oblast, onaj deo tamo, i naravno Kosovo i Metohija. Van ova dva dela u centralnoj Srbiji samo, što je zaista ironično i strašno teško, opštine Grocka i Mali Zvornik nemaju belu kugu od celog ostatka centralne Srbije.
Radi se o jednom zaista užasnom problemu, dugoročno najvećem problemu našem. U sklopu razmatranja jedne takve situacije, takvih okolnosti, takvog trenda, treba da imamo u vidu još jednu stvar.
Pošto su to procesi velike inercije, oni kada krenu naniže i kada preduzmete najbolje i najpametnije mere, treba mnogo vremena da se proces preokrene. Ako bi se dogodilo to čudo da 2006. godine, a neće se nažalost dogoditi, da prosečna porodica u Srbiji ima više od dvoje dece, ako bi se to dogodilo, nama treba oko 10 godina da zaustavimo proces bele kuge koji sada teče, pa tek onda da krenemo naviše da nas ima više.
Dakle, radi se o jednom vrlo ozbiljnom problemu i vezano za to bio je usvojen svojevremeno Zakon o finansijskoj podršci porodici, rezultati su takvi kakvi su, ne bih sada o tome šire o tome govorio. Ono što je naša ideja jeste da, prvo, predlažemo da se uvede roditeljski dodatak i za prvo dete.
Svojevremeno motiv i razlog zašto nije tada kada je zakon usvajan, zašto nije taj dodatak predviđen, bila je neka argumentacija zašto to ne treba, nego hoćemo drugo, treće i četvrto. To je naravno pitanje politike populacione jedne države, idemo do četvrtog deteta, ne preko četvrtog deteta, to je željena porodica.
Međutim, postojale su razne argumentacije oko toga. Život je nekako drugačije tekao. Naime, mnoge opštine u Srbiji su, baš zbog toga, donele svoje odluke u lokalnoj zajednici da posebno odrede naknadu za prvo dete. U Vojvodini većina opština itd. Mi smo smatrali da treba, imajući u vidu sve to zajedno, da predvidimo dodatak i za prvo dete i u Predlogu zakona imate roditeljski dodatak i za prvo dete.
Drugi problem koji se nama pojavljuje, i pokušavamo da ga rešimo ovim predlogom zakona, jeste činjenica da roditeljski dodatak koji se isplaćuje sada, isplaćuje se jednokratno, odmah po rođenju deteta, za drugo, treće i četvrto dete.
Zapravo, ta sredstva koja nisu beznačajna za Srbiju, za našu sredinu, tu gde je prosečna zarada 18.000 neto, a roditeljski dodatak za četvrto dete 180.000, znači radi se za našu zemlju u ovoj situaciji o ozbiljnim sredstvima, naše iskustvo nam pokazuje da taj roditeljski dodatak u tom iznosu zapravo nije pogađao suštinu, nije pogađao cilj zbog koga je uveden. Da on takav jednokratno isplaćen zapravo nije bio iskorišćen suštinski u interesu deteta, što je glavni cilj, nego je neke druge ostvarivao potrebe.
Imajući u vidu ta realna saznanja mi ovde predlažemo, u zakonu koji je pred vama, da roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete se isplaćuje u 24 rate u dve godine, svakog meseca određena rata, tako da npr. za četvrto dete ta mesečna rata bi bila oko 7.500 dinara otprilike u ovom trenutku koliki je roditeljski dodatak. Znači, čitava ideja jeste zapravo da u najboljem interesu deteta bude to u funkciji deteta, a ne u funkciji nečeg drugog. Dakle, to je izmena koja je takođe bitna.
Sledeća stvar koja je ovde vrlo važna u izmeni ovog zakona jeste sprečavanje jedne ozbiljne zloupotrebe koja se u Srbiji događala zahvaljujući određenom rešenju u ovom zakonu. Nije kriv zakon, krivi smo mi ovakvi kakvi smo. O čemu se zapravo radi? Kada govorimo o naknadama porodiljama, rešenje u ovom zakonu koji je sada na snazi jeste da porodilja ima pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvarila da radi.
Ta formulacija, koja vrlo lepo zvuči, vrlo je plemenita, dobra je to formulacija, dovela je u praksi do izvitoperenja u privatnom sektoru, po pravilu, posebno kod manjih privatnika, jer je to teže u ovom preostalom društvenom i državnom sektoru teže da se uradi. Šta se zapravo u praksi događa?
Oni prime određenu porodilju na 15 dana pre njenog roka i onda odrede toj osobi platu u visini 100.000 do 150.000 dinara. I onda, pošto zna taj privatnik, pročitao je zakon, da čim dođe da naknadu prima odmah dolazi na teret budžeta, na teret države, i on kobajagi 150.000 njoj platu daje, a onda država mora da isplaćuje 150.000 dinara sve vreme trajanja kada se isplaćuje naknada za porodilje.
Pošto i u toku isplate te naknade takođe važi stalno pravilo da ima da primi naknadu u visini zarade koju bi ostvarila da radi, onda ide sledeći genijalan pronalazak te ekipe: onda uzmu pa povećavaju sada tu platu na tom radnom mestu, kao njenom zamišljenom radnom mestu, i onda dalje to ide u stratosfere, jer znaju da država prema ovom rešenju mora da isplati naknadu u tom iznosu.
Naravno, svakom je jasno, to ne treba biti mnogo pametan, o čemu se tu zapravo radi? Radi se o jednoj masovnoj zloupotrebi, gde ekipa koja je to prepoznala kao mogućnost, praktično primenjujući takva rešenja zakonska, sebi stavlja u džep velika sredstva. Praktično su te žene, te porodilje u njihovoj funkciji izmanipulisane. One verovatno dobiju neki manji deo, oni stavljaju daleko veći deo u džep.
Sada, pošto može izgledati da je to pojedinačan slučaj, ono što hoću da kažem da je pojava toliko raširena da se radi o stotinama miliona dinara koji po tom osnovu se odlivaju iz budžeta, zahvaljujući takvom ponašanju tog jednog broja ljudi, koji nažalost nije mali.
Imajući u vidu da se to događa u životu, mi smo u Predlogu zakona koji je pred vama predložili određeno rešenje kako bi onemogućili zloupotrebe, koje su masovne, a kako naravno s druge strane bi porodilje dobijale te svoje naknade koje treba da dobiju. Dakle, to je prosto jedna relacija, to je jedna situacija koju moramo imati u vidu kada govorimo o ovim pitanjima.
Ono što je još ovde promena, govorim o bitnim promenama, promena je način usklađivanja. Naime, sada se usklađuju sva ta primanja kada su u pitanju dečji dodaci, naknade za porodilje, kada je u pitanju roditeljski dodatak, mesečno prema troškovima života.
Sada mi uvodimo u ceo sistem i ovde, i u onom prethodnom zakonu i u trećem zakonu biće usklađivanje dva puta godišnje, kao što znate da je bilo u penzionom koji smo ovde usvojili. To je samo promena. Ostaju troškovi života, ali je usklađivanje dva puta godišnje, april i oktobar, to je promena.
Još šta je promena, mislim da je važno dve stvari da kažem sitnije, ali za ljude koji primaju ova sredstva su to krupne stvari, mogu zvučati nekima da su sitne, a to je da smo izmenom ovog zakona praktično liberalizovali uslove za ostvarivanje prava po ovom zakonu. Znači, govorim o ova tri prava, dečji dodatak, naknade i roditeljski dodatak.
Na taj način smo liberalizovali da oni prihode koje ti ljudi ostvaruju po osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti neće ulaziti u cenzus, sada u buduće, kada ovo usvojimo. Jer je stvarno bila apsurdna situacija, ja sam u teškom socijalnom položaju, dobijam po osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti određena sredstva od države, ali to mi ulazi u cenzus koji mi onemogućava da ostvarim neko drugo pravo po istom tom zakonu.
Dakle, tu smo liberalizovali to rešenje i još jednu stvar smo predložili da liberalizujemo takođe kada se radi o brdsko-planinskim područjima, obično je neplodno zemljište. Tu je zemlja lošijeg kvaliteta, da bi se lakše ostvarilo tamo, da bi ljudi lakše ostvarili ova prava, podigli smo imovni cenzus za ostvarivanje prava po ovom zakonu sa jednog na dva hektara u okviru domaćinstva, a to je jedna vrsta pomoći i liberalizacije kada se radi o ostvarivanju ovih prava.
To bi bila osnovna rešenja u zakonu i možda još samo da pomenem, da znamo red veličine o čemu govorimo. Iznosi u ovom trenutku roditeljskog dodatka su za drugo dete danas 75.993,00 dinara, za treće 136.780,00 dinara, za četvrto dete 182.374,00 dinara, to su iznosi sada roditeljskog dodatka, i mi njih kao što sam rekao na ovaj način sada isplaćivaćemo u okviru 24 meseca u jednakim ratama.
Ono što je još važno da kažem kada govorimo o socijalnoj politici države Srbije i ove vlade, naime, kada govorimo o iznosima, da znamo o kojim veličinama pričamo. Porodica koja dobije četvrto dete, nažalost, mali je broj u Srbiji takvih porodica, ono bi prema ovim rešenjima koja se usvajaju ovde primala 7.599 dinara roditeljski dodatak dve godine svakog meseca, a zatim po pravilu su to porodice slabijeg imovnog stanja po osnovu dečjeg dodatka, to je trajno, ali govorim u ove dve godine kada se ovo primenjuje još 7.000, a to je 14.500 mesečno država plaća dve godine kada se rodi četvrto dete.
Kada se rodi treće dete to je nešto manje, ali još uvek vrlo značajno, tada je to oko 11.000. Ona srpska porodica koja rodi trće dete dve godine ima 11.000 od države obezbeđeno, prosto govorim o redu veličine da znaju građani i vi o čemu se govori.
Ono što je još bitno kada treba sagledati socijalnu politiku u celini i šta zapravo mi radimo, imamo kategoriju materijalnog obezbeđenja porodice, takozvanog MOP-a, tako da porodica sa troje dece u Srbiji koja prima MOP, koja dobija roditeljski dodatak i koja prima dečji dodatak, jer ko prima MOP prima i to, jer je siromašan, takva porodica sa troje dece dobija mesečno od države više od 20.000.
Radi se o jednoj snažnoj socijalnoj politici koja se vodi. Mislim da je to dobro i mi imamo nameru da nastavimo sa takvom socijalnom politikom. Nadam se da će poslanici u ovoj skupštini, imajući u vidu ovo što sam rekao i potrebu da se nastavi snažna socijalna politika, podržati predloge izmena ovog zakona, jer su oni zapravo u funkciji da pravimo socijalno pravednije društvo i mislim da je to posebno značajno u periodu tranzicije, koja će biti bolna, najbolnija još nekoliko godina, dok Srbija ne dođe do zelene grane. Mislim da u tom periodu je vrlo važna snažna socijalna politika i zato pozivam poslanike da u tom smislu podrže ove izmene zakona.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, a u međuvremenu su se javili predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. Budući da je sada 17,45, javili su se gospodin Nedeljković i gospodin Bušetić, daćemo reč po Poslovniku i bojim se da neće biti vremena posle.

Gospodine predsedniče, vi niste bili prisutni, a moram da vas obavestim i upozorim i da se formalno-pravno pozovem na Poslovnik Narodne skupštine. Formalno-pravno to je član 104. i član 28.
Sada da vam obrazložim. Dok ste vi bili odsutni, ministar Mlađan Dinkić, u uvodnom izlaganju, kao predstavnik predlagača povodom dva zakona koja se tiču javnog duga, na kraju sa nekoliko rečenica je izneo niz uvreda i uvredljivih reči, sa ciljem da omalovaži Narodnu skupštinu, da saučestvuje sa nekim novinarima, Đilasom, Tadićem i ostalima, kojima je stalo da se ponizi Narodna skupština.
Vas lično prozivam, vi ste dužni da čuvate integritet, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Te u tom smislu vas obaveštavam da je ministar Mlađan Dinkić načinio haos u ovoj zgradi. Šta je uradio? Rekao je sasvim otvoreno da su poslanici barabe. Sada da vam kažem šta je sve na taj način on uradio.
Vi se sećate kada su fariseji Isusa Hrista isporučili, ne seća se on, valjda ste čitali nešto, nema na internetu, nažalost, moram da vam kažem.

Upozoravam vas da zbilja nisam toliko star.

Pozvao sam se na vaše znanje, za vas apsolutno znam da znate o čemu pričam.
Pilat da bi odlučio, on je Jevrejima ponudio barabu koja se tako zove, koja je ubica dece, i Isusa Hrista, i rekao je - opredelite se, jednog od njih ostaviću u životu, drugi će da strada.
Nažalost, opredelili su se za barabu i tada je ostao naziv baraba za nešto najgore što postoji na kugli zemaljskoj. Na taj način je Mlađan Dinkić stavio do znanja da on ne poštuje Narodnu skupštinu, te u tom smislu predlažem u skladu sa Poslovnikom, s obzirom da gospodin Anđelković, koji je u tom trenutku bio predsedavajući i verovatno nije ni mogao da pomisli da će u završnoj reči Mlađan Dinkić to da kaže, da konstatujemo da je izvršena povreda Poslovnika u danu za glasanje.
Drugi predlog, gospodine predsedniče, da vi napišete pismo Vladi Republike Srbije i da ukažete na nedolično ponašanje Mlađana Dinkića. On je to namerno rekao da bi stvorio ovakvu jednu situaciju i da onda nonšalantno izađe, jer njega Narodna skupština uopšte ne interesuje.
To je njegov oprobani manir koji već mesecima promoviše kada predstavlja Vladu u Narodnoj skupštini. Ili, gospodine predsedniče, da obavestite Administrativni odbor da usvojimo odluku da zabranimo Mlađanu Dinkiću ulazak u zgradu Narodne skupštine. On je poprilično zaslužio takav odnos predstavnika u ovoj skupštini.
Znači, nije to pitanje vaspitanja, to moram da vam kažem. Donekle bih mogao da razumem da je on u nekoj replici nekome odgovorio, ali nije bila replika, nego uvodno izlaganje gde se reklamira i promoviše Vlada. Ne verujem da je Vlada na sednici odlučila da Mlađan Dinkić, kada predstavlja Vladu povodom ova dva predloga zakona, da su ga ovlastili da kaže da su narodni poslanici - barabe.

Molim vas, završite.

To ga sigurno nisu ovlastili. Vi što sumnjate da to nije rekao, uzmite stenogram pa pročitajte. Gospodine predsedniče, ne želim nikakav odgovor, ne želim da potenciram ovo pitanje. Izneo sam tri-četiri predloga i od vas zavisi koji ćete predlog da primenite.
Samo vas još jednom podsećam, vi ste dužni da štitite dostojanstvo ove Narodne skupštine, ovog organa i ovih poslanika.