Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite. Prednost uvek ima prvo Poslovnik, pa onda ministar kada god traži dobija reč, pa onda najavljeni govornik, pa onda replika. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Markoviću, vi niste bili prisutni, pa verovatno niste u toku sa svim pojedinostima. Ovo nije replika.

Vi ste se javili po Poslovniku, shvatio sam, izvolite.

Replika je bila uvreda, a lepo sam vaspitan čovek i nemam nameru nikoga da vređam.
Ukazao bih vam na član 101. i 104. Niko ovde nije sa svilenim ušima pa da je imun na upotrebu bilo kojih reči. Međutim, nije dobro kada onaj koji reprezentuje državu u Narodnoj skupštini, gde nema Bogoljuba Karića, pronalazi Bogoljuba Karića. Zato sam vam rekao, znači, nije u pitanju uvreda.
Vrlo precizno sam razumeo na šta je mislio gospodin Dinkić. On je mislio na Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Božidara Đelića. Ali, nije dobro da on to nama priča, pošto mi sa njim delimo to mišljenje. Mi delimo mišljenje sa gospodinom Dinkićem da se radi o takvim ljudima.
To, gospodine Dinkiću, slobodno možete na nekoj TV emisiji, u pismenim podnescima, čak i u krivičnoj prijavi protiv Bogoljuba Karića, i Bogoljuba Tadića, i to lepo odgovara, ali ne bi bilo dobro da neko loše protumači da ste se vi obratili poslanicima, a kako primećujem ovde, ipak, ima nešto malo više poslanika stranaka vlasti, da ih tako nazivate. Ako ih tako nazivate, znajte da vas oni podržavaju, da će samo oni da glasaju za vaš zakon. Ako oni glasaju za vaš zakon, onda je to praktično isto društvo.
Nije lepo to da radite.
Razumem vas, teško je obrazložiti jedan predlog zakona o izmenama i dopunama jednog zakona koji je usvojen pre mesec dana, možda i manje, u ovoj Narodnoj skupštini. Razumem vašu nervozu u potpunosti. Ali, vi morate, vi predstavljate državu, ovi poslanici predstavljaju građane, narod. Njima je donekle moguće da se toleriše ukoliko preteraju sa upotrebom neke reči.
Vi ste predstavnik vlasti. Vi morate da obrazložite ono što je tema, tim pre što ničim niste izazvani tokom vašeg pledoajea u vezi ova dva predloga zakona da biste onako reagovali. Shvatam da ste nezadovoljni što još nije uhapšen Bogoljub Karić. Verujte i ja sam nezadovoljan. Možda sam još više nezadovoljniji od vas.
Sada su vam, vidite, uhapsili Antu Gotovinu, koji je čuvao na ovom ostrvu verovatno one vaše pare koje ste prebacili tamo. Verovatno je ono sa Kipra završilo na onim ostrvima i Ante Gotovina čuvao je vaše pare. Vidite, vi se ne vređate, a to je najteža uvreda što može da postoji.
Ali, opet ne želim da vas vređam. Znam da vam je teško da obrazložite ovakav predlog zakona. Na pogrešnom mestu ste upotrebili neke izraze, pa ste malo zbunili javnost da se to odnosi na ove poslanike koji sede iza vas, a mi svi znamo i delimo vaše mišljenje, jer ste vi to rekli za Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedu Jovanovića, vašeg prijatelja Nenada Čanka, Božidara Đelića, i da ne ređam tu interesnu grupu, koja stoji na tim pozicijama.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Gospodine Anđelkoviću, vi ste, slučajno ste u ulozi predsedavajućeg, vidim da izbegava gospodin Marković da dođe ovde, jer je u pitanju njegov stranački kolega, trebalo da upozorite ministra, koji, apsolutno sam u to ubeđena, nikada neće biti narodni predstavnik, izabran od naroda, ni na jednoj listi, mislim, narodni poslanik, da, za razliku od nas, on mora ovde drugačije da se ponaša, da uvažava svakog narodnog poslanika i da on mora da oćuti i otrpi sve što mu predstavnik naroda sa govornice kaže.
Gospodine ministre, to što ste vi danas uradili u dva navrata je neprimereno i kosi se sa odredbama člana 103. Poslovnika, jer stav 1. tog člana kaže da govornik mora i da je u obavezi da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Pre podne ste, obrazlažući zakon o transferu sredstava iz republičkog budžeta jedinicama lokalne samouprave, potpuno pobrkali pojmove. Futuristički ste u nekom zanosu, ne znam ni u kojem, govorili o nekom zakonima koje ćete vi da donesete, kako će to da bude 2007, 2008. Ko vas pita kako će da bude 2007. godine?
Još mesec, dva, tri, koliko će da traju sve ove ucene sa Koštunicom i sa urušavanjem ove vlade, mi idemo na vanredne parlamentarne izbore. Nema vas ko šta da pita šta će da bude 2007. godine.
Ako već reagujete na ono što vam poslanici kažu, a oni su jedini, za razliku od vas, vi ste tu skrpljeni nekako, skupili ste se, ima vas 126, pa 125, pa kupite jednog, drugog, pa pravite transfere, skrpite se nekada i do 129 - 130 da glasate, onaj poslanik koji izađe, a naročito kada je u pitanju gospodin Milorad Mirčić, koji predstavlja jedno od najvećih uporišta SRS, a hvala bogu jaki smo svuda, od juga Srbije do Novog Sada i Subotice, kada vam kaže sve ono što vam je rekao, a šta vam je rekao - da ste lopov, lopuža, ne znam ni sama šta sve još, on to govori kao predstavnik naroda.
Tu ima još jedna veoma važna stvar vezana za gospodina Mirčića. Pošto je on sada na putu u Vojvodinu, ide u jedno veliko mesto, gde ga građani sa oduševljenjem čekaju, i to u broju od po hiljadu i više, jer kao što smo pobedili u Kuli na vanrednim lokalnim izborima, isto očekujemo i u Palanci krajem ovog meseca, samo me je zamolio da vam kažem nešto.
On je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Kao takav, i pre svega, kao doajen ove skupštine, jer je od prvog saziva narodni poslanik, za sve ono što kaže snosi potpunu odgovornost. Ko će bolje u Srbiji nego predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, koji je jedan od najinformisanijih ljudi, da zna kakav ste vi, ako to nije kolega Mirčić.
Apsolutno je tačno sve što je rekao. Vi samo možete da žalite zbog toga što ste vi takav čovek i što ste radili sve te nečasne poslove. Ostavite građanima Srbije i onima koji u nekoliko stotina čekaju kolegu Mirčića da zajedno sa ostalim radikalima dođu večeras i obrate se u mestu Ratkovo, na tribini SRS, pozdrave sve ono što mi radimo da bismo raskrinkali više nego pogubne vaše poteze i poteze Vlade Vojislava Koštunice.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poslovnik, član 27. stav 1. alineja 3. Evo, skoro da nisam ni morala, s obzirom da sam imala nameru da predložim, gospodine predsedavajući, da primitivac i baraba, koji je uz to kriminalac i lopuža, ne sme da sedi u ovoj sali. Dobro da je izašao, spasao vas je od intervencije po Poslovniku.
To što je rekao Mlađan Dinkić da mu je mirna savest, očigledno je, ako ne može da čuje ono što mu narodni poslanici kažu, naravno, mi srpski radikali govorimo istinu, a što nekoga istina boli...
Smejte se, smejte se, nećete dugo, to jeste problem sa kojim morate vi sami da se nosite.
To da je Mlađan Dinkić u Narodnu banku upao sa čarapom na glavi, možete da demantujete koliko god hoćete. Dobro znate da postoje fotografije, da postoje snimci, da postoje svedoci, da postoji krivična prijava. Sve znate i znate da to tako jeste.
(Vladimir Homan, sa mesta: Gde si ti bila?)
Ti si bio iza njega, samo si tako jadan, sićušan, slabašan, pa nisi viđen, nisu te uhvatili u kadar. Ako misliš da ćeš me zbuniti, gorko si se zeznuo.
Dakle, najbolju karakteristiku o Mlađanu Dinkiću, pored ovoga što mi srpski radikali govorimo, a mi govorimo da je lopuža, da je kriminalac, da je na najgrublji način opljačkao Narodnu banku, da će jednoga dana, a to će biti vrlo brzo, sigurno i garantovano odgovarati pred nadležnim organima, da će otići na dugu robiju, to ukoliko ne bude otišao u ustanovu koju mu preporučuju Velja Ilić i Žarko Korać.

Meni ostaje još jednom da zamolim sve ove koji diskutuju ovde, i predstavnike građana i predstavnike vlasti, da vode računa o rečniku, o srpskom rečniku, a ne srpskohrvatskom, pošto smo promenili zakon. Kad pročitamo rečnik, videćemo da li su sve zapisane u rečniku. Molim da vi koji prisustvujete ovde vodite računa šta ćete da kažete. Nemojte od mene da procenjujem ko će koju reč sledeću da kaže.
(Zoran Krasić, sa mesta: Imam predlog po Poslovniku.)
Ne može, gospodine Krasiću. Ne morate da predlažete ništa, da saslušamo ministra Lalovića. Mislim da je to najpametnije.
(Zoran Krasić, sa mesta: Niste mi dali reč po Poslovniku?)
Vi ste to prihvatili. Ima vremena.
Izvolite, gospodine Laloviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim da vas ukratko upoznam sa predlogom izmena dva zakona koji su podneti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Prvi zakon o kome ću nešto reći jeste Predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti. Hoću da vas upoznam zašto sada predlažemo izmenu tog zakona. Usput da vam kažem da smo nedavno na Vladi Republike Srbije usvojili jedan dokument - Strategiju reforme sistema socijalne zaštite u Srbiji koji, kao rezultat sprovođenja te strategije na Vladi, treba da da jedan celovit zakon reformisanog sistema socijalne zaštite u Srbiji za jedno dve-tri godine. U tom periodu ćemo, sprovodeći tu strategiju, proveriti pojedina rešenja i ideje iz te strategije i na kraju izaći sa jednim celovitim reformisanim sistemom socijalne zaštite i sa jednim u celini novim zakonom.
Razlog zašto ovako brzo i hitno predlažemo izmene ovog zakona jeste potreba i želja da bitno popravimo materijalni položaj civilnih invalida, i to onih stopostotnih invalida. Naime, ono što smo zatekli, što je u sistemu i što traje najmanje 50 godina, jeste jedan neobičan odnos između primanja u oblasti boračko-invalidske zaštite i primanja tzv. civilnih invalida. Radi se o velikim razlikama. Jedna od tih razlika je bila prisutna ili jeste prisutna kod prava na ostvarivanje tuđe nege i pomoći.
Naime, kada se radi o ostvarivanju prava na tuđu negu i pomoć, sada imamo u sistemu sledeće rešenje - da oni koji to pravo ostvaruju na tuđu negu i pomoć prema propisima o socijalnoj zaštiti imaju jedan iznos tog primanja, a oni koji ostvaruju to pravo preko penzijsko-invalidskog fonda imaju drugi iznos tog primanja. Vrlo neobično. Postoji treći nivo tog primanja, a to je u sektoru boračko-invalidske zaštite.
Znači, radi se u suštini o istom problemu, o ljudima koji su 100% invalidi, a imaju nekoliko različitih nivoa ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć. Prvi korak koji zbog toga činimo, to je predlog ovih izmena koje imate pred sobom, jeste da prvo izjednačimo kada se radi o civilnim invalidima, 100% invalidima, da izjednačimo iznos onog prava koje ostvaruju po osnovu tuđe nege i pomoći.
To će praktično značiti da usvajanjem ovog zakona mi odlučujemo da se ta primanja po osnovu tuđe nege i pomoći povećaju od 60% do 160% za tu grupaciju civilnih invalida, dakle stopostotnih invalida. To je suštinski predlog izmena u ovom zakonu koji se nalazi pred vama.
Primena tog zakona, odnosno tog rešenja iz zakona prema predlogu treba da počne 1. jula naredne godine. Mi ćemo najverovatnije ići sa jednim amandmanom kada je u pitanju usklađivanje i određivanje tog iznosa, pošto je prvobitna ideja bila da počne 1. januara, pa bi onda osnovica za izračunavanje tog iznosa bila prosečna zarada iz 2005. godine, međutim, pošto će početi primena od 1. jula 2006. godine, onda ćemo ići sa jednom promenom da osnovica bude prosečna zarada u prvih pet meseci 2006. godine, da u tom smislu ne bi bili oštećeni za toliko ovi o kojima govorimo.
Koja će to biti veličina? To će biti veličina 0,7 od prosečne zarade iz prethodne godine. Može se izračunati koliko je to. Da znamo o čemu govorimo, sada su ti iznosi tuđe nege i pomoći, zavisno po kom osnovu to koriste, negde između 2.000 i 4.000, otprilike na tom nivou. Usvajanjem ovog zakona mi ćemo ih dovesti u situaciju, te invalide, tu grupaciju, da će njihovo primanje po osnovu tuđe nege i pomoći biti realno oko 12.000 dinara. Zato govorim da je povećanje od 60% do 160%, zavisno po kom osnovu se to radi.
Naravno da ovo o čemu govorim, ove izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, jeste jedna protivpožarna mera.
Želimo odmah da pomognemo tim ljudima, a kao što sam rekao, u narednom periodu kroz reformu sistema socijalne zaštite koji će se sprovoditi nekoliko godina, mi ćemo naravno ići prema tome da u najvećoj mogućoj meri izjednačimo, koliko je moguće, položaj u boračkoj invalidskoj zaštiti i civilnoj. Naravno, to nikada nije moguće do kraja, ali očekujem da ćemo u tom periodu bitno poboljšati i druge stvari.
Druga važna stvar kada govorimo o izmenama ovog zakona jeste rešenje prema kojem ukidamo određena ograničenja kada se radi o broju dece koja mogu u hraniteljskoj porodici da budu prihvaćena. Sada imamo rešenje koje taj broj ograničava. Mi sada to ograničenje ukidamo, jer se u praksi pokazalo da jednostavno nije pametno, nije mudro, jednostavno zato što postoje porodice i ljudi koji su spremni i veći broj dece da prime u hraniteljstvo i zašto bi mi na silu boga, silom zakona, ograničavali to, kada postoji čitav mehanizam koji u stvari vodi računa o tome ko može biti hranitelj.
Dakle, jednostavno nije bilo logično to rešenje i koristimo ovu izmenu zakona da i taj problem otklonimo. To je suština izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, a kao što sam rekao osnovni razlog je da bitno poboljšamo položaj civilnih stopostotnih invalida.
Drugi predlog zakona koji se nalazi pred vama jeste predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici. Koji su motivi i razlozi izmena tog zakona, a prvo bih rekao šta u njemu zapravo menjamo. Vi znate da svojevremeno, kada je usvojen Zakon o finansijskoj podršci porodici, u suštini ideja je bila da država preduzme mere koje može da preduzme da se u Srbiji preokrene proces bele kuge koji je zahvatio najveći deo Srbije. To je možda po mom mišljenju dugoročno i najveći zapravo problem Srbije.
Sve ovo što radimo ovde, pričamo u ovoj skupštini, u svakoj narednoj skupštini, može biti petorazredna i nebitna stvar ukoliko se nastavi ovaj trend bele kuge u Srbiji, koji na kraju može, nažalost, prirodnim procesom da reši i problem nezaposlenosti i sve druge probleme, jer neće biti naroda.
Hoću da kažem da nažalost mapa Srbije, kada govorimo o beloj kugi, ima samo dve lokacije gde nemamo belu kugu. Jedna je jug Srbije, Bujanovac, Preševo, Medveđa, druga lokacija gde nemamo belu kugu jeste zapravo Raška oblast, onaj deo tamo, i naravno Kosovo i Metohija. Van ova dva dela u centralnoj Srbiji samo, što je zaista ironično i strašno teško, opštine Grocka i Mali Zvornik nemaju belu kugu od celog ostatka centralne Srbije.
Radi se o jednom zaista užasnom problemu, dugoročno najvećem problemu našem. U sklopu razmatranja jedne takve situacije, takvih okolnosti, takvog trenda, treba da imamo u vidu još jednu stvar.
Pošto su to procesi velike inercije, oni kada krenu naniže i kada preduzmete najbolje i najpametnije mere, treba mnogo vremena da se proces preokrene. Ako bi se dogodilo to čudo da 2006. godine, a neće se nažalost dogoditi, da prosečna porodica u Srbiji ima više od dvoje dece, ako bi se to dogodilo, nama treba oko 10 godina da zaustavimo proces bele kuge koji sada teče, pa tek onda da krenemo naviše da nas ima više.
Dakle, radi se o jednom vrlo ozbiljnom problemu i vezano za to bio je usvojen svojevremeno Zakon o finansijskoj podršci porodici, rezultati su takvi kakvi su, ne bih sada o tome šire o tome govorio. Ono što je naša ideja jeste da, prvo, predlažemo da se uvede roditeljski dodatak i za prvo dete.
Svojevremeno motiv i razlog zašto nije tada kada je zakon usvajan, zašto nije taj dodatak predviđen, bila je neka argumentacija zašto to ne treba, nego hoćemo drugo, treće i četvrto. To je naravno pitanje politike populacione jedne države, idemo do četvrtog deteta, ne preko četvrtog deteta, to je željena porodica.
Međutim, postojale su razne argumentacije oko toga. Život je nekako drugačije tekao. Naime, mnoge opštine u Srbiji su, baš zbog toga, donele svoje odluke u lokalnoj zajednici da posebno odrede naknadu za prvo dete. U Vojvodini većina opština itd. Mi smo smatrali da treba, imajući u vidu sve to zajedno, da predvidimo dodatak i za prvo dete i u Predlogu zakona imate roditeljski dodatak i za prvo dete.
Drugi problem koji se nama pojavljuje, i pokušavamo da ga rešimo ovim predlogom zakona, jeste činjenica da roditeljski dodatak koji se isplaćuje sada, isplaćuje se jednokratno, odmah po rođenju deteta, za drugo, treće i četvrto dete.
Zapravo, ta sredstva koja nisu beznačajna za Srbiju, za našu sredinu, tu gde je prosečna zarada 18.000 neto, a roditeljski dodatak za četvrto dete 180.000, znači radi se za našu zemlju u ovoj situaciji o ozbiljnim sredstvima, naše iskustvo nam pokazuje da taj roditeljski dodatak u tom iznosu zapravo nije pogađao suštinu, nije pogađao cilj zbog koga je uveden. Da on takav jednokratno isplaćen zapravo nije bio iskorišćen suštinski u interesu deteta, što je glavni cilj, nego je neke druge ostvarivao potrebe.
Imajući u vidu ta realna saznanja mi ovde predlažemo, u zakonu koji je pred vama, da roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete se isplaćuje u 24 rate u dve godine, svakog meseca određena rata, tako da npr. za četvrto dete ta mesečna rata bi bila oko 7.500 dinara otprilike u ovom trenutku koliki je roditeljski dodatak. Znači, čitava ideja jeste zapravo da u najboljem interesu deteta bude to u funkciji deteta, a ne u funkciji nečeg drugog. Dakle, to je izmena koja je takođe bitna.
Sledeća stvar koja je ovde vrlo važna u izmeni ovog zakona jeste sprečavanje jedne ozbiljne zloupotrebe koja se u Srbiji događala zahvaljujući određenom rešenju u ovom zakonu. Nije kriv zakon, krivi smo mi ovakvi kakvi smo. O čemu se zapravo radi? Kada govorimo o naknadama porodiljama, rešenje u ovom zakonu koji je sada na snazi jeste da porodilja ima pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvarila da radi.
Ta formulacija, koja vrlo lepo zvuči, vrlo je plemenita, dobra je to formulacija, dovela je u praksi do izvitoperenja u privatnom sektoru, po pravilu, posebno kod manjih privatnika, jer je to teže u ovom preostalom društvenom i državnom sektoru teže da se uradi. Šta se zapravo u praksi događa?
Oni prime određenu porodilju na 15 dana pre njenog roka i onda odrede toj osobi platu u visini 100.000 do 150.000 dinara. I onda, pošto zna taj privatnik, pročitao je zakon, da čim dođe da naknadu prima odmah dolazi na teret budžeta, na teret države, i on kobajagi 150.000 njoj platu daje, a onda država mora da isplaćuje 150.000 dinara sve vreme trajanja kada se isplaćuje naknada za porodilje.
Pošto i u toku isplate te naknade takođe važi stalno pravilo da ima da primi naknadu u visini zarade koju bi ostvarila da radi, onda ide sledeći genijalan pronalazak te ekipe: onda uzmu pa povećavaju sada tu platu na tom radnom mestu, kao njenom zamišljenom radnom mestu, i onda dalje to ide u stratosfere, jer znaju da država prema ovom rešenju mora da isplati naknadu u tom iznosu.
Naravno, svakom je jasno, to ne treba biti mnogo pametan, o čemu se tu zapravo radi? Radi se o jednoj masovnoj zloupotrebi, gde ekipa koja je to prepoznala kao mogućnost, praktično primenjujući takva rešenja zakonska, sebi stavlja u džep velika sredstva. Praktično su te žene, te porodilje u njihovoj funkciji izmanipulisane. One verovatno dobiju neki manji deo, oni stavljaju daleko veći deo u džep.
Sada, pošto može izgledati da je to pojedinačan slučaj, ono što hoću da kažem da je pojava toliko raširena da se radi o stotinama miliona dinara koji po tom osnovu se odlivaju iz budžeta, zahvaljujući takvom ponašanju tog jednog broja ljudi, koji nažalost nije mali.
Imajući u vidu da se to događa u životu, mi smo u Predlogu zakona koji je pred vama predložili određeno rešenje kako bi onemogućili zloupotrebe, koje su masovne, a kako naravno s druge strane bi porodilje dobijale te svoje naknade koje treba da dobiju. Dakle, to je prosto jedna relacija, to je jedna situacija koju moramo imati u vidu kada govorimo o ovim pitanjima.
Ono što je još ovde promena, govorim o bitnim promenama, promena je način usklađivanja. Naime, sada se usklađuju sva ta primanja kada su u pitanju dečji dodaci, naknade za porodilje, kada je u pitanju roditeljski dodatak, mesečno prema troškovima života.
Sada mi uvodimo u ceo sistem i ovde, i u onom prethodnom zakonu i u trećem zakonu biće usklađivanje dva puta godišnje, kao što znate da je bilo u penzionom koji smo ovde usvojili. To je samo promena. Ostaju troškovi života, ali je usklađivanje dva puta godišnje, april i oktobar, to je promena.
Još šta je promena, mislim da je važno dve stvari da kažem sitnije, ali za ljude koji primaju ova sredstva su to krupne stvari, mogu zvučati nekima da su sitne, a to je da smo izmenom ovog zakona praktično liberalizovali uslove za ostvarivanje prava po ovom zakonu. Znači, govorim o ova tri prava, dečji dodatak, naknade i roditeljski dodatak.
Na taj način smo liberalizovali da oni prihode koje ti ljudi ostvaruju po osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti neće ulaziti u cenzus, sada u buduće, kada ovo usvojimo. Jer je stvarno bila apsurdna situacija, ja sam u teškom socijalnom položaju, dobijam po osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti određena sredstva od države, ali to mi ulazi u cenzus koji mi onemogućava da ostvarim neko drugo pravo po istom tom zakonu.
Dakle, tu smo liberalizovali to rešenje i još jednu stvar smo predložili da liberalizujemo takođe kada se radi o brdsko-planinskim područjima, obično je neplodno zemljište. Tu je zemlja lošijeg kvaliteta, da bi se lakše ostvarilo tamo, da bi ljudi lakše ostvarili ova prava, podigli smo imovni cenzus za ostvarivanje prava po ovom zakonu sa jednog na dva hektara u okviru domaćinstva, a to je jedna vrsta pomoći i liberalizacije kada se radi o ostvarivanju ovih prava.
To bi bila osnovna rešenja u zakonu i možda još samo da pomenem, da znamo red veličine o čemu govorimo. Iznosi u ovom trenutku roditeljskog dodatka su za drugo dete danas 75.993,00 dinara, za treće 136.780,00 dinara, za četvrto dete 182.374,00 dinara, to su iznosi sada roditeljskog dodatka, i mi njih kao što sam rekao na ovaj način sada isplaćivaćemo u okviru 24 meseca u jednakim ratama.
Ono što je još važno da kažem kada govorimo o socijalnoj politici države Srbije i ove vlade, naime, kada govorimo o iznosima, da znamo o kojim veličinama pričamo. Porodica koja dobije četvrto dete, nažalost, mali je broj u Srbiji takvih porodica, ono bi prema ovim rešenjima koja se usvajaju ovde primala 7.599 dinara roditeljski dodatak dve godine svakog meseca, a zatim po pravilu su to porodice slabijeg imovnog stanja po osnovu dečjeg dodatka, to je trajno, ali govorim u ove dve godine kada se ovo primenjuje još 7.000, a to je 14.500 mesečno država plaća dve godine kada se rodi četvrto dete.
Kada se rodi treće dete to je nešto manje, ali još uvek vrlo značajno, tada je to oko 11.000. Ona srpska porodica koja rodi trće dete dve godine ima 11.000 od države obezbeđeno, prosto govorim o redu veličine da znaju građani i vi o čemu se govori.
Ono što je još bitno kada treba sagledati socijalnu politiku u celini i šta zapravo mi radimo, imamo kategoriju materijalnog obezbeđenja porodice, takozvanog MOP-a, tako da porodica sa troje dece u Srbiji koja prima MOP, koja dobija roditeljski dodatak i koja prima dečji dodatak, jer ko prima MOP prima i to, jer je siromašan, takva porodica sa troje dece dobija mesečno od države više od 20.000.
Radi se o jednoj snažnoj socijalnoj politici koja se vodi. Mislim da je to dobro i mi imamo nameru da nastavimo sa takvom socijalnom politikom. Nadam se da će poslanici u ovoj skupštini, imajući u vidu ovo što sam rekao i potrebu da se nastavi snažna socijalna politika, podržati predloge izmena ovog zakona, jer su oni zapravo u funkciji da pravimo socijalno pravednije društvo i mislim da je to posebno značajno u periodu tranzicije, koja će biti bolna, najbolnija još nekoliko godina, dok Srbija ne dođe do zelene grane. Mislim da u tom periodu je vrlo važna snažna socijalna politika i zato pozivam poslanike da u tom smislu podrže ove izmene zakona.