Vreme.

U četvrtak sam mu rekla, onda kada sam reagovala, da Poslovnik Narodne skupštine, na koji se pozivam, član 104, kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Naravno, to se odnosi na učesnike na sednici, na ministre, a samim tim i na njega, ali uverena sam u to da on nikada neće biti narodni poslanik, zato to i ne zna.
On ne zna da je najviše zakonodavno telo svetinja, u koju treba da uđe kao vladin činovnik, da kaže šta ima, da se vrati, sedne u prvi red i da sve vreme, od početka do kraja, sluša o čemu se tu radi i šta se govori.
Ako je Mlađan Dinkić za nas rekao da smo barabe i primitivci, on to danas, ne trepnuvši, može da kaže i Vojislavu Koštunici. Možda mu je to i rekao direktno ili indirektno ili nekome od vas, pa morate kao pravi klimoglavci da sedite i da ćutite.
Neki ćute zbog toga što znaju da više nikada neće biti poslanici, da su im stranke propale, da nemaju nikakav rejting, drugi zbog upravnih odbora, treći zbog toga što se lepo baškare po službenim stanovima ko zna gde, koriste sve moguće privilegije, ogromne nadoknade u upravnim, nadzornim i ko zna kojim odborima.
Očekujete od nas, od čestitih i poštenih ljudi, kakvi smo oduvek bili i takav stav zastupamo, tako se odnosimo prema našem narodu od kada smo prisutni u Narodnoj skupštini, da trpimo takvog ministra. Nećemo.
Budite sigurni da, iako je važno da penzionerima objasnimo, mada oni to znaju i videće sa prvim čekom od penzije kako ih je Dinkić prevario. Zato je trebalo gospođi iz MMF, koja je sedela preko puta njega, da kaže da je baraba i primitivac, a ne da vređa nas koji štitimo interese građana.
Po onoj narodnoj – "ćeraćemo se još", ali budite sigurni, najjača smo parlamentarna stranka, u svakom trenutku 80 poslanika SRS na svaku, ne nanetu nam nepravdu, nego na ono što vređa dostojanstvo svih građana Srbije, ima načina i mogućnosti da reaguje.
To ćemo da uradimo, ali zahtevamo još jednom; već dva sata govorimo o tome, problem sa Dinkićem traje mnogo duže, a eskalirao je u četvrtak; od Koštunice, od Vlade i od Predraga Markovića da se vrati na mesto predsednika i da se izvini, kako bi narodni poslanici SRS i preko, uverena sam, 50% birača, znali da se bar donekle ugled i dostojanstvo u Narodnu skupštinu vratilo. U protivnom, nastavićemo ovako, a vi vidite šta ćete sa vašim ministrom.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Nikola Todorović, igrom slučaja, tačno pre 58 godina, na današnji dan, rođen sam u jednom selu podno Ozrena, u okolini Doboja, kao šesto dete u porodici oca Todora i majke Zorke. Posle je rođeno još dvoje mlađih, znači, iz osmočlane porodice.
Došao sam u Srbiju 1967. godine, počeo da radim, završio fakultet u Beogradu, bavio se poslovima u privredi, bio sam i još uvek sam predsednik nekoliko sportskih i društvenih organizacija, udruženja građana.
Politikom se bavim od uvođenja višepartijskog sistema. Tada sam znao da odaberem društvo, društvo najboljih – društvo srpskih radikala: Tome Nikolića, princeze Nataše Jovanović, Gordane Pop-Lazić, Vjerice Radete, Mome Markovića, Sulejmana Spahe, Zankova, mog druga Branka Rankovića iz Koceljeva i da ne nabrajam sve.
Hoću da vas podsetim da je to dobro društvo, najbolje društvo srpskih radikala, da zaslužuju poverenje građana. Posle ovog nastupa ministra Dinkića, samo da vas podsetim kako on često ima običaj da kaže: "Ne poštujem odluke Skupštine, uvešću u Skupštinu privremene mere, ne dam platu poslanicima, mogu da radim šta hoću".
Njegov odnos kao ministra prema Skupštini je krajnje negativan i pogrešan. Ukazivali smo vam na to više puta. I sami ste svesni činjenice, ali ste nemoćni da gospodinu Dinkiću na bilo šta ukažete. Odmetnuo se i od vas kao stranke i od Vlade Vojislava Koštunice. Ne možete da ga kontrolišete.
Nema političke opcije u Srbiji koja to ne primećuje i koja gospodinu predsedniku Vlade, Vojislavu Koštunici, to ne govori. Jednostavno, nemoćan je. Da li ga drži neko iz MMF? Jednostavno, oteo se i radi šta hoće.
Veoma je teško sa takvim ministrom polemisati. Ako uvažene dame iz SRS izađu i kritikuju njegov predlog zakona sa dosta argumenata i on to tako oceni, onda tu nema dijaloga.
Preneću vam ono što znam iz kraja gde živim, Majdanpek, Timočka krajina, gde nam, posle naših govora u Skupštini; a morate priznati da samo mi i govorimo o predlozima zakona, retko ko iz poslaničke grupe koja podržava ovu vladu, izađe da se upusti u ovu raspravu, da iznese druge argumente u odnosu na naše; sve veći broj ljudi prilazi i kaže: ostali ste jedini, i traže da se učlane u SRS. Vole Tomislava Nikolića, vole i Natašu Jovanović i Krasića, koji izađe i onako akademski, profesorski, svaki predlog zakona obrazloži. Jasno im je to i znaju koga imaju u Skupštini, kome veruju, koga poštuju.
Nemojte dozvoliti da se jedan predstavnik Vlade na taj način odnosi prema Skupštini i na taj način ponižava Skupštinu. Zato vas molim, sve kritike koje upućujemo na predlog teksta zakona se ne odnose na vas kao poslanike u grupi koja podržava Vladu. Pokušavamo svojim argumentima da kažemo da je predlog loš ili može biti bolji, a vaše je da to podržite i prihvatite. Retki su dijalozi.
Ono što ne valja sada i zbog ovog poslovnika i zbog odnosa poslaničke grupe koja podržava Vladu, stvara se utisak i potvrđuje se stvoren utisak u narodu, da se u ovoj skupštini ništa ozbiljno ne dešava, da je sve rešeno u nekom poslaničkom klubu ili u samoj Vladi, da je rasprava, koja se ovde vodi, nekorisna, sem što građani saznaju da se o nekom predlogu zakona raspravlja u Skupštini i na taj način saznaju da ova skupština donosi zakone, za koje građani ne bi ni saznali da nema naših prijava za diskusiju i naših rasprava o nekim predlozima zakona.
Zato je veoma prijatno kada se neko od ove strane javi za reč i iznese neke argumente koji su drugačiji u odnosu na argumente koje mi iznosimo na određene predloge zakona.
Moram da priznam da sam počeo da poštujem i gospodina Aligrudića, Prorokovića i ovu gospodu, zato što uvažavaju gospodina Tomu Nikolića kad izađe, i vidim sa kakvim poštovanjem i uvažavanjem se odnose prema Tomi Nikoliću, jer on to zaslužuje. Ne može niko poslaničku grupu koju predvodi gospodin Toma Nikolić da nazove barabama niti primitivcima. To nije dozvoljeno. Nije tačno i nije prihvatljivo ni za koga.

Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković, pa narodni poslanik Vladimir Homan.

        Dame i gospodo narodni poslanici, srpski radikali nisu barabe nego čestiti i pošteni građani Republike Srbije.
Građani mogu da vide ko brani njihove interese i ko ih redovno zastupa u ovom visokom domu. Mi redovno učestvujemo u radu Skupštine i to aktivno. Na svaki zakon podnosimo veliki broj amandmana, jer svi predlozi zakona imaju nedostataka, te na taj način nastojimo da ih popravimo koliko se može. Zbog toga nam se zamera i onda dođe tu nekakav muzičar da kaže da smo mi, srpski radikali, barabe.
Poštovani narodni poslanici, mi iz Srpske radikalne stranke zaista ne možemo da pređemo preko toga i zato zahtevamo od predsednika Skupštine da traži od onoga "japanca" da nam se izvine.
Verovatno je sindrom "Karić" prešao i na njega posle belosvetskih putovanja po dalekom istoku. Mi, srpski radikali, smo mu skrenuli pažnju da ne potcenjuje Narodnu skupštinu i da ne dolazi u Skupštinu u farmerkama, a on je otišao i dalje da pokazuje svoju nekulturu i naziva narodne poslanike barabama.
Osetili smo da nešto sprema, jer je u Skupštini počeo da dolazi sa kesama, kao da je narodu hteo indirektno da kaže da su mu plave koverte tanke u njegovoj korupciji i da od sada prelazi na kese. Osećam se potcenjeno i uvređeno, a ujedno su uvređeni i moji Mačvani, koji su me na izborima legalno izabrali za njihovog predstavnika.
Inače, ja sam primarijus dr Milivoje Vuković i imam 22 godine radnog staža i ne mogu da dozvolim da mi jedan muzičar kaže da sam "baraba". Zaista, to vređa sve narodne poslanike, pogotovo nas iz jedine opozicione stranke. Može taj muzičar sa bine u svojim nastupima da se tako ponaša i pominje razne izraze, ali ovo je Narodna skupština.
Gospodo narodni poslanici, uvredio je sve nas, a ako vi morate da ga trpite, mi ne moramo. Nađe se i među vama poneki pošten i čestit čovek pa mu se suprotstavi, a onda ekspresno bude izbačen iz stranke. Tu imate i najnoviji primer u vašoj stranci, gde je i moja koleginica po struci doživela tu sudbinu.
Zato mi, srpski radikali, zahtevamo od predsednika Vlade da se u ime ministra, ili lično, izvini svim poslanicima za uvredu.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan.

Nevoljno se priključujem ovoj raspravi koja se odvija po Poslovniku, mada niko ne spominje nijedan član Poslovnika. Da kažem, član 104. Poslovnika.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde si ti bio?)
Ja znam gde sam, ali ne znam gde ste vi bili. Nemojte me prekidati gospođo Radeta.
Želim da kažem jednu stvar, da vidimo šta je bilo tog dana kada se ovo desilo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde si ti bio?)
U Livnu nisam bio. U Beogradu sam bio, 5. oktobra, ako to mislite.
Dakle, onog dana kada se to desilo, o čemu se sada raspravlja, gospodin Mirčić je govorio pre gospodina Dinkića i tada je pomenuo mnoge neprikladne reči, rekao je da je ministar finansija razbojnik, razvratnik i lažov, a gospođa koja se sada ubi da me prekine, a ne može, rekla je da je primitivac, kriminalac i lopuža.
Nakon svega toga, mi se ovde nismo uvredili, jer navikli smo za dve godine da od vas slušamo svašta. Ministar finansija se možda uvredio i odgovorio onako kako vam je odgovorio. Zašto ste se prepoznali to je vaš problem. Ako je rekao da ne želi da polemiše sa barabama, ne znam zašto ste se prepoznali.
Druga stvar koju bih da pomenem ovde jeste da zaista posle dve godine u ovom parlamentu, govoreći i raspravljajući sa vama, slušajući šta sve govorite ovde i kakve reči i izraze koristite i koliko vređate; nije tačno da vređate samo ministre, vređate i poslanike; da ne spominjemo šta ste sve rekli za ove dve godine, malo smo oguglali na te vaše uvrede, ali pozivam vas da sa tim nastavite.
Zašto? Zato što ćete pokazati građanima Srbije, ako već ne znaju, ko ste i kakvi ste u stvari, jer to je vaš politički marketing.
Ne govorite ovo badava. To govorite, jer smatrate da je to vaš najbolji politički marketing, da tako što ćete spominjati takve reči i takvu nekulturu ispoljavati ovde, koristiti govornicu za najstrašniji govor mržnje, zlobe, jeftinog humora, optuživanje svih i svakoga za nešto, sem naravno, sebe i svojih pomagača.
To je vaš sistem rada ovde i tako pokazujete građanima Srbije da zaista mislite da su i oni takvi, pa će da kažu – baš ovi radikali lepo pričaju, mi smo ovakvi kao i oni i za njih ćemo da glasamo.
Vi ste zaista poslednji koji ovde mogu da nas uvrede, ali zato vređate građane Srbije, pokazujete im da mislite da javno pokazanom nekulturom podilazite njima zato što mislite da su i oni nekulturni. Građani Srbije nisu nekulturni, građani Srbije će prepoznati o kome se ovde zapravo radi.
Nemojte da pretite sa ove govornice da ćete ovo, da ćete ono. Kažete da smete ovde da kažete sve što čujete na ulici, šta se priča o nama i o našim ministrima. Gospođa Pop-Lazić je rekla da može ovde da kaže sve što čuje na ulici.
Nemojte da počnemo i mi da pričamo sve što čujemo na ulici o vama. Nemojte da pričamo, ne samo da čujemo na ulici, nego da vidimo ko se od poslanika sve poziva na imunitet radi kakvih krivičnih dela, pa da vidimo koliko je vaših poslanika u tome, a koliko naših. Nemojte da pričamo o svemu i nemojte da pretimo, nego ako imate da kažete nešto – recite. Vidim da ste sve rekli, možda će još neko izaći da se predstavi.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ti si toliko pametan da posle tebe neće niko ništa reći.)
Drago mi je što mislite da sam takav, ne mislim da ste vi takvi.
Zaista pokušajte da shvatite građane Srbije kao ljude koji imaju malo više kulture nego što vi ispoljavate i pokušajte da osvojite biračko telo na neki malo kulturniji i pristojniji način, a ovako, nadam se i siguran sam, da vam neće uspeti.

Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović, posle će reč dobiti Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Poslovnika.
Na sednici, koja je održana 8. decembra, ministar Dinkić je nas poslanike iz SRS nazvao barabama. Rekao je da neće da se osvrće na naše primedbe na zakone, da smo primitivni ljudi i barabe.
Na sve zakone koje ministar Dinkić predlaže u ime Vlade, jedino poslanici iz SRS izlaze i ukazuju ministru i Vladi da ti zakoni nisu dobri i da te zakone treba popravljati. Ako je ministar Dinkić mislio da zbog toga što izlazimo i govorimo kako zakoni nisu dobri, da zbog toga treba da nas nazove barabama, to nije u redu.
Moram da kažem da se zovem Nenad Mitrović, pitam vas kolege poslanike i građane Srbije da li je malo što živim u Bujanovcu i što moja glava i glava moje porodice stalno visi u džaku od terorista, nego treba i da me ministar Dinkić naziva barabom. Tražim izvinjenje od premijera Koštunice, da se za uvredu koju je naneo član njegovog kabineta, Mlađan Dinkić, javno izvini poslanicima SRS.